Kapija velika Shiroi grada. Vremenom ovaj grad se gradio i menjao, ali ova kapija je ostala ista. Mirisi i smole koje je drvo ispuštalo kroz poslednjih par vjekova su sasušeni i vječno upijeni u drvetu. Raznovrsne boje i obrasci na drvetu svedoče o drevnim vremenima i događajima koji su se odigrali u blizini kapije. Očuvani su otisci ruku i simboli iz različitih epoha, isklesani i izrezbareni sa poštovanjem i umetnošću. Kapija ima dva velika krila, ukrašena složenim metalnim okovima i starim, izbledelim zlatnim ornamentima.

Ahiru je nakon veoma dugog putovanja konacno dosao do Shiroi kapije koja vodi do Shorio Land-a gde ce se u skorije vreme odrzati jedno vencanje na koje je on bio pozvan. Sav srecan i zadivljen je gledao u kapiju i cudio se kako je prelepo napravljena i sagradjena. Kada je zavrsio sa razmisljanjem o kapiji nastavio je da hoda kako bi prosao kroz nju. Tek dok je prolazio je zapravo video kako je kapija predivno izgledala iznutra. Stvarno se zadiveo tolko da je mogao u nesvest da padne jer je bilo previse detalja a oci nisu mogle sve da ih lepo prikazu mozgu. I tako je opet zastao da bi jos malo gledao u to prelepo arhitektonsko remek delo. Nije mogao da veruje da je nesta tako prelepo napravila covecija ruka ali setio se zbog cega je dosao ovde. Nije dosao da bi se pravio da je arhitekta nego da bi otisao na vencanje na koje je pozvan i zato je prosao kroz kapiju. I odmah je krenuo ka recepciji da bi se prijavio u hotel.

Šinobi srednje visine polako se približavao ogromnoj kapiji na čijim kracima stajaše po jedan čuvar, a na sredini dama obučena u yukatu, svečana haljina koju bi dame nosile na ceremonijama. Ta yukata beše ukrašena zlatnim vezom latica trešnjinog cveta i zmaja na zelenoj tkanini, što joj je dalo jedan poseban i svečan izgled. Zelena boja bila je boja sreće, harmonije i mira i tako ga i dočekaše u miru. Devojka poklonila se pred njim i pitala za pozivnicu koju ovaj izvadi iz unutrašnjeg džepa njegovog kombinezona i dade na uvid. Uverivši se da je pozvan propustila ga je unutra. Čuvari ne reagovaše, čak nisu ni gledali situaciju već negde u daljinu kao da nisu imali posla. Po tome predpostavio je da je dama moćna i da nije neko sa kim bi trebalo da pokaže i trunku nepristojnosti. A i kako da bude nepristojan kao zvanica? Ponudila je i pratnju do samog hotela u kom će biti smešteni što je on učtivo odbio i samo pitao u kom pravcu da krene da bi stigao na njega, što je dama i ispoštovala i samo ga je rukom usmerila na put koji će ga odvesti pravo do hotela. Tek kad je već odmakao od kapije primeti da je zaboravio da skine bandaže pre ove svečanosti, na šta je hitri đavo u njemu odgovorio sa - ni ne moraš! Istina, bandaže i šminka na licu skrivale su njegov pravi izgled, ali su kroz godine koje ih je nosio i postali deo njegove ličnosti.

Nastavak na recepciji hotela...

Laaganim koracima je pristao do kapije mesta na kom se trebalo odrzati vencanje, veliki broj zvanica je bio ovde. Vec se usput na putu do ovde zapio dobrano i u svoj ovoj guzvi zagubio svog polubrata Nea. Zaista je bio nestasan, pomisli Reo u sebi. Nosi je flasku viskia za sobom i ispijao lagano gutljaje dok je setao do ulaza u ovo mesto. Okolo je gledao da nema nekih lepih zena, posto je vec svaki trag njegovog partnera nestao.

Posto je bio malo zapit. nije znao ni koji je broj njegove sobe. Koliko je cuo dobio je odvojeno mesto, konacno malo da bude sam u svojoj sobi. Gotovo ceo zivot deli malu kucu sa Neom, te ce mu ovaj odmor dobro doci. Razmisljao je o tome da li ce ovde biti lepih kuvarica koje ce mu spremati ukusne specijalitete, da proba nesto i drugo ne samo jaja koja su mu bila spremana kuci.

