Gradski trg Shirou ostrva, mesto za dogadjaj i gde se održavaju ceremonije.

Na ovom mestu su se dogodila neka od najvećih dešavanja u prošlih 2 vijeka ovoga grada.

Sam trg zadržao je maksimalnu tradiciju objekata, kulture i atmosfere.

Lopatao je korake niz kameni trg a trag krvi mu je ispunjavao čula koja su zamrla od tolike količine kafe koju je popio dan pre.

Osećao je da će nekom morati kičmu da prelomi tog dana.



Ili možda jednu kafu pa onda da lomi...

Došao je na gradski trg sa svojim novim izgledom. Na trgu beše gomila ljudi uplašeni svi su bili na ulicama. Vodili su se time da će u masi na javnom mestu biti zaštićeni od ubistva jer ima brda stražara i svaki čovek oko njih bi bio svedok. On sakriven u toj masi ljudi (na ovo venčanje je pozvan ceo svet pa sigurno ima npc ljudi preko deset hiljada) samo čekaše da vidi rasplet događaja. Jedan hrabri čovek izađe pred fontanu i svi se okupiše oko njega. Njegove reči bile su utešne.

Čovek ispred fontane:
Ljudi znam da se svi bojite! Ne brinite sve će biti u redu! Pronaćiće se ubica i biće kažnjen! (nastavlja da besedi...)

Bio je siguran da svojom hranom nije mogao da ubije nikog već samo onesvesti. Ipak je ubacio samo otrov za uspavljivanje da bi mogao da se ogrebe za koji ryo, ali mu svakako nije išlo u prilog što je to uradio. Dobro je pa je poslušao oca i u javnost izlazio sa maskom i šminkom, pa je sad njegov izvorni pravi izgled poslužio kao odlična maska.

Kada sam došao na trg bio sam iznenadjen sa količinom ljudi koji su okupljeni ovdje.
Panika i haos su ispunjavali zrak ma koliko god stražari pokušali da smire ljude pokušao sam da saznam koliko sam mogao o ovoj situaciji raspitivajući se sa prolaznicima.

Tada sam saznao informaciju koja me je šokirala više nego išta do sad na ovom vjenčanju.
"Neko je ubijen!? Ali to bi trebalo biti nemoguće pod ovom barijerom, kako je onda neko bio ubijen?
Jesmo li uopšte sigurni ovdje, kada je vjenčanje okupilo naj snažnije shinobije svijeta."

Takuma u vid ovih novih dešavanja nije znao šta da napravi od ove situacije.
Ali što je zasigurno trebao bi da provjeri jedan od opasnijih faktor ovog vjenčanja, a to su shinobiji koji gostuju na njemu.

Dok je prolazio tražio je nekoga ko ima bandaže ili možda neki deformitete na koži sa tamnom kosom, ali bilo je uzalud jednostavno je bilo previše ljudi na ovom mjestu.

Već je kasno stekao ovu informaciju nije htjeo da bude uskraćen i za ostale.

Ljudi su se i dalje gomilali po trgu, al nisam imao neku želju da izvidim šta i kako. Držao sam se oboda skupa, prolazeći blizu kockarnice opet. E živote, sve me opet vraća ka tebi. Nije da nisam želeo da znam šta se dešava, al evo čist sam, okupao se, šta ima medju masu da idem.

Seo sam na klupu i posmatrao obližnji skup, a krajičkom oka gledao nazad u kazino..

Fukushuki je otisao malo napolje da ne bleji samo u apartmanu, a i da se malo nadise zraka. Odlucio je da seta gradskim trgom koji nije bio toliko daleko od mjesta gdje se nalazio njegov apartman, cak ga je mogao viditi sa balkona. Dok je setao vidio je nekog covjeka kako sjedi na klupi, tako da mu se pridruzio i sjeo je sa njim.
"Zdravo ja sam Fuskuhuki, jel tako da je ovo mjesto predobro i prelijepo. Mogao sam mozda i zivjeti ovdje, hahaha."

Ubrzo, moj mir je uzeo da remeti brat vilenjak. Seo je tu negde blizu mene (da je seo bliže izvadio bih tup senbon iz kaputa) i zapitao me nešto. Nisam navikao na nasumične susrete, al neka mu.

'Isak. Drago mi je'

Rekao sam mu, iako mi nije bilo drago baš nešto preterano.

'Mesto nije moj fah. Previše ljudi na premalom prostoru. Lepo je, al za prošetati se, ni za šta više.'

Rekao sam Fukushukiju, nastavljajući da gledam masu koja se skupljala.

