⦿ Bezizlazna Ravnica

Pred vama se pruža beskrajno prostranstvo pustinje, gde se peščane dine njišu kao talasi. Lobanje i kosti raznih životinja leže rasute po pesku, svedočeći o surovosti ovog mesta. Za one koji se nađu ovde bez vode, svaki korak je borba. Mnogi su izgubili bitku s žeđu, a pustinjski vetar odnosi njihove poslednje jauke u beskraj.

Izbacujem neku siću od chakre kako bih stvorio 100 def. Moje telo postaje čisto kao reka, dozvoljavajući Yunninu da prodje kroz mene s mačem koji nije više imao uticaja. Odskočio bih od njega po ko zna koji put, a potom bih zamahnuo rukom koja je pokupila prethodni lanac jutsua i nadodala dmg sledećem napadu korenja. Korenje kida, izbija sa 2100 demidža, a prateći korenje ide jedan mali jutsu mlaz vode koji bi trebao da ga dovrši (200 dmg).

#card5 #card49 #card411 #card1214 #card24

Njegov mač, srećom, ni sada nije delovao na mene. Odskočio sam na 15 metara od neprijatelja, vidno izmoren. počevši još jedan baraž jutsua. Talas peska, pa senju granje, pa još jedan improvizovani talas peska. Obojica smo bili odlučni da jedan padne, i u tome ćemo izgleda, istrajati..

#card1446 #card1206 #card599

Borba me je već zamarala teško, pitanje je bilo koliko dugo mogu izdržati. Koliko god meni prilika protivnik dao, nisam mogao da se samo odmorim. Triput sam zamahnuo rukom - prvi na redu je bio talas od peska, pa senju granje a zatim zmaj iz vode. Talas - 1100 dmg, granje 700 dmg, zmaj 600.

#card1446 #card1206 #card135

Gasim sharingan, ionako mi nije nešto puno pomogao u borbi. Svoje telo stapam s peskom - želeo sam da vidim šta je protivnik to pametno spremio za mene. U svome zenu - prisedam na tlo, odmarajući se - barem toliko koliko mi to protivnik dozvoljava.

#card1456 #card8

Mač normalno nije imao uticaja, a ja sam se koliko toliko odmorio. Ustajem s tla, bez obzira na protivnikov zaboden mač, i odskačem od njega - 15 metara el klasiko. Brejkujem lanac jutsua i śaljem korenje od 2100 demidža ka svome protivniku.  Potom, ojačavam svoje sand jutsue i šaljem jednog vodenog zmaja od 600 dmg ja protivniku.

#card411 #card1214 #card1460 #card36

Protivnik se pojavljuje iza mene po ko zna koji put, a kao odgovor na njega, šiblje ponovo zaustavlja njegov napad. Doduše, malo me je zakačio al nisam se toliko cimnuo. Skačem opet od njega 15 metara, i počinjem svoje napade iznova. Jedan peščani talas je propratio slab mlaz vode kog je opet propratio još jedan peščani talas. (Prvi talas ima 1300 dmg, slab mlaz vode ima 200 dmg, treci talas peska ima 1100 dmg)

#card1215 #card1461 #card24 #card1452

Zmaj od čiste chakre je samo pojeo moje napade i nastavio dalje ka meni. Da budem iskren, nije mi bilo svejedno. Prekinuo sam lanac, a potom poslao talas peska, pa granje, pa opet talas peska na protivnikov napad. Prvi talas ima 2300 dmg, granje ima 700 dmg a drugi talas 1200, što je dovoljno da sredi protivnikovog zmaja i da kusur nastavi ka protivniku.

#card411 #card1446 #card1206 #card599

Chakra talas je uzdrmao teren. Nažalost, nisam baš video neki prozor za odmaranje. Bilo je vreme da nastavim s baražom kako znam i umem. Korenje kreće da divlja iz semenke i nastavlja na protivnika s 1100 damagea. Zatim, peščana mreža nastavlja sa 1000 dmg, smanjujući cd sand wavea. Za kraj šaljem jedan probojan mlaz vode koji će dovršiti (nadam se) protivnika.

#card1214 #card1457 #card33

#card49

Moje telo se u trenu stapa s vodom al.. Protivnikova silina udarca je naterala moje likvidno telo da se prospe i pljasne po podu. Od siline udarca, nisam znao gde sam konja vezao. Polako padam u nesvest, nesvestan te činjenice.

...

