Hodnik - 7

Hodnik u zamku pruža jedinstven doživljaj koji vodi kroz vreme i istoriju. Oivičen zidovima impozantnih kamennih blokova, hodnik odražava grandioznost i eleganciju srednjovekovne arhitekture. Visoki svodovi s diskretnim detaljima prenose osećaj uzvišenosti dok prolazite kroz prostrane koridore.

Dobio je zadatak od senseia kao i tim sa kojim će morati saradjivati. Zadatak je bio takav da je morao sa svojim timom da patrolira odredjenim hodnikom. Naznačeno mu je da je u pitanju hodnik broj 7. Kada je sva uputstva dobio on je sa svojim timom krenuo sve do trenutka kada je našao taj hodnik koji mu je zapao, a bilo ih je poprilično mnogo, očekivano za ovakvo veliko mesto.

Ušao je u hodnik. Hodnik je bio ogroman i jako neuobičajen, što ga je zaintrigiralo i pomalo zagolicalo maštu. Šta se krije u ovom hodniku, pitao se. Sumnjao je da će ovo biti lak i jednostavan zadatak, u svakom slučaju bio je spreman za svaki vid nevolje.

Nedugo nakon njegovog ulaska u taj ogroman hodnik ušao je i jedan shinobi koji mu se odmah predstavi. Od trenutka kada ga je video, prvo je izanalizirao njegovo držanje i zanimao se za njegove sposobnosti. Takve stvari su bile suštinske za njega. Jer ako je ovo neobičan i dugačak hodnik, on je očekivao nevolju, sumnjivo mu je bilo.

Zovi me Genbu, i kao što vidiš i ja sam član ovog tima... Ovaj hodnik...nije običan hodnik, ko zna kakve stvari krije. Budi na oprezu.

Ulazim u zadati hodnik i vidim dvojicu nindze kako komuniciraju prvo sam pomislio da su neprijatelji i krenuo sam na njih ali su me zaustavili i rekli mi ko su i sta su ja sam bio malo zakasnio ali sam se prestvaio i izvinio
"Izvinite zbog nezgode mislio sam da ste neprijatelji ja sam Riakori iz odreda 7 a vi mora da ste ostala 2 moja saboraca"

Nakon kratke šetnje kroz hodnik nailazite na dvojna kamena vrata. Na njima je ugravirana statua impozantnog čoveka. Nešto u krivuljama njegovog lica i konturama tela otkriva zlu nameru. Dugačka horizontalna linija prelazi preko čovekovog trbuha. Po spoljnjem obodu vrata vidite natpis - Ošamutivši ga osigurali smo svoju pobedu, rasekavši ga otvorili smo put budućnosti.

'Ošamutivši ga osigurali smo svoju pobedu, rasekavši ga otvorili smo put budućnosti. ' Te reči mu zaokupiše najveći deo pažnje, razmišljao je i pitao se šta to može da znači. Ako ga napadnemo u glavu, pa u stomak prateći ove reči, oće li se otvoriti vrata? Mislio je u sebi... Suzdržao se od bilo kakvog delanja i donošenja odluka, nije hteo da bude ishitren u svojoj odluci i da sve stavi na svoja pleća kao da je neki vođa. Morao je razmišljati van tog okvira, morali su da rade zajedno kao tim. Zato je odlučio da ne uradi ništa. Okrete se kao ovoj dvojici i reče

Ne bih da zvučim kao da sam vođa tima pa da me pratite bez pogovora, ali moramo da radimo zajedno kao tim. Nisu nas za džabe stavljali u odrede. Ima li neko neku ideju, neki plan da se uzme u razmatranje?

Važi moramo biti na oprezu nema nam druge nešto ovdje nije kako treba.Odgovorio sam Genbu zabrinutim izrazom lica.
Jesmo Riakori,mi smo iz odreda 7 drago mi je što smo se svi ovako našli.
Sa osmjehom sam odgovorio
Naišli smo na velika dvojna vrata,sa nekakvim čovjekom na sebi.Te sam vidio natpis na vratima.Razmišljao sam o tome,jebote nikada nisam bio dobar u ovome.Zagledao sam se u vrata te me je prekinuo glas Genbua.
Pravo govoriš Genbu ali moramo razmisliti dobro,nešto mi ne miriše ovo na dobro

Iza leđa događa se snažan bljesak, koji ne utiče ni na koga, a linija na gravuri počinje da svetli crvenom bojom. Da li je ovo znak ka tome šta je sledeći korak?

