Hayato, poluzamišljen, sedeo je prekrštenih nogu na futonu, slušajući kako Koga vešto upravlja notama shakuhachija. Zvuci bambusove frule stvarali su melodičnu harmoniju koja je odzvanjala prostorom, ispunjavajući sobu osećajem mira. Hayato je zatvorio oči, prepustivši se melodiji koja je odzvanjala u prostoru, dopuštajući sebi da bude ponet zvucima.

Nakon što je Koga završio sa sviranjem, tišina koja se spustila na sobu bila je skoro opipljiva. Hayato je još uvek bio zarobljen u svetu svojih misli, gde su melodije shakuhachija odjekivale kao eho davnih dana. Koga, s druge strane, umoran od višesatnog sviranja, pružio je ruke ka čaju, tražeći utehu u njegovoj hladnoći. Posmatrao je Kogu dok je ovaj uživao u čaju. Njegove oči, koje su odavale mudrost i iskustvo, blistale su od sećanja i nostalgičnih emocija. U trenucima poput ovih, Hayato bi se osjećao kao most između prošlosti i sadašnjosti, nosilac tradicija i učitelj novim generacijama.

Hayato, sada već opušteniji, nije mogao a da ne zadirkuje Kogu. "Pa, izgleda da si pronašao novu ljubav u shakuhachiju, Koga. Možda ćeš jednog dana postati poznatiji kao muzičar nego kao tengen," reče on s blagim osmehom.

Hajato, prisećajući se Kogine priče o caru Hiroshiju, zadubio se u misli. "Priča o caru Hiroshiju nije samo priča o izolaciji i ludilu, već i o opasnostima koje nose opsesije i gubljenje dodira sa stvarnošću," rekao je tiho, razmišljajući o caru koji je postao senka samog sebe.

"Car Hiroshi je, u svojoj potrazi za mračnim znanjem, izgubio ono najvažnije - vezu sa svojim narodom i realnošću. To je pouka za sve nas, Koga. Važno je znati gde povući granicu u našim težnjama i željama."

Zatim se osmehnuo na Koginu šalu o caru bez carstva, razumevajući duhovitost koja stoji iza nje. "Nadam se da nećemo završiti kao car Hiroshi u svojim avanturama," dodao je sa blagim smehom.

Kada je Koga upitao o venčanju, Hajato se ponovo fokusirao na trenutak. "Venčanje je sutra u zoru, kao što sam rekao. Ali, pre nego što se odmorimo, možda bi poseta kockarnici bila zanimljiv način da provedemo veče. Ko zna, možda nam sreća bude naklonjena na točku sreće," predloži Hajato, sa iskrom avanturizma u očima.

Besan zbog onog što mu se dogodilo u restoranu, pošto ga je nepoznati nindža probudio i pošto se susreo sa Hayatom koji mu je objasnio čitavu situaciju, mladi Koga je od trovanja hranom počeo povraćati i osećao se užasno. Otrčao je do njegovog i Hayatovog apartmana jer je tamo imao zalihe lekovitog bilja. Koga je posle ovog incidenta u restoranu izbegavao restorane, skoro pa i da je mrzeo ovakva mesta.

Koga slabašno i bolešljivo ulazi u apartman. Otrčao je do kupatila kako bi još jednom rigao. Dok je rigao u svoju porcelansku posudu za nuždu Koga je govorio: Prokletstvo, otrovan sam! Mrzim kontinent i ljude sa kontinenta!Koga je nastavio da riga i riga, ovo trovanje hranom je bila velika muka. Kada je izašao iz kupatila, Koga je iz svoje nindža opreme izvadio listove eukaliptusa i čudne biljke sekiyoa. Počeo je ove žive biljke mrmljati u ustima jer je ova kombinacija bila najefikasniji protiv otrov i lek za stomak. Dok je on "uživao" u listovima ovih biljaka primetio je nešto na svom futonu, prišao je da vidi šta je to sakriveno u njegovom futonu.

