U planinskom masivu Ariyaki, koji je obavijen večitom šumom i brdima, prostire se masivan cevovod nepoznate svrhe. Nije mnogo vremena prošlo otkako je ovaj zagonetni cevovod nastao, a njegova misteriozna pojava uzburkala je lokalne priče i legende. Izgrađen od hladnog, crnog metala koji deluje nesalomivo i nepoznato, cevovod se proteže kroz čitavu planinu, probijajući se kroz kamenite litice, ali i kroz duboke podzemne hodnike i tunele, čije je postojanje bilo nepoznato čak i najiskusnijim lokalnim vodičima.

Iako su mnogi neumorno dan za danom učestvovali u izgradnji istog, većini je njegova svrha i dalje ostala misterija.

Kako smo ušli u sobu, osećao sam malo olakšanje jer ništa u njoj nije bilo neobično. Neki svitci su već bili otvoreni na stolu, nismo imali previše vremena da istražujemo unaokolo, već sam počeo u svoj svitak brzinski beležiti informacije iz nekih od svitaka. Napravio sam par tihih koraka do police desno od mene, a potom uzeo jedan od svitaka dok sam imao rukavice na svojim rukama, kako ne bih ostavio otiske. Otvorio sam ga laganim pokretom i krenuo pisati. 

Kada sam završio sklopio sam svitak i vratio ga na mesto na kome je bio, kako ne bi privukao pažnju onome ko bude ušao u ovu prostoriju posle nas.

Nije mi trebalo dugo da zabeležim neke od informacija, nakon što sam završio mahnuo sam Tsumiju da nastavimo dalje.

Ostala nam je još jedna soba koju nismo istražili, a za sada smo bili bez nekih problema, a nadao sam se da će tako i da ostane. Nismo znali kada će se stražari vratiti u prostorije, zato smo morali brzo da delujemo.

Usli smo odmah u sledecu i poslednju sobu na ovoj misiji. Usli smo u nju i vec je bilo upaljeno svetlo. U njoj nalazile su se neke biljka i neka cudna drva koja rastu iz posebnih saksija.

(Mogli bi da uzmemo ove listove.)

Imalo je dosta stvari oko ovih biljaka koje bi mogli istraziti kada se Genji i ja vratimo u selo. Jako zanimljivi pronalasci, deluje kao da ipak postoji nesto sto sam vrh sela krije od svojih mestana.

(Nadam se da cemo naci korisne informacije od svih ovih stvari.)

Delovalo je kao da ce ovim cevovodima, sobama, mrtvacnicama, bibliotekama, biljkama konacno doci kraj. Genji je pokupio sve potrebne informacije i zapisao ih u svoju svesku, cak je i poneo neke listove biljaka i drveta. Okrenuli smo se ka vratima i zaputili se nazad.

* Tsumi i Genji idu nazad ka cevovodu odakle su i usli u prostoriju koja vodi u hodnik *

 Prostorija oko nas je bila ispunjena drvenim policama, prepune knjiga s bogatim stranicama. Miris prašine ispunjavao je vazduh, dok je jedva primetno svetlo lampe osvetljavalo tamne uglove sobe. Narednog trenutka, mogao sam čuti zvuke koraka koji su se širili čitavim hodnikom.

Znao sam da je ovo moglo da nas zadesi. Tsumi i ja smo proveli već neko vreme van cevovoda, pitao sam se kada će se stražari vratiti ovamo. Više koraka se sada čulo jedan preko drugog, bili su blizu. Morao sam saznati koliko nam stražara ide u susret, kako bih brzo mogao smisliti naš naredni potez. 

