Fugaka Klanac je uska, zabačena dolina smeštena između dva strma planinska grebena. Kroz klanac se vijuga uski put, jedva dovoljno širok za kolonu putnika, uklesan u stene prirodnim putem i povremenim ljudskim intervencijama. Put je neravan, često prekriven sitnim kamenjem koje pada sa litica iznad, a svaka krivina donosi novi izazov za putnike.

Reka koja protiče kroz klanac, vijuga uz put, stvarajući hrapav zvuk dok se prelama preko kamenih prepreka. Na nekim mestima, put prelazi iznad reke preko jednostavnih, ali čvrstih drvenih mostova. Reka se na nekoliko mesta proširuje u male, mirne bazene, gde voda postaje bistrija i dublja, reflektujući okolne stene i retko drveće koje se uspelo ukoreniti u surovom pejzažu.

Iako put kroz klanac nije dug, svaki njegov korak zahteva pažnju, jer priroda ovde sa sobom nosi i dozu opasnosti.

Noć je već uveliko obavila klanac Fugaka, a mesečina je jedva uspevala da se probije kroz guste oblake iznad nas. Došli smo polako, izbegavajući svaki zvuk koji bi mogao da oda naše prisustvo. Klanac je bio tih, osim povremenog šuma reke koja se slivala niz litice, stvarajući blagi eho u daljini.

Stigli smo na dogovoreno mesto, zaklonjeno gustim drvećem koje je pružalo prirodnu zaštitu od neželjenih pogleda. Napravili smo mali logor, samo da bismo se odmorili pre nego što započnemo svoju misiju. Odlučio sam da iskoristim ovaj trenutak za razgovor s mojim timom, kako bismo precizirali našu strategiju.

"Ovo će biti naša baza dok smo ovde," rekoh tiho, ali dovoljno jasno da me čuju obojica. "Naša misija je jednostavna, pratimo šta se dešava na putu kroz klanac, beležimo svako sumnjivo kretanje i ostajemo neprimećeni."

Pogledao sam Kubu i pokazao na malo uzvišenje na desnoj strani klanca. "Kuba, zauzmi poziciju tamo gore. Imaćeš dobar pregled na ceo put i moći ćeš da vidiš ako neko dolazi sa severa."

Zatim sam se okrenuo prema Akini i pokazao na kameni prevoj blizu reke. "Akina, postavi se ovde. Bićeš dovoljno blizu reke da pratiš kretanja, ali i dalje dovoljno zaklonjen."

"Ja ću se postaviti na suprotnu stranu, da obuhvatimo ceo prostor," dodao sam, odmahujući glavom prema severnom delu klanca. "Neka komunikacija bude minimalna, koristimo samo neophodne znakove. Ako bude problema, povlačimo se odmah prema dogovorenoj tački."

Pogledao sam ih obojicu, čekajući da potvrde da su razumeli plan. "Krećemo čim svane. Budite spremni." Pogledao sam još jednom prema nebu, sunce još malo pa je trebalo da pokaže svoje prve zrake na horizontu.

Konacno posle dugog putovanja, stigli smo na mesto na koje smo isli, mesto na kome trebamo biti izuzetno oprezni. Yasgar kao Jonin odnosno nejveci rank ninje među nama, preuzeo je ulogu vođe i podelio nas je gde ce ko da bude i sta ko da radi.
Niko se u to nije bunio i prihvatili smo to, pokusavali smo da funkcionisemo kao tim, trebamo da skupimo sto vise informacija mozemo.
"Razumem, hajde da se potrudimo da funkcionisemo kao pravi tim."
Krenuo sam ka severu i popeo se na brdasce na koje mi je rekao, i pogled je stvarno sve govorio, bio sam tih i dobro skriven, znao sam ozbiljnost situacije te sam ostao na mestu i cekao da svane jutro…

Smestio sam se na liticu iznad klanca, gde sam imao jasan pregled na ulaz i dobar deo puta koji se protezao kroz njega. Gusti grmovi i krošnje drveća pružali su mi savršen zaklon, omogućavajući da ostanem potpuno neprimećen dok posmatram sve što se dešava ispod mene.