Samuraj Hajato se vraćao iz restorana ulicama Široi grada, besan i očajan. Još uvek tresući se od sramote zbog pljačke u nacionalnom restoranu Široi, koračao je prema apartmanu broj 3 sa teškim koracima. Duševno stanje mu je bilo kao razuzdano more - sramota, bes, i očaj su se sudarali u njemu dok je razmišljao o svom poniženju. Bio je žrtva, ali u svetu samuraja, gde čast znači sve, osećao je kao da je izgubio deo sebe. Njegov prijatelj Koga, za kog je verovao da je tamo otišao, bio je jedina svetla tačka u njegovom trenutnom životu. Dan su proveli u restoranu gde je jedan kukavički nesoj omamio i opljačkao goste, ostavivši Hajata i Kogu bez preostalog novca koji su u velikoj meri potrošili na točku sreće.

Dok je prilazio vratima apartmana, primetio je blagu svetlost kako se iskrada kroz odškrinuta vrata, što je u njemu samo pojačalo sumnju i dovelo tenziju do krajnje tačke na stupnju tolerancije. Nesigurno je ušao unutra, sada još ljući jer nije imao oružje kojim bi mogao da odgovori na ono što bi ga potencijalno čekalo onda kada se nađe iza druge strane vrata, a osim toga, barijera oko grada nije dozvoljavala korišćenje čakre za napad ili odbranu.

Ulazak u apartman činio se kao večnost za napetog samuraja. Prizor koji ga je dočekao bio je kao udarac u stomak. Krvava scena koju je tamo zatekao probola ga je direktno u nervni sistem, ostavljajući ga paralisanog na pragu apartmana broj 3.  Koga Yari, njegov mladi prijatelj, stajao je nad svojim futonom, a na krvavom futonu ležalo je beživotno telo, činilo se, ženske osobe. Hajato je želeo da drekne na Kogu, ali se suzdržao iz straha da će uzbuniti pola hotela i privući bespotrebnu pažnju. U tom trenutku, njegova sramota iz restorana i ova jeziva scena spojile su se, izazivajući u njemu lavinu emocija. Bes i očaj su se borili za prevlast, dok je pokušavao da se sabere i da mirno zahteva odgovore od Koge. Njegova samurajska disciplina i trening su ga držali pod kontrolom, ali unutrašnji nemir je i dalje tinjao. Krvava scena ispred njega bila je kao fizički odraz njegovog unutrašnjeg haosa.

Njegovo srce je bilo ispunjeno kontradiktornim osećanjima. Sa jedne strane, postojala je sumnja, jer scena pred njim je izgledala kompromitujuće za Kogu. Kako drugačije objasniti da je Koga sam, bez ikakvih vidljivih povreda, stajao nad krvavim telom? Ali sa druge strane, Hajato je poznavao Kogu. Znao je da ovaj mladić, iako ponekad neoprezan i impulzivan, nije imao srca za tako brutalan čin. Ali, u ovoj postavci, ko će u to, osim Hajata, verovati? Čak ni sam Hajato nije bio siguran u reči koje su dolazile iz najdubljih ćoškova njegove podsvesti ali ako on posumnja otvoreno u Kogu, kako drugi da budu sigurni u njegovu nevinost?

Samuraj će se mirnim tonom u glasu koji podrhtava obratiti mladiću: "K-koga...de-dečače... o-objasni se.."

Nezavisno od njegovog odgovora, Hajato je znao da moraju brzo da postupaju, ali njegova osećanja su bila u sukobu. Njegov samurajski kodeks ga je učio da je istina uvek najvažnija, ali kako otkriti istinu u ovako zamršenoj situaciji? Morao je da zaštiti Kogu, ali i da očuva čast i pravdu. Odlučio je da zajedno sa Kogom pažljivo isplanira sledeće korake. Njihova prva akcija bila bi da obaveste nadzor hotela, ali na način koji neće odmah uperiti prst sumnje u Kogu. Morali su biti promišljeni i oprezni.

