Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Gekkov Dom

Gekkov Dom 1060312

Zavrsio sam gradnju moje nove kuće. Nije dugo trajalo koliko sam ocekivao, mada pomogli su mi dobri ljudi iz okoline, jako su ljubazni i vredni. Odselio sam se od roditelja i zapoceo novi zivot. Posecujem ih povremeno, ali uglavnom trazim nekoga ko će mi biti prijatelj ili trener,kolega ili sabornik. Mada u novom domu se mogu opustiti jer nemam mnogo obaveza.

Prošlo je par dana od završetka izgradnje moje nove kuće, moze se reci da sam više nego zadovoljan . Nisam video porodicu nekoliko dana, valjalo bi da je posetim popodne.Istuširao sam se pa doručkovao i onda bacio jedan lagani trening, polako mi prelazi ta rutina u naviku.

Stigao sam kući… Put je bio naporan ali sada se mogu odmoriti i uživati. Samo nisam siguran kada li će se Jamisumi vratiti s misije… Da li je stigao tamo? Da li je živ!? Živ je sigurno u pismu je pisalo ako se ne varam 2 genina… Može ih on savladati, valjda? Mada majka ga nestrpljivo čeka.
Obavio sam svoju večernju rutinu ali bez treninga ovaj put jer sam umoran od puta…Legao sam da spavam s nadom da će Jamisumi sutra doć.

Svanulo je, ustao sam iz kreveta i par minuta pokušavao doći sebi…
ako se istuširam možda me to razbudi, to sam i uradio, al sam još uvek bio umoran.
Popio sam 5 šolja čaja jednu za drugom, al ništa
Šta je be ovo ne mogu se ispravim ko čovek, 5 čajeva navrnuo ne mogu se ispravim be

Probao sam i sa jednim laganim treningom al bezuspešno…
Odustao sam od svega i legao da spavam ponovo da se naspavam ko čovek.

Došao sam kući, veoma raspoložen jer sam možda stekao prijatelja…Matsuda…Zanimljiv momak.
Otišao sam u park ponovo jer sam hteo opet pričati sa Matsudom ali njega nije bilo…
Setio sam se da uskoro trebam polagati Chunin ispit pa sam odlučio trenirati pa sutra učiti…

I tako… Posle napornog dana pala je i noć… Nadam se da me neće uhatit opet nesanica kao prošlih par dana… Mogao bi možda uzimati i pilulice za spavanje…ali već je kasno apoteke ne rade, a mrzi me do ambulante daleko je…
Tako ležim ja u kravetu i razmišljam dal da uzmem pilulice ili da batalim…
Batalio sam i nekom silom zaspao

Zaspao sam, ali četiri puta sam se ja budio imao sam paralize neke… Neke karakondžule ne znam šta je ono bilo ali sam se preplašio i nisam mogao zaspati opet… Bilo je 3 ujutro… Odlučio sam ipak otići po proklete pilulice za spavanje…
Kupio sam ih i popio jednu i ubrzo zaspao znajući da ću se naspavati kao čovek.

Zora jee… Probudio se nikad naspavaniji i spremniji no danas. Ceo sam bio mokar bilo je sparno u sobi, pa sam otišao istuširati se… Potom sam otišao do prve prodavnice da bih napravio nešto za jesti.Doručkovao sam i odradio brzinski trening jer nisam nešto raspiložen za trening, ali moram malo trenirat za Chunin ispit… ček… Chunin ispit je danas!!
Ja sam mislio sledeće nedelje!!

Danas je ispit, a ja knjigu pipnuo nisam… Jaooo… Padam ga sigurno ali Bože moj ispašću muško i odraditi ga i pasti ko čovek… Brzo sam otišao u biblioteku i pripremao se za Chunin ispit koji je za par sati…Nikada nervozniji nisam bio no sad… Stigao sam naučiti neke stvari iskulirao malo i otišao da radim ispit!

