Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Izgradnja Kage Zgrade 00

Kao sto svako zivo bice ima srce tako i svako selo ima Kage zgradu.
Ali ova Kage zgrada nije kao ostale, njeni zidovi i prostorije su urezani u ogromno drvo okruzeno mirnim i prelijepim jezerom.

Svaki dio ove zgrade postaje dio istorije i mudrosti koju ovo drvo nudi i pruza.

Energija prirode opusta tijelo i dug i samim tim omogucava mirniji razum za obavljanje svakodnevnih aktivnosti i papirologije koja kao da nikada ne prestaje da dolazi ...

Ulaz nimalo nije sakriven, ovde su svi dobrodosli, kako saborci tako i oni ne tako prijateljski nastrojeni ....

Iznad ulaza sve sto se golim okom moze vidjeti je urezan, ne toliko poznat i ogroman simbol sa nekoliko finesa kako bi dosao da izrazaja ali i zbog same estetike njega ...

Izgradnja Kage Zgrade 00 Z

Napokon hvatam trenutak bez civilnih radnika.
Bezgranicno im zahvaljujem, ali stvarno mi je potreban trenutak da razmislim o svemu...

Znaci ova kancelarija ce postati moj dom, mjesto rada i srediste moga zivota.

Jako mi je bitno da mi se svidja ovde i drago mi je sto zaista ide u tom pravcu ...

,,Trud .... Red .... Disciplina .... Krv .... Bol .... ''


Izlazim iz svojih misli, birajuci rijeci pazljivo. Ali ne bilo kakve rijeci, nego rijeci koje opisuju sve ono sto je dovelo do ovoga trenutka u istoriji ...

Korak po korak, krecem iza stola, slijedeci put koji me vodi prema stepenicama, koje se gube u tamnom kutku kancelarije, u drugu prostoriju koja kao da namjerno skriva svoje tajne ...

Upijajuci tu istu tamu koja kao ruka dodiruje moju hladnu dusu izgovaram rijeci kao da zelim sam sebi nesto reci ...

,,Sve je izvrseno kako treba. Ova vrata moraju ostati skrivena. Iza njih ce se graditi buducnost, kroz sake tame. Tko god zeli da spasi kontinent mora se zaprljati. A ovo je mjesto gdje ce se ruke prljati!''


Uznemireno se trzam jer cujem korake u daljini, vracajuci se svojoj sadasnjosti. Gubiti se u buducnosti nije zdravo za mene ....

Polagano je pristizao. Sve je bilo dlbro,daleko bolje nego što je mogao očekivati. Radovi su tekli glatko i mesto koje je pre par nedelja bilo par raštrkanih kuća i pokoja vodenica počinjalo je ličiti na leglo civilizacije, jedno od nekoliko mesta oko kojih se svet vrti. Uistinu, do izgradnje još nije bio siguran da li je izgradnja shinobi zajednice ove veličine uopšte dobra ideja ali videvši da sem jednog momka koji se želeo praviti opasan svi sarađuju, njegova sumnja je zgasnula odavši mesto prijatnom, premda ne lišenom teskobe, osećaju trijumfa. Čak i je Rokuhira, prvobitni razlog njegovog pristanka na ideju svog novog izbrazdanog saradnika, pala u zaleđe

Stupio je na mostić pa prošao  kroz vratnice koje će zanavek biti otvorene i ubrzo se pronašao u uspeću uz spiralno stubište iznkog su se granale, ovde u najbukvalnijem smislu te reči, prostorije u kojima će oni vredni samog vrha sveta boraviti. Odozgo je čuo šum ljudskog glasa, mada to nije bilo iznenađenje - za Sparrowa je imao utisak da je u konstantnom monologu.

Četvoro zasigurno. Petoro, podozrevam, ali jedan ostaje pritajen. Tvoj sobičak, nazovimo, ispunjava očekivanja?

,,Yehuda, ti si .... Pridruzi mi se ...''


Prilazim stolu , tek postavljenom, kkao bih mogao pogledati svog gosta direktno u oci ...


,,Sobicak prihvatljiv ali ova prostorija ce biti samo iskra koja ce zapaliti plamen ovoga sela, plamen koji ce progutati kontinent!''


Pokusavajuci da smirim vatru u svojim ocima, fokusiram se na disanje .... 

Nocak i to disanje budi taj adrenalin jer je ovo pocetak! Pocetak necega mnogo vecega od nas samih, pocetak koji je veci od same istorije!


,,Kako napreduju radovi, kakva je sinergija medju nasim shinobija? Da li je vrijeme da nasi planovi krenu realizovati ili je jos uvijek rano?''


Okrecem se nakon izgovorenih rijeci i bacam pogled kroz prozor, ruke drzeci na ledjima dok ocima prelazim preko izgradnje buducnosti.

Strpljenje je vrelina ali ono me izdaje, ambicije su mi prevelike da ih uspijem odrzati na ovoj kratkoj uzici ....