Uprkos svojim sumnjama i strahu, morao je ostati sabran i priseban - to je bilo jedino što je moglo da ih spasi u ovom kritičnom trenutku.

Stanje u kom se njegov prijatelj našao, bio je budilnik samuraju da se otrgne i probudi iz stanja šoka u kom beše paralisan. Njegove oštre oči primetile su da u apartmanu nije bilo tragova borbe, a pritom nije delovalo kao da je Koga ukaljan životnim sokom žrtve. Delovalo je kao da mladić na svojoj odori nije imao nikakav trag do tragova sadržine sopstvenog želuca. "KOGA! Ne mrdaj!" sevnuo je Hajato, a potom se kao čigra okrenuo na peti i istrčao na hodnik, ostavljajući vrata širom otvorena za sobom. "STRAŽA! STRAŽA!" sevalo je hodnikom prvog sprata hotela Široi, zvuk koji bi probudio i mrtve. "STRAŽA, UPOMOĆ!" nastavio bi Hajato sve dok se neko ne pojavi.

Dok je Koga istraživao oko tela pokušavajući da nađe bilo kakav dokaz koji bi usmerio na bilo koga drugog osim njih dvojice, Hajato je na hodniku i dalje dozivao stražu, usput ispitujući hodnik u pokušaju da nađe bilo kakav trag koji bi odveo ka zločincu ili zločincima. Ipak, jedno pitanje ga mori više od bilo kog drugog, a to je pitanje motiva. Ko bi i zašto želeo sa smesti njima i to na ovakav način? Hajato je bio i više nego siguran da nije imao neprijatelja, barem ne da on zna.

"Koga, proveri i oko prozora." reče samuraj u polu komandujućem tonu. "To telo je moralo biti unešeno negde u prokleti apartman, na neki način"

Stražar (samo jedan dolazi lagano do vrata). Ne djeluje previše zainteresovano jer na venčanju obično ga lome gosti hotela za pauka ili za miša koji im šeta sobom.

Dolazi do ispred vrata i obraća se za informacije da vidi u čemu je problem.

Hajato htede nešto da izusti ali brzopleti mladić Koga preduhitrio je samuraja. Svakako, Koga ne reče ništa što bi ga inkriminisalo dodatno te Hajatu beše lakše. Pustio je svog prijatelja da kaže šta ima, ipak je on prvi stigao ovde, a potom je spustio ruku koja je blago podrhtavala na rame stražara, gledao je čoveka pravo u oči, pogledom koji odiše zabrinutošću ali i besom zbog svega što ih je snašlo po dolasku u ovaj prokleti grad.

"Gospodine... situacija je isuviše delikatna, molim Vas da potražite pojačanje i čim pre osigurate hotel i obližnje ulice, jer monstrum je verovatno i dalje na slobodi i planira da počini nova zlodela..." samuraj pomeri ruku sa čovekovog ramena, a potom se okrenu ka sobi, blago otvarajući vrata, time pružajući stražaru prozor u krvavu scenu na podu njihove sobe. Hajato pomeri glavu na stranu. Čak i za samuraja prekaljenog borbama na život i smrt, ovakva scena beše scena gadosti, sramote i bezčašća.

Stražar je celo vreme očekivao da  će pomenuti tog pauka  ili miša. Klimao je glavom i slušao priču koju je čuo već  30 puta za tih 3 dana. Zapisivao je sve redom. Toliko se bio isključio da je nastavio klimati i na izlomljeno telo žene. Tek par trenutaka zatim u hororu situacije on diže pogled ka mladom čoveku.

Ddeeformisano telo.. žene??


Stražar je u šoku stvorio klona koji je otrčao dalje odatle i izvadio katanu za svojim pojasom koju je odmah u borbenom stavu postavio ka ljudima ispred njega.

#card11

#card353

#card195

Nije ih napao. Trčanje njegovog klona čulo se niz hodnik.


Odručite!


