Jutarnji sati su već odavno prošli; sunce je bilo u svom zenitu; grad je vrvio od trgovačkih aktivnosti što se dalo vidjeti i čuti iz daleka. Ishimoto je složio svoju standardnu smorenu facu i uzdahnuo. "Što se mora, mora se..." pomislio je i nastavio dalje ka velikoj ulaznoj kapiji. Ljudi ga prije nisu vidjeli, tako da je dobijao malo sumnjičave poglede, ali je narod procijenio kako Ishimoto nije bio opasan po samom izgledu njegovog lica. Iako njegov povez na očima je budio neka neodgovorena pitanja.
Ishimoto je nastavio dalje svojim putem, ne mareći puno za druge, a ni ne pokušavajući započinjati konverzaciju ni s kim. Tražio je prodavnicu. Kamo sreće da je to jedino što mu je trebalo. Ali za sada, nije bilo ničega odbojnog u ovom selu.