Dok su prvi zraci sunca probijali kroz oblake, pripremio sam se za dug dan posmatranja. Pogledom sam pretražio horizont i pažljivo beležio svaki detalj koji bi mogao biti od značaja za misiju.

Kako je dan odmicao, prvi putnici su se pojavili. Bio je to stariji trgovac, koji je vozio malu kočiju natovarena robom. Kretao se sporo, povremeno se zaustavljajući da odmori svog konja. Nije delovao sumnjivo, ali svejedno sam zapisao njegovo prisustvo i smer u kojem se kretao.

Kasnije, dok je sunce bilo visoko na nebu, primetio sam grupu od pet ljudi. Nosili su jednostavnu odeću i izgledali su kao seljaci koji su se vraćali sa njive ili pijace. Njihov razgovor bio je glasan i opušten, ali sam i dalje bio na oprezu, posmatrajući da li neko od njih odstupa od uobičajenog ponašanja. Ništa sumnjivo nije se desilo, i oni su prošli kroz klanac bez ikakvog incidenta.

U poslepodnevnim satima, primetio sam još jednu grupu putnika, dvojicu muškaraca koji su izgledali kao putujući zanatlije. Nosili su sa sobom alate i vreće pune materijala, a delovali su kao da su u žurbi da stignu na odredište pre nego što padne noć. Njihovo kretanje bilo je brzo i usmereno, ali opet ništa nije ukazivalo na opasnost ili sumnjive aktivnosti.

Svo vreme sam bio miran, strpljiv, i skriven među krošnjama drveća. Svaki pokret, svaka figura koja je prošla kroz klanac, pažljivo je zabeležena u mom svitku. Iako su svi koje sam video do sada delovali kao obični putnici, znao sam da ne smem da spustim gard. Veče se polako bližilo, i s njim je došla nova prilika za posmatranje svega što klanac može sakriti u svojim senkama.

Tiho disajuci i posmatrajuci apsolutno svaki deo i svaki ugao, belezeci sve sto sam video i u sve sto sam posumnjao, senka drveta i krosnji pokrivala je moje lice dok sam zapisivao sve radnje koje su se desavale.

u sve sam sumnjao i nikome nisam mogao da verujem, pa sam sve zapisivao.

naravno da sam napisao da je konj bio braon sa tamno plavom grivom.

Skoro do mraka nisam vise imao posla, odnosno niko od 16:20 vise nije prolazio od poslednjeg coveka sa konjem, ali ja sam nastavio biti oprezan i fokusiran.

Nisam imao mnogo stvari da zapisujem pa sam okrenuo poslednju stranu u svesci i poceo da slikam stvari oko mene i gde sam se nalazio, kao i coveka i konja i svestenika kog sam video i u svesci pravio pricu.

Bacio sam pogled prema Yasgaru i Akini da vidim kako im ide, ali nisam ih mogao videti, izgleda da su se i oni lepo snasli i oprezno radili svoj posao.

Prekinuo sam sa crtanjem i moje culo sluha se izostrilo fokusirajuci se na galamu koja se cula veoma slabo, veoma daleko od mene.

Svaki sum svaki pokret, prestao je, sve oko nas je zacutalo i svi smo se fokusirali da cujemo i zapisemo

To sto se trenutno u daljini desava, jer nam to mozi biti prvi trag za dalje

...

Veče je palo, a klanac se našao u dubokoj tami. Nebo je bilo puno oblaka bez mesečine, ceo prostor ispod nas bio je uronjen u potpunu senku. Ništa se nije moglo videti. Zaklonjen u svom skrovištu, procenjivao sam situaciju, svestan da bi bilo bespotrebno izlagati se riziku i nastaviti s osmatranjem u ovakvim uslovima.

Znao sam da je vreme za povlačenje. Imitirao sam zvuk sove, signal koji smo još ranije dogovorili, signalizirajući saborcima da je vreme da se povučemo. Nisam bio siguran da li su me razumeli, ali svakako ću doći po njih ako se ne pojave u kampu. Tiho sam se povukao nazad ka kampu, gde sam ih čekao.

Dok sam sedeo u tišini, misli su mi se vraćale na ceo dan. Sutra ćemo morati da uporedimo zapažanja i otkrijemo da li se nešto sakriva unutar ovog klanca. Ako beleške ne budu u skladu, jasno je da postoji nešto što nismo videli, možda skriveni prolaz ili nešto drugo što tek trebamo otkriti.