Radovi... Čuo je potres iz obližnjeg dela sela i nešto što mu se činilo kao vriske i paniku. Sada ćemo videti pretpostavljam.

Otišao je iz kancelarije koja će biti mozak operacije. Bio je svestan da se grupom idiota koji su se pojavili na plaži nakon proglasa neće sve tečno proći, ali se nadao da će izbeći veće katastrofe. Zvučalo je kao de je pogrešio ali zadržao je nadu. Načas je prebrojao shinobije zadužene za deo grada gde se uputio i shvatio da dvojicu od njih već zna od ranije. One nesposobne budale. Ukoliko je neko od njih krivac duplo će mu platiti.

Ulazi u kage zgradu po instrukcijama yehude i pratnjom dolaze njih trojica do vrata sobe gde bi kage bio.Strazari su stali te vise nisu vodili dalje dok je Shin svatio da on treba da gurne vrata i uđe zajedno sa ostalima.Kada je stavio ruku na vratu u grlu mu se pojavila knedla koju je teško progutao bez oklevanja.Rekao je sebi da je speman i da ne moze da se plasi njega niti kazne.Tako je gurnuo vrata obema rukama dok je iz njih isjijala svetlost nije cak ni video kegea vec samo njegovu figuru.Kako je usao u sobu i sams vrata su se zatvorila kao scene gde ljudi budu zarobljeni u i ubijeni.Kada je bolje video coveka isped njega video je ko je zapravo organizator svega ovoga.Prirodno se pozdravio sa malim naklonom da iskaze postovanje prema coveku .

Dobar dan.Izvinjavamo se na smetnji ali ovde smo poslati od strane Yehude .

Time je sastavio ozbiljnu facu dok je cekao odgovor preko puta.

Okrećem se i bacam oštar pogled ravno u oči shinobija s crvenim očima...

Vidio sam ga ranije, specifičan je, ali nisam ga dovoljno dobro upoznao da ga mogu pročitati...

"Uđite, osjećajte se kao kod kuće... Ovdje je uvijek gostoprimstvo prisutno za poštene i dobre shinobije..."

Pratio sam svaki pokret koji se odvijao u ovoj prostoriji...

"Ti..." pokazujem na mladića koji mi se prvi obratio, "Kako napreduju radovi?"

Sjedajući na stolicu, dodajem:

"Želim da čujem tvoje utiske..."



U medjuvremenu i Rurinai je stigao u kage zgradu. Peo se uz stepenice sa blagom glavoboljom od svega sto se desilo. Onda je usao u kancelariju i zatekao kagea kako razgovara sa crvenookim deckom, tu do duse nije bilo zelenookog decka. Nije hteo nista da kaze te je samo stao uza zid i poceo da gleda u jednu tacku cekajuci da crvenooki decko vec sam kaze sve sto ima.
Takodje je rekao. "Da, ovde smo poslani od strane Yehude..."

Dok je slusao pitanja kagea dobro je razmislio koje reči će upotrebiti da bi ublazio kaznu makslimalno.Znao je da ce ipak imati posledica ali duboko je udahnuo i stao ravno dok je gledao kagea i sagnuo pred njim i poceo pricati.


Radovi u nasem delu ne idu bas najbolje.Zato sto sam ih ja poremetio tako sto sam ubio radnike na gradilistu koji su bili opsednuti necime.

Nakon ovoga lepo se isparvio i napravio ozbiljnu facu dok su ostali stojali iza njega pritom je takođe rekao.


Njih dvoje nisu imali nkiakve veze sa ovim sam sam postupio tako i kajem se ako vas zanima.

Vidim čoveka sa tamnijom kosom i moja 
dva saborca. 
Jeli moguće da sam zakanio pomoslio sam
kucajući na vrata. 
Video sam neki neobičan znak na vratima ovo 
je verovatno kage pomislio sam.
Yehuda me je poslao sa ovom
dvojcom da vam se javim.
Rekao sam ovo kageu gledajući ga pravo 
u oči sa punim poštovanjem.
Da li smem da uđem? 
Upitao sam kagea nervozno 
čekajući njegov odgovor.
Ovaj razgovor je sigurno zbog toga što 
samo pobili radnike. 
Pomislio sam. 

Dok slušam Rurinaia, mladog shinobija, primjećujem blagi drzak ton u njegovom ponašanju, ali istovremeno osjećam veliku nesigurnost koja se krije iza skrivenog dijela njegovog lica. Mladi ratnik koji nosi u sebi potencijal lava, što mi postaje još jasnije nakon što primijetim simbol drevnog i slavnog Uchiha klana na njegovoj uniformi.

Samo mu klimam glavom u znak prepoznavanja, potvrđujući naredbu koju je dobio od Yehude.

Moja pažnja zatim prelazi na shinobija blijedog tena. Prvo što primjećujem je simbol dobro poznatog Uzumaki klana. Moj saborac, krv mog roda. Nadam se da dijeli iste vrijednosti kao i ja, da će slijediti put našeg nasljeđa. Ali o tome ćemo razmišljati u ljepšim vremenima.

