Egzotična Šuma Rozeae

Setajuci se sumom sa planom da se velicanstveno ime "Kuba" procuje po svetu, trazio sam tragove ljudi, ninji sa kojima mogu uci u kontakt.
Nadao sam se da bi mi mogli biti od velike pomoci jer su 2 glave pametnije od 1, samo taj neko mora da bude onaj pravi, kao sto je moj otac pricao: Bolje sam nego sa pogresnom osobom.
Hteo sam da uzivam u sumi i da ne razmisljam niocemu ali u tom trenutku osetio sam neku jaku povezanost kao da osecam samog sebe u okolini, aura i cakra meni jako poznatog klana su pirkale vazduhom i jurili pravo u mene. Odmah sam znao sta je u pitanju, nisam mogao da verujem da sam naisao na jos jednog clana Uchiha klana, samo moram da ga pronadjem.
Cuo sam zvukove suskanja iza drveta i pomislio sam da je suvise lako da bi neko tu stvarno bio, kad ono bio sam i upravu, nisam imao sta da vidim sem neke lude veverice, u trenutku kada sam okrenuo ledja veverici i krenuo na drugu stranu meni jako poznato lice, pojavilo se ispred mene sa jako ozbiljnom facom kao da zeli nesto od mene. Blago sam se osmehnuo i rekao "Znaci ti si taj, obojica smo iz Uchiha klana a ti si mi tako nepoznat, ko si ti??"

I ako nisam, zeleo sam da mu stavim doznanja da ne zelim nista lose da mu uradim,

vec imam jaku zelju da ga upoznam.

Mozda zajedno uspemo ponovo

da okupimo nas klan

na jednom mestu...

Stajao sam uspravno, držeći jednu ruku opušteno uz telo, a drugu ruku na kuku. Moje oči su budno pratile lično poznatog šinobija ispred mene. Vetar je lagano pirkao kroz moju kosu i nosio ružičaste latice sakura drveća oko nas, stvarajući prividnu mirnoću u šumi.
"Ja sam Gekko, pogodio si da sam iz Uchiha klana. I ti si Uchiha, zar ne, Kuba? Možda ti moje lice nije poznato jer sam se dugo držao u senci, trenirajući i usavršavajući svoje veštine daleko od očiju javnosti i Sela vodopada. Iako smo iz istog klana, naši putevi se do sada nisu preklopili… Pa reci mi Kuba, zašto si ovde? Šta te dovelo do ovog mesta?"
Moje oči su zasijale, izražavajući radoznalost ali i oprez, jer sam znao da svaki susret u svetu ninji može biti potencijalno opasan. Blago sam podigao obrvu, čekajući Kubu da odgovori i otkrije svoje namere. Osetio sam težinu tihog pitanja u vazduhu, kao da je svaki trenutak bio impregniran sudbinskom neizvesnošću.
U svetu u kojem su naši životi vođeni misijom i borbom, gde je svaka odluka odraz našeg unutrašnjeg putovanja, susret između dva šinobija iz istog klana nosi sa sobom težinu prošlosti i neizvesnost budućnosti. Dok smo stajali okruženi lepotom prirode, tišina je bila ispunjena refleksijom i mogućnostima. U toj tišini, čekao sam odgovor koji bi mogao otkriti ne samo namere mog saplemenika, već i deo sopstvene sudbine.

Nakon izvensog vremena sedenja i pricacnja, i deljenja prica o svom zivotu, Gekko i ja smo se veoma dobro upoznali i sprijateljili.
Obecao sam mu jednu stvar a to je da cu da ga upoznam sa Tsumijem. Dok smo sedeli naslonjeni na drvo Sakura, blagi povetarac je nosio roze latice svuda oko nas.
Sve dok u jednom trenutku sve nije zastalo, kao da se vreme zaustavilo, povetarac je prestao da duva, latice su prestale da padaju i krosnje se nisu pomerale, kao da se sve zaledilo i stopiralo u prostoru i vremenu. Hitro sam ustao zabrinuto da vidim sta se desava jer sam pomislio da mi se ponovo ono najgore desava ali nije to bilo vec do nas je dojurila velika bela ptica sa zlatnim ocima koje sijaju, nosila pismo meni i Gekko-u u kome pise da smo pozvani kao i vecina sveta da ucestvujemo u dogadjaju,
i da smo pozvani da sto pre dodjemo u njihovu salu za sastanke. Bio sam iznenadjen ali smo obojica prihvatili i krenuli.
Zastao sam na trenutak i rekao sam mu "samo da znas da ja na ovom mestu u pismu nisam nikada bio, mada sam preputovao mnogo i nema gde nisam bio ali mi se ovo cini kao nesto novo, moramo biti veoma pazljivi a ponovo imam osecaj da cu videti Tsumija na tom mestu slicno kao prosli put, pa vas mogu upoznati, samo ne znam da li si procitao sta se tacno trazi da uradimo i pitam te da li mislim da mi ovo mozemo?"

Sacekao sam jos jednom za svaki slucaj da potvrdi da li mi to

mozemo dok sam gustirao sok i gledao ga pravo u oci, pa ako potvrdi nastavljamo na zadatak...