Sedeo sam u prvoj sobi za ispite. Ispit kao ispit nije mnogo težak ali s obzirom da sam imao 2 sata da naučim sve, meni je teško…
Pokušavam prepisati od nekoga ali bezuspešno… Idalje ne znam šta ću… kada li je sledeći ispit ako padnem ovaj put…
ostalo je 3 minuta, a ja skoro ništa nisam uradio. Šta ću sad!?
Bolje da padnem kao čovek nego da me uhvate da prepisujem…

Vreme je da se predaju papiri… Sada mogu samo da se nadam da sam prošao Chunin ispit… Ne verujem… Uglavnom sam išao na eci peci pec taktiku…
Sutra stižu rezultati. Pitao sam profesora kada se može ponoviti ispit ukoliko neko padne, rekao je tačno u ovo vreme za 3 dana… Vraćao sam se kući i razmišljao da proverim odgovore. Onda sam se setio da odgovore mogu pronaći u biblioteci jer nemam potrebne knjige kod kuće… Imam samo kuvarske, mada mi ni one nisu od koristi jer ne umem da kuvam…

Zapamtio sam svako pitanje i moje odgovore. Ušao sam u biblioteku i tražio potrebne knjige. Seo za prvi sto i krenuo čitati i upoređivati… Završio sam i sa tim i zaključio da sam katastrofalno uradio Chunin ispit i da ću ga pasti… Jaoj, zaboravio sam pitati profesora da li će pitanje biti ista i na drugom ispitu. Kada razmislim možda je i glupo pitanje jer neće sigurno staviti ista pitanja…

Razočarano sam se vraćao kući… I na putu ka kući prolazim pored “Asashi Parka” koji je jako lep, jako volim otići u taj park i sedeti u njemu, baš me usreći. Nema toliko često ljudi u njemu i ima pogled na jeden prelepi vodopad. Možda sretnem neko meni poznat.

Jako lep pogled ima taj park, oduševim se svaki put. Mada nisam dugo ostao u njemu jer sam ogladneo i otišao kući da ručam… Na putu ka kući setio sam se da opet nemam hrane jer sam jutros kupio namernice samo za doručak… Otišao sam i do obljižnje prodavnice i kupio malo piletine i povrća… Stigao kući, oprao ruke i bacio se na pripremu ručka.

Dok sam ručao razmišljao sam šta bih kogao raditi u ostatku dana… Uzeo sam učiti za svaki slučaj, svakako rezultati stižu sutra ujutro… Ponovo sam otišao u biblioteku, raskomotio se, fino se spremio i krenuo učiti. Želeo bih da položim, ali s obzirom da verovatno nisam, nadam se da ovo učenje nije bilo uzaludno…

Posle ručka stvarno nisam imao ideje sta bih mogao raditi… Samo sam čekao te proklete rezultate.Otišao sam opet do biblioteke, ovaj put s namerom da kupim knjige koje su mi potrebne za učenje, da se ne bih samo šetkao gore dole…Mada možda je prerano kupiti knjige jer ne znam da li sam prošao…Ma kad sam već u biblioteci kupiću ih… Zatrebaće mi nekad.

Kupio sam knjige, ostavio ih kući, a ja sam se šetao po selu… Svaki put kada sam u Asashi parku ponadam se da ću ponovo sresti Matsudu… Tako sam i sada sedeo u parko s nadom da ću ga ponovo sresti, deluje mi kao dobar momak…

Sedeo sam tako sat vremena i gledao u vodopad. Pošto se ponovo nije pojavio otišao sam kući i opet trenuo učiti ponovo… Baš puno sam učio danas… ko zna kakvi su rezultati… Nadam se da sam prošao, a i nadam se da neće ovo učenje biti uzludno…Bilo je već kasno, bio sam gladan. Mislim da ni jedna prodavnica ne radi ovako kasno… Ostalo je nešto malo piletine i povrća od ručka. Pojeo sam to, popio pilulicu za spavanje i legao da spavam…

Probudio sam se ceo mokar i polu ošamućen. Prespavao celo jutro, kada sam video koliko je sati brzo sam se obukao i istrčao iz kuće da vidim rezultate. Rezultati su se nalazili na svakom zidu školskog hodnika. Stigao sam u školu i pogledao u prvi papir koji sam video… Većina je pala ispit, ukljućujući i mene… ali laknulo mi je kada sam video da nisam jedini… Bio sam ubeđen da sam jedini koji će pasti i svi će me zezati… Dobro je pa nisam jedini, čak velika većina je pala. Otišao sam kući, nisam ni doručkovao već sam krenuo učiti ponovo.