Jooj, ovako mi je nesto trebalo !!

Lepe zene shinobi su bile ovde u guzvi, gledao je da mozda odma ostvari sa nekom kontakt. S obzirom da ce ovde provesti 5 dana odlucio je da se sve vreme zabavlja i odmora svih napornih misija kroz koje je prosao u poslednjih mesec dana. Smatrao je ovo kao zasluzen odmor, odlucio je da zapali jednu cigaru i da se malo uredi pred dolazak na recepciju da sazna broj njegove sobe.

Venčanje, bal, zabava! Senshu je odlučio za sobom ostaviti usudne sekte i čudne naznake proviđenja, bio je spreman ogreznuti u divne grehe koji su život činili jednim čudnim nizom događaja, beznačajnim, a opet neraskidivim i suštinskim - u ogavnu razvrat kakvu visokog društva, u jalove duše koje halapljivo žderu kako bi ispunili beskonačnu i iskonsku prazinu. Bio je spreman. Duh mu je uzavreo, i kao da je se pretapao u njemu inače zabranjene zemlje fizičkog sveta, sipeo je kroz kožu koja je gorela razuzdanom strašću i žejom koja se širila sa jednog objekta na njemu bliske dok nije prostala jednostavna a nedosežna želja za svime. U nemirnom vrtlogu uma su mu kolale misli, o odelu, ispravnom držanju, probiranju reči, pozdravima i otpozdravima, šarmiranju i ukusnom negodovanju. Te misli su se tako mahnito smenjivale da ni jednoj drugoj nisu davale mesta da priđe. Napravile su od njega savršenog glumca, ili tačnije lutku, koju konci konvencije vuku i trzaju, ali koja na tim nitima lagodno visi, savršeno zadovoljna u svom besmislu. Prošao je putem kapije, pazeću da znatno i znalački priđe simoblima koji su živeli na zidovima, pokazujući svoje poznavanje i umnost.

Konačno sam stojao pred kapijom shiroia.

"Skoro sam zakasnijo!" Ali to nije bitno sad sam ovdje obukao sam formalno odjelo koje sam papreno platio, ali nemogu se baš pojaviti bilo kakav na svadbi ovog tipa.

Malo sam izgledao otrcano zbog žurbe kojom sam dolazio medjutim vidim po ovom mjestu i gore obučenih ljudi pa sam nekako i preživio.

Vrjeme je da udjem, sve od zemlje do vrha kapije je bilo inzvarednog i grandioznog izgleda oko mene.

Ovo me se nije ničta poredilo a još nisam ni ušao u svadbu.

Možda uspijem i da se napijem medju ovim gostima ima ih par baš slobodnog duha.

Sam poziv koji im je daimyo, kojeg lično ni Reo, a ni on sam nisu poznavali, uputio bio mu je pre svega iznenađujuć. Iako im je potpuna sigurnost bila garantovana u pismu koje su dobili nije bio potpuno ubeđen da je to i istina. Svakako takav događaj nisu želeli da propuste ni po cenu žestoke borbe, a i nagrade koje su obećane privukle su im pažnju.

Veliki broj ljudi već se okupio i gužva se stvarala oko same kapije. Negde u toj gužvi izgubio je i svog brata Rea, koji je već bio u svom elementu. Znao je da nema potrebe da ga traži i da će mu to samo oduzeti dragoceno vreme koje je mogao mnogo bolje da provede.

Prišavši kapiji udaljeni zvuci tradicionalne muzike postajali su sve glasniji, a atmosfera proslave i mira prožimala se vazduhom. Sama kapija ukrašena tim zlatnim ornamentima odisala je nekim posebnim sjajem.

Jedna od devojaka koja je bila zadužena za prijem i upućivanje gostiju obratila mu se prijatnim tonom i dala sve informacije koje su mu bile potrebne za dalje snalaženje po kampu.

"Zahvaljujem, jako ste ljubazni." - odgovori devojci ni čije ime nije uspeo da sazna.

Doterao je svoje odelo, zategao kravatu i zaputio se ka samom centru tog mesta. Imao je osećaj da će ovo bili veoma interesantan događaj.

Shoji dolazi u tišini jutra. Par stražara jasno kroz tminu uočavaju belu priliku kako skraćuje put do kapije sve više i više. Ovo mesto je bilo veće od Akumetsu grada.