Dok sam mirno sedeo, slusao i pokusavao za zapisem ono sto sam cuo, zacuo se jedan poznati zvuk, to je bio zvuk sove, bio je mrkli mrak i definitivno nije bilo sove a ja sam znao sta to znaci, to je bio nas znak za koji smo se jos ranije dogovorili kao znak da se vratimo u kamp. Izgleda da se nesto desava i da neko od nas zeli da se vratimo, krenuo sam nazad ka kampu polako a i galama u daljini je nestala postepeno, prilazio sam i kreno sam da uocavam Yasgara koji je izgleda imitirao sovu odnosno zvao nas da se vratimo u kamp. Priblizavajuci mu se gledao sam ga u oci da bih se uverio da je on, bez da koristim glas ili nesto sto bi napravilo buku.

Laganim koracima sam stigao do njega, stao sam ispred njega i dao sam mu znak glavom...

Rekao je i malo se nasmejao na lošu imitaciju.

Neko je ovuda po stenama i granama, rekao je ostalima.

Rekao je ostalima i potom su nastavili kretanje kroz ovaj klanac.

Noć je bila mirna, a mi smo se nalazili na dogovorenom mestu, skriveni među stenama i drvećem koje je pružalo odličan zaklon. Svojim senzor sposobnostima, osetio sam grupicu ljudi koja se kretala kroz klanac, još uvek daleko od nas, ali dovoljno blizu da zatraži našu pažnju.

"Imamo posetioce," rekoh tiho, okrećući se prema svom timu. "Grupa ljudi se približava s one strane klanca. Mogli bi biti prolaznici, ali bolje da ne rizikujemo."

Pogledao sam Kubu, a zatim Akinu, osmišljavajući plan. "Kuba i ja ćemo se spustiti dole i praviti se da smo trgovci. Reći ćemo im da smo u potrazi za retkom lekovitom biljkom yomogi koja navodno raste u drugom selu, kad se prođe kroz ovaj klanac. Pokušaćemo da saznamo ko su i šta rade ovde."

Okrenuo sam se prema Akini. "Ti ostani ovde, poveži se sa Kubom i izvidi situaciju sa visine. Ako nešto krene po zlu, da imamo dodatnu podršku odozgo."

Uz klimanje glavom, krenuli smo prema klancu, vodeći računa da ne pravimo previše buke. Klanac je bio tih, osim šuma vode koja se prelamala preko stena. Kako smo se približavali, primetio sam siluete ljudi ispred nas. Bez oklopne odeće, izgledali su kao obični putnici, ali nisam želeo da se oslonim na prvi utisak.

"Zdravo, prijatelji," pozdravio sam ih opušteno, spuštajući ramena kao da sam olakšan što sam naišao na nekoga. Dok smo čekali njihovu reakciju, pažljivo sam posmatrao njihov izgled, pokrete, i izraze lica. Trudio sam se da izvučem što više informacija iz njihovog odgovora.

#card10

Izgleda da je situacija krenula da se zahuhtava, evo nam i prve akcije,
#card397
Obmotavao sam bandazere oko ruku...
"Razumem, hajdemo"
Cim sam to izgovorio osetio sam kako se Akina povezao sa mnom sa druge strane i cuva nam ledja dok cemo nas dvojica jacih ici da proverimo ljude.
Silazili smo polako korak po korak, skroz opusteno i pravili smo se da trazimo retku biljku, odnosno kao trgovci.
"Hej vi, imamo par pitanja nas dvojica, mi smo trgovci koji putuju svetom i istrazuju i kupuju, trenutno nas zanima jedna biljka, da li mozda znate nesto o njoj i imali je u ovom novom selu sto se pravi."
Upitao sam ih odmah direktno, bez ikakvog odugovlacenja.
"Pardon, zaboravio sam, za pocetak ovako, izgleda da sam od silnog puta zaboravio da se predstavim, moje ime je Ken, a ovo pored mene je Yagi, mi smo trgovci i bavimo se naucnom biologijom, nego sta vi radite ovde."
Pruzio sam im ruku uz osmeh na licu, zatim uperio prst u Yasgara.
Sklonio sam pogled sa njih u pogledao Yasgra i munuo ga da pruzi ruku i da im se predstavi.