Slušam njegove kulturne zahtjeve i gestikuliram mu prema stolici, pozivajući ga da se pridruži. Ovdje je dobrodošao.

Ponovno bacam pogled na shinobija s očima boje krvi. Saslušao sam njegove riječi, gledao duboko u njegovu dušu.

"Znači tako... Nisi mogao suzdržati svoje nagone..."

Ustajem i okrećem im leđa, gledajući kroz prozor koji pruža pogled na temelje naše budućnosti.

"Znaš li šta znači biti shinobi?"

"Biti shinobi znači biti na vrhu prehrambenog lanca, biti apex predator, biti iznad svih, biti Bog nad smrtnicima, biti ruka koja sudi i koja kaznjava..."

Moja duboka tonalnost naglo se pojačava dok stišćem šake, prisjećajući se ožiljaka prošlosti i ponavljajući svoje ideale unutar sebe.... iznova i iznova .... Ideale koje sam mislio da dijelimo svi ovdje...

"Kakav to Bog gazi slabije od sebe? Zar se moć pokazuje tako što se kažnjavaju oni koji se ne mogu sami braniti? Zar ti tako pokazuješ kako ćeš zaštiti nevine? Zar mi tako pokazuješ kako ćeš se odnositi prema svojim suborcima?"

Udaram šakom o zid gotovo do granice loma vlastitih kostiju...

Kako sam uopće došao do ovog mjesta... pitam se u sebi... Zašto... Zašto moj san o miru i obrani onih koji to zaslužuju postaje ova nocna mora !?

"Ovo je moj poraz, krv tih radnika je na mojim rukama kroz tvoja djela... Radnika koji su bezrezervno pružili pomoć potpuno besplatno, pomoć kada nam je bila najpotrebnija."

Jedna suza klizi niz moj obraz. Pustio sam je neprimjetno, ali osjećaj gubitka je bolno prisutan.

Obećavam samom sebi da ću osobno posjetiti obitelji svih onih koji su izgubili život danas.

Kada je saslusao vrlo pazljivo Shina i ostale poceo je njegov govor.Shin je pazljivo slusao jer je ovo određivalo njegovu budućnost i sve ono sto njega vezuje za ovo selo.Kako je gledao kagea nije ga mogao jasno videti zbog suncevog sjaja koj mu je ulazio u oci.Tako kada bi ih naspicovao i malo bolje pogledao mogao je videti samo pravu licnost koja je staja ispred njega.Nije mogao opisati kako se osecao jer svaka rec ovog coveka ke Shinu dala neku drugu emociju.Koliko je taj govor lepo zvucao odjednom kao da se izgubio opis dela koj je dopirale iz kagea i udarac u zid Shina baca iz balansa.Gde ga sve te reci samo secu jos dublje iako ke znao svoju gresku kage je jos dodavao na to sto je potreslo Shina jos vise.Gde njegove emocije pocinju da bruje i brujeee i dolaze do videla na njegovom licu.Tada od ozbiljne face nastaje samo tuzno suvo lice bez daska srece i oci pune krupnih suza koje se ne daju pustiti niz lice.Jer je osetio bol kage sazalio kako neki covek poput njega moze imati takve emocije za nekoga poput mene.Sto ga je srusilo jer ako ovaj covek ima toliko jak stav,ali pritom i toliko osecajnu stranu za njegove clanove sela mora sigurno biti pravi vođa.Hteo je da kaze nesto ali je osecao da ce. Unisti momenat.Tako da je ostao zuriti u njegovu senku koju je sunce pravilo i pognu glavu dok je mislio i zeleo samo da vrati vreme i promeni stvari.

Stigavši konačno na konačno odredište video je simobol sela. Ušao je polako dva put kucajući a onda ne čekajući odgovor samo je ušao. Zatekao je shinobija koji drži neki govor o životu i shinobijima , zanimljivo mu je to delovalo ali nije bio previše impresioniran, zapljeskao je par puta kako bi dao do znanja da je stigao. Tu je bio i onaj momak od malo pre koji je izvršio masakr , nije delovao kao pre par sati , sada je ostala samo ljustura od njega , izgleda da je govor delovao na njega. Pokazao mu je rukom da je vreme da izađe, a zatim progovorio.

"Lep govor. Da li sebe smatraš bogom?I da li veruješ da je Bog, kao entitet koji gleda sa neba, napustio svet shinobija, ostavljajući nas da se sami suočavamo sa našim sudbinama kada je video šta se dešava u svetu?"

Izgradnja Kage Zgrade 00 Tumblr_pd6cg77iDZ1sg6ysuo6_400

Rekavši to čekao je da se dotični gospodin okrene , znao je da mu je ime Sparrow , ali nije imao previše informacija ovom shinbiju , zato je došao i da otkrije ko je kakav je i kakva osoba zapravo vodi ovo selo. Posle par trenutaka je upitao.

"Sparrow, ako se ne varam?"