Ipak neću učiti, neću raditi chunin… Ispit je na svaka 3 dana, mogu ga raditi kad god… Tako da zašto žurim sad? Bolje mi je malo iskulirati i vežbati tehnike, nego po ceo dan učiti ovo šta se nauči za par sati… Nemam bre život. Samo jedem,spavam i učim, nemam život. Tako ja sedim i razmišljam šta raditi… Posetiću majku pa u šetnju jednu laganu i trening

Vratio sam se s Misije… Zadobio sam težak udarac u ceo prednji deo tela… Sve me boli, gotovo neizdržljiv bol… Čak me je i klon morao vratiti kući, izgleda da ce mi i klon praviti veceru. Ne znam koliko dugo cu biti u ovakvom stanju…Mada i odgovara mi samo da ležim, ali ne odgovara mi ovakav bol. Bar sam dobio kintu :)

Tako ja ležim nikakav u krevetu sav u bolovima i razmišljam… Jaooo pa mi smo poslati na misiju da spasemo dete koje su oteli… Mi ih poklali ko zečeve a dete zaboravili…Jaoo, moraću klona da pošaljem…#card161
Ajde munjo ljubavi moja vrati se u Svilenu Šumu i pronadji dete, ali pazi da te neko ne primeti, a tek napadne…

Proslo je bar sat vremena… Klona munje idalje nema, mozda je mrtav…Jaoo sve me boli… Stvorio sam jos jednog klona ali ovaj put je bio obican klon. #card11
Daj odi do neke apoteke ili bolnice nebitno uzi mi jedan jak brufen il nesto protiv bolova ljubi te tata… Čuka će mi iskoči od bolova… Evo ti pare u novcaniku koji je na stolu u kuhinji…

Ležim ceo izlomljen, iskrivljen u krevetu čekam da se bar nešto desi, bila je mrtva tišina i čujem kako je neko ušao u kuću, to je bio klon munje, a za njim i obican klon . Zapravo oba klona su se vratila skoro u isto vreme, ali klon munje je bio brži. Kad ga ja pogledam jednom vidim ga normalno, pogledam ga drugi put na njegovim leđima je dete. Ja ne znam da li da budem srećan ili ljut. Ko ti bre reko da mi ga uvaljuješ u kuću bre. Ostavi ga u bolnicu da vide jel povređen ionako nije vise on moja briga. Na meni i Jamisumiju je bilo samo da ga dovedemo nazad u selo.I ja sam odmarao i punio chakru koju sam uložio u klonove…
#card8

Doboljno sam se odmorio…Popio sam par lekova, sad sam kao nadrogiran… Zapravo isti je osećaj kao onaj put kada me je hvatala nesanica par dana pa kad se probudim mandaram levo-deno ne znam gde sam. Pokusavam da ustanem al sam iskrivljen ceo, klonovi me gledaju ne znaju da li da mi pomognu ili da se smeju. Uff sta je ovo… Samo me je jednom puko Genin ali ne mogu se ispravim, odvalio me, nisam svestan svog postojanja…

Rekao sam obicnom klonu koji se smejao da mi napravi američke plačinke… Pošto ne zna recept morao sam da mu kazem, ili da nadje u knjizi za kulinarstvo….Lakse mi je bilo da mu ja lepo kazem
Momak,dobro me slusaj, ja nisam u stanju da ih danas pravim pa ih moras ti napraviti… Znas već.

