Ovde se nalaze ostaci ceremonijalnog hrama koji je uništen aktom Akumetsua i u kom je stradao ogroman broj jakih shinobija. Ovaj akt Akumetsua ostao je zapamćen u svetu kao čin najvećeg mogućeg terora.
Prvobitni izgled hrama :
Prvobitni izgled hrama
U ovom svečanom hramu, sunčevi zraci se slivaju kroz vitražne prozore i igraju po sjajnim pločama poda. Stubići su ispleteni ružičastim cvetovima, unoseći toplinu i živost u prostor. Na kraju prostorije, stepenište vodi ka oltaru, gde će se zaveti izgovoriti. Drvene klupe su raspoređene s obe strane, čekajući goste koji će prisustvovati venčanju, a tišina ovog mesta je prekinuta samo povremenim šuštanjem svečanih odora.
Re: Ostaci Ceremonijalnog hrama
"Je li ovo, smrt?"
Lebdeći na sve strane, kroz zbirku svojih momenata iz života, prisećaći se svega. I dalje nije mogao da razume kako je bio naivan i glup, njegov život pretvorio se u isti kao i imenjakov, sluga, ništa više. Sada kada je umro, sve mu je bilo ravna linija, koja bi se i prikazala sad da je u bolnici. Osećaji turbulencije i napetosti oko njega, bili su uobičajeni u ovim momentima. Prolazio je kroz sve iznova, sa nekakvim pitanjima.
"Jel ovo život posle smrti?"
Nije znao više kako da se oseća, zauzeo je kontrolu nad sobom, u svetu sećanja, više nije samo posmatrao. Kretajući se kroz razne momente života, prišao je do nekih najgorih, gledajući svoj pokušaj samoubistva od pre, život mu tada nije imao smisla. I dalje nadgledajući momente svog detinjastva, naišao je i na najvažniji, upoznavanje Bea. Njegova sećanja počela su da se mute, glavobolja je počela, kao da je bio na trenutku da ispari. Grudi su počele boleti, srce je slabije radilo, nije bio svestan ničega što se dešavalo sa njegovim telom spolja.
Re: Ostaci Ceremonijalnog hrama
Vazduh je još uvek vibrirao od odjeka eksplozije kada sam stigao na bojište. Evo ga još jedan od onih mirnih dana koje volim. Moji koraci bili su opušteni i razigrani. Je l' ono Ston? Mahnuo sam ka njemu kao da pozdravljam dugogodišnjeg prijatelja. Izvinjavam se što kasnim! Da li sam nešto propustio, izgleda kao da ovde ima malo nereda. Ozbiljnost situacije nije učinila da se promeni moj nonšalantan stav prema svetu.
Dok sam osmatrao haos oko Stona primetio sam nindže oko njega, svako nepoznat. Jedna osoba sa opekotinama koja je ležala na zemlji činila se središnjom tačkom sukoba. Ju ju ju, izgleda da je ova eksplozija bila tvoj način da napraviš spektakl. A ja sam pomislio da trebam nositi vatromet uvek sa sobom. Posmatrajući odigravajuću dramu oko sebe nisam mogao da se suzdržim od brzog zaključivanja. Eto šta lik radi, nindža koji napada onog na zemlji sigurno nema stida, ili bar tako je izgledalo.
Sa osmehom obratio sam se napadaču, moj glas nosio je dozu sarkazma. Samo malo, samo malo! Pre nego što pustiš svoj bes, jesi li razmotrio koristi držanja našeg opečenog prijatelja ovde živim? Mislim, zar ne bi imao zanimljive priče za podeliti? Informacije su moć, moj novi prijatelju, i ne bismo želeli propustiti to, zar ne?
Re: Ostaci Ceremonijalnog hrama
Kroz muku svog života koju je verovatno sam i sebi naneo organizacijom ovog dogadjaja Watatsu daje znake rukom da se ne dira mladi plavi ninja i da se ostavi u životu. Čak je rekao Tinnan i da ga nahealuje.
Seo je na zemlju i gledo u pravcu gde se do maločas nalazio hram.
Pokušao je da se ispravi iz sedećeg položaja, ali nije mogao.
Stone... Hajdemo odavde.
Pre nego je otišao dao je znak da se Kuro Santon zarobi i da mu se chakra u potpunosti onemogući te da se postavi u ćeliju.
Re: Ostaci Ceremonijalnog hrama
Proslo je vec nekoliko godina od ovog dogadjaja, Genji je za ovu katastrofu saznao iz prica koje su se sirile po svetu u to vreme kada se i katastrofa desila, medjutim hteo je licno posetiti mesto i odati pocast stradalima. Nekada na ovom mestu nalazio se prelepi hram koji je bljestao svojom lepotom i svecanoscu, bogat svojom tradicijom, sada pred njim su to bile samo rusevine i ogroman krater u zemlji u istom stanju kao i od dana katastrofe, Shiroi je ovo mesto proglasio svecanim i odrzavao ga u istom stanju kao od dana katastrofe, kao spomenik svim stradalima kako bi turisti videli terorski akt koji je Akumetsu uradio, takodje kako ljudi iz Shiroia nikada ne bi zaboravili na to.
Dosao je ispred rusevina, lepog i suncanog dana, zapalio je svecu stradalima (rip Ototsu), odradio je minut cutanja i uzivao u ovom prelepom danu. Bio je iznenadjen kolika je to eksplozija morala biti da bi uradila ovako nesto, napraviti ovoliki krater, to je jutsu nerealne moci.
Zapalio je cigaretu i stajao je pored spomenika koji se nalazio tu sa natpisima imena svih stradalih i gledao u krater.
