U tišini koja je preovladavala kancelarijom, čuo se jedino šum papira dok sam prelistavao dokumente. Svetlost koja je dolazila kroz prozore osvetljavala je uredno raspoređene svitke, mastilo i pergamente na stolu ispred mene. Prostor je konačno bio u potpunosti opremljen, i sada je izgledao baš onako kako sam zamišljao, spoj tradicije i funkcionalnosti, mesto gde ću moći da radim, razmišljam i planiram sve svoje poteze za dobrobit sela i svih seljana. Ipak, nisam mogao da se otmem osećaju težine koja je visila u vazduhu.
Od dana kada me je Kage proglasio za Sannina, prošlo je tek nekoliko dana. Činilo se da su se svi obavezali da me dočekaju s poštovanjem, ali tiho sam znao da nova titula nosi sa sobom odgovornost kakvu do sada nisam imao. S druge strane, Arona više nije bilo u selu. Njegova odluka da napusti Takigakure i pridruži se Amegakureu ostavila je gorak ukus u ustima. Bio je dobar shinobi, i uprkos tome što nisam uvek razumeo njegove motive, smatrao sam ga saveznikom. Ostalo je pitanje da li će to i ostati.
Prislonio sam pero na papir i počeo da ispunjavam još jedan formular koji je zahtevao moju pažnju. Misije, izveštaji, odobravanje resursa, činilo se da nema kraja administrativnim poslovima. Dok sam zapisivao poslednje reči na jednom dokumentu, pod ruku mi je došao svitak sa pečatom koji nisam prepoznao. Njegov sadržaj odmah je privukao moju pažnju.
"Shinobiji sveta!", započinjao je svitak pompezno, a kako sam dalje čitao, saznao sam da je u pitanju pozivnica na aukciju koju organizuje Daimiyo Guren. Aukcija nije bila poput običnih događaja gde bogatstvo rešava sve. Umesto toga, ovaj događaj zahtevao je umne, umetničke i promatračke sposobnosti kako bi se došlo do jedne od četiri izuzetno vredne nagrade.
Tekst je bio pomno osmišljen, u isto vreme izazovan i intrigantan. Spominjanje oblasti 55 i zamka dinastije Guren stvorilo je u meni osećaj radoznalosti, ali i opreza. Kakvo to blago Daimiyo nudi i kakve to veštine treba pokazati da bi se ono osvojilo?
Odložio sam svitak na sto, nakratko ga pogledavši. Odluka nije bila laka. Možda je ovo prilika da se bolje upoznam sa shinobijima iz drugih sela i vidim gde se nalazimo u odnosu na njih. S druge strane, morao sam da sačekam zvaničnu odluku kagea. Duboko sam udahnuo i vratio se dokumentima, ali svitak s Daimiyovim pozivom ostao je u mom vidokrugu, podsećajući me da se odluka mora doneti uskoro.
"Ovo je tek početak," prošaputao sam sebi, ne skidajući pogled s papira. Ubrzo sam pozvao stražara ispred sobe i predao mu svitak kako bi ga lično odneo kageu.