Ako ih je samo dvojica, možda bismo mogli da ih iznenadimo, onesvestimo i uzmemo njihove uniforme. To bi nam olakšalo šunjanje kroz utvrđenje. Fokusirao sam se, zatvorio oči i aktivirao svoj senzor da osetim njihovu chakru.
#card10
Međutim, kada sam osetio njihov chakra signal, osećaj me je obuzeo, četiri stražara bila su u pitanju. Previše ih je da bismo rizikovali sukob. Ali, pored njihovih signala, u susednoj prostoriji osetio sam još jedan, jedva primetan, kao senka. Nisam imao mnogo vremena da razmišljam ko je bio u pitanju, da li je stražar ili neko drugi za mene sada bilo je nebitno, morali smo brzo da delujemo.

( Sakrij se, smesta! )

Poslao sam misao Tsumiju telepatski, prekinuvši ga u razgledanju svitaka na stolu. Mogao je i on čuti korake, ali njegova radoznalost oko tih svitaka ga je bila zaslepela. Brzo sam ugasio senzor i pojurio prema polici. U trenu sam se transformisao u knjigu, sakrivši se među ostalim naslovima na polici, nadajući se da neću biti primećen.
#card14

Dok sam preturao neke svitke zadesila nas je jako neprijatna situacija, strazari su izgleda popili svoju popodnevnu kaficu i spremni su da se vrate na polozaj. Njihovi koraci mogli su se cuti desetinama metara daleko tako da Genji i ja smo imali dovoljno vremena da se transformisemo i ostanemo skriveni.

( Sranje! )

#card14

Razgledao sam neke svitke dok je Genji bio nekoliko metara dalje od mene, tako da sam se transformisao u svitak koji je malo sakriveniji i zabaceniji od ostalih koji su se nalazili u prostoriji. Ni na kraj pameti mi nije bilo da cu ici na misiju gde cu morati da prolazim kroz smrdljive cevovode i da se transformisem u prasinjave svitke.

Ležao sam na podu kao knjiga koja je pala sa police, skupljajući prašinu, mislio sam da nam ne može ništa poći po zlu i da ćemo biti bezbedni neko vreme dok se stražari ne sklone. Međutim, stražari su već bili na samom ulazu vrata, a osobi koja je bila u susednoj sobi se izgleda nisu svidele moje korice. Osetio sam ometanje u mom chakra sistemu, što je slutilo samo na jedno.

Koji je predstavljao problem u ovom situaciji, jer smo vec imali poteškoća da ne budemo primećeni. Jedini način da se odbranim je bio da se vratim u svoj originalni oblik, što sam i uradio.

Poništavam jutsu transformacije, i istog trenutka zatvaram oči, branim se od genjutsua i palim senzor kako bih osetio da li je smrdljivko imao još neki plan pored ovog genjutsua.

#card6 #card1308

/Yuri priča šta ima skriveno pa potom ja nastavljam svoj post/

Mali bljesak pri završetku moje transformacije privukao je pažnju stražara. U obliku dima, bili su u stanju da me vide, ali ne i da me prepoznaju. Moj plašt je zavijorio u momentu, a na licu su mogli videti samo masku i kapuljaču koja je skrivala veći deo moje glave. Njihove poglede sam osećao na svojoj koži, kao i adrenalinsku napetost koja je strujala kroz mene, ali ne od straha, već zbog uzbuđenja. Ovo mi je bila jedina opcija kako ne bih pao pod genjutsu, nisam znao ko je osoba iza zida, ali sam znao jedno - da mu uskoro stiže naplata.

Dobar dan gospodo - rekao sam smireno, iako su u meni plesale oluje.

Stražari su me gledali iznenađeno, očigledno nespremni za ovakav razvoj događaja. Dok sam govorio, neprimetno sam presekao Tsumijevu misao telepatskom porukom. Plan koji sam skovao preneo sam mu direktno u glavu. Poruku koju sam poslao zna samo Tsumi. Dok su stražari još uvek pokušavali da shvate šta se dešava, pre nego što sam nastavio, još jednom sam morao da ih iznenadim.

U tom momentu, stvorio sam znak rukama, usmerio chakru u usta, i iz njih ispljunuo gumenu kiselinu. Zid između soba počeo je da se topi, pravivši ogromnu rupu, kao da nikada nije ni postojao, stražari su sada mogli da vide i Yurija. Dobro sam pogledao njegovo lice, koje mi je ostalo urezano u glavi.