U trenutku kada se okrećem, novi glas dopire do mojih ušiju. Njegova prisutnost mi je postala poznata, ali iznenadila me ta spoznaja da će ovde slobodno iznositi svoje mišljenje.Tako olako.

"Vjerujem da je svako Bog svoje sudbine. Ako postanemo robovi tuđih očekivanja, kakav smisao ima taj život?"

Izgovara riječi s uvjerenjem, shinobi crvene kose, njegov izgled odaje samopouzdanje. Ponasanje mu je drsko, maniri nepostojeci... ulazi bez kucanja, cigaretu ne ispuštajući iz usta...

Ta osoba je izazov, ali zar nije ovo mjesto nastalo da se takvi problemi rješavaju...

"Oprosti na mojim pretpostavkama, ali ako već znaš moje ime, očekivao sam čuti tvoje..."

Prilazim dijelu sobe koji vodi u nepoznatu prostoriju, gestikulirajući novom sugovorniku da mi se približi, kao da mu želim otkriti tajnu...

"Svi su dobrodošli ovde... Nadam se da ćeš mudro iskoristiti tu dobrodošlicu. "

Kako se Sparrow okrenuo video je par ožiljaka na njegovom licu, delovao je mnogo ozbiljnije nego onaj plavušan od ranije a i od momaka koje je u selu sretao. Odgovorio je na njegovo pitanje lepo , isto time se i Magnus vodio , svako je kreator svoje sudbine.

"Ne verujem u postojanje bogova, verujem u sebe. Čovek je gospodar svoje sudbine, a Bogovi, samo kreacija za slabe ljude da u nešto veruju.

Ugasivši cigaru ,  bacivši je kroz prozor ,  završavajući svoju misao, nije ni tačno siguran zašto je podelio sa ovim čovekom njegove stavove.

"Magnus, iz Akumetsu grada."

Rekao je glasno i samopouzdano, dok je prikazivao obeležje Akumetsu grada na svom kaputu. A zatim je krenuo za Sparrovom , sevši na stolicu.

"Da da , lepa dobrodošlica. Kako napreduje izgradnja sela?"

Odlučujem signalizirati mladim shinobijima pogledom da ćemo nastaviti našu konverzaciju u drugom trenutku...

Potom ponovno usmjeravam svoju pažnju prema novom sugovorniku...

Sjedam u udobnu stolicu preko puta njega, omogućavajući nam da razgovaramo licem u lice...

"Akumetsu grad..." izgovaram, naginjući glavu unatrag kako bih pronašao najugodniji položaj...

"Bilo je samo pitanje vremena kada će jedan od vjernih pasa doći na naš prag."

Ulazim direktno u srž problema. Svaki trenutak neizvjesnosti stavlja nevine ljude u opasnost...

Izgradnja Kage Zgrade 00 Tumblr_inline_olnlmicYfO1tnn8x5_500

"Zašto onda ne pređemo na stvar? Što želiš?"

Na Sparovovu opasku o Akumetsu grada , gestikulacija mu se malo promenila ali je i dalje pokušao da ostane smiren, lagano je izgovorio kroz polu smeh, gledajući u plafon a zatim fiksirajući pogled direktno u oči sagovornika.

"Vidiš Sparrow, besni psi nikada ne laju , samo grizu. A ovo su malo i naši pragovi. Odnosno ceo svet u što spada i ovo selo i tvoja kancelarija i taj prag.."


Pošto izgleda čoveku nije bilo do small talka odlučio je da pređe na razlog njegove posete prvenstveno.

"Lepo vam je ovo selo, lepo napreduje i mi smo srećni zbog toga. Vaše nindže su jako sposobne u to sam se uverio, sve vas je više, postajete sila, što više sile to ste bliži moći , što ste bliži moći to ste više bliži pobuni.".

Zastao je na par trenutaka uzevši vazduh, gledajući pomalo naokolo a zatim stavivši ruke na sto ispred njega još se više približavajući Sparovu.

Izgradnja Kage Zgrade 00 77b4d598711905b0752fbd933929fb6c

"Sve je to super, ali pobuna nije dobra stvar bar ne za nas. Ne želimo da naša investicija ovde , bude propala.. Želimo da vas držimo na lancu , pošto vidim da voliš pse. Ukratko. Vaše nindže su i naše nindže , vaš novac je i naš novac."


I posle par trenutaka je izgovorio uklanjajući smešak sa lica gledavši direktno u oči , prodirući u dušu sagovornika.

"Vaši životi su naši životi. To vam je jasno zar ne?"


Pažljivo sam pratio ponašanje, saslušao sam svaku riječ shinobija crvene kose do samog kraja njegovih misli. Iako me je snažno privlačilo da prekinem, uspio sam ostati pribran...

Magnus, čini mi se da se tako zove, jasno izražava svoje stavove. Svjestan je svojih ideala i ideala svoje organizacije, ali to se ne poklapa s onim što gradim ovdje...

"Moj duet s tvojim nadređenim je meni potpuno jasan. Sjećanje me još uvijek služi. Svoj dug ću platiti časno i primjerno. Ako shinobi izgubi svoju riječ, što mu onda ostaje?"

