Odmah cim smo stigli ispred Genjija i mene mogle su se u daljini videti zapoceti gradjevinski radovi u novopecenom selu. Malo je bljestalo svetlo, ne bih znao da li su prve kuce vec sagradjene ali deluje kao da se u njihovom selu radi intenzivno. Bila je noc, tihi povetarac prolazio je kroz moju masku dok sam gledao cevi.

Kako uvek nama napakuju ovakve destinacije.. Sad jos moram da idem kroz ove rdjave cevi.

Delovalo je grozno, osecao se cak i mali smrad pri samom ulazu u cev, ali opet je to bio deo misije sa malim rizikom da budemo primeceni. Zanima me koje su se to nindze sa poternice uclanile u ovo selo i da li cemo diplomatski biti dobri sa njima. Posle ovog akta cisto sumnjam da ce biti bilo cega ako budemo uhvaceni.



Razumem, samo pazi da nas ne zaskoci nesto sa druge strane.

Jeza od povetarca me jos nije prosla, slutilo mi je na nesto zlo, ali opet nemam neke brige. Sve vise je pocela da mi se svidja ova maska, bas je u mom fazonu, mogao bih i sam cesce da je nosim na misije i avanture.

Kako smo polako krenuli podelili smo se tako da ja kretanje nastavim uz levu stranu ove cudne i smrdljive cevi. Kada sam saznao da je Genji zapravo taj koji mi pakuje sve te misije koje me dovode do iznemoglosti pomalo sam bio smoren.

Imacemo ozbiljan razgovor sto se misije tice kada se vratimo..

Svaki metar koji smo prolazi mogla se osetiti razlika u gustini vazduha, polako smo usli i u zonu gde je neprestana kisa. Covece, kako mogu uopste da zive pod ovakvim uslovima? Nikad ne bih mogao vise od 3 dana da provedem ovde.

Mogao se osetiti sve veci i veci smrad kako smo isli ka tamo, da li je ovo samo jos jedna od ispala u nizu i da li dzabe trosimo vreme. Sta li je ovo, kanalizacija?

Ovaj smrad postaje nepodnosljiv, sreca pa imam masku..

Kakve smo srece necemo ni na sta ni da naidjemo.

Jesi siguran da bi trebali da nastavimo u ovom pravcu?!

Nadao sam se bar nekoj novoj borbi dok smo koracali kroz ove gnusne atmosferske prilike, nesto sto bi moglo probuditi bar malo uzbudjenja u meni. Sada cekam Genjija koji je sa desne strane, da vidimo kako cemo i sta cemo dalje.

Poceo sam polako malo i da klonem, nismo stali vec nekoliko dana unazad i slazem se sa njim da treba napraviti skloniste. Zgusnut raspored ispred ove male ali skromne pecine u brdu dodatno je otezalo bilo kome da nas uoci.

Stvoricu jednog klona da nam cuva strazu.

#card1220
Klon izlazi iz mene i ostaje sakriven u grmlju nadgledajuci bilo sta sumnjivo sto bi moglo da krene ka nama.

Uzmi skupi malo te grane i zalozi vatru.

Nisam imao neki dobar predosecaj da ce ovo biti dobar dan za clanove sela skrivenog u vodopadima, ali voleo bih da bude neka borba da oprobam svoje mogucnosti i nove tehnike. Sedeo sam unutra i malo odmarao dok je moj klon osmatrao bilo kakve moguce pretnje.

#card8

Vreme za jedan zasluzen odmor..

...
Kao da sam pre neki trenutak odmarao i vracao cakru, a sada je vec svanulo.. Mora da smo Genji i ja zaspali. Klon je i dalje tu tako da zasigurno napolju nema opasnosti. Pre nego sto sam probudio Genjija izasao sam malo na svez vazduh u nadi da ce biti malo vedrije nego sinoc.

Osim sto nije bilo vedrije kisa je nastavila da pada cak i vecim intenzitetom, oblaci su pokrili sunce preko citavog terena. Polako se digla i neka mala magla ali ona nije predstavljala nikakav problem vec je samo kao neka slabasna pojava bila tu, i dalje se moglo videti selo u daljini. Klon je ostao netaknut i obezbedio nam sigurnost tokom naseg odmora.

Vreme je bilo da probudim Genjija i da nastavimo dalje nasu ekspediciju kako bi dosli do zeljenih informacija.

* Tsumi ulazi u pecinu kako bi probudio Genjija pored kojeg je jos bilo plamicka *

Budi se, vreme je da nastavimo dalje.

Cekao sam da se trgne iz dubokog sna da bi nastavili nasu misiju.

Nismo cekali vise nista nego odmah smo se uputili dalje u istrazivanje. Nastavili smo kao i kada smo dosli, ja sa leve, a Genji sa desne strane cevi. Od naseg sklonista pa na dalje oko cevi prostirala se velika suma puna zelenila, a kako i ne bi kad ovde kisa pada neprestano..

Nije li malo rizicno zalaziti u ovakve krajeve?

