Armani Clan House

Izgled Armani kuće spolja

Armani House, smeštena u slikovitoj atmosferi edo perioda, predstavlja dom Esaua i njegovog dede, Dragana Šnicle. Ova tradicionalna japanska kuća odiše autentičnošću i ukusom, sa nekoliko soba koje čuvaju bogate uspomene, precizno išivene u vidu najboljih odela u shinobi svetu. Posebna soba za šivenje, vođena ljubavlju prema modi i preciznosti, predstavlja srce doma, prepuna izvanrednih Armani odela i haljina koje svedoče o njihovom istančanom ukusu i raskošnom nasleđu.



Izgled sobe za šivenje

'Deda'

Rekao sam mu dok sam ga budio. Čovek je izbalavio čitavu mašinu za šivenje. Ima mi zardja sve

'Dragane usro si mi dizajn. Draganeee.'

Čovek umro bogtejebo. Da me čuje da ga zovem njegovim imenom, terao bi me da mu krpim krompire na čarapama.

'Dedaaaaaa'

Drmao sam ga još malo, dok se konačno nije dozvao. Sav izbalavljen, dizao je glavu dok sam ja ispravljao svoj sako, ne bi li me deda video izgužvanog. Na njemu, mogao se videti mali metalik emblem svoga klana - Armani.

#554342342423

Armani je bila branša Santona koju je moj djed pokrenuo. Izdvajali smo se kao izvanredni krojači i na toj tituli smo izgradili svoj imidž. Bitni ljudi bi dolazili u naše odaje, spremni da daju čitavo bogatsvo da bi nosili Armani.

Dignuo je glavu, pogledajući pravo u mene

'De budalo, ne umeš kragnu da namestiš kako valja'

Deda Dragan bi polizao svoj palac, a potom bi uzeo da pegla sa istim prstom malu neravninu. Voleo je da mu unuk izgleda kao gospodin, da dostigne nivo ugleda poput njega samog.

Dok mi je peglao majicu palcem, odvratio sam pogled, ne bi li kojim slučajem primetio još koju neravninu. Čim je završio, otrgao bih se (nežno) njegove staračke ruke i laganim koracima bih krenuo ka izlazu kuće, s ciljem da se malo prošetam po hideoutu, razbistrim um. 

'Vratiću se uskoro da ti pomognem!'

Uzviknuo sam dedi, a potom iskoračio.

Nekoliko dana je prošlo od poslednjeg incidenta. Prvih sat dva bi me kopkala čitava interakcija, al posle toga sam već zaboravio. Nisam živeo u prošlosti - što mi je verovatno bila i najjača prednost. Sedeo bih za stolom, ručno šivajući metalne dugmiće na odela koja je deda sašio veče pre.

Svaki šav je bio profesionalno odrađen, svako dugme na svome mestu. Približio sam senbon i konac s kojim sam radio svojim ustima, a potom bih otkinuo konac zubima. Odmaknuo bih parče tkanine (košulju) od sebe, diveći se svom radu

'Samo tako, jedna gotova, još deset'

Kombinujući svoju brzinu i preciznost (0 na sposobnosti lol), svaka košulja bi bila gotova za šta, desetak minuta. Kad se sve to sabere, ta dva sata rada bi mi donela pet solidnih plata, s obzirom koliko je deda uspevao da ih proda svojoj klijanteli.

Složio bih uredno košulje, a potom ih stavio na obližnju slobodnu stolicu koju smo koristili za gotove stvari. Bez obzira na raskoš u koju smo živeli, radionica je bila na nivou amatera, što nije bilo loše, al kad bi iko video frapirao bi se. No, nije sve do radionice nego do majstora.

U medjuvremenu, moj posao za danas je bio gotov. Podigao bih hrpu materijala a potom malo preturao po tkanini - tražio sam odredjenu boju. Od azurne plave do kičaste ljubičaste i smaragdno zelene, tražio sam određenu rozu boju - punch. Traženje je bilo bolno, deda uzme pa rasporedjuje kako mu se hoće - al za sad tu boju sam tražio za personalni projekat.

Nije je bilo u radionici, naćiću je negde drugde sam.

