⦿ Gusta suma

Dok je prilazio gustoj šumi u regiji 46, osećao je kako mu se srce steže od uzbuđenja i straha. Sumračna senka koja je padala između visokih hrastova i breza otkrivala je samo delić tajni koje su čekale unutar ovog misterioznog mesta. Čak i uz hrabrost, ulazak u ovu šumu značio je suočavanje s nepoznatim i neizvesnim.

Neki kažu da su misterije počele pre 40 godina, a da se i dalje dešavaju, ali je šuma postala zabranjeno područje, gotovo zaboravljeno od svih osim najhrabrijih istraživača. Mnoge su legende o misterioznim stvarima koje se kriju unutar nje, ali niko nije imao hrabrosti da istraži dubine šume.

Ipak, sada je došlo vreme da se otkrije nešto vrlo bitno. Sa srcem koje lupa od uzbuđenja i neizvesnosti, hrabro je zakoračio u šumu, spremajući se da se suoči s tajnama koje su dugo ležale sakrivene između krošnji. Ovo putovanje nije bilo samo potraga za odgovorima, već i test hrabrosti i volje da se suoči s onim što godine nisu mogle da otkriju.

Nakon sto su me primili na misiju dobio sam uputu o tome sta trebam raditi, trazili smo neke artefakne iako nismo dobili previse detalja oko toga sta tocno rade ili kako funkcioniraju, smrdilo je na nevolju.. zaputio sam se kroz šumu nedaleko od zamka u potrazi za ljudima koji su u posjedu tih artefakata, sunce je jedva prolazilo kroz grane i puhao je hladan povjetarac

Nakon nekog vremena naletio sam na osobu ispred sebe, imala je ninja traku preko glave i sumnjivo se sunjala po zbunju " stani " povikao sam gledajuci u njega, to ga je uznemirilo.. Odlucio sam ga napasti te vidjeti mozda bas on ima ono sto trazim razmisljao sam u sebi, poslao sam svoje uzumaki lance na njega u nadi da cu ga ubiti ili bar onesposobiti.

290 dmg
#card1346

Bacam kunai na koja su zakacena 2 paper taga 110 dmg
#card330
#card344

ch 970
en 970

Izbjegao je sve moje napade ali zacudo nije napao, izgleda da mi ostavlja prostora. kmmm podcijenjuje me izgleda. Odlcuio sam ojacati svoju saku kamenom i zaletjeti se u njega u nadi da cu ga ovaj put zakaciti, atmosfera je nekako bila tmurna.. nitko nije progovarao ni rijeci mogao se cuti samo zvuk moga trcanja preko listove ove šume

#card90
Ulazem 40 energije i dodajem napadu 400 dmga

ch 940
en 940

Napokon neprijatelj je pao iznad neba se pojavio grom koji je krenuo prema meni, stvorio sam zemljanu utvrdu oko sebe koja me obranila od cijelog napada, preostalo je samo pitanje jeli ovaj ninja imao ono sto sam trazio, sumnjam posto je bio previse slab ali nista nije nemoguce. poceao sam da preturam po njemu trazeci " kocku " nadao sam se da ova borba nije bila uzaludna


ulazem 20 ch
#card92

ch 910

Nakon sto sam ga pretresao vidio sam da kod sebe nema nista sto bi asociralo na ono sto trazim, nazalost morao sam ga ubiti. Problem ove misije je bio sto nisam znao gdje krenuti potragu, poslali su nas u svijet i rekli trazite male predmete koji mogu bili bilo gdje.. . Kad sam se prijavlivao na misiju ovo nije bilo ono sto sam ocekivao.

Nakon intezivnog odmora na Armani privatnom ostrvu, našao sam se na drugom kraju kontinenta, pokušavajući da otplatim to nešto malo renovacija što mi je trebalo na ostrvu. Neće se bazen #3 sam popraviti. Operacija je ovog puta bila nešto laganija - zaštita saveznika. Saveznici u ovoj operaciji iliti subjekt su bili Yami no Kenshi - vešt bunt medicinskih nindži. Sama specijalizacija im je bila lečenje i odbrana - trebao im je neko da se pobrine za ofanzivu ako do toga dodje. Za sad, misije zaštite su bile koliko toliko okej, prolazile su bez nekih preteranih borbi što je uvek bio dobar znak. Unajmljen sam da ih ispratim kroz šumu dok ne dodju do sledeće destinacije - pristojan zadatak za ponudjenu sumu.

Nisam se sto postotno držao grupe koja je išla zajedno - konstantno sam se kretao u osi oko njih, pokušavajući da držim range svog senzora na maksimumu. Za sad, ni trunku chakre nisam mogao da osetim, izgledalo je kao da će operacija proći bez nekih preteranih komplikacija. Grupa s kojom sam išao je uzimala malo po malo pauze - sa sobom su nosili nešto težu opermu što je verovatno bila i meta bandita ako se ikada odluče pojaviti. Nisu senboni bili jeftini, barem ne u ovoj ekonomiji. Ja bih trebao znati, ipak ih koristim skoro svakodnevno za krojenje i patch upovanje raznih rupica i cepova. Nastavljajući dalje, u daljini sam pokupio prvi naznačaj tudje chakre - možda je bio neprijatelj.

A možda - neki izgubljeni trgovac. Po izgledu i kretanju, mislim da smo naleteli na ono prvo. Instruktovao sam grupu kako i gde da se kreću - ako trag chakre krene za nama, znaću o čemu je reč lakše. Kako je grupa promenila trajektoriju, tako je i trag chakre koji se polako razmnožavao klonovima. Izgleda da je imao nameru da napadne karavan, nažalost, ne znajući ko ga čuva. Bio sam spreman na bilo kakav tip okršaja, sama činjenica da je išta protivnik pokušavao išta je bila tužna, al ajde. Dao sam novi tip instrukcija karavanu, a to je da ostane tu dok ja istražim pometnju. Bržim skokom, navigirao sam kroz krošnje guste šume, spreman da se susretnem sa neprijateljem na misiji.

Kako sam se udaljio od karavana, priseo sam na grani, gledajući najezdu klonova kako se probija kroz tlo šume. Dovoljan je bio jedan zamah ruke i svi bi popadali na tlo, odlučio sam još malo da gledam, pokušavajući da lociram pravog šinobija medju najezdi lažnih. Jedan od njih se kretao nešto čudnije, tiše, sporije, što je verovatno ukazivalo na njegov pravi identitet. Kako klonovi ne bi nastavili dalje, tlo se pretvorilo u more peska (neće uticati na medicinare, malo su mi daleko pa kao zato), na šta su klonovi kretali brzo da tonu, nestajući u oblaku dima. Protivnik nije uspeo na vreme da odreaguje, te je završio s peskom do ustiju, ostavljen na moju milost i nemilost. No - ostavio sam ga u pesku - ako išta uradim, medicinari bi potrčali i pomogli mu, najbolje je bilo samo da nastavim dalje kroz šumu s njima, što sam i uradio. Neprijatelj nas neće više uznemiravati, a misija zaštite je bila već uveliko gotova. Eskortovao sam ih do kraja šume, te nestao u oblaku dima, završavajući operaciju.