Fukushuki je poslusao ovog covjek koji ispada da se zove Isak, izgleda da se njemu ovo mjesto nesvidja ko i Fuksuhukiju ali je idalje dosao ovdje. Ovakva mjesta ne privlace ostale ninje kao i Fukushukija jedino sto ga privlaci su nagrade, ako ima nekakvog dobitka Fukushuki ce doci.
"I ta ti ima mjesta, ima jako puno ljudi a prostor je da kazemo srednje velicine. Tako da je mali problem setati ili imati ikakvu privatnost na ulici"

'Privatnost nećeš imati na ovakvim događajima sigurno. Evo naprimer tamo'

Pokazao sam pogledom ka jednom stražaru koji je gledao masu i pokušavao da je kontroliše

'I tamo'

Ka drugom, koji je nestrpljivo ćaskao sa radoznalim pojedincima. Nije ni njemu sigurno pao taj posao u ovoj situaciji baš najbolje.

'Teško je da ćeš ikada uspeti da je priuštiš u ovakvim mestima. Uvek je nečiji pogled na tebi. Kao naprimer što si ti meni prišao.'

Dao sam za primer.

'Nije loša toliko kockarnica'

Rekao sam samouvereno, lažući kroz zube, ko da nisam izgubio trista hiljada ryoa tamo.

'Ako ti ide na kocki poput meni, sigurno nije loša. Obrnuo sam neku ozbiljnu sumu u dobitak.'

Jesam ja obrnuo u dobitak, a taj dobitak je trebao biti da ne udjem više nikad u ovakvo mesto al eto. Uzeo sam malo da se dičim, šta će da uradi, da mi proveri novčanik? Nastavio sam da prosipam priču

'Al iskreno, možda i bolje, ako ništa, sačuvao si pare, zar ne?'

Fukushuki je poslusao Isaka i rekao je da on ima srece na kocki ali prije nego sto je sjeo sa njim vidio ga je kako ocajno gleda u kazino, tako da je Fukushuki predpostavio da je izgubio novca u njoj. Za Fukushukija kazino i nije bio neki veliki gubitak zato jer su mu vratili pare pa su ga izbacili.
"Pa meni nije islo dobro, ali prije nego sto su me izbacili iz kazinoa vratili su mi pare nisam siguran sto."

Ahiru je brzo dosao do trga gde je bilo masu ljudi i nije mogao da se snadje sta se desilo u onoj sobi i sta ce se desiti. Hteo je samo da ima malo mira nakon ovako dugog dana. Nadao se da ce pustiti Sakechija i da ce crnokosog mladica smestiti tamo gde pripada. I tako je polako setao sam kroz masu ljudi.

Dok je Ahiru setao po trgu odjednom je dosao Sakechi pored njega i upitao ga par pitanja. Ahiru je odlucio da odgovori odmah na sve sto je on rekao i da ne smara mnogo sa svojim cudnim recima.

Pa da logicno da nisi ti kriv verovao sam da ce crvenooki da otkrije istinu. E vidis da zaboravio sam da ostavim neki poklon mozemo da odemo ako zelis.

Ahiru se odjednom predomislio i osetio je neku opasnost da ih ceka u sali za poklone. Shvatio je da to mora da kaze i Sakechiju da bi on znao zasto da ne idu tamo.

Ej Sakechi ajde ipak da ne idemo tamo osecam nesta lose u vezi te sale. Mozda bolje da nastavimo samo da setamo po ovom divnom trgu.

Ahiru je nakon sto su uzeli sebi neku hranu zajedno sa Sakechijem seo na klupu koja se nalazila negde na sredini trga. Dok su sedeli i uzivali u svojoj ukusnoj hrani Ahiru je razmisljao o tome sta se sada desava u apartmanu 88. Hrana je bila bas ukusna i to ga je skrenulo sa teme o kojoj je malopre razmisljao.

Ahiru koliko god da je izbacivao tu misao iz svoje glave nije mogao da uspe to da uradi. Cak je i Sakechi spomenuo to pa ce morati odgovoriti na pitanje.

Ne znam ali nadam se da ce prljavog lopova smestiti gde zasluzuje da bude i da nece biti nekih vecih komplikacija.

Rece to sa osmehom dok je jeo svoje jelo uzivajuci koliko je bilo dobro.

Dok je Sakechi jeo njegov sagovornik mu je odgovorio i imali su skoro isto misljenje oko ovog dogadjaja. Sakechi je odgovorio Ahiruu cim je progutao zalogaj svoje vrlo ukusne hrane. 

"Pa da i ja mislim isto kao i ti Ahiru." Rece Sakechi dok je gledao u nebo prelepih nijansi plave boje. Gledavsi u nebo shvatio je da jos nije pojeo svoju hranu pa se bacio na to.

