Nakon što sam izašao iz antikvarnice Shinshoudo, odlučio sam da se uputim ka parku Asashi. Bio je to jedan od mnogih parkova u selu, ali ovaj je bio poseban jer se nalazio blizu jednog od najvećih vodopada, bar je tako rekla gospođa koju sam pitao za više informacija o samom mestu.
Posle par minuta hoda konačno sam stigao do željene destinacije. Zvuk vode koja se sliva niz stene bila je kao melodija koja smiruje dušu. Kada sam stigao u park, pronašao sam mirno mesto blizu vodopada. Hladna voda osvežavala je okolinu, a zvuk koji je pravila prilikom udara o kamen je bio savršena pozadina za ono što sam planirao.
Izvadio sam svoju flautu i seo na jednu od klupa. Duboko sam udahnuo, osećajući kako se mir i spokoj prirode prenose na mene. Počeo sam da sviram, dopuštajući da note slobodno teku, mešajući se sa zvucima vodopada. Melodija je bila tiha i spora, odražavajući lepotu i mir ovog mesta.
Zvuk flaute se stapao sa hukom vodopada, stvarajući savršenu simfoniju. Osećao sam kako napetost nestaje, a svaki udah i izdah postajali su lakši.
Kada sam završio, vratio sam flautu u torbu i još jednom se osvrnuo na prekrasan prizor vodopada. Znao sam da će park Asashi postati jedno od mojih omiljenih mesta u selu, mesto gde ću uvek moći da pronađem mir i inspiraciju. Sa osmehom na licu, ustao sam i polako krenuo nazad ka svojoj kući.