#card163

Gledajući u zagonetku vidio sam da linija počinje da svijetli jarkom crvenom bojom.
U jebote sta bi ovo moglo biti,da li moramo da presječemo sa nečim ovu liniju ili?
Rukom sam prelazio preko vrata i te linije da bih vidio da li postoji neka mehanika koja bi pomogla da se vrata otvore.
Momci ovaj tekst me kopka nešto je u vezi njega i sad ova linija,šta mislite vi

Osetio je neke sitne zrake svetlosti čiji su vrhovi dopirali do njegove crne odeće i stvarali malecni kontrast koji je mogao uočiti. Blago je okrenuo glavu na osvrćući se previše, jer je u nekom uglu svog uma pretpostavio da bi ih svetlost mogla rasturiti. Bio je to bljesak i morao je da u takav bljesak ne gleda. Bio je oprezan i čekao. Onda je linija na gravuri počela svetleti crvenom bojom. Nije ništa takao, niti pipnuo. Okretao je glavu uperenu u pod, možda je negde zagazio i pokrenuo kojekakvi mehanizam, nije bio siguran. Ali, sve u svemu, živi su i dalje, bilo je sve u redu, za sada. Čekao je strpljivo i očekivao da će se kamena vrata otvoriti.
Podiže prst na tren i reče, pomalo naređivačkim tonom.

Strpljenje... Ako se svetlost sama aktivirala, najpametnije je da trenutno ne radimo ništa. Možda je ova svetlost na gravuri znak da će se nešto desiti.

Čuvši njihove razgovore progovorio sam.
Momci mislim da imam ideju,ovako ova linija nije za dzabe zasvijetlila mislim da moramo presjeći nju sa nečim i ova glava ima neki značaj,predlažem da je uništim pa neko od vas dvojice da presječe liniju.
Složili su se svi sa mojom idejom,iako po mom izrazu lica moglo se vidjeti da ne vjerujem ni ja u svoju teoriju ali nešto pokušati moramo.
Mora biti to nema što drugo ali me kopka šta je iza tih vrata:blago,neprijatelj,neka hala ma može bilo što da bude-pomislio sam
Iskoristio sam svoj zemljani jutsu kako bih napao direktno glavu.
MEĆAVA KAMENJA
Rekavši to bacio sam veliki broj kamenja koji su pošli do glave,bacio sam onoliko koliko je dovoljno da se glava uništi.


Momci sada je  vaš red

Sada posto koristim zracni stil pomislio sam da ga ja presecem za mojim djucuom
"ja cu da ga posecem svoji zracnim stilom po stomaku"
i tako sam skupio dovoljno cakre za taj napad i nadao sam se da ce da radi
"preseci cu ga sa udarnim talasom vetra"
#card126
povikao sam i ispalio talas vetra koji bi presekao i najtvrdji element

Vrata se otvaraju. Pred sobom vidite još jedan hodnik koji vodi ka stubištu uz kulu koja se diže visoko u nebo.

Kada je presjekao liniju vrata su se otvorila i dala nam pristup drugom djelu hodnika,u daljini sam vidio stubište koje su vodile u tamninu.
Bravoo momci uspjeli smo-osmjehnuo sam se i uzviknuo
Moramo da nastavimo nema nam druge zanima me šta se tamo nalazi nebi ova vrata ovdje za džabe stojala ko zna možda će mo pronaći i blago-podsmjehnuo sam se kako bih opuštio atmosferu
Nisam imao neki dobar osjećaj oko svega ovoga ali biću obazriv i to je to.Krenuli smo niz hodnik zajedno i dalje divjeći se zidovima koji su se pružali u nedogled.

"Momci ne bih da dizem tenziju ali da li ste culi sta se desilo ostalima moramo da budemo oprezni"
Rekao sam a u sebi sam mislio sta god naidje nema sanse da nas pobedi ali opet za nekom dozom straha i tako smo nastavili kroz hodnik bije nam bilo sve jedno

Sled događaja koji se dogodio njemu pred očima je samo dokazivao njegovu teoriju. Rešenje koje mu je sve vreme bilo u glavi je bilo ono tačno. 'Baš kako sam i mislio' - mislio se u sebi. Ono što je još važnije, zna sada kakvim veštinama njegov tim raspolaže. Zemlja, poput njega i vetar. To može iskoristiti ako budu upadali u nevolje, jer hodnik, koliko god da je dugačak, krije ko zna kakve tajne i klopke.
Dveri se otvoriše i pred njima se hodnik produžavao, a na kraju tog hodnika prostirale su se stepenice čije visine su bile prekrivene mrakom, nepoznate po visini i putu kojim vode.
'Da li je sve čisto ili nas čeka neka zamka?' - pitao se u sebi. Saznaće ako nastave napred, kud ih hodnik vodi. Krenuše putem stepenica.
Hajdemo.