'I oni imaju svoje razloge'

Obratio bih se Fukushukiju. Verovatno su ga izbacili zato što izgleda ko neki miks vilenjaka i demona. Nije nindža svet bio toliko progresivan da pušta baš svakoga u svoje zidine, čudno da se i ovaj patuljak provukao.



'Možda su mislili da si neki demon, sa tim ušima, a ti samo klempav'

Rekao sam uz neki šaljiv ton, naravno nisam imao nameru da ga uvredim

'Mogao bi naći nekog doktora da ti to popravi'

'Ne moraš da mi persiraš, Fukushuki. Nisam ja baš nešto puno stariji'

Razlika u godinama je postojala, ali nije bila toliko značajna. Ume i mali da nabada, pravo u godine. Nije da mi je prijalo, al jedina istina je bila da smo svi starili.

'Dovoljno sam jak da se odbranim. Moja snaga, doduše leži u mojim veštinama i u mom saputniku.'

Nisam nešto želeo puno da otkrivam, al svakako imao sam planove neke za budućnost, pa sledeća informacija bi bila ključna koliko toliko

'U suštini, medic sam. Gledam da otvorim svoju ordinaciju kroz ne znam, koju godinu pa, ako ti treba bilo šta u tom okviru - medicina, tretman, operacija - imaš dozvolu da me potražiš u svetu.'

Rekao sam samouvereno, budući da sam stvarno imao ambiciju za ovime

'Sve je to dobro, al ja jurim klijantelu. Ništa nije besplatno u ovome svetu, pa ni ordinacija'

Nasmejao sam se. Bez ryoa u džepu, teško ću bilo šta ostvariti u njemu.

'Bolje se osiguraj ranije, posle će biti preskupo'

Uputio sam ka njemu, naravno šaleći se. Još sam ja zelen da bi čoveku operisao ruku il nedaj bože uši, al uskoro.. Sve će pasti na svoje.

Video sam da se Fukushuki malo poprimio na moju 'ponudu', te što da mu ne namestim pravu. Možda budem završio sa kojim Ryoom koji mogu spičkati na kocku. Neka počnu pregovori.

'Pa znaš kako. Ozbiljnije operacije umeju da koštaju i do milion ryoa. Kako kome. Uz raniju donaciju, ta svota pada na svega nulu. Rado bih ti bio pri ruci za takve neke stvari'

Rekao sam sa osmehom. Vidi biznismena. Ako prodje pogodba, mogli bi obojica završiti sa osmehom na licu.

Prišao bih Fukushukiju nešto bliže, te prošaputao cenu za koju sam mislio da je fer. Jelte, bio bi investitor u ovom slučaju. E sad kad ću mu biti potreban i dal ću ja do tad biti živ, to je stvar debate

'Ukratko, to ti je cena. A ti razmisli.'

Rekao sam mu, videlo se da je bio ozbiljan pa aj i ja njemu da dam ozbiljnu cenu. Svakako nisam mislio da će hteti.

A ti.. Moraš biti policajac kad si toliki mišićav.

Rekao je nepoznati muški glas iza crnca na trgu. Bio je to čovek neobičnog izgleda.

Pokušavao je da pomogne stražarima u restoranu suviše dugo i suviše je energije ostavio na građenje dobrog utiska za koji se nadao da će uroditi plodom. Njegovo ogorčenje buknulo je kada je saznao da su svi manje-više pešadinci, i da njihov garant znači koliko i garant kuvara. Jedina stvar koja mu je tolila srdžbu bila je činjenica da je uspeo iz jednog izvući saznanje o tome kome se zapravo treba obratiti ukoliko želi da ostane upamćen kao uvaženi gost. Ne možeš ga omašiti, objasnio mu je jedan od prašinara. Mislio je isprva da neko tera šalu sa njim, mada je bio kolebljiv u toj misli, čisto zbog toga što je opis bio previše apsurdan za izmisliti. Ljudi svoje laži začinjuju blagim detaljima, ne tankim brcima do poda. Na trgu je podosta brzo i imao priliku da se uveri da slabašni momak koji se davio u pretećoj situaciji nije lagao. Čovek sa plavim afrom i brcima do poda. Važi. Znao je da su činovnici često i ekscentrici, pa je potisnuo svoj nagon da sudi na osnovu spoljašnjosti. Prišao je čoveku.

Pozdrav moj dobri gospodine, čini se da su se neke istinski gorke stvari dogodile. Želim priložiti svoju skromnu pomoć, ukoliko to naravno ustreba. Trudio se zadržati izravan ton kao i kada priča sa drugima, mada je bila borba.