No moja konverzacija ne završava ovdje, jer nešto mi je ostalo zvoniti u ušima, što moram komentirati!

"Novac će biti isplaćen u roku, ali svaki shinobi koji stupi na tlo Takigakurea je slobodan shinobi! Svaki shinobi pod mojim krovom neće biti predmet prijetnji i obmana."

Uzimam skriveni nož, ali vidno ga ne predstavljam kao prijetnju Magnusu i stavim ga na stol, odlučno, ali hrabro...

Izgradnja Kage Zgrade 00 Dcc3scm-474eb76e-ef62-4a5f-bc24-2852da2657ea.gif?token=eyJ0eXAiOiJKV1QiLCJhbGciOiJIUzI1NiJ9.eyJzdWIiOiJ1cm46YXBwOjdlMGQxODg5ODIyNjQzNzNhNWYwZDQxNWVhMGQyNmUwIiwiaXNzIjoidXJuOmFwcDo3ZTBkMTg4OTgyMjY0MzczYTVmMGQ0MTVlYTBkMjZlMCIsIm9iaiI6W1t7InBhdGgiOiJcL2ZcLzkzN2RjOTU5LTg3MDEtNGJmMC05NTI0LTIxNDhkMDkyZDYxOFwvZGNjM3NjbS00NzRlYjc2ZS1lZjYyLTRhNWYtYmMyNC0yODUyZGEyNjU3ZWEuZ2lmIn1dXSwiYXVkIjpbInVybjpzZXJ2aWNlOmZpbGUuZG93bmxvYWQiXX0

"Moj život možeš uzeti, ali moji suborci neće krvariti, niti danas, niti ikada više! Prenesi to svom nadređenom. Mi smo imali dogovor, ali ako čast Akametsu grada tako lako mijenja te dogovore, onda neka bude tako!''

Na kraju, dok prislanjam ostricu na sopstveno srce ne prekidajuci kontakt oci u oci sa Magnusom ne mogu ne prisjetiti se legendarnih riječi: "Kada se očaj pokupi, moć se rađa."

"Zanimljivo, mogu reći da si me iznenadio."


Malo čudno je pogledao u nindžu preko puta sebe, nije očekivao ovakav rasplet situacije. Sve ono što je govorio Magnus je shvatao da je pogrešno , da je sloboda jedino što je ostalo shinobjima, a da im on to upravo oduzima. Nije želeo to  i da se on nešto pita, emocije pred ovakvim gestom bi preovladale, ali ljudi koji kontrolišu svet i njega samog , nemaju emocije, ni mrvicu. Borba za opstanak i kontrolu i neprijatelji koji vrebaju sa svih strana, Akumetsu grad mora biti jak , Magnus mora biti jak. U trenutku želeo je da pusti Sparova da vidi šta će dalje uraditi, ali odlučio je da prekine.

Izgradnja Kage Zgrade 00 Maxresdefault

"Reci mi, zašto misliš kada bi oduzeli tvoj život da tada ne bi oduzeli živote tvojih saboraca. Akumetsu i čast , ne idu u istoj rečenici , to bi do sada trebao da znaš."

Zastao je na trenutak, uvalivši se u svoju stolicu, kako bi dao do znanja da nema potrebe za tenzijom i naglim pokretima.

"Reci mi Sparove , da li voliš moć? Da li voliš kontrolu? Da li bi bio vođa potencijalne pobune ukoliko shvatiš da je pozitivan odgovor na prva dva pitanja. Nemoj me lagati."

Magnus mu je dao do znanj da je diplomatiju radio jako dugo tokom svog života i da je socijalno dovljno inteligentan da uvidi ako ga neko laže, pogledao ga je još jednom u oči bez treptaja očekivajući negativne odgovore. Nadao se da će biti negativni , zato što je to jedini način da ovo selo živi onako kako je Sparov zamislio.



"Moj život je poput kapljice u moru suza, suza koje su majke prolile zbog sukoba i smrti koje je ovaj kontinent donio."

Suzdržavam i ja svoju suzu koja želi izaći iz moga oka. Ali to nije suza straha ili tuge, to je suza boli prema realnosti, boli zbog onoga što smo stvorili u svijetu u kojem živimo.

"NJegov gubitak možda neće zaustaviti olovnu ruku Akumetsua, ali ako barem kupi sekundu vremena kako bi se barem jedan nedužan život spasio, onda ta žrtva nije uzaludna."

Uzimam čašu vode i primičem je usnama dok uzimam gutljaj. Pravim pauzu, znatno dulju nego što je potrebno, dok razmišljam o svemu.

"Što je to moć? Iz tame se rađa nova svjetlost, ali i najdublje sjene. Moć leži u sposobnosti prepoznavanja tih sjena, ali isto tako i u sposobnosti stvaranja vlastite svjetlosti koja će osvijetliti put... Tako da je moj odgovor na tvoje pitanje - DA, volim i želim moć kako bih bio taj svjetionik nade svojim suborcima, taj put iz vječne tame."