#card1138

Zatim, zavukao sam svoju ruku u torbicu, vadeći iz nje dimnu bombu koju sam jednim mahom ruke bacio od pod. Dimna zavesa zahvatala je radijus od 5 metara, što je bio samo deo ove biblioteke, ali dovoljno da ne mogu mene i Tsumi da vide. 

#card837

Vracam se nazad u svoju standardnu formu. Deluje kao da neka cudna genjutsu pera padaju sa neba, mora da je to ovaj neznani bacio na nas, mada ga ne vidim vise posto smo u dimu.

#card6

Uspesno sam se odbranio od njegovih pera. Malo me je omelo to sto su se ovako svi odjednom pojavili, ali na kraju mislim da mi niko od njih nece biti pretnja. Genji mi je telepatski preneo sve njegove zamisli i vreme je da postupim po njima.

( Zapamtio sam ti sve ovo, Genji.. )

Genji je aktivirao svoj senzor tako da mi je preneo gde je tacna lokacija naseg protivnika koji je poslao genjutsu na nas.

#card1216

Korenje se izdize ispod nepoznatog ninje u susednoj sobi sa namerom da ga pomeri odmah pored strazara kako bi ga uocili.

Napravio sam tunel ispod zemlje koji nisi mogao da vidis od dima (strazari ga i dalje ne vide), tunel se prostire sve do van postrojenja u kom se nalazimo. Pokupio sam nekoliko dokumenata pri ruci i usao u njega. Tsumi je takodje uzeo dokumente i skocio u njega i zacepio ga gumenim cepom koji ima 400hp i absorbuje napade do 800dmg. (imamo i Tsumijev sc ako zatreba)

#card1137 #card1144

Trcimo tunelom sve dok ne izadjemo iz postrojenja

Brkati snažni i sedi stražar je odgovorio mršavom belokosom čoveku na scenu koja se dogadjala. Ostalima je bilo teško da shvate, ali znali su jedno, pred njima su neprijatelji I PRED NJIMA JE NAJEZDA!!

Po informacijama koje su stekli kroz ninja život sačuvati tajne informacije sela je najbitnija stvar koju shinobi može uraditi za svoje selo.

Brkati snažni, sedi stražar zvani Ton je dok je slušao belokosog dečka davao znakove i ninje su jedan po jedan kao u predstavi skakali u rupu za maskiranim ninjama koji su posetili biblioteku.

Ostaćeš ovde. Bado-dono će odlučiti o tvojoj sudbini. 

Nije bilo mesta da se poveruje na reč uljezu, iako im je pomogao. Stražari su uskakali u rupu koju je on napravio..

Ne dajte mu da se pomeri. 

Ton je rekao stražarima i skočio u rupu za njima.

Ton je rekao stražarima i skočio u rupu za njima.

Ispred njih cu poceli da se stvaraju zidovi i to 20 njih. U tom redu zidova koji su stvoreni ispored misterioznih maskiranih ninji neparni zidovi su imali 600 healtha, a parni 300 defenca.

[Pošto je belokosi ninja zadržao Tona imate 2 poteza da rešite prepreku i pokušate pobeći.]

Iako je situacija bila veoma napeta, nisam osećao nikakvu nervozu jer su stražari dosta zaostajali za nama. Uspeli smo uzeti važne dokumente i time je naša misija ovde gotova, preostalo nam je još samo da pobegnemo sa ovog mesta neuhvaćeni. Bila mi je zanimljiva ova igra mačke i miša po podzemnim tunelima, iako je mnogo stvari bilo na kocki, u sebi sam osećao veliko uzbuđenje dok sam trčao. U glavi mi je bio već spreman plan bekstva sa ovog mesta, samo sam se prvo morao uveriti da nas iza leđa ne čeka neko neprijatno iznenađenje koje bi moglo sve da uprska. Uradio sam znak rukom i fokusirao svoj um, upalio sam senzor kako bih video da li je belokosi uljez još nešto pokušao.