Prvo što sam vidio jeste da je moj tim složan što mi se na prvu ruku svidjelo.Nebi trebalo da nam ko može stati na put ali...Sve je moguće,moje razmišljanje je prekinuo glas Riakorija.
Šta se do izdešavalo drugima-Upitao sam malo uplašeno ali nisam htio da se vidi na meni.
Momci ne znam šta nas čeka na tornju ali možda nam se ne svidi moramo biti u pripravnosti.
Gledajući objektivno ovo je zamak star vjekovima i nebi nas pozvali da ga čuvamo ako zaista nešto nema u njega,pogotovo naš tim nekako mi se čini prejak za samo "stražu" ima ovdje nešto većeg

Penjete se do ogromne prostorije koja predstavlja nešto između biblioteke u muzeja. Možete videti police pune knjiga od poda do plafona na svakom zidu, kao i razne antikvarne oklope, oružja, i vrednine koje se čine da pre imaju sentimentalnu nego praktičnu vrednost. Dok pregledate prostoriju nekoliko stvari vam zapada za oko. Na stolu u sredini prostorije ima ploča od crnog mermera. U rafovima možete videti četiri knjige, na poleđini čitate naslove Rasporeni čovek, Vladar pustinje, Besni rakun, Nadzirati i kažnjavati. Na jednoj lutci vidite borbeno odelo od crvenkaste tkanine, i plavom svilenom trakom koja se ukoso pruža preko grudiju. Druga lutka nosi crnu masku sa mačijim dezenom i ušima. Poslednje, vidite jednu mehaničku pticu na navijanje, niste sigurni da li je igračka ili nešto drugo.

Odaberite 3 stvari (svaka knjiga je posebna stvar) i sačekajte idući post.

kada sam video da je moj saborac uzeo masku sa mackom ja sam pomislio da uzmem i ja neku stvar ono sta bi bilo najgore sto ce se desi i odlucio sam da uzmem borbeno odelo
"momci ja uzimam ovo"
povikao sam i pokazao im stvari koje sam uzeo nisam znao sta ce mo dalje raditi pa sam za svaki slucaj uzeo borbeno odelo

Stepenice koje su se otkrivale kroz hodnik ih odvedoše do nove prostorije. Nova prostorija ih je dočekala sa raznim sadržajem, kao da je prikazivala istoriju. Police, knjige, lutke sa opremom i čudni predmeti, ovo nije bila obična prostorija, više je ličilo na neku mešavinu biblioteke i starog muzeja koji mu je na prvi pogled privukao pažnju. Posmatrali su razne stvari i na jedan tren kao da je mogao primetiti da se u svima rodila ideja da uzmu po jedan artefakt, što se moglo i primetiti kada je njegov odred uzeo po jedan artefakt za sebe.
Nije puno razmišljao, bio je najbliži mehaničkoj ptici koja se navijala. Pružio je svoju ruku i dohvatio je. Možda nije obična, možda krije neke tajne. ko će ga znati.

Kazuki, ako stavis masku imaće određen efekat. Riakori, dobijaš nagradu nakon eventa. Genbu, ptica kreće da leti niz hodnike, možete je pratiti.

Držeći masku u rukama,bio sam zaintrigiran  s njom izgledala mi je nekako božanstveno i sam sam veliki ljubitelj mačaka,misleći na to vidio sam kako ptica kreće  da leti van prostorije,uuu i ovo izgleda zanimljivo pomislih ali mi iz misli nije izlazila maska.

Mogao bih je staviti da vidim kako mi stoji hahahaha-rekao sam u glas

Uzeo sam masku i rukom skinuo svu prasinu sa nje te je još jednom dobro pogledao.Divio sam joj se te je prislonio na glavu.
Momci kako mi stoji-nasmijavši se okrenuo sam se ka njima

Kazuki vidi prizor borbe. Kao da gleda sa ogromne visine i vidi dvojicu mladih shinobija pred sobom. Na njih pada ogroma ruka - Kazuki shvata da pripada onom stvoru kroz čije oči gleda. Shvatate da gledate prostoriju koje nema ni na jednoj mapi zamka, i da vas ptica vodi upravo tamo. Ukoliko pratite pticu, idući post će vam biti u Shukaku room.