(odručivanje je bila osnovna pristupna forma kojom su ninje hapsili jedne druge jer pri toj formi šaka je naudaljenija od druge šake što ostavlja mogućnost da se reaguje na pokušaj zločinca da uradi znake rukama)

Hajato stade kao ukopan, šokiran ishodom iako ga je donekle i očekivao, te instant postupi po naređenju stražara koji je sad imao oštricu usmerenu ka njima dvojici, samuraj zauze bezopasan stav zadat instrukcijama te izusti.

"Uperili ste oružje u pogrešne ljude, gospodine. Imate ozbiljan problem unutar grada, i dve potvrde tome su scenario u nacionalnom restoranu Široi i sada ova groteskna podmetačina iza vrata apartmana broj tri."

Hajato se sve vreme trudio da ostane sabran, iako je duševna uznemirenost polako dobijala manifest na samurajevom licu. On pročisti grlo, te nastavi:

"Sa Vama bismo sarađivali i bez ove scene, verujte mi da je to u našem najboljem interesu. Ja, Hajato Takamura i moj prijatelj Yari Koga dolazimo u miru i sa najlepšim željama za mladence koji nas pozivaju na sveti čin venčanja. Ovo me, verujte mi, peče više od šake soli preko najljuće rane..."

Štaaaa pokušavaašš!!!!

Stražar je burno reagovao pod stresom i pritiskom. Video je telo žene na krvavoj postelji i više nije ni bio pri sebi. Smatrajući da mu sledi opasnost morao je reagovati.

#card200

#card199

#card191

#card189

Njegovo  telo hitro nestaje, pojavljuje se sa  strane Koga Yarija i probada ga kroz trbuh. Stražari pritrčavaju niz hodnik sa već izvučenim mačevima.

TI..!!!

Prodra se stražar Yane odmah nakon proboda oružjem.

ULAZI U SOBU!

Katana je bila uperena u Hayata. Yane je sam bio uplašen i pod pritiskom. Više nije znao ni šta da radi.

Nosite ga u bolnicu pre nego iskrvari. On je glavni u ovom zlom dogadjaju.

Yane je rekao dvojici stražara koji su došli. Dvojica stoje iza njega sa mačevima na gotovs. Naravno na Koga Yaru je pala velika sumnja zbog njegovog odbijanja odručivanja i akcije skrivanja iz a Hayata.

Nadljuska brzina kojom se stražar kretao beše previše čak i za oštro oko samuraja. Hajato je shvatio da je Koga proboden tek nakon što je začuo zapomaganje svog mladog prijatelja, urlik koji je odjeknuo kao eho hladnog šečiva katane koja se zarivala duboko u tkivo.

"KOOOGAAA!! NEEE!!" Vrištao je samuraj I dalje nepomično. Njegovo iskustvo izoštrilo je njegove instinkte do te mere da se nije mrdao uprkos tome što je svaka ćelija njegovog tela želela da se sjuri ka stražaru i živog ga proguta u plamenu gneva koji je, poput nevidljive aure, plesao oko Hajata.

Nakon što hladnokrvni stražar zareža novu komandu na Hajata, ovaj ga posluša te uđe u sobu ucviljen i podvijenog repa poput kakvog psa kojeg gazda teroriše, i dalje održavajući bezopasan stav. Sa glasom koji podrhtava, na ivici snage i strpljenja nakon svih zala koji ih zadesiše, Hajato uputi svoje reči čoveku koji ga je pratio u sobu sa uprtim sečivom: "Zaista nije bilo potrebe za ovim..." u njegovom glasu mogla se nazirati iskrenost koja je te reči podupirala poput kakvog betonskog stuba.

Stražar za Hayatom ulazi u sobu. Okreće se oko sebe pod pritiskom i gleda da li postoji zamka ili nešto čak i gore.  Gleda u bledo izlomljeno telo žene.

Ruka mu blago drhti..

Prizor je stravičan..

Videti telo kome su udovi u nemogućim pozicijama, shvatiti da su sve te kosti slomljene, lokva krvi ispod nje..

Nakon toliko miševa i  paukova možda je ovo  bilo previše za stražara Yaneta.

Uu.. Uzmi je.