Uglavnom uzi jednu tepsiju ili činiju
Izvadi dva jaja iz frižidera… Jaja od kokoške domaća ona što prekjuče donela komšinica, konju ne ta tvo…
Onda dodaj jedno… Bar 50g šećera sa kokošijim jajima
Izmiksaj dok ne dobijes malo vise kao neke pene…
Onda dodaj 100g brašna i prašak za pecivo u to
Pa dodaj 100ml mleka
Pola čaše mlake vode
Prstohvat soli
I par kapi ulja.
Izmutiš sve to dok ne dobiješ gusto tečnu smesu…

Uzmeš lepo tiganj pa turi u tiganj malo zejtin i zagrej ga… Sacekaj…
Kad se zagreješ staviš malo smese tako da se napravi malo deblji krug pa kad se pojave kao mehurići na vrhu kruga okreneš ga špatulom i sacekas isto vremena koliko si i za gornji deo i kad prodje uzmeš plačinku i staveš u tanjir sve dok ne potrošiš smesu…
Gledao je ka plafonu 2-3 sekunde, izgleda da je razmišljao, pa je s osmehom klimnuo glavom
Evo na šta sam spao. Učim klona da mi pravi palačinke…

Prošlo je 15ak minuta oči su mi se same zaklapale i polako tonem u san zaspao… Bio sam u fazi kada spavaš, ne vidiš ništa,ali si svestan svega oto tebe i sve čuješ. Čuo sam zvuk kako se palačinke prže i bio sam srećan. Posle par minuta sam skroz zaspao. Probudio me je lep miris i tapkanje po ramenu.
*polako se budim*
Gledam levo-desno. Ošamućeno ali jako srećnk i nestrpljivo da probam plačinke.

Ovog puta sam u stanju da ustanem, mozda je do lekova, a mozda me prolazi bol od udarac…
*ustajem polako iz kreveta*
*Izalazim iz sobe gde je odmah trpezarija*
Bio sam i iznenađen da tako fino miriše, a izgled je kao na reklama posterima…
*seo sam za astal i poceo da jedem*
Iskreno mozda i najbolje palacinke koje sam ikada probao…
Baci pogled da u srednjoj fioci nema domaćeg džema od jagoda?
*naravno i džem je od komšija, jako ljubazni ljudi(penzosi)*
Dohvatio mi je džem, pa sam malo palačinke, veći deo pojeo a ostatak spakovao u 2 kutijce. jednu odneo komšijama da se i oni posluže, a sa drugom nisam trenutno siguran sta cu s njima…

Kada sam se setio Gekkove borbe odlučio sam odmah da ga posetim.Pomislio sam da mu spremim iznanadjenje,odlučio sam da mu donesem jelo koje nam je mama spremala kada smo bili deca.Otišao sam kod njega,ali začuđujuće je bilo to što je kod njega tiho i mirno.Pokucao sam na vrata i video da niko ne izlazi pa sam se okrenuo i krenuo nazad.Posle sa tih vrata si čuo:"Gde ćeš?"Ja sam se vratio sav srećan i pitao ga da li bi smeo da uđem...

I tako ležim ja u krevetu dok čitam knjigu, odjednom čuo sam kucanje na vrata. Nisam siguran da li su bila ulazna vrata ili vrata u kuci. Uplasio sam se jer sam čitao horror knjigu… Jedva sam skupio hrabrosti i snage te ustao iz kreveta. Polako ali sigurno sam prolazio kroz kuću i ulazio u svaku prostoriu, ali ništa nisam čuo niti video. Dakle kucanje dolazi s ulaznih vrata, došao sam do njih i pogledao kroz špijunku. Ugledao sam Jamisumia kako odlazi. Brzo sam otvorio vrata i rekao:
Gde ćeš?

Čim sam čuoGekkaodmah sam se vrtio nazad i upitao ga:"Kako si?"I pogledao ga srećno zato što znam da makar ima snage da hoda.Dao mu poklon na kom se oduševio i lepo me ugostio u svoju kuću.Seli smo,poslužio me grickalicama i sokićima ja sam to rado prihvatio i upito ga:"Kako ti ide život od kada smo se rastali?"...

Vratio se nazad upitao me je kako sam jer je znao da sam dobio težak udarac, ja sam mu rekao:
Pa možda sam malo bolje nego kako sam juče bio kad sam se vratio.Mada idalje se malo teže krećem… Hvala sto si došao da me posetiš!
I doneo mi je Okonomiyaki… Jelo koje nam je majka pravila kada smo bili deca… Ugostio sam ga i poslužio ga palačinkama od danas i džemom od jagode koji su mi komšije dali i domaćim sokom od višnje. Te me upitao kako mi ide život pre nego sto smo se videli na Ostrvu Hamai.
Pa… Mogu reći da si mi i malo nedostajao, a majci da ne pričam. Bilo je čak i zanimljivo,naučio sam dosta toga…Dugo te nije bilo u selu ha? Kako je vratiti se posle toliko vrememena?