#card10

/Yuri otkriva šta je uradio pa ja nastavljam/

// Prvo cu odigrati ja pa Genji //

Strazari su krenuli za nama ali su dosta zaostajali, Genji i ja smo komunicirali sve vreme sa njegovom tehnikom koja moze da cita moje misli i bilo nam je sve jasno. Ispred nas pojavili su se neki cudni zidovi koji su izgledali kao neke smesne prepreke.

Mora da su to ovi bedni cuvari brzo smislili kako bi nas barem malo poremetili i zaustavili, ali na njihovu zalost ovo je samo jedna mala sitnica u poredjenju sa nasim mogucnostima.

#card113

Pravim rupu ispod nas i formiram novi tunel koji je ispod ovog tunela kako bi zaobisli sve ove zidove koji su ispred nas( ako je potrebno ilustrovacu ), sada je nas prolaz ka izlazu ociscen. Dok mi radimo ovo strazari su sigurno u konstantnom pokretu, Genji me je samo gledao kroz njegovu masku i bio je spreman da krene zajedno sa mnom kako bi izasli odavde.

( Nemamo vremena za gubljenje, Genji. Cekacu te na kraju tunela. )

#card4

Odlucio sam malo da ubrzam kako bih dosao do samog kraja dok cekam Genjija koji zaostaje za mnom.

* Tsumi stize do izlaza iz tunela i ceka Genjija *

( Mogao bi da pozuris malo. )

Konacno napokon sam docekao da izadjem na svez vazduh mada i dalje je napolju bilo tmurno, ali sve je bolje nego biti u onim prostorijama gde se nalaze razni smrdljivi lesevi i cevovodi. Nisam mogao to vise da podnesem, samo sam zeleo da se sto pre vratimo u selo.

Nalazio sam se odmah iza Tsumija, trudeći se da održim tempo dok je tunel postajao sve uži. On je iskopao novi prolaz ispod postojećeg kako bismo zaobišli zidove koje je bilo nemoguće probiti na vreme. Ušao sam u tunel koji je napravio, a potom sam fokusirao svoju chakru u stopala, i počeo trčati što brže ka izlazu tunela hitrim ali nečujnim koracima. Brzina je bila ključna, stražari su nas pratili, ali smo imali malo prednosti koju smo morali iskoristiti.
#card4
Kada sam konačno stigao do kraja tunela, gde me je Tsumi čekao, uradio sam znak rukom i na teren spustio gustu maglu koja će uskratiti vid stražarima koji su napolju. Zatim su se moja stopala polako odvojila od zemlje, olakšao sam svoje telo, i uzleteo sam tik iznad tla, jedva nekoliko centimetara od površine.
#card31 #card114
Nisam se još potpuno izvukao iz tunela, ali sam bio spreman. 

Rekao sam sa blagim osmehom, pomerajući ruku ka izlazu iz tunela, pokazujući Tsumiju da krene. Osećao sam težinu trenutka, ali je osmeh bio tu da prikrije napetost.

Nedaleko od nas bila je šuma, gusta i velika, savršen zaklon. Ako uspemo da dođemo do nje, stražari će nas izgubiti iz vida. Bila je to naša dobra šansa da pobegnemo sa ovog mesta.

Rekao sam odlučno, okrećući se prema unutrašnjosti tunela. Pripremao sam znakove rukama, fokusiran na jutsu koji će usporiti naše neprijatelje.

Ništa nisam mogao da vidim, crnilo tunela gubilo se u daljini, ali osetio sam njihov dolazak. Bilo je vreme da im pokažem ko kosi a ko vodu nosi.

Ne tako zadugo posle mene vrlo brzo je stigao i Genji na sam izlaz tunela, i dalje smo komunicirali preko njegovog jutsua povezivanja umova.