Rekao je stražar i pokazao  mačem od Hayata ka ženi, potom se udalji dva koraka  ka vratima. Ostali tražari su bili sokirani. Mumljali su kako moraju zvati neku osobu čije se ime nije moglo čuti od  samog  mumljanja.. ostali su nepokretni u situaciji.

Po ulasku u apartman prvi udarac Hajato doživljava putem čula mirisa. Smrad leša već je nadjačao prijatne mirise trešnjinog cveta i voštanih sveća sa aromom vanile. Prizor je bio stravičan. Hajato nakratko opet skloni pogled, samo da bi njime presekao stražara nakon što ču njegov zahtev. Hajato sada već nije mogao da ćuti. "Junak si kad treba nenaoružanog dečaka poseći. Sramota za ovaj grad, sramota za taj mač koji nosiš. Nadam se da će sledeći njegov gospodar biti dostojan sečiva" reče samuraj, ne mareći za posledicu. Uprkos svom provokatorskom odgovoru, on priđe telu te kleknu pred njega i otkri ga potpunosti. Samuraj se u tom stavu zadrža nekoliko trenutaka, moleći se za dušu nesretnice da pronađe put ka večnom spasenju i odajući počast žrtvi. Jednu ruku zavuče pod plećke, a drugu pod kolena te podiže deformisani leš žene dok se krv iz rane i dalje slivala po futonu koji više nije imao kapaciteta da primi nove jedinice krvi.

Lagano i na peti samuraj se okrete ka stražarima a u naručju mu beše slika i svedočanstvo tamne strane ljudskog, monstruoznog uma. Hajato je stajao na sred sobe, iz staklastih očiju sevala je vatra, a grubi glas odjekivao je prostorijom i hodnikom kroz otvorena vrata. "Kunem se čašću i obrazom da će onaj koji je ovo uradio platiti i u ovom i u sledećem životu."

Besan, tresao se u iščekivanju novog naređenja.

Slani ukus tenzije u vazduhu mogao se udahnuti u toj prostoriji. Yane  stražar je dao znak čoveku dahoda za njim i hodao je unazad  kao da u  svom naručju nosi napravu koja je mogla eksplodirati i sve ih ubiti. Njeni udovi bili su  ispravljeni jednostavnom i neizbežnom silom gravitacije sada dok mu je visila u naručju.

Polako stražari izlaze iz prostorije gledajući Hayata koji ih prati. Dvojica njih polako kreću da se udaljavaju hodnikom izbezumljeni scenom. Yane  se okreće ka njima i dajem uputsva.

Upravo u tom trenutku glava žene u Hayatovim rukama se ispravlja.  Gleda ga pravo u oči.

Hajato, noseći nesretnu gospu u rukama, pažljivo je gledao njeno lice, hraneći svoj gnev i želju za osvetom počiniocu ovog gnusnog čina tim stravičnim prizorom. Na stražu više nije ni obraćao pažnju. Toj beskorisnoj masi bez cilja i svrhe promakao je lopov a sada i ubica, sve što je bagra uspela da počini bilo je smrtno ranjavanje njegovog jedinog prijatelja, koji pritom beše nenaoružan. Kada vreme bude pravo i njih će stići mač pravde.

Ono što je usledilo, proganjaće samuraja u mnogim neprospavanim noćima koje dolaze.

Evidentno mrtva žena u njegovom naručju kao da dobi novi dah života i toj, do sada, beživotnoj lutki glava se podiže, a Hajato oseti mišiće hladnih leđa pod njegovim šakama kako se aktiviraju. Njene oči otvoriše se širom, kao da se upravo probudila iz najgore strave, te ona pogleda samuraja pravo u dušu onda kada se njihovi pogledi susretoše na liniji života i smrti, genjutsu-a i realnosti.

No čudom, samuraj ne beše uplašen već se u njemu rodila nova iskra nade. Mrtva usta ne govore, ali živa... nije ga zanimalo kojim čudom, prihvatiće oberučke ovaj dar sa nebesa a novi udahnuti život će sada imati priliku sa skine ljagu i sumnju sa imena samuraja i njegovog prijatelja za kojeg se nadao da i dalje diše.