Dok se suočavam s drugim pitanjem, ton postaje teži, bacajući me u još dublje i mračnije dijelove moje glave, dijelove koji čak i mene počinju plašiti.

"Kontrola je samo iluzija kojom se služimo kako bismo kontrolirali one slabije od nas. Kada shinobi shvati to, tada shvati i da kontrola ne postoji, već samo sloboda. A to je nešto što itekako želim!

Sloboda da donosim vlastite odluke...
Sloboda da pomognem drugima bez nametnutih ograničenja ili uvjeta...
Sloboda da spasim posljednji plamen iskrenosti na ovom prokletom mjestu...

Ne tražim tvoju pomoć, i ne zanima me glupost pobune koju spominješ. Naše vizije moći nisu iste, i zato ti posljednji put ponavljam, sukob s naše strane nećeš doživjeti sve dok ne oskrnaviš naše čiste ideale. Imamo dovoljno organizacija željnih krvi... Ono što mi ovdje gradimo je mnogo veće od toga... Mnogo čišće od toga..."


Sve sto je moj sagovornik dobio jeste ono sto je on trazio .
Iskrenost .

Glavom mi kruzi citat proslosti ....

"Sjećajmo se uvijek da krv nije samo crvena tekućina, već i svjedok nasljedstva, iskrenosti i časti. Neka naša djela budu poput toka te krvi - čista, iskrena i s poštovanjem prema onima koji su krv svoju prolili za ono što vjeruju."





Do kraja je saslušao šta je Sparow imao da kaže, bile su to snažne reči, slušao je i analizirao je da li stvarno to misli ili samo želi da ga izmanipuliše. Njegov stav i njegovi ideali su bili čisti, možda i puno čistiji nego od onih od koje on prima naređenja, ali da li su ispravni? Razmišljao je, on i Sparow nisu bili toliko različtii , obojica su želeli mir, svako na drugačiji način , bilo im je dosta bespotrebnog krvoprolića i moći , ali svako je imao drugačiju viziju kako to da zaustavi. Prošlo je par trenutaka od kada je on završio svoj govor, Magnus je malo skrenuo pogled u plafon, možda u neko drugo vreme na drugom mestu ova dvojica bi možda čak bili i saveznici. Ali ne još.. Izbacio je glupave misli iz svoje glave, imao je zadatak i tu je došao da ga obavi, Akumetsu grad je sila i mora ostati tako, zbog mira u svetu i zbog mira u Magnusovom životu. Pak , dopadao mu se ovaj mladić video je nešto u njemu, pa je pristupio malo razumnije iz drugog ugla.


"Dakle, Sparove" ,počeo je Magnus, izgovarajući ime shinobija  preko puta njega sa smirenošću koja je zamaskirala duboke unutrašnje nemire.

"Tvoje reči odražavaju hrabrost i odlučnost, ali i neslaganje s našim pristupom. Razumiem tvoju poziciju i tvoju predanost slobodi i iskrenosti. Ipak, moramo biti svesni da su svetlost i senke  neraskidivo povezani. Iako težimo svetlosti, moramo biti spremni suočiti se sa senkama kako bismo istinski razumeli moć koju nosimo."


Magnus je zastao, dopuštajući trenutku tišine da se nadvije između njih, pre nego što je nastavio.

"Vaša hrabrost i želja za slobodom su poštovane. Ali znaj, naš cilj nije zadržati vas u okovima, već osigurati da sloboda koju tražite ne dovede do anarhije i haosa. Lako vam je sada reći da se  nećete pobuniti, zato što znate da smo moćniji, a šta bi bilo da nije tako, reci mi!".

Njegov pogled nije popuštao, duboko uronjen u Sparovljeve oči dok je izgovarao sledeće reči.

"I mi želimo mir i slobodu, Sparov, ali naša vizija seže dalje od granica ovog malenog sela. Želimo mir za ceo svet, ali to možemo postići samo ako imamo moć i uticaj koji su nam potrebni. Želimo biti ključni igrači na globalnoj sceni, a to znači da moramo biti prisutni svugde gde je potrebno, ;ak i na onom ostrvu.. Šta je sa svim ljudima koji ne znaju gde je ovo selo?"


Njegov glas je postao oštriji, a ton ljutnje se nazirao u njegovim rečima, ustavši sa stolice stegnuvši pesnice, dok je crvena čakra izbijala iz njega.

Izgradnja Kage Zgrade 00 Tumblr_mixkwrIQ1V1rdycsyo1_500

"Slušajući te, čini mi se da si previše usredsređen samo na svoje selo. Ali svet je veći od Takigakurea, i mi ne smemo dopustiti da nas ograničavaju lokalni interesi. Želimo slobodu i mir za sve, ne samo za nekoliko seoskih kuća."


Zatim je nadodao spustivši malo ton, vrativši se na stolicu, paleći polako novu cigaru.