Nije mi bas bilo svejedno, jesmo jaki ali opet ulazimo u novu oblast i svaki pogresan korak mogao bi skupo da nas kosta, opreznost i zapazanje morali su biti na vecem stepenu. Kako smo isli sve dalje i dalje u sumu prateci cev smrad je postajao sve jaci i jaci da mi je skoro postao nepodnosljiv.

Kako ljudi mogu da zive pored ovakvih okolnosti..

Srecom magla je nestala i sunce je malo doslo do izrazaja na tamnom kisnom nebu, olaksavajuci nam da se lakse krecemo duz cevi.

Ako on kaze da moramo da idemo tamo, onda moramo da idemo tamo, zeleo ja to ili ne. Svakako sam bio spreman za novu akciju. Kako smo se priblizavali selu mogli smo da vidimo pregledno njihove kuce koje su gradjene specificnom arhitekturom. Genji i ja smo se maksimalno priblizili i zastali na sekund dok nismo izasli iz sume koja je svojom senkom prekrivala nas.

Deluje kao da je to to.

Rekao sam to dok sam posmatrao samu kapiju i jedan od mogucih ulaza u selo, spreman da pronadjem sve informacije o novopecenom selu. Izgleda da ovaj nas susret sa ovima definitivno nece biti sa prijateljskom namerom. Cekao sam sta ce Genji da smisli, sta ce biti nas sledeci korak.

Voleo bih da bude neke akcije, da ne bude da sam za dzabe bio put i vukao se dovde, necu bas da se vratim nazad u selo praznih ruku.

Nikako nisam ni pomislio da ce njegova ideja da bude dobra, jer nikad ni nisu bile dobre. Skroz tihim glasom sapnuo mi je kako treba da se upustimo kroz cev.. Unutra je previse smrdelo i doslo mi je cak da ga ispalim i da se vratim nazad u selo jer je ovo postalo nepodnosljivo.

Znam da mozes da mi citas mislis sad Genji, i ni malo ne poricem bilo sta. Sada cu da otvorim ovaj poklopac i idemo unutra. Mrzim ovaj tvoj plan ali deluje kao da nemamo izbora osim da budemo primeceni sto nam i nije najbolja ideja. Sta je ovo? Ne vidim bas najbolje da li ima vode unutar cevovoda..

Izgleda da ipak ne moze da mi cita misli, u svakom smislu ludak. Ne mogu da verujem da je samo odjednom ovako skocio, mada mora da je siguran u svoje odluke tako da cu ga na kraju samo slediti.

Sta sve necu proci..

#card39#card98

Ne zelim da me ovaj smrdljak od vode dodiruje, hocu samo sto pre da odemo odavde, smucilo mi se maksimalno. Nakon sto sam aktivirao tehniku koja mi dozvoljava da budem u vodi i da disem u njoj uskocio sam u cevovod odmah nakon Genjija i pratio ga.

Nista nisam video ispred sebe, od ove mutne vode nije cak ni postojala nikakva mogucnost videti bilo sta. Samo sam plivao i nadao se da je izlaz blizu. Nije nam bilo svejedno, ali morali smo nastaviti dalje. Najcrnje je pred svitanje.

Polako sam poceo osecati umor, deluje kao da mi odmor u skrovistu nije nesto puno pomogao i da kratak san nece biti dovoljan kako bih se potpuno odmorio. Ovo moze biti i odlicna ali i vrlo losa odluka, videcemo epilog ovog plivanja i kuda ce nas sve ovo odvesti.

Samo cekam da ispadne neka akcija, zeljan sam borbe s obzirom da nisam bio na misiji vec nekoliko nedelja zbog raznih sastanaka vazni po nase selo.
* Tsumi nastavlja da pliva kroz cevovod *

Kako smo plivali voda je postajala bistrija i mogao sam videti Genjija ispred sebe kao i neku malu svetlost koja dopire ispred mene, kao da je neki poklopac. Izgleda da smo dosli do samog pocetka cevovoda i da unutra mora imati sigurnosnih cuvara, mora da je neko jako bitno mesto po svemu sudeci.

Genji mi je pomocu njegovog jutsua koji se povezuje sa mojim umom rekao da ipak mora da proveri da li ima nekoga od strazara unutra.

(Ima li sta?)

Konacno sam zeleo nesto sto moze doneti adrenalin u moje telo, ali mislim da bi borba u ovakvim okolnostima bila ravna samoubistvu. Cekao sam da vidim sta ce mi Genji reci, da li je podrucje cisto ili ipak moramo jos da cekamo.

Ovi jos nisu otisli, a ja stvarno ne mogu vise da izdrzim ovaj smrad.. Genji mi deluje kao da je gotov i da ce kad tad da pocne da se davi, neverovatno u kakve situacije nas ovaj covek dovodi u svakom zadatku.

(Koliko jos bre?)

Nisam mogao vise da cekam, iscekivao sam pozitivan odgovor od Genjija da su svi strazari otisli iz prostorije kako bih se lansirao unutra jer ovo stvarno postaje nepodnosljivo. Nikad vise necu da idem na misije istrazivanja, ovo je stvarno kraj.

