Fugaka Klanac je uska, zabačena dolina smeštena između dva strma planinska grebena. Kroz klanac se vijuga uski put, jedva dovoljno širok za kolonu putnika, uklesan u stene prirodnim putem i povremenim ljudskim intervencijama. Put je neravan, često prekriven sitnim kamenjem koje pada sa litica iznad, a svaka krivina donosi novi izazov za putnike.

Reka koja protiče kroz klanac, vijuga uz put, stvarajući hrapav zvuk dok se prelama preko kamenih prepreka. Na nekim mestima, put prelazi iznad reke preko jednostavnih, ali čvrstih drvenih mostova. Reka se na nekoliko mesta proširuje u male, mirne bazene, gde voda postaje bistrija i dublja, reflektujući okolne stene i retko drveće koje se uspelo ukoreniti u surovom pejzažu.

Iako put kroz klanac nije dug, svaki njegov korak zahteva pažnju, jer priroda ovde sa sobom nosi i dozu opasnosti.

Pazljivo sam slusao i gledao Akinu sta prica, koncentrisao sam se na njegove reci i shvatio sam sta je u pitanju, odmah sam u glavi razmislio i progovorio koju rec sam sa sobom i znao sam o cemu je rec, jasno sam video situaciju i znao sam sta je najbolje za nas.( Biramo opciju 1)
Akina je jos mladi ninja koji treba da se razvije i dostigne svoj vrhunac, pa tako i ja, da smo ovde samo Yasgar i ja i tada bih se pitao da li da nastavimo a kamoli sa Akinom, ne zelim mu rizikovati zivot, selu su potrebne jake i iskusne ninje koje ce ga braniti, polako okrenuli smo se svi nazad i krenuli smo da se vracamo putem odakle smo dosli…

Stojeći malo dalje, slušao sam Akine dok nam je prenosio svoja otkrića. Kako je opisao ninju u crvenoj odjeći sa kapuljačom, sjećanja su me vratila na onu noć u postrojenju. Nije bilo sumnje, ovaj lik je bio previše sličan našem starom protivniku. Nevolja je bila bliža nego što smo mislili.

Pogledao sam prema zarobljenicima, zatim prema saborcima, a onda odlučno progovorio, glasom koji nije ostavljao prostora za raspravu. „Ova misija postaje previše opasna po nas. Nemamo dovoljno informacija o ovom shinobiju, a ne možemo rizikovati dalje. Odvezite ovu petoricu i ostavite ih u zbunju, dovoljno daleko da ne mogu da nas sustignu ako se osveste. Mi ćemo se povući nazad ka selu."

Nisam čekao odgovore. Znao sam da su svjesni ozbiljnosti situacije. Okrenuo sam se i krenuo ka sigurnijem pravcu, ostavljajući ih da obave zadatak. Dok sam hodao, misli su mi bile fokusirane na povlačenje i potencijalnu opasnost koja bi mogla vrebat iza svakog ugla. Stao sam na rub šume, skriven među sjenama drveća, čekajući da me sustignu kako bismo se zajedno vratili ka selu. Kada su me sustigli nastavili smo ka selu.

#card10 #card8

Zgrabio sam tijelo jednog od zarobljenika i poceo da ga vucem do nekog plota dje nas ne mogu stici prenio sam jednog potom drugog ,ove odtale cu da ih prepustim njima ja sam uradio dosta. Sacekao sam da dodju Yasgar i Kuba da bih ih odvezao i potom krenuli nazad u selo.

#card8