Pa bio sam na putovanju i ja sam isto imao taj bol kao ti,ali samo blaži.Ove plančike su mnogo dobre moraš da mi daš toj recept.Zapitao sam se kako je tako tiho kod njega i zašto nema toliko dece kao što ima kod mene.Popričali smo još malo i uvideo sam da pada mrak.I bilo je vreme da krenem polako kući...

*zapisujem recept te mu dajem*
Pričali smo o svačemu. Primetio sam kako Jamisumi gleda kroz prozor pa sam pogledao i ja. Možda je video nesto ili nekog? Mada teško se vidi u ovo vreme po mraku… Zapitao sam se kako li je vreme tako brzo prošlo pa je već mrak.
Došlo je vreme da se raziðemo, šteta što duže nije ostao… Ispratio sam ga do vrata pa je otišao.

Nastala je tišina u kući. Bilo mi je dosadno pa sam otišao nastaviti čitati knjigu. Prošlo je par minuta, prisoavalo mi se i počeo sam gubiti koncentraciju te sam ostavio knjigu na mali stočić pored kreveta. Ležao sam u lenjosti i donosio važnu odluku… Ustati i istuširati se i oprati zube ili se kiseliti u krevetu do jutra… Odlučio sam da obavim šta imam.

Obavio sam šta sam imao, proverio da li su vrata zakljucana, isključio sva svetla i popio malo vode i pilulicu za spavanje te legao umoran od lenjčarenja u krevet. Razmišljao sam šta bih sutra mogao raditi,Mada nisam imao ideja… I zaspao sam. Sanjao sam raznorazne gluposti.

Izneverovano, ali i pomalo zbunjeno sam se probudio i razmišljao kakve gluposti sam sanjao. Lenjo sam ležao i jedva ustao iz kreveta. Istuširao se, oprao zube, pa sam seo čitati knjigu,jer nije mogo ostalo do kraja, ali pre nego sto sam poceo napravio sam jedan čaj da me skroz razbudi.Pročitao sam je… Knjiga kao knjiga je bila jako čudna ali zaninljiva. Nisam očekivao nešto previše od horror knjige ali je bila jako zaninljiva.

Kad sam već završio s knjigom mogao bih doručkovati. Napravio sam najobičniji omlet sa komadićima belog luka(nije mi se dalo za nesto oko čega treba puno vremena za napraviti). Dok sam jeo razmišljao sam o avanturqma iz detinjstva sa Jamisumijem… Nedostaje mi to baš… Mogao bih ga pozvati da posedimo malo kao sinoć, a možda i nešto zanimljivo da radimo…
Prizvao sam orla glasnika da dostavi poruku Jamisumiju da ga pozivam da dođe do mene kući.
#card380

Dok sam spavao probudio mi je orao glasnik koji je stajao kod mog prozora.I video sam da je nosio pismo u kojem je pisalo da me Gekko poziva kod njega kući našta sam ja odgovorio što da ne otišao.Otišao da se umijem,doručkujem i obavim trening na brzinu.Obuo sam patike uzeo poklon i zaključao kuću....

Nestrpljivo sam čekao Jamisumija da dođe, na svakih pet minuta sam gledao kroz prozor koji je okrenut pravo ka ulici odakle bi Jamisumi trebao da dođe… Prošlo je dvadesetak minuta, najdužih dvadeset minuta u mom životu… Idalje ga nije bilo. Seo sam za sto prelazio sam palac preko palca u krug… Onda sam čuo kucanje na vrata, brzo sam ustao od stola i otključao ih.

Išavši do Gekka razmišljao sam kako nam bilo dobro zadnji put ovaj će valjda bude isti kao prošli put.Krenuo sam polako da trčim pošto ne volim baš kada kasnim.Uvideo sam mu kuću i krenuo prema njoj.Pokucao sam na vrata gde mi je on otključao a zatim otvorio.Ja sam ga upitao:"Kako si brate".Upito sam ga dok sam mu davao poklon ...