Nadao sam se da ce sve proci dobro po nas, bas onako kako smo zamisljali ali svet je nepredvidiv...

Kako vam možemo pomoći - odgovorio je jedan od četvorice. Bilo je očigledno da nisu to trgovci već ninje a to je znao jer  je upalio sensor zato što je čuo lažne zvuke sova i bio je  na oprezu.

Dva shinobija koja su iskočila delovali su kao spremne ninje ali ništa što Marcus i njegova braća nisu mogli rešiti (bar je tako mislio). Jedan od braće je bio fokusiran i gledao je direktno u pravcu Akinine pozicije osećajući njegovo prisustvo chakre.

Kad je jedan od njih odgovorio, odmah mi je postalo jasno da pred sobom nemamo obične putnike, već shinobije, chakru koju su posedovali osetio sam još odmah. Osetio sam neku napetost u vazduhu ili mi se bar tako činilo, ali nisam želeo da eskaliram situaciju. Uzdahnuo sam, praveći se opuštenijim nego što sam zaista bio.

"Ah, izvinite ako smo vas uznemirili," rekoh sa blagim osmehom, spuštajući ruke u znak mira. "Izgleda da smo svi na istom putu, ali iz različitih razloga. Mi smo ovde zbog posla kako je moj saputnik već rekao, a vi, očigledno, imate svoje zadatke."

Pogledao sam u pravcu shinobija koji je bio fokusiran na Akininu poziciju, pažljivo birajući sledeće reči. "Izgleda da ste vi malo više oprezni, što je potpuno razumljivo u ovakvim vremenima. Ovaj klanac je postao prometan u poslednjim danima, od kada se pominje izgradnja tog sela."

Dok sam govorio, pokušavao sam da ih nateram da se opuste i otvore, dok sam istovremeno pratio njihove reakcije. "Ako nije tajna, šta vas dovodi ovde u ovo doba noći? Naša potražnja za biljkama nije hitna, pa ako imate neki zadatak, rado bi vam pomogli za određenu svotu novca. Dobro poznajemo ove krajeve zbog čestih poslovnih putovanja."

Govorio sam lagano, ostavljajući prostora za njihovu priču, ali i dalje spreman da reagujem ako situacija eskalira. Cilj je bio da im dam osećaj kontrole, a da usput saznam nešto više o njima i njihovim namerama.

Mirno sam gledao u njih, pazljivo slusao njihove reci, kao i reci Yasgara, ocigledno da se nesto cudno odvija u vazduhu, kolicina napetosti kakvu do sad nisam osetio, primetio sam da je Yasgar pokusavao da bude sto opusteniji, pokusavao je da ih ubedi i da im stavi do znanja da ne zelimo nista lose, pa sam se tako i ja ponasao. Primetio sam kako jedan od njih vrlo vesto gleda Akinu koji se krije gore na mestu sa kog smo sisli, a na njega sam posebno obratio paznju. Nismo mogli da rizikujemo i da ga povedemo i uvucemo u ovo, jer ko zna sta nas moze sacekati ovde. Razumem ih i znam da ko zna sta misle da pokusavamo ali nas moraju razumeti da ne smemo Akinu da uvlacimo u ovo i da ga moramo paziti koliko toliko, mlad je i vreme je tek pred njim.
"Paa, kako se vi zovete?"

Upitao sam ih drzeci ruke mirno i opusteno oko svog tela, polozajem tela sam zauzeo takav polozaj da

mogu da shvate nase prijateljske namere, idalje sam ostao posebno fokusiran na ninju koji posmatra Akinu...

Ja sam Marcus, ovo su moja braća..

Ovi  momci su mu delovali jako sumnjivo, bio je u žurbi i nije želeo sukob.

Djelujete kao pošteni momci Yagi, Ken, ali mogu osetiti količinu chakre koju posedujete i ne bih se petljao sa vama jer žurimo. Vi ako hoćete nama nije problem HAHAHA.

Nasmejali su se glasno on i braća.