Ali, ko će ovome verovati? Nakon svega, ko će bilo čemu verovati? Ako je sve ovo samo zadnji trzaj, grč, a on drekne, dok glupavi stražari stignu već će pomisliti da je lud. Ipak, on više ne mari, ne brine i čini po srcu.

Zastao je, a potom povikao "Gospode!! Pa ona je živa! Brzo, pomozite mi, zovite pomoć! ŠTA ME GLEDATE POLUPANCI, NAĐITE DOKTORA U OVOM USRANOM HOTELU!!" vrištao je samuraj dok je nežno spuštao ženu na tvrdo tlo pod nogama. "Molim te nemoj da umreš.. " očajničkim glasom će Hajato dok i dalje traži tragove života na njenom licu, imun na svu stravu u ovom momentu.

Toplina uz njeno srce bivala je sve stvarnija, sve toplija. Vrela. Vrelina je bila tako stvarna da joj je bilo teško verovati da joj se samo pričinjava. Izgleda da idemo jovo nanovo opet. Postala je neugodna. Prevrela. Daleko, daleko prevrela. Kao da je uhvatila električni uvijač za kosu s pogrešne strane. Automatska reakcija bi bila da pusti što joj pričinjava bol na rukama. Ali nije imala ništa u rukama.

#card1486

Osetila je kucanje kroz požar što joj je sada buktao u prsima i shvatila da je našla svoje srce, upravo na vreme da poželi da nije. Došlo joj je da podigne ruke i rastrga prsa i iščpa srce iz njih, bilo šta samo da se reši ove muke. Nije osećala ruke, nije mogla mrdnuti nijednim prstom. Došlo joj je da zaurla. Da preklinje da je jednom stvarno i zasvaga ubiju da ne mora sekunde više proživljavati ovaj bol. Telo, joj je bilo preteško. Tako teško, ipak, svest joj se razbistrila i mogla je biti svesna svega što se dešavalo oko nje.

Bila je svesna svih prisutnih kao i toga da joj je telo bilo u veoma neobičnom položaju dok je pokušavalo samo sebe da zaceli. Sam pokušaj da vrati sećanje na trenutak pre nego što je upala u crnilo, bio je mučan. Oštar bol u predelu vrata, oči crnilo preplavilo poput debelog neprozirnog poveza. Neuspeli pokušaj da se okrene i ugleda u svog napadača zadavao joj je još veći bol tako da je odustala za sada od toga.

Nastojala je da se fokusira na razgovor.

(((Trojica, ili više? Mislim da se jedan zove Koga... posle njega u prostoriju osoba po imenu Hayato... Straža? ... uh... ne... )))

Nedugo posle osetila je kako je neko podiže sa mesta gde je do sada ležala, njenog voljenog nesuđenog groba, dok su joj se udovi uz blago neprimetno škljocanje vraćali mesto, koža opet dobila boju, rumenilo vratilo u obraze. Kao da se ništa nije ni desilo. Napokon, uspela je da dobije prevlast nad sopstvenim telom kako je požar utihnuo pa i  bol postepeno jenjavala. Otvorila je širom oči i ugledala čoveka koji ju je nosio.

Ni u kom slučaju nije mogla da bude sigurna u to da li će joj sledeći potez biti ispravna odluka, ali nije da je imala izbora. Prepoznala je šok u njegovom licu i pre nego što je krenuo da izusti i uradi bilo šta, uz enormni napor, kao da je učila ponovo da hoda, podigla je ruku i preklopila mu usta.

Mogao je biti bilo ko.