Sav srećan otvorio sam vrata te ugledao Jamisumija koji je s osmehom rekao:
‘Kako si brate?’
*dok je izgovarao to davao mi je poklon*
S osmehom gledao sam ga u oči pa sam pogledao u ruku s poklonom te opet zbunjeno u oči.
‘Ja sam odlično! Kako si ti?’
*uzeo sam poklon i neotvarajući ga stavio u moji sobu, razmišljao šta li je unutra*
Kada smo seli u dnevnu sobu skuvao sam nam po jedan čaj. I upitao ga:
‘Da li si za čaj?’

Pgledavši ga u oči rekao sam mu":Ja sam odlično".Kada je otišao u sobu da ostavi poklon razgledao sam sobu unakolo.Upitao me je da li si za čaj.Pre nego što sam otišao kod Gekka jeo sam.Ne ne mogu da popijem ništa hvala.Tako gledajući njegovu sobu pogledao sam u njega i upitao:"Mogli bi smo da otputujemo negde kao u stare dane".

*pa iskreno i nisam zainteresovan za neke duže aktivnosti s obzirom da imam važne obaveze*
“Izvini Jamisumi ali imam neke obaveze pa sam te zvao samo malo da posedimo… Čak sam i jutros razmišljao o tome… Ali šta ću obaveze me ograničavaju.”
* tako pričajući malo se zanesemo i ja izgubim pojam u vremenu, kada sam otišao da sebi sipam još jednu šolju čaja, slučajno pogledam u sat i vidim da je već podne.*
“Eej! Jamisumi, mislim da sam se malo zaneo… već je podne, izvini ali vreme je da idem… Videćemo se neki drugi put, ali izvini stvarno sad su me obaveze vremenski ograničile.
Ako hoćeš ostani tu, ako nećeš ne moraš… Samo mi reci da znam jel da ostavim ključ ili da ga ponesem.*

Ehh… Dome slatki dome. Odlično sam maknuo veliku obavezu, ostalo mi je još nešto malo obaveza i slobodan sam celu nedelju!

*idalje sam gladan pa sam odmah napravio brzinsku hranu*
“uzmeš malo ovoga, onda ovoga, ostaviš malo da se krčka,staviš i ovo i izpržiš, mixaš i dobiješ ovo”

Ni pet ni šest odmah se seo za sto i krenuo da jedem šta god da je ovo ali je jako fino!

 Doručak ne da je bio fin! Zlatne ruke imam sve na majku…  Uglavnom završio sam s doručkom i pospremio stol i sredio kuću jer me par dana nije bilo. Mogao bih se takođe prošetati selom i pogledati da li se nešto promenilo. Neverujem jer me nije bilo samo par dana ali ja sam baksuz sve zanimljivo se desava kad ja nisam tu…
*izlazim iz kuće*

’Stigao sam kući, bio je sumrak i ogladneo sam… Jako sam srećan što sam upoznao onu dvojcu ninji… Rikuto i… Kako se beše zove… Sećam se da je Uchiha… Ami?Ali?Ari?Ane… Ooh da setio sam se Ame, onaj komšija cvećar. Rekao je da će nekada i navratiti, sto bi bilo odlično! Tačno s mog prozora se može videti njegova kuća. He-he mogu ga špijunirati(sarkastično)!
Nego idalje mi je čudno kako ranije nisam primetio celu kuću, s onako lepim cvećem…’
*stomak krči*
“Uuh ja sam zaboravio da sam gladan!”‘Brzo sam otišao u kuhinju i napravio večeru. Kada sam završio otišao sam u svoju sobu i čitao knjigu te i ubrzo zaspao’

Malo setam i ugledam lepu kucu te mi pogled odluta na dizajn samih prozora i ono ni pet ni sest vidim Gekkoa, nisam mislio da cu ga ovako brzo naci hahaha.

Caoo Gekko, izasao sam malo da prosetam pa rekoh da vidim gde zivis, sta radis i to, nadam se da te ne ometam u citanju knjige, tako i ja kad sadim biljke i koncentraciju usmerim svu na njih i ono ne volim da me neko uznemirava.

Gekkov Dom Naruto-kakashi