Dok sam se prošetao nazad, glava mi se malo provetrila od slatkog ruma. Kako sam ušao, moj glas se mogao čuti niz dugačkog hodnika

'Stigao sam! Idem do radionice!'

Koja se nalazila svega nekoliko koraka desno od ulaza u Armani kuću.

Ulazeći u radionicu, okačio sam kaput o radnu stolicu, te seo za istu. Materijal koji sam kupio sam raspodelio na stolu, a potom uzeo otprilike da merim pogledom. Znao sam svoje dimenzije, te čitava zbrka oko merenja se mogla izbeći.

Sa krojačkim makazama lagano sam sekao kroz materijal, pokušavajući da se svaki njegov deo iskoristi, dal za neki detalj, il za finalnu kreaciju. Nakon što sam imao isečen materijal, krenuo sam da krojim skelet svoje nove košulje. Deda bi za ovo koristio mašinu, al ja sam bio malčice tradicionalniji po tom pitanju - koristio sam senbone.

#card332

Šav po šav po šav. Košulja koju sam zamislio je polako poprimala svoj oblik. Ruku bih zavukao u ladicu a potom bih iz nje po stolu razbacao čitavu kolekciju Armani dugmića. Koliko ih je bilo, mogao sam klikere da igram s njima. Sati bi prolazili, a moja kreacija je skoro bila gotova.

Sa poslednjim šavovima koji su držali metalik zlatno Armani dugme, moja košulja je bila gotova. Drečavo ružičasto roza - pomalo egzotik za ovaj shinobi svet, al za mene savršena. Bacio sam pogled na nju sa svih strana kako bih eventualno našao neku grešku u izradi (nije je bilo, takav sam prosto bio čoek).

Ponosno, skinuo bih trenutnu košulju i odmah ušao u novu. Ko nov, pogledao sam se u visoko ogledalo koje se nalazilo na sred sobe, otkrivajući sebi svoj nov look.

'Blještavo Esau, prosto savršeno'

Govorio sam sebi dok sam se okretao ispred ogledala. Vidi te obline, koliko se lepo saliva oko struka, te oštrine od kragne.. Nekih 10 minuta sam proveo potpisujem, samo gledajući košulju. A i još 10 nakon toga.

Kratka modna revija je prošla, a ja sam imao spremna posla negde drugde. Pokupio sam sako koji sam ranije okačio na stolicu, a potom oštrim hodom se uputio ka hodniku van radionice. Nisam želeo da se derem, veče je, te sam samo tihim hodom izašao iz kuće, zaključavajući vrata iza sebe.

Jedno desetak dana me nije bilo. Konačno sam stigao kući kad ono.. zatekla me je scena dva npc jonina kako iznose moj krevet, sa sve Draganom ispod kišobrana koji pevuši i diriguje kašikom kojom obično mućka koktelčić.



'To spustite pored cveća.. NE, NE NA RUŽE!'

Uzviknuo je Dragan, koji je istovremeno ugledao unuka Esaua da se vratio.

Ja u šoku što me čovek iselio, on u šoku što sam uopšte živ. Stao je sa dirigovanjem, a potom raspustio jonine (oterao ih unutra na petominutnu pauzu)

'Esau..'

Rekao je. Možda čekao konfirmaciju džadžujući po stanju njegove katarakte svaka njemu čast ako je on mene uopšte uspeo da primeti. Koga i ja sprdam, čoveku upalo dugme za oko.

'Aj vraćaj sad sve nazad. Jebote ne mogu iz kuće izaći a da me ne iseliš kompletno. Poslednji put kad se ovako nešto desilo poslao me na šinobi ekskurziju i zaboravio. Dva dana sam go išao u akademiju rasprodao mi pelene čovek'

Ne znam šta mu je, al ne gine mu starački dom.

'Ošao sam ja na tretman, samo što mi nije pukno kapilar od prizora.'

Ljutito, rekao bih mu

'I sve stavljam na tvoje imeeee!'

Ponekad stvarno nije imao osećaja za feelings.

Pokupio bih se, a potom krenuo što dalje od Armani kuće, barem dok se ded ne smiluje i doplati npc joninima da mi razmeste sve stvari nazad.