"A za to, Sparov, trebaće nam i tvoja pomoć, kada za to dođe vreme."

Na kraju, dok se razmišljao o svojim postupcima, Magnus je osećao da je možda previše otvorio svoje misli. Pitao se da li je prevazišao granice svoje misije. Sigurno jeste. Ovi ciljevi  nisu ni približno bili onome čemu teži Akumetsu, barem ne da je on znao. Možda je bio previše zanesen svojim idealima, previše strastven u izražavanju svojih stavova o slobodi i miru za kojima godinama traga a nije ni blizu da ih pronadje.

Slušao sam ga, duboko prožet svakom njegovom riječju, osjećajući svu težinu i istinitost onoga što govori. To je ono što me proganja, što me drži budnim noćima...



''Šta je sa majkama koje još uvijek čekaju svoje sinove da se vrate kući? Šta je sa onima koji su gladni zbog zemlje oskrnavljene ratom? Šta je sa onima koji gledaju smrt u oči i ipak idu naprijed... idu naprijed jer iza njih su oni koji su bespomoćni...''


Moje srce podrhtava od surove realnosti sudbine koju svi dijelimo... Osećam bol koji nas je sve uvukao u svoje trnje i ne pušta nas, ali čak i trnje se može spaliti. Moram prihvatiti činjenicu, jer iako je Akumetsu grad moćan, Takigakure predstavlja iskru koja će potpaliti plamen i očistiti korov...




''Žudim za moći iz tog razloga, da Selo Skriveno u Vodopadima postane poznato i u najudaljenijim dijelovima kontinenta, da svi koji dijele naše ideale o miru i sigurnosti znaju da su dobrodošli ovdje... Ali...''


Kako tema postaje sve teža, osjećam čudnu auru oko nas, kao da vazduh postaje sve gušći. Naš razgovor tone u mračne vode...

''Ali također sam svjestan da do cilja koji ja ganjam, ruke moraju biti ukaljane krvlju... Želim mir i sigurnost za one koji to zaslužuju, ali isto tako oni koji to ne zaslužuju ili nam stoje na putu, moraju nestati...''

Pogledam Magnusa u oči, prenoseći mu duboku ozbiljnost svake riječi.



''Moj život, iako bezvrijedan, ipak je najvrednije što imam da ponudim...''


Uzimam kunai i urezujem simbol na sopstvenu ruku, osjećajući bol kao deo procesa. Krv koja prati simbolizuje našu odlučnost, dok ne prekidam kontakt očima s Magnusom.

Izgradnja Kage Zgrade 00 Winter_kanji_by_foxofheavens_ddi7bp1-375w.png?token=eyJ0eXAiOiJKV1QiLCJhbGciOiJIUzI1NiJ9.eyJzdWIiOiJ1cm46YXBwOjdlMGQxODg5ODIyNjQzNzNhNWYwZDQxNWVhMGQyNmUwIiwiaXNzIjoidXJuOmFwcDo3ZTBkMTg4OTgyMjY0MzczYTVmMGQ0MTVlYTBkMjZlMCIsIm9iaiI6W1t7ImhlaWdodCI6Ijw9MTAwMCIsInBhdGgiOiJcL2ZcLzEwZTBiMTFjLThkMjgtNDM2OC1iZDVhLWE2YThiYWUyYzExZVwvZGRpN2JwMS04Y2NhOTkxNi1hYzM4LTQxZGQtODJiNy02YzdiMzk4MjE4MWMucG5nIiwid2lkdGgiOiI8PTEwMDAifV1dLCJhdWQiOlsidXJuOnNlcnZpY2U6aW1hZ2Uub3BlcmF0aW9ucyJdfQ

''Ovaj simbol nije samo obećanje, već i zavjet...''

Dok završavam urezivanje simbola, moj glas postaje svečaniji, kao da odjekuje kroz vekove, urezujući se u samu prošlost i budućnost.

''Ovde i sada, piše se istorija!''


''Ti, Magnuse, lično ćeš dobiti moju glavu na panju ako se ikada desi pobuna pod mojim vođstvom, ali...''




''Možemo biti saveznici, ali ako ikada napustite ideale mira ili ako napadnete bilo kojeg od naših shinobija, smatraću da ste izgubili put i više niste Akametsu grad. Ako niste vi onaj s kojim sam se dogovorio, ovo obećanje gubi svoj smisao...''


Bacam krvavu ostricu na tlo, zatim ispružam krvavu ruku u znak završenog sporazuma i obećanja...



''Ako se to ikada dogodi, to će biti proglašenje rata, ali ni tada neću odustati od vas ili od tebe. Sve ćemo učiniti da vas spasimo od vas samih, boriti ćemo se da ponovno vidite svjetlost mira...''