Isakova cijena je bila fer za Fukushukija, imao je srece pa je naletio na ovakvog covjeka posto mu se ovo vjerovatno nebi nikad desilo. Pomislio je da je mozda pametnije da odu do njegovog apartmana da odrade dogovor i da se vrate svi svojim putem, tako da je Fukushuki ustao i rekao Isaku.
"Isak, hajmo do mog apartmana da dovrsimo dogovor. Tako da ustaj i pokazacu ti gdje se nalazi moj apartman.

'Na noge lagano onda, drago mi je što ćemo poslovati'

Rekao sam Fukushukiju, te sam ustao sa klupe i otresao to malo prašine što se akumuliralo na mojoj odeći od mase i blagog povetarca. Za prvi dil, sigurno će dobro proći. Spreman za biznis, krenuli smo laganim koracima ka njegovom smeštaju u apartmantskom kompleksu.

Mmmmm još jedan mišićavi...

Rekao je i okrenuo se belokosom liku. Nalazio se izmedju dve sušte suprotnosti. Belog misicavog i crnog misicavog (boze moj).

Momci momci momciiiiii, hvala na komplimentima pre svega (obratio se Kakao Olivi).  E pa ovako...

Nasao je dva silovatelja maltene koji će mu pomoći da zavede red.

Iz skrola vadi 2 kandze za onesvescivanje i grabljenje ljudi.

#card395

Hoćete li malo zajedno da zavodite red.. :slight_smile:

Pitao je i napravio pozu.

Uzeo je kandžu iz ruke čudnog čoveka. Ideja da sarađuje sa drugim likom isprva mu se nije previše dopala, no stavio je ego po strani i odlučio da, ako je cilj da stavi sebe na dobar glas saveznik nije naodmet. Pogotovo osoba koja se činila skoro pa jednako snažna kao i sam Senshu. Navukao je alat na ruku i promrdao prstima da vidi kako odgovara. Prilično prosto, odlično.

Biće mi čast! Rekao je kulturno, pa pogledao i u tamnoputog čoveka. Nego, moja otmena gospodo, nisam dosad imao priliku da uhvatim vaša uvažena imena. Ja sam Senshu Hyuga. Hvatao je svaku priliku da svoje ime učini zvučnijim na venčanju, iako će u ovoj situaciji pažnju morati da deli sa drugim tipom.

Ja sam Bobo Bobo..

Rekao je i nasmejao se. Pružio je ruku da se pita sa oba.

Momci neću vas lagati, ovi u našem gradu su baš hendikepirani malo. Uglavnom to su samuraji od 60 plus godina ili neka deca od mame i tate što su im uplatili članstvo u ovoj bednoj policiji.

Ako pomognete ja ću lično da vas nagradim. Idite znači uzmite ovu opremu, trebalo bi da radi pod barijerom. Ulovite sve što se vama dvojici čini sumnjivim.

(Oba dobijate po ovu hvatalicu)

Senshu je bio zadovoljan ponudom jer će napokon moći da napreduje u svom cilju a pritom i da radi nešto zabavno. Koliko divljaštva na jednom mestu, valjalo je to zaista regulisati. Okrenuo se prvo ka čudnom čoveku, i dalje se pomalo mučeći da mu ozbiljno odgovara.

Bobo Bobo, imate moju iskrenu reč! Neću čak ni tražiti nagradu, siguran sam da ćete lordu preneti vest o našoj dobrodušnosti i posvećenosti redu i pravdi. Pohvataćemo zlobnike, garancija od Senshua. Još jednom je pomenuo svoje ime, čisto za slučaj da nije bilo dovoljno do tada. Okrenuo se potom ka Olivi i uzvratio na njegovu usrdnost, takođe se veselo smejavši i udarajući ga po ramenu.

A i ti mudro govoriš šefe, mnogo je to sile a malo onih koji je mogu podneti. Možemo se, doduše, opkladiti. Ceniš li da ćeš moći da pohvataš više razbojnika od mene? Deset hiljada. Vreme kreće sad. Postavio je uslove kako bi sebi stvorio veću motivaciju, a i poboljšao celokupan učinak akcije hvatanja. Zatim se brzo zatrčao, tako da će jedva moći da čuje odgovor novog kolege.

Dok je jeo svoju Ahiru je primetio da se stvara velika guzva na trgu gde su oni u tom trenutku bili. Ahiru nikad nije voleo guzvu i zbog toga mu je bilo neugodno da sedi u sred guzve i jede.

Sakechi sta mislis da odemo negde drugde ovde se stvara ogromna guzva?

Rece Ahiru najtise sto je mogao da ga niko nebi cuo sem Sakechija.