Okawa je jedan od jedan od članova strateškog tima razvoja i unapredjenja i njegove oči su same radile. Okretao je glavu kao majstor svog zanata i tražio slabosti grada, ne jer želi da iskoristi nego jer mu se posao uvukao u kosti i meso njegovog tela. Pružio je komad kožnog pergamenta stražaru, bio je to neki vid pasoša. Ovaj je naravnu ubelezeo tu simbol sunca Shiroi grada te je njegov prolaz napred bio omogućen.

A neću ništa tradicionalno, šta sam ja ovde plemić. Ne stoji mi belo. Ne mogu crno da nosim, nije sahrana. Tako nekoliko dana sam preturao garderobu koja se sačinjavala od svega dve bele košulje, mog zelenog kaputa, nekih šinobi farmerki i cipela. Taisei me je napustio pre dan-dva, išao kod nekog krojača, verovatno je zaboravio da bi i meni dobro došao prevoz.

Al nema veze, tu sam, sa sve premium nagradom kao poklon - misterioznom kovertom. Razoružan - iliti što bi neki rekli go - došao sam do kapije, gde sam bio lepo dočekan od strane ljudi koji su proveravali zvanice i kitili goste. Dao sam neku siću - kovanicu dve ryoa da bi mi ove male stavile neki svilenu mašnicu/cvet sa sve tupim senbonom.

Spreman za dalja dešavanja, prošao sam kapiju i nastavio dalje ka centru grada kako bih ga malo istražio, a i po mogućnosti našao Taisei-a tu negde u masi.

Došao je do kapije vidno uzrujan (gluma). Hteo je da zna kako se i šta desilo (čuo je povike da se desilo ubistvo) i sazna što više informacija od stražara. (da vidi šta oni znaju) Sve u svemu stao je pored stražarnice gde je jedan od stražara upravo bio na pauzi i upustio se u priču sa njim. Saznao je da se desilo neko ubistvo, znači nije sve obezbeđeno. Daimyove pare nisu bile dovoljne da se kupi bezbednost, pa i logično  kada je ceo poznati šinobi svet pozvan. Blejao je sa tim stražarem besposličarom i produbljivao priču. Pokušao je da izvuče bilo kakvu korisnu informaciju. Nakon što je video da ništa ne može da izvuče iz njega samo je otišao u npoznatom smeru.

Nije ni trebao da pridje kapiji da vidi stražare kako je okružuju. Kapija je bila zatvorena i nije bilo izlaska.

Od ovoga je mogao da zaključi da je sledeća akcija bila ispitivanje i traganjem za kriminalcem.

Raspitivao se sa stražarem oko situacije nije mogao puno da sazna osim da ih je najviše onesvještenih u restoranu pa je se ka tamo zaputio.

Sablasni osjećaj da se nešto baš gadno sprema na ovoj svadbi.
"Izglda da nam velika oluje slijedi u bliskoj budućnosti...."

Ahiru je brzo dosao do kapije brzo jer nije bila bas daleko od apartmana i tu je odmah nasao strazare koje ce mu pomoci.

Molim vas strazaru da dodjete kod jednog coveka u apartmanu tamo se nalazi lopov,predamnom je ukrao kesicu novca. Podjite zamnom da vam pokazem gde se nalazi.

Zatim je brzo sa strazarom krenuo ka apartmanima nazad da bi uhvatio onog mladica crvenih ruku

Njegova misija na Shiroi ostrvu bila je završena. Nije mu ostalo još mnogo vremena. Došao je pred kapiju i nekako uspeo sa dokumentima Akumetsu grada da izvojeva pobedu u dijalogu sme li da napusti ostrvo.

Bez okretanja nakon otvaranja kapije iščezao je.

Stražari nakon poslate poruke u centralnu komoru Shiroi grada dobijaju odgovor da uvedu pridošlice u grad.  Ovo se dogadja 2 puta. Prvi put se dogadja Dawnu, drugi put se dogadja Mujinu i Yabaiu.

Esauov orao je došao sa porukom za Watatsua. Za njegove kandže bio je zavezan mali svitak i još manja ceduljica na koju je stalo neobično mnogo teksta. Označi o je ceduliljicu crvenom tkaninum dajući znak da je od urgentne važnosti. Orao je svoju poruku dao direktno po pravilima i propisima Shiroi grada u ruke stražara kapije koji potom vidi za koga je poruka namenjena i daje dalje na proveru od zamki, otrova, sealova i kletvi pa u same ruke Watatsua.

