Pometen i razočaran u svoju glupost i nebitnost u ovom svetu hodao je po gradskom trgu zamišljen. Sa strane izgledao bi kao zabrinut i uspaničen dok je kružio trgom kroz gomile ljudi koji su tu sada stajali, kao da je tražio nekog, žurio negde. I njegov izgled iz druge perspektive mu pade napamet, spoznajom kako suludo izgleda samo je stao u mestu u onoj gomili. Stopio se sa njom.
平気だよきっと誰かが 透明人間あてにした
Sve je u redu, sigurno će se neko osloniti na nevidljivu osobu.
*
*
*
しないでしょう
Verovatno neće.
Nepoznati shinobi (Ston) u sekundi je zaveo red, rešio situaciju. Njegova pojava i stav jednostavno su odavali da je mnogo moćan. Samopouzdanje, harizma, luda frizura... sve je imao. A ja? Ja nemam ništa. Evo me u masi nebitalaca, stopljen u njima isti sam kao i oni.
Crveno oko čudnovatih šara? Šaringan? Moram pitati oca šta je u pitanju. Da li ću ja nekad dostići tu moć?
Njegov položaj u društvu ga je boleo. Sve što je radio ličilo je na dečiju igru. Razočaran je u sebe. Pati za moći.