( Samo da se vratimo u selo, pa cemo da vidimo ko je dama. )

Njegove prepreke trebalo bi da dodatno uspore strazare koji vec imaju sanse ravne nuli da nas stignu. Tmurni oblaci, veoma veoma slaba magla i neprestana kisa bili su jedan nepredvidjen teren za nas dvojicu, ali opet smo i pred tim vremenskim uslovima uspeli da odradimo nasu ekspediciju uspesno.

Sada je potrebno samo vratiti se u selo i dobro prouciti sve materijale koje smo poneli za nama, ove knjige, biljke, kapute bice veoma zabavno istraziti kako bi dosli do mozda neotkrivenih stvari o ovom novopecenom selu.

#card114

Polako sam poleteo kako bi Genji i ja mogli bezbedno i brzo da stignemo u dubine ovih previse zelenih suma kako nas vise niko ne bi mogao locirati ili traziti.

* Tsumi je stigao prvi u sumu i odleteo daleko *

( Mrzi me da te cekam, Genji, cim se obojica vratimo imacemo dobar sastanak u kancelariji. )

Bio sam previse umoran kako bih sedeo u ovoj sumi sav mokar i da ga cekam ponovo da stigne, ovog puta odlucio sam da se vratim sam, ne sumnjam da ce biti odmah iza mene.

* Tsumi je krenuo nazad ka selu skrivenom u vodopadima *

#card21

Ostao sam još nekoliko trenutaka kod tunela radeći znake rukama za svoj naredni jutsu. Seriju sam završio sklapajući ruke u zemljani znak, gde je unutrašnjost tunela počela da se menja. Čvrsta podloga kojom smo se kretali unutar njega, sada se pretvarala u gusto blato koje će stražare zalepiti na mestu na kom se nalaze.

#card91

Ja nisam bio usporen ovim, leteo sam u mestu sa stopalima u vazduhu, kako bih u narednom trenutku što brže stigao do šume nedaleko od mene. Narednog momenta okrenuo sam se, gusta magla koja je slabila vid stražarima napolju, i dalje je bila na terenu. Situacija je još uvek bila mirna, izgleda da vest o nama nije još uvek stigla do čitavog utvrđenja.

Leteo sam kroz gustu maglu prema gustim krošnjama šume koja je okruživala čitavo utvrđenje, znao sam da jednom kada uđem u nju, nikako mi stražari neće moći opet ući u trag. Kada sam se dovoljno udaljio, spustio sam svoja stopala na mekano tlo šume, a potom sam se okrenuo ka utvrđenju kako bih mu dao svoje poslednje loše pozdrave. 

Gledao sam nekoliko sekundi utvrđenje koje sam jedva mogao videti od moje magle koja se malo po malo sklanjala sa terena. Iako je magla polako nestajala, atmosfera se nije promenila, i dalje je bilo tmurno i depresivno, sa laganom kišicom koja mi je non stop kvasila lice. Uradio sam znak rukom, a potom i sam nestao sa ovog mesta u malom oblaku dima.

#card21

Iako su im kunai bili spremni na gotovs informacija da su dvojica pobegli je stigla brzo. Jedan od stražara u crnom obučen, neobične frizure i plave kose stajao je u čošku. Uradio je znak rukama i zatvorio oči. Izgledalo je kao da skupljao chakru za nešto.

Pobegli su..  Depresivno i uplašeno izgovorio je jedan od stražara koji je ostao sa ostalima da čuva Yurija.

Svi stražari su ignorisali pitanje mladog mršavog momka. Većina njih ga je gledala.

Odjednom stražar u ćošku koji se fokusirao počeo je pričati sam sa sobom:

Nakon što je završio kratku diskusiju obratio se momku koji je ležao na podu.

Poćićeš sa nama. Nadam se da znaš u kakvoj se situaciji nalaziš.

Kako je to rekao perje je počelo da pada u neposrednoj blizini Yurija, a njegovo telo je postajalo sve lakše i lakše.