"Naravno, Marcuse," odgovorio sam s blagim osmehom, pokušavajući da zadržim prijateljski ton. "Ako ste u žurbi, nema potrebe da vas zadržavamo. Samo smo hteli da proverimo da li ste možda čuli nešto o biljci koju tražimo, ali vidim da ste zauzeti. Idite svojim putem, i sretno vam bilo."

Pomaknuo sam se u stranu, dajući im prostora da prođu. "Nema potrebe za sukobom. Mi ćemo nastaviti svoju potragu, a vi svoje poslove. Ako se ikad opet sretnemo, možda ćemo imati više vremena za priču."

Dok su prolazili, posmatrao sam ih, beležeći svaki detalj njihovog izgleda i ponašanja. Bilo je očigledno da su shinobiji, ali nije bilo razloga da ih izazivamo sada, posebno ako nisu oni koji traže sukob. Pomislio sam da ih pustimo da prođu, ali svejedno ću se kasnije raspitati o njima. Možda je Akina zapazio nešto što je nama promaklo.

Nisam voleo ovakve likove, davali su mi los vajb, nikad ne dopustam da se neko ponasa lose prema meni i mojim prijateljima pa sam ih samo ostrim pogledom ispratio dok su prolazili kraj Yasgara, nisam se pomerio ni jedan jedini korak vec ih naterao da me zaobidju. Trenutak kada su se odmakli i dovoljno se udaljili da ne vide sta radim, izvadio sam svesku i zapisao njegovo ime, njihov izgled i sve ostalo sto ce nam biti potrebno.
Ocigledno je da su ovi ljudi Shinobiji, u to nema sumnje, oni imaju svoje a mi svoje, odmah smo se uputili dalje na nas zadatak, okrenuo sam se i imao sam sta da vidim...

Kocije pune raznih materijala videle su se u daljini. 5 zaprežnih kola svaku od njih vukla su po 2 konja. Bili su to trgovci koji su svoje materijali htjeli prodati na nekom novom mestu.

Nakon što smo završili razgovor sa Marcusom i njegovom braćom, procenio sam da bi nastavak interakcije sa njima mogao biti suviše rizičan. Mogli smo ih lako isprovocirati ili oni nas, što bi moglo da se završi sukobom. Zato sam odlučio da se povučemo i posmatramo iz prikrajka.

"Kuba, povlačimo se," rekoh mu tiho, ali odlučno, naglašavajući da nema potrebe za daljim kontaktom. Krenuli smo prema mestu gde je Akina bio postavljen. Kada smo stigli, stao sam kraj njega, a on nas je pogledao sa razumevanjem. "Pratimo dalje odavde," dodao sam dok sam pogledom prelazio preko terena ispred nas.

Polako je počelo da sviće, a prvi zraci svetlosti osvetljavali su obrise klanca Fugaka. U daljini su se videla zaprežna kola kako se polako približavaju. Bilo ih je pet, svako je vukla po dva konja, a materijali natovareni na njih svedočili su o trgovcima koji su bili u potrazi za novim tržištem.

Osmehnuvši se blago, okrenuo sam se prema Kubinoj i Akininoj poziciji. "Posmatrajte ih, ali ne intervenišite. Mogu biti samo trgovci," rekao sam, osećajući svaku česticu njihove chakre pomoću svojih senzorskih sposobnosti. "Ako bude potrebno, reagovaćemo, ali za sada ostanite u pripravnosti."

Čekali smo i posmatrali kako se karavana polako približava. Biće ključno odmeriti sledeće korake, a ja sam bio spreman na sve što bi moglo uslediti.

#card10 #card8

Slusajuci Yasgarove reci da se povucemo, sto sam i ucinio, svo vreme sam razmisljao o tim likovima, ko zna na sta je zivot njih naveo, bilo kako bilo povukao sam se nazad i sakrio se kod jednog grmlja i izveo tehniku klona.
#card95
prizvao sam klona od blata koji ima 6 slotova za koriscenje.
"Trebaces nam, budi spreman u svakoj situaciji da iskocis i pokusaj da ispratis sta se desava bez da te iko uoci, dobro sam te sakrio ovde budi tih. " Rekao sam klonu, imajuci los predosecaj da se nesto da se dogodi pa bi nam mala pomoc sa ledja vrlo dobro dosla.

Verovao sam mu i znao sam da nas nece izdati.