#card17

Moja tehnika se zavrsila, sad moram da zadrzavam dah, nisam nesto izdrzljiv sa tim tako da bolje je sto pre da se rascisti prostorija.

Sta vise treba da cekamo? Ko zna da li su strazari uopste tu ili je i on jadan sam izlapeo, vreme je da ja upalim senzor jer moram sam da se uverim u to jer Genji je poceo da me nervira, ne mogu vise da izdrzim stvarno. Jos nisam navikao ni masku da nosim..

#card17#card10

Zadrzao sam dah i upalio svoj senzor kako bih se i sam uverio da li ima strazara unutar prostorije. Totalno sam bio nestrpljiv i tvrdoglav cekajuci da izadjemo iz ovog cevovoda koji je sve samo nije cevovod, vise mi je kao neka kanalizacija.

Izgleda da su strazari konacno otisli na njihov " zasluzeni " odmor, Genji je vec otvorio ovaj rdjavi poklopac tako da sam samo mirno izasao iz njega i zatvorio ga. Nisam mogao da docekam da izadjem iz onog smrdljaka, mada sada kada smo vec tu vreme je da se fokusiramo.

(Jadan ti bez cigare ceo dan.)

Vreme je sada da se nastavi dalje potpuno tiho i smireno kako ne bi doslo do primecivanja od strane cuvara. Ispred prostorije u koju smo usli kroz cevovod bio je hodnik sa 4 vrata, 3 od 4 vrata bila su otvorena, ali bas ova vrata na koja smo naisli bila su zakljucana. Nisam gubio ni tren vec sam odmah tiho prisao i naslonio prst ka bravi kako bih napravio drveni indenticni kljuc. Genji me je pratio i bio je pored mene dok sam pravio kljuc.

#card1208

Okrenuo sam prst blago ka desnoj strani i vrata su se otvorila bez ispustanja ikakvog zvuka, mora da su dobro podmazana..

(Upadaj)

* Tsumi i Genji laganim i tihim hodom ulaze u prostoriju *

Na prvi pogled mracna soba ali mogle su se videti neke epruvete sa nepoznatom materijom u njima.. Da li ovde vrse eskperimente nad ljudima i smem li da diram ovo uopste? Nisam hteo nista da rizikujem niti da diram sve dok Genji ne proceni sta cemo da radimo. Pogledom naokolo moglo se videti dosta simbola sela skrivenog u kisi, poput njihovog logotipa i belih istrazivackih kaputa.

// Bacamo kockicu 24, ako dobijemo brojeve 1 i 2 strazari su nas otkrili //

Biti primecen u ovakvim odajama delovalo bi jako jezivo, ko zna ko i sta bi moglo da se stvori ispred nas ukoliko nesto zabrljamo. Ne znamo gde smo, jesmo li pod zemljom ili na kopnu, znamo samo da smo u prostorijama. Ostale prostorije u hodniku imale su sirom otvorena vrata. Vreme je bilo da zakoracimo u sledecu iz koje je vec metrima unazad pre ulaza smrdela neka crkotina.

(Ne mogu ni da zamislim sta nas tek ovde ceka.)

Kako smo usli u novu prostoriju sa crnim sirom otvorenim vratima odmah smo zauzeli polozaj i bili oprezni da u svakom trenutku odreagujemo ako budemo primeceni. Svetlo je treptalo kao da smo u nekom najgorem horor filmu, mrtva sinobi tela bila su obesena svuda oko nas. Jako gadan pogled zadesio je Genjija i mene da je ovo bilo jako neprijatno za posmatrati.

(Ispovracacu se, Genji.)

Jedva sam se suzdrzao kako se ne bih ispovracao od kolicine gadosti koje su pred nama i smrada. Zaista neverovatno sta sve necu proci sa ovim covekom. Obeseni sinobiji imali su neka cudna odela koja nam nisu dala nikakvu povratnu informaciju. Ponovo sam cekao Genjija i njegov konacni odgovor sta cemo da radimo dalje.

Genji je zavrsio sa njegovim " popisom " ovih kaputa obesenih nindzi. Rekao mi je da zatvorim vrata kada budem izlazio ali ostavicu ih otvorena kako ne bi slucajno ispustila neki zvuk i kako ne bi bilo sumnje da je iko uopste bio u toj prostoriji sem samih strazara.

Nekoliko desetina metara pravo bila je jos jedna prostorija sa sirom otvorenim vratima. Genji i ja usli smo u nju zatekavsi malo bolji prizor za razliku od prosla 2 puta. Unutra su se nalazila razne dokumentacije kao i dosta svitaka rasporedjenih kao da je biblioteka.

(Bas zanimljivo mesto da naucimo nesto vise o njima.)

Cekao sam da vidim hoce li Genji uzeti koji svitak kako bi ga proucili kada se budemo vratili nazad u nase selo. Zagledao je razne dokumentacije u kojima bi se mozda nalazilo nesto sto moze imati veze sa nama ili nam biti interesantno.