Hladno telo na njegovim rukama poče da emituje blagu toplotu. Crvena nijansa rumenila beše dodeljena novim životom, ali prođe skoro neopaženo, skriveno ispod tragova krvi koji su se delimično sušili na sada već lepom licu. Čudnovata rana na njenom vratu polako je iščezavala. Tup zvuk kostiju i zglobova koji se vraćaju na mesto Hajatu je poslao bujicu jeze niz kičmu, i baš pre nego što bi zastao i o ovom čudu progovorio sa ushićenjem, njena topla, krvava šaka prekrila je njegove usne i poput barijere zaustavila samuraja u poslednjem momentu, pre nego što učini nešto potencijalno glupo.

Kao istom tom rukom omađijan, Hajato zastade u svom inicijalnom planu. Nešto u njegovom srcu strogo je apelovalo samuraju da sledi nameru misteriozne žene koja se, poput legendarne i mitske ptice Feniks, podiže iz pepela i prevari smrt te udahnu u sebe nov život.

Nastavio je da hoda dalje, kao da se ništa nije desilo, ne skidajući pogled sa nje izgledalo je kao da čeka njen sledeći korak. U njemu, talasi emocija sudarali su se u sukobu dve jake struje. O stražarima više nije ni razmišljao, iako svestan njihovog prisustva. Beskorisna bagra u ovoj situaciji napravila bi veću štetu. Ovakvo čudo nije bilo za svačije oči. Ponovo je pomislio na Kogu. Možda je mrtav. I za to će da plate. Svi će da plate...

Zvuk koraka odzvanjao je prostorijom. Svaki korak probadao je ono što joj je od čitave glave ostalo. Kao zidni sat koji uporno otkucava dok se ti trudiš da konačno zaspeš negde u tri posle ponoći. Sve je svesnija bila krvi kojom je bila ulepljena i koja se već počela sušiti i poprimati onu tamniju nijansu crvene, što joj je dodatno ulivalo nelagodu. Ostala je mirna u njegovom naručju dok je pokušavala da oseti svaki deo svoga tela i uveri se da je spreman za beg. Najradije bi se istegla da može. No, vreme je bilo za akciju, ne za kukanje. Stražari su bili i više nego oprezni, ali glupi. Zamakli su već dalje niz hodnik. Verovatno je bila idealan prizor pa nisu imali drugog izbora. Čovek koji ju je nosio nije delovao kao neko kome bi sledeći zadatak zadao na muke, il’ se bar nadala da nije.

Pogledala ga je opet, pa ka prolazu koji nam se ukazao sa strane i onda opet vratila pogled na njega, nadajući se da će shvatiti poruku.

(((Mislim da je vreme da prestanem da glumim invalida.)))

Apsolutno svestan situacije i sledećeg koraka i bez njene signalizacije, Hajato je pustio korak te je sada hitrio kroz hodnik. Srećom, žena u naručju beše lagana poput pera ili je to bila nuspojava adrenalina koji je šibao direktno u njegovo srce. Ako sada pobegnu, nikada neće znati šta je sa Kogom. Isto tako, ako pobegnu, imaće odgovore na pitanja stara koliko i čovek. Oči mu se ustremiše na raskršće hola kojem je bio sve bliži, a stražari, okupirani sami sobom i tračevima, sve dalji. Kada je prišao dovoljno blizu iskoristio je momenat te se sa devojkom u naručju pokušao dati u beg.

(((Možda nisam trebala da ih vređam unapred.)))

Taman pošto su se ustremili uteći, stražari su obratili veću pozornost na njih što nije ostavljalo mnogo prostora da iskoriste tu prvu priliku koja im se ukazala.

(((Prokletstvo. )))

Hodnik kojim su išli kao da je najednom bio kilometrima dug. Ili je to više bilo zbog agonije koja je bivala sve izraženija. Nije bila sigurna koliko zapravo vremena imaju, ali je znala da sigurno nije na pretek. Između ostalog, palo joj je na pamet da ih jednostavno pobije sve ili da se bori dok bude mogla. Stvarno može biti bilo ko, pa i on. Pogledala ga je još jednom kraičkom oka. Utom su joj se u misli vratile scene koje proživi svaki put pošto joj neko zada smrtonosni udarac. Ne bi htela to da proživljava opet, bar ne u neko skorije vreme. Dok se borila sama sa sobom, ukazala se još jedna prilika.