Nakon sto sam uputio par reci mom klonu vratio sam se kod Yasgara i Akine nastavljajuci da posmatramo stvari i ljude sa strane...

Povukli smo se nazad u našu skrovitu poziciju čim smo se udaljili od puta, ne želeći da rizikujemo susret sa nadolazećim karavanom. Činilo mi se da trgovci nisu primetili našu prisutnost, ali nešto u njihovom kretanju mi je delovalo sumnjivo. Možda su samo obični trgovci, a možda znaju više nego što se čini na prvi pogled. Ipak, nisam hteo da rizikujem bez potrebe i ugrozim svoj tim.

"Čekamo da prođu," rekao sam im tiho, ali odlučno, dok smo se sakrili iza gustog žbunja. "Nećemo se otkrivati. Moguće je da imaju neke informacije koje bi nam bile korisne, ali ne želim da ulazimo u nepotreban sukob."

Kako su kola prolazila, pratio sam ih pažljivo, ali sam odlučio da pričekam povoljniju priliku za ispitivanje drugih putnika koji bi mogli naići. Sumnja je ostala, ali oprez je bio ključan u ovoj situaciji.

"Akina," obratio sam mu se dok sam posmatrao kako se karavan polako udaljava, "upali svoj senzor i prati svaki pokret. Ne želim da nas iko iznenadi." Pogledao sam i Kubu, potvrđujući da je on zadužen da motri na bilo kakve neobične promene.

"Ako naiđe neko drugi, želim da budemo spremni. Do tada, osmatrajte i ostanite tihi. Moramo biti sigurni da nas niko ne primeti," završio sam tiho, čekajući da situacija postane jasnija i da dođe pravi trenutak za dalju akciju.

#card8

Nove nije su krenule glasno prolaziti klancom. Delovali su nevesto i bilo ih je petorica. Jedan od njih je nosio nepoznatu metalnu oznakicu neke organizacije i jasno je bilo da su u pitanju bile ninje.

Mirno i stalozeno sam video sta se desava, pogledao sam Yasgara i rekao mu "Hajdemo im prici i da probamo na fin nacin da saznamo sto vise stvari o selu"

Polako i tiho koracajuci, pustio sam korak po korak sa Yasgarom do nepoznatih ninji gledajuci ih pravo u oci dobacio sam im

"Hej prijatelji, imamo par pitanja sacekajte"

Prisli smo im a ja sam pruzio ruku i predstavio sebe i Yasgara dok je Akina odrzavao vezu samnom skriven, ja sam nas jos malo dodatno opremio sa mojim klonom pa nebismo trebali da imamo brige, iako je njih bilo petoro, mislio sam da nece biti nikakvih problema, osim ako...

Delovali su mi nekako ozbiljnije i nekako bezorbarnije od proslih ali da vidimo sta mozemo da cujemo od njih...

#card8

Dok smo se približavali grupi ninji, osluškivao sam svaki korak, svaki šum koji je mogao otkriti naše prisustvo. Iako nisam bio siguran u njihove namere, morao sam delovati smireno i promišljeno. Kada je Kuba predložio da im priđemo, nije bilo druge opcije. Ako su oni ovde zbog istog razloga kao i mi, morali smo saznati šta tačno traže.

Kuba je već preuzeo inicijativu, predstavljajući nas i pružajući ruku. Pratio sam svaki pokret, posmatrajući njihovu reakciju. Bili su ozbiljni, ali nije bilo očiglednih znakova neprijateljstva, bar ne na prvi pogled. Ipak, znao sam da ne smemo biti previše opušteni. Njihova brojanost i nepoznata oznaka na jednom od njih sugerisali su da bi ovo moglo biti nešto više od običnog susreta.

"Prijatelji, nije nam namera da pravimo probleme," rekoh mirnim, ali čvrstim glasom. "Samo smo prolaznici koji traže put do sledećeg sela. Ipak, delujete kao ljudi koji znaju mnogo više od onoga što se može videti na prvi pogled."

Pogledao sam jednog od njih direktno u oči, tražeći bilo kakav znak neiskrenosti ili skrivenih namera. "Možda biste mogli da podelite s nama informacije o ovom području? Možemo i mi vama pomoći, ako je to slučaj."

