Ulazim u svoju novu kuću okruzenu vrtom. Čim sam prešao prag, osećaj mira i pripadnosti obuzeo me je. Kućica, iako osrednje veličine, odmah mi je dala utisak skrovišta, savršeno uklopljenog u okolnu prirodu sa svojim tamnim, ostarim drvetom i strmim krovom koji se gotovo gubi među krošnjama okolnih stabala.

Unutrašnjost je bila prožeta jednostavnošću i funkcionalnošću, sa podovima od tamnog drveta koji su pod nogama davali osjećaj čvrstine. Prozori sa rešetkama i klizna vrata omogućavali su prirodnu svetlost da obasjava svaki kutak, stvarajući igru svetla i senki koja je dodatno naglašavala mističnu atmosferu ovog mesta.

Ostavio sam svoje stvari pored ulaznih vrata i prošetao kroz kućicu, istražujući svaku sobu. Svaka od njih bila je opremljena minimalističkim, ali funkcionalnim nameštajem, u skladu sa ninja filozofijom koja naglašava važnost jednostavnosti, efikasnosti i skladu sa prirodom.

Posebno me oduševio mali vrt koji se nalazio iza kućice, vidljiv kroz zadnji prozor. U njemu su pažljivo uređene staze vodile kroz skladno raspoređeno zelenilo i kamenje, pružajući savršeno mesto za meditaciju ili vežbanje u tišini.

Osećao sam kako mi se duh smiruje dok sam stajao tamo, gledajući kako se poslednji zraci dnevnog svetla probijaju kroz lišće, obasjavajući moj novi dom blagim, toplim svetlom. Bilo je jasno da će ova kućica biti više od samo mesta za život; ona će biti moj utočište, mesto gde mogu da rastem, učim i postanem pravi ninja.