Apartman 13/12

Iza dvokrilnih bambusovih vrata, ofarbanih bojim dobijenom mlenjem sveze obranih latica maka nalazila se soba u kojoj je odseo Kakao Oliva.
Ulaskom u apartman nasli bi se u hodniku pristojnih dimenzija ali ipak za njega malo klaustrofobicnom u kom se nalazila komoda sa odlaganje sitnih stvari pogodnih za drzanje na dohvat ruke u slucaju uzurbanom napustanja prostorije poput novcanika kljuceva i slicnih sitnica. Odmah pored nje na krupno tkanom otiracu za odlaganje cipela (na kom bi mogle da se osuse tokom kisnih dana a ne uprljaju stari brodski pod koji je prekrivao citavu povrinu apartmana) nalazio se civiluk nameski napravljen da mogu da se okace samo kaput i sesir, ipak se radilo o jednokrevetnom smestaju. Sa leve strane, nalazila su se staklena vrata draperom skrivena od odiju mogucih posetioca koja su bila jedini put to kupatila ujedno i toaleta.
Zivodi oblozeni kamenom suzbijali su vlagu koja bi nastala razlivanjem vode svuda po prostoriji u slucaju da se tu nasao neko ko to voli pod tusem sa svojom lepsom, odnosno jacom polovinom :) . Neukom oku na prvi pogled izgledali bi tmurni i kao u tamnici ali, naglasak se stavlja na neuko oko. Predstavljali sufantasticno resenje za gore pomenuto pored cega su sacinjavali idealan estetski spoj sa kupatilskim elementima punim bronzanih detanja koji su bili postavljeni na nacin da ne mnogo prostranu sobu ucine otvorenijom i luksuznijom.
Prvo na sta se nailazilo prolaskom kroz par metara hodnika bio je krevet izgradjen od punog hrastovog drveta prekriven najfinijom svilom koja je pre samo par stotina godina bila dostupna samo najvisim stalezima drustva. Lociran blize zidu posmatraceve lev strane a ipak odvojen od njega dovoljno da se moze proci i dohvatiti fiona malog nocnog stocica koji je bio jedna prepreka zagrljaja zida i kreveta. Na njemu se nalazila sveca u staklenom posudi sa fitiljem duplo duzim od potrebnog. Zamisao je bila da kada se sveca otopi i sav vosak stvrdne u posudi moze se okrenuti i koristiti jos jednom za duge besane noce provedene uz knjigu ili u intimnom drustvu koje ne moze pasti u potpunu utopiju tokom mrklog mraka. Skretanjem pogleda na levo za oko je zapadao sto ugranjem u zid oblika 1/4 kruga sa dve drvene stolice bez naslona ciji je sedalni predeo presvucen kozom ugrozene vrste suncevih majmuna cuje je jedino preostalo staniste bilo u ovoj zemlji. Na sred sobe direktno ispod visece svetiljke napravljene od kovanog gvozdja i ukrasene kristalima koja je nocu meseceve zrake reflektovala u svim smerovima prostorije lezao je ovalni cilim sa simbolima japanske kulture i tradicije poput cvetova mlade tresnje.
Iza kreveta stakleni zid koji je danju dozvoljavao pogled na prelepu prirodu u kojoj se zgrada ovog apartmana nalazila zajedno sa staklenim vratima za izlazak na balkon. Jedino sto je stajalo na putu i pored cega se trebalo proci bio je plakar koji se od poda pruzao u vizini ramena u kom bi gosti mogli rasporediti i spakovati svoje odevne predmete u slucaju duzeg ostanka.
Prolaskom kroz staklena vrata nasli bi se na balkonu ogradjenom mermernim gelederom na kom se nalazio maleni stocic dovoljan da 2 solje i pepeljaru i ugaoni kauc ciji su drveni kostur sakrivale isprepletane niti bambusovog lista. Na prvu Oliva je mislio da nece izdrzati njegovu tezinu ali pokazalo se da su dizajneri ipak imali u vidu i ljude poput njega.

Nakon incidenta i upitnih desavanja u restoranu Oliva je zavrsio zakljucan u svom apartmanu (pise u restoranu da je ovde doso). Nakon sto je seo na krevet i sam sa sobom proispitivao svoje postupke i kako ga je alavost navela na greh osetio se lose, nije mogao da veruje da je to sebi dopustio. Najvise ga je plasila karma koja bi mogla da se odrazi na njegove sinove a ne na njega, on bi to mogao da iznese na svojim ledjima. Udarao je sto u uglu sobe iza zakljucanih vrata i nije znao kako sebi da ovo oprosti. Poceo je da pise pismo zeni znajuci da nece moci da joj ga posalje i da ce pre on doci kuci da joj kaze sta se desilo. Dok su suze kvasile staru hartiju sve sto mu je bilo bitno je da njegova porodica ne ispasta zbog ovoga.