Pomalo zbunjeni odma su stali u defanzivni stav a ruke su im bile spremne za oruzja.

Da li i vi idete u novo selo za bolji život?

Upitao je jedan od njih zbunjen koliko i ostali. Delovao je kao da su bežali od nekoga.

Posmatrao sam razgovor izmedju Yagara,Kube i grupe ljudi sa kojima su razovoarali.
Upitao sam kubu:
“Kakva je situacija? Postoji li kakva prijetnja od stranje njih?”
Iz moje perspektive sam mogao da primjetim da su jace gradje u poredjenju sa Yasgarom i Kubom.
E sad vec situacija postaje alarmantna ,izrazi lica im djeluju ofanzivno i ljutito.

Dok sam pazljivo slusao raci Yasgara, cuo sam Akinu koji se povezao samnom i upitao da niko sem mene ne cuje kakva je situacija, uzvratio sam i rekao u sebi da niko ne cuje, "Za sada izgleda okej ali budi oprezan i drzi ih na oku, nikad se ne zna, budi spreman!" potom se oglasio jedan od shinobija kojeg smo upoznali, a ja sam mu odgovorio:

"Pa moze se reci, zelimo prvo da saznamo sto vise stvari o selu a potom bi smo verovatno otisli u to selo u potrazi za bolji zivot, mozete li nam pomoci?"

Upitao sam ih radoznalo, ulivajuci im neku dozu poverenja, nismo delovali napadno niti bilo sta vec smo hteli samo da koliko toliko reci razmenimo sa njima.

Gledao sam ninju sa kojim sam vodio razgovor i nadao se sto boljem odgovoru za nas.

Kako su se ninje ispred nas povukle u defanzivni stav, postalo je jasno da su sumnjičavi i da se nešto neobično dešava. Njihove ruke su bile na oprezu, spremne da posegnu za oružjem u svakom trenutku.

Dok je Kuba nastavljao razgovor, nisam mogao da ignorišem način na koji su se ponašali. Njihova zbunjenost, pomalo paničan stav, kao da su pokušavali da sakriju nešto ili da izbegnu susret sa nekim.

"Kubo, trenutak" prekinuo sam ga tiho, ali odlučno, postavljajući pitanje koje je bilo očigledno, "od čega bežite?"

Moje oči su bile uprte u vođu grupe, pokušavajući da uhvatim bilo kakav znak laži ili nevolje u njegovom odgovoru. Osetio sam da nešto nije u redu i morao sam saznati šta se zaista dešava. "Ako želite našu pomoć, bolje bi bilo da budete iskreni s nama. Ne možemo vam pomoći ako ne znamo pravu situaciju."

Očekivao sam njihov odgovor, spreman da reagujem na bilo koji način, zavisno od njihovih narednih poteza. Senzor sam aktivirao odmah ne bih li osetio prisutnost nekog u okolini.

#card10

Ne ne ne ne razumete! Nemamo vremena za ovo.

Jedan od njih je glasno povikao.

Krenimo  odma! Klonite se ove trojice, novo selo nije daleko!

Ostatak grupe je odmah potrčao i krenuo bežati.

Ocigledno da im se nismo svideli, moramo polako ovo da privodimo kraju, ne mogu vise samo da stojim i da cekam da se nesto samo od sebe desi vec cu pokusati da preuzmem stvari u svoje ruke.

"Akina, idalje smo povezani brzo spusti se dole potrebna nam je pomoc, brzo"

Rekao sam u sebi, zatim glasno uzviknuo Yasgaru.

"Yasgare, snadji se"

#card91#card539

Zavukao sam ruku u svoje odelo i izvadio flautu kojom sam zasvirao jedan genjutsu

#card230#card89

#card1365

Napad sam poslao na svu pretoricu ninji sa kojima smo pokusavali da vodimo razgovor.

Dok su shinobi počeli panično bežati, shvatio sam da nešto ozbiljno nije u redu. Njihove reči, uzbuđenje u glasu i brzi pokreti ukazivali su na to da su očajni. Čim su krenuli, video sam Kubu kako reaguje brzo, bacajući blato kako bi ih zaustavio, dok sam ja uzleteo u vazduh, odlučan da ih presretnem.