// U svitku je zapečaćen i Fumetsu a moja poruka Watatsu je poslata skriveno njemu u pm. Ja nisam ovde.//

Jedan od stražara uvidevši poruku i kome je namijenjena bio je prinudjen da automatski otvori skrol i oslobodi ninju u njemu. (osetio je njegovu chakru). Pred njim se pojavio mladi plavokosi ninja. Stražar mu je dao znak da se predstavi i da informacije o sebi pre nego nastave sa procedurom slanja pisma. Nakon njegovog predstavljanja uputio ga je u salu za sastanke u Shiroi citadelu gde će sa pismom prezentovati informacije koje poseduje.

Nekoliko dana nakon same poruke bih se pojavio na kapiji Shiroi grada. Put sam odugovlačio nekako, da li je ovo bila pametna odluka sa moje strane? Verovatno nije, al ne bi bila prva a kamoli poslednja. Nije mi bilo svejedno, al želeo sam da završim i sa ovom tropom. Ljubičasti kristal mi nije trebao.

Prišao bih kapiji Shiroi grada, na kojoj bi me dočekali stražari

'Dobar dan. Ja sam Esau Armani i došao sam kako bih predao jedan od kristala Shiroi ostrvu.'

Kratko i jasno dao sam do znanja šta mi je objektiv, i sačekao sam dalje instrukcije garde.

Stražari nakon kratkog uvoda šalju poruku i ubrzo dobijaju odgovor da uvedu pridošlicu u grad. Stražar upućuje Esaua ka sali za sastanke u Shiroi citadelu gde će prezentovati informacije koje poseduje i predati kristal.

Nakon kratkog boravka na Shiroiu, imao sam posla negde drugde da dovršim. Čisto malo u džep da zavučem koji ryo koji bi svakako bacio na spa centrove i kockarnice po svetu.

Pozdravio bih stražare koji su me ranije uputili ka sali, i otišao sam dalje.

Posle uspešne misije vratio sam se na Shiroi ostrvo. Novog imidža (1 šiška manje), bio sam spreman da osvojim ostrvo i njene stanovnike svojim novonastalim šarmom.

Nakon svih potrebnih verifikacija i formalija, uputio sam se dalje ka centru Shiroi grada.

Prošlo je nekoliko nedelja, vreme provedeno u Shiroi landu mi je iskreno prijalo umu i telu - ne toliko koliko bi mi Mica prijala sad, al opet je prijalo. Svakako, nisam mogao zauvek da se držim unutar Shiroia, biznis zove a ja sa često javljam na takav poziv.

Uputio sam se van Shiroia, tekstil se neće sam pokupiti.

Posle nekoliko dana lutanja po svetu i tražeći sreću, vratio sam se nazad na Shiroi ostrvo. Glavna komanda je bila ljubazna i produžila je boravak na godinu - što je meni odgovaralo za sad. Prijatno je bilo promeniti malo okolinu, ljude, radno mesto (iz lepog profesionalnog studija u lepu sobicu hotela).

Pozdravio bih čuvare, te nastavio ka svome smeštaju.

Šetajući se od smeštaja do kapije, pokupio bih krajičkom oka detalje neke misije u daljoj oblasti od Shiroia. Prijala bi mi šetnjica, manje više i da isprobam za šta je ovo oko uopšte sposobno. Nisam bio baš u mogućnosti to ovde da radim van hotelske sobe - hteo sam na onog dedicu za ruletom al prvo bi me skinuli a potom išutirali da saznaju da manipulišem masom.

Pozdrav momcima i put pod noge.

Nakon uspešne misije, vratio sam se na kapiju Shiroi grada. Formalije tu i tamo, i opet sam bio pušten unutar njenih vedrih zidina. Od naprezanja oka imao sam neku blagu glavobolju koja čoveku mojeg kalibra predstavljala najveću brigu u trenutku.

Uputio sam se ka svome apartmanu kako bih se odmorio.

Nakon nekoliko dana odmora od misije, vreme je bilo da se bacim nazad na biznis. Prošetao sam se do kapije Shiroi grada i pozdravio sam se sa čuvarima. Potpis vamo, tamo i spreman sam bio za dalji put.

Idem ka svetu majko.