Plan je uspevao i korak po korak bili su sve dalji stražarima a sve bliži sudbonosnom skretanju. Onda kada je momenat bio pravi i kada su zamakli za ćošak, ronin se dade u beg sa devojkom u naručju i dalje imun na njenu težinu pod jakim uticajem adrenalina. Toliko pitanja zahtevalo je odgovor ali sve to sada, u ovom momentu, beše potisnuto negde u ćošku uma ronina. Jedino bitno je bilo da se sada sklone sa radara stražara i utope u grad pre nego što isplaniraju sledeće korake. Onaj razumni, racionalni deo uma koji postoji kod svakog čoveka, očigledno je trenutno bio isključen kod Hajata jer je činio poteze van okvira zdravog razuma, vođen srcem i suvim, primalnim instinktom. "Koga, naći ću te..." zavetovao je sam sebi dok je silno jurišao ka sigurnoj zoni sa ženom u rukama za koju nije verovao da je sposobna da se samostalno kreće nakon svega što je video. 

Stigao je do ozloglašene sobe broj 3, i pripremio se za krajnje odurnu scenu koju mu je opisao dečak iz bolnice. Pogurao je vrata i osetio nešto memle, premda to možda i nije bila stvarna draž, već senzacija koju mozak stvara po nahođenju koje mu nameće očekivanje, konvencija. Senshu još nije u potpunosti navikao na shinobi svet, i nije bio kao ostali ratnici koji su veoma kul i otupeli na prizor smrti. Devojka sa izvijenim udovima, bojao se, biće česta pojava u sablasnim snovima idućih dana. Ipak, misao da Senshu Hyuga rešava ubistvo na lordovoj svadbi bila je prevelika motivacija da bi se uzdžao od toga da uđe. Udahnuo je duboko i probio vrata. Krvav krevet i... Ništa? Zagledao je oko sobe kao očajnički potez koji će doneti bar tračak jasnoće, ali nije nabasao ni na šta od značaja. Nije dozvolio nejasnoći da ga obuzme, sad se trebalo vinuti u delo. Izbio je iz sobe imitirajući bes i dozvao prvog stražara kog je mogao. Dao mu je opis koji je odgovarao stražaru Yanetu i zahtevao da smesta bude upućen ka njemu po autoritetu Bobo Boba.

Stražari se pojavljuju ispred Senshua. Ispituju ga i objašnjavaju mu situaciju. Nedugo zatim dolazi i Yane koji čuvši da je Senshu, njemu misteriozni belokosi ninja poslat od strane Boba Boba dobija neko unutrašnje olakšanje. Dodatno preciznije objašnjava situaciju.

Prvi cvrkuti ptica razbili su tišinu koju je zora nosila sa sobom. Na nebu su se nazirali oblaci, ali tek u daljini, iznad brda. Činilo se da je dug put dok ne stignu dovde i dotaknu bledocrveni krov svojim kapljicama.

Nad tim bledocrvenim krovom, odmah do odžaka, bila je naslonjena figura u crnom. Ženska silueta mogla bi se videti samo kada bi neko uložio velik trud da tumara po krovovima pre svitanja. Vreme je isticalo i sunčani zraci otkrivali su sve tajne noći, ne štedeći nikoga.

Zumi je završila svoju cigaretu i u miru odmarala. Posao je bio gotov i bilo je vreme da se krene dalje, u novi lov na blago.

Sitnim koracima, uz blagi i balansiran pokret, spustila se do najbližeg prozora i osmotrila prostoriju. Telo pokojne žene mirno je stajalo u ormaru, savijeno kao komad odeće koji je u žurbi bačen. Obično se čovek toga seti kada ponovo treba da obuče nešto, pa se iznenadi kako je nastao sav haos u ormaru. Takvom haosu se nadala i ona. Njen poslednji korak bio je da zatvori ormar. Zumi učini to u najvećoj tišini, a onda uradi znake rukama i nestade.