Dok sam bio u vazduhu, posmatrao sam ih odozgo, spreman da intervenišem ako bude potrebno. Znao sam da je Kubin genjutsu moćan i da bi mogao biti dovoljan da ih zaustavi ili zbuni, ali nisam želeo da se oslanjam samo na to. Njihova panika mi je govorila da je nešto ozbiljno u pitanju, i nisam mogao da dozvolim da samo tako pobegnu bez odgovora.

Oči su mi bile uperene na njih, prateći svaki njihov potez. Ako se odluče za sukob, bio sam spreman da intervenišem u trenutku. Ali za sada, čekao sam da vidim kako će se borba odvijati, nadajući se da ćemo konačno saznati istinu.

#card114 #card78

Znao sam da sam poslao manje vise nista posebno napad od kog su njih par umrli na licu mesta dok je jedan, glavni medju njima uzvratio napad nazad ka nama, odnosno genjutsu.

#card6

odmah sam se oslobodio genjutsua i pogledao Yasgara koji mi je dao znak glavom, izgleda da ce on da preuzme stvari u svoje ruke

i da ce on pokusati da dokrajci preostale ili da me odbrani od napada, imao sam poverenja u njega i prepustio stvari njemu.

Nadao sam se da je Zindo dobro, nije mi se dugo javio...

#card8

Pošto sam osetio pritisak u svojoj glavi shvatio sam da je jedan od protivnika uspeo da uzvrati Kubin napad pa sam odmah spojio ruke i odbranio se od istog. Napadi ostalih protivnika bili su izuzetno slabi pa nije bilo poteškoća sa njihovom odbranom.

"Ovo ću ja da završim." rekao sam saborcima, a zatim stvorio zid od lave koji je neutralisao sve napade poslate na nas.

Još uvek sam leteo negde iznad Kube otprilike dok sam radio znake rukama i poslao dva napada na još dvojicu protivnika koji su stojali na nogama.

#card6 #card1020 #card96

[Dmg vukova je po 400. Šaljem 2.]

Izgleda da se Yasgar zabavlja, skocicu mu u pomoc i zavrsiti poslednjeg da bismo sto pre ovo zavrsili i da konacno dodjemo do sela...
#card1

Izgleda da je ovde i tebi kraj, bices na nekom boljem mestu sa ostalima...

#card96

450dmg

Napravio sam 1 zemljanog vuka kog sam poslao na preostalog ninju koji ce ga pratiti dok ga ne iskida sa svojim zubima.

"Mislim da cu ostati jos malo, mozes i ti Akina slobodno da sidjes dole sada je bezbedno..."

Ocekivao sam da ce se Akina spustiti i doci dole kod nas i da konacno krenemo na put ka selu...

a mom klonu od blata koji se idalje krije u zbunju i koji je idalje ziv, sam dobacio

"Hajdemo momce iz zbunja, idemo ovde nam nije bila potrebna tolika tvoja pomoc"

Kako sam još uvek leteo napad poslat po zemlji nije mogao da me dohvati, a napad protivnika koji je jedini ostao živ udario je u moj zid koji se pretvorio u lavu istog trenutka. Video sam da Kuba radi znake rukama i da šalje napad na poslednjeg protivnika pa nisam hteo da napadam dodatno. Sleteo sam do njega čekajući da vidim šta će dalje da se desi. Akina je bio na sigurnom, dok smo nas dvojica bili u centru borbe.

#card8 #card1017

Konačno i poslednji protivnik bio je dotučen, kako nijedan od njih nije bio napadnut nekim jačim napadom svi su onesvešćeni sa blagim povredama ležali na zemlji. Odmah sam odradio znake rukama i veliki drveni zid se stvorio ispred mene braneći me od poslednjeg napada upućenog na nas.

"Uzmite po jednog od njih, vežite ih i odnesite u skrovište." rekao sam saborcima, a zatim uzeo dvojicu onesvešćenih i u par laganih koraka se popeo na liticu ka skrovištu gde je Akina bio.

"Akina pročitaj im sećanja i kaži mi sve što vidiš, možad će nam ovo dostaviti neki trag," nadao sam se da ova borba nije bila uzalud i da ćemo konačno nešto saznati.

#card1208 #card4 #card8