Tsuyomoto Inn

Poveći hotel kapaciteta od stotinjak soba, od kojih su većina samačke. Od dodatnih usluga imaju i onsen kao i poveći restoran poznat naširoko po ribljim i uprženim specijalitetima. U hotelu se takođe održava festival koji obeležava smenu godišnjih doba, propraćen plesom ispred hotela i specijalitetima od sezonskog povrća.

Došao je još uvek potrešenog duha od malopređašnjih dešavanja. Zakupio je sobu i propitao se o tome gde bi mogao da preda odeću na čišćenje. Dobio je odgovor da inače ne prižaju takve usluge ali da će ukoliko je neophodno odraditi to za njega. Nije se zahvalio. 

Sledeće je odlučio da se smiri jednim podužem sedenjem u onsen banji. Zatražio je ogrtač kako bi im predao svoju odeću, a potom seo u kupku i iz kantice se iznova i iznova polivao vrelom vodom dok ta vrelina nije utolila njegovu. I dalje bi bio spreman da okači starčevu glavu na šiljak, ali to samo ukoliko bi ga video.

Poručio je nekoliko porcija uprženih ribljih i pirinčanih kuglica, čaj i jednu flašu mirina da mu donesu u sobu, i izabrao jednu od luksuznijih soba kako bi mogao da doživi koliku toliku lagodnost u svom istažiavnju. Postavio je podebelu knjigu na sto i zaseo u stolicu sa satenskom presvlakom i visokim naslonom.

Ubrzo je njegova porudžbina stigla, uz još jednu napomenu da inače ne dozvoljavaju gostima da to rade. Činilo mu se da je posluzi malo neprijatno što je samo u mantilu, pa mu je rukom gestikulirao da je otpušten bez da komentariše njegovo negodovanje povogom Yehudinih prohteva.

Počeo je prevrtati listove, i ispočetka je našao stvari koje se mogu i očekivati u takvoj knjizi, poduži sadržaj, izvornik, zahvalnicu, i predgovor koji objašnjava zašto je baš taj skup autora bio sudbinom predodređen da se bavi tom temom i kako je baš ona od suštinske važnosti. Ironično se nasmešio za sebe. Predgovor je bio nezgodan u tome što je sadržao pokoju bitnu rečenicu zatrpanu pod humku samohvale pisaca što ga je načinilo jako napornim za pročitati. Terao se koliko je mogao, a onda odlučio da za sada nije vredno truda, i da je bolje ostaviti to za neki trenutak kada bude umno sabraniji. Uživao je u svojoj poručenoj večeri, a potom se uputio van kampa.

Kada je doveo higijenu u red vratio se u ugodni ogrtač i još jednom sebi napravio prijatan ambijent hranom i pićem koju je naredio da donesu. Ovaj put je negodovanje bilo nešto žustrije, ali nije izazvalo išta samilosniju reakciju od Yehude.

Otposlao je sobaricu isto kao i prethodni put a zatim mnogo mirnije glave krenuo da izučava štivo. Prvo je otvorio knjigu na mestu gde je ostavio tanki obeleživač koji je štrčao iz njenog vrha pa shvatio da prethodni put kada je počeo da čita nije obraćao nimalo pažnje, te se oseti potpuno izgubljeno. Vratio se nekoliko stranica unazad.

Taj proces čitanja, samozbunjivanja, mrštenja i vraćanja unazad ponovio je nekoliko puta dok napokon nije shvatio da je jednostavnije samo vratiti se na početak knjige i početi odatle. Makar je mogao preskočiti zahvalnice i bespotrebno sentimentalisanje. Izvadio je svesku sa strane kako bi mogao izvući iole bitne stvari iz predgovora.

Završio je uvodno obraćanje i nadao se da će moći da zaroni u iole smisleno gradivo. Naravno, po običaju istoričara, knjiga je počinjala prerano i krivudala previše, dotičući događaje koji nemaju veze sa njegovim domom, niti ikako mogu biti bitan faktor u sadašnjim događajima na arhipelagu.

Prošlo je oko sat vremena i on je uspeo preći tridesetak stranica povelike knjige. Morao je priznati da je bilo dosta preskakanja i kako je on to govorio šupljeg čitanja gde oči samo prelaze preko reči bez da očitaju šta tamo zaista piše. Ipak, uspeo je dokopati se do domorodačkog perioda gde se pre centralizacije kaleidoskop ninji sa različitim uverenjima i moćima borilo oko bogatog komada zemlje. Zadovoljan sobom, odlučio je da se tu zaustavi i uhvati malo svežeg vazduha.