Dok je gledao dvojicu kako Su skolonili paznju od njega i nastavili nesto njhivo.Shinu na pamet je dosla jedna ideja koja nije bila daleko od ostvarenja bila je to da samo pobogne iz sela i napusti sve.Mada njegova svest doalzi da ga opameti i svata da bi ta ideja bila suluda nebi imao obican zivot vec bi bezao po svetu od ratlicith ljudi nebi mogao nikom da s epoveri i bojao se da ce i prijatelje izgubiti.Tako da je morao prihvatiti kaznu i sudbinu koja mu sledi tako da je pogledao Abura njegovog najbližeg prijatelja i rekao mu je.

Hajmo mi napolje na svez vazduh dok kage ne zavrsi trenutni posao.

Ostavio je crvenokosog clana tima u kancelariji i otvara vrata i ostavlja ih za Abura kako bi izasao.




Magnus je pažljivo slušao Sparova, osećajući kako mu reči prodiru u srce poput oštrih strelica. Ideja o miru, koju je Sparov predstavljao, bila je privlačna, gotovo hipnotišuća. Kroz maglu svojih misli, Magnus je počeo preispitivati svoje ideale i verovanja. Da li je možda mir moguć na drugi način? Da li je Akumetsu grad, sa svojim snažnim nasleđem i vođama iz senki možda ograničavajući faktor u ostvarenju pravog mira?

Duboko u sebi, Magnus je osećao kako se rađa unutrašnja borba. Sa jedne strane, bila je njegova odanost Akumetsu gradu, koji su mu sve podarili, a sa druge strane, bila su sopstvena razmišljanja i ideali, možda drugačijim putem.

Magnus je zurio u pruženu ruku, dok je u njegovoj glavi bujala oluja misli. Osećao je težinu reči koje su odjekivale prostorijom, ali i unutarnju borbu koja je besnela u njemu. Ideali koje je branio bili su mu svetinja, a odanost Akumetsu gradu uvek je bila neupitna. Međutim, ovaj razgovor će možda promeniti nešto u njegovom životu.

"Tvoje riječi odjekuju u mom umu kao zvuci budućnosti. Delimo istu viziju, ali naše puteve krase različiti koraci. Moje srce kuca u ritmu Akumetsu grada, ali tvoja strast za mirom zrači kao zvezda na tamnom nebu."

Unutrašnja borba u Magnusu je divljala ,  njegova misija je bila gotova , ali ovo za njega je postalo i više od obične misije. Pružio je ruku i iskrenim tonom je rekao , ne kao član Akumetsu grada, već kao Magnus lično, pružio je ruku i stisnuo.

"Računaj na mene kao na saveznika u našoj borbi za mir, neću dalje dužiti , mislim da smo pričali čak možda i previše."

Zatim se okrenuo ka vratima i blago je koračako ka njima , na pola puta se zaustavio, okrenuo prema Sparrovu, vrativiši svoj mindset karaktera koji je radio kao diplomata za ozloglašeni Akumetsu grad.

"Nadam se da kada vreme dođe , se nećemo naći na različitim stranama i da vi nećete biti na pogrešnoj strani. Pozdrav Sparrove,."

Izgradnja Kage Zgrade 00 Baaeae7f6798214bd269fdf55924d2ca

U trenutku dok su se Magnusove reči završile, prostorija je obasjana bljeskom crvene čakre. Bljesak je bio tako intenzivan da je gotovo zaslepeo Sparova. Dok se svetlost polako gasila, prostorija je ostala netaknuta, ali Magnus je samo nestao.


#card591


Saslušao sam posljednje riječi Magnusa s dubokom pažnjom, oči su mu gorjele oštrim plamenom, simbolizirajući unutarnju bitku koja se odvijala u njemu. Shvatio sam da i ja nosim isti teret, istu borbu u svojoj duši.

Naš razgovor odjekuje krvlju i suzama, svaka izgovorena riječ kao odiseja, zauvijek uklesana u istoriju. Osjećao sam da nisam upoznao neprijatelja danas, već saveznika čije će se staze ponovo proći u mom životu.

Magnus, poznat kao Red Chakra Inferno, odmetnik Akumetsu grada, njegova chakra slična je krvavoj zori, a njegov bijes poput oluje neumorno se prelama. Strast za pravdom u njemu gori kao vatra koja ne može biti ugašena. Tvoje ime bit će urezano u moju memoriju...

Dok je odlazio, bljesak njegove chakre preplavio je cijelu kancelariju, ali nisam skidao pogled, iz poštovanja prema njemu i prema epskom sukobu koji se danas odigrao. Nisam rekao ništa više osim jednostavnog pozdrava do sljedećeg susreta.

"Zbogom."

Dolazim nazad na mesto 
gde sam se prvi put našao sa kageom. 
Prvi sustret je bio jako čudan sa obzirom 
da sam jako brzo napustio kancelariju prateći Shina. 
Kucam opet na vrata. 
Dobar dan ovde Aburo. 
Da li smem da uđem? 
Pitao sam sa poštovanjem. 
Šta će biti sa mnom. 
Koje će biti posledice moje odluke. 
Da li ću da stanem u selu. 
Zapitao sam se čekajući 
kageov odgovor, 
Moraću da pazim kako ću da pričam sa 
kageom.