Neko vreme je prošlo, a ja se budim ošamućen, s glavoboljom.. Malo mokar. Ništa nisam znao, sem da je krijumčar pobegao. Bio sam poražen i ponižen, al ako ništa, nije bio ko da dokumentuje moj pad. Ak nadjem artikl u šinobi novinama o meni krijumčar i ja idemo na revanš. Nestajem u oblaku dima..

#card21

Dok sam se spremao za povratak kod Zenoa, stigla mi je hitna poruka iz sela. Bila je to anbu misija. Uzeo sam neophodnu opremu i krenuo na put. Zemlja Pustinje bila je daleko, a vreme je bilo dragoceno. Dok sam se približavao Sabaku, sunce je bilo na zalasku, stvarajući dugačke senke koje su se prostirale preko peska. Peščane dine su se njišile poput talasa, a vetar je nosio sitne čestice peska koje su me šibale po licu.

Pred sobom sam ugledao beskrajno prostranstvo pustinje, gde su lobanje i kosti raznih životinja ležale rasute po pesku. Ovaj prizor svedočio je o surovosti mesta na koje sam došao. Bez vode, svaki korak bio je borba. Mnogi su izgubili bitku s žeđu, a pustinjski vetar je odnosio njihove poslednje jauke u beskraj.

Kako se tama spuštala, odlučio sam da se pripremim za suočavanje s Kuroi Tsume. Njihove sposobnosti percepcije bile su na visokom nivou, pa sam morao biti posebno oprezan. Znajući da je svaki trenutak bitan, postavio sam kamp i započeo planiranje strategije za predstojeću bitku.

Dok je noć polako prekrivala pustinju, spremio sam se za akciju. Krećući se tiho, poput senke, približavao sam se mestu gde su se nalazili civili. Znao sam da su Kuroi Tsume opasni, ali evakuacija civila bila je prioritet.

U daljini sam ugledao nekoliko šatora. Približavajući se oprezno, primetio sam senke kako se kreću. To su morali biti civili. Ali, dok sam se približavao, osetio sam prisustvo Kuroi Tsume. Njihove senzor ninje i stražari bili su izvrsni, osetili su moju chakru. Bili su svesni mog prisustva pre nego što sam stigao blizu.

Iznenada, senke su se pomerile, i suočio sam se sa jednim od njih. Njegove oči bile su oštre, a pokreti brzi. Nisam imao mnogo vremena za razmišljanje. Koristeći svoje senju veštine, napao sam ga korenjem koje je izletelo iz zemlje. Međutim, on je bio brz, izbegao je napad i krenuo ka meni s munjevitom brzinom.

Znao sam da moram biti brži. Koristeći zemljane tehnike, stvorio sam barijeru koja me je zaštitila od njegovih napada. Dok sam se branio, drugi članovi Kuroi Tsume su se približavali. Borba je bila neizbežna, ali morao sam da ih savladam i spasem civile.

Okružen peščanim dinama i neprestanim vetrom, znao sam da je svaki pokret važan. Dok sam se branio od napada prvog člana Kuroi Tsume, osetio sam prisustvo još dvojice koji su mi prilazili s leđa. Njihova koordinacija bila je zapanjujuća, ali nisam imao vremena za divljenje. 

Koristeći svoje senju tehnike, pozvao sam korenje koje je izletelo iz zemlje, hvatajući prvog napadača i onesposobljavajući ga. Njegovi saučesnici nisu bili daleko. Brzo su reagovali, pokušavajući da me napadnu s leđa. Ali bio sam spreman. Stvorio sam zemljanu kupolu koja me je zaštitila od njihovih munjevitih napada.

Dok su gromovi udarali o moju zaštitu, koristio sam trenutak da analiziram situaciju. Moram ih neutralisati brzo i efikasno. Dok su se dvojica napadača koncentrisali na moju kupolu, iskoristio sam priliku i poslao korenje koje je izletelo iz zemlje, hvatajući ih oboje.

Svi članovi Kuroi Tsume sada su bili onesposobljeni. Njihova nadmoćna percepcija i brzina nisu bili dovoljni da me savladaju. Dok sam prilazio onesvešćenim telima, znao sam da moram brzo da evakuišem civile pre nego što pošalju pojačanje.

Sa Kuroi Tsume neutralisanim, pažljivo sam se približio šatorima gde su se nalazili civili. Njihova lica odražavala su strah i neizvesnost. "Došao sam da vas spasim. Pratite me i bićete bezbedni," rekoh im, pokušavajući da im ulijem poverenje.

Civili su se okupili oko mene, i počeli smo se kretati ka sigurnijem delu pustinje. Vreme je bilo ključno, jer sam znao da bi pojačanje moglo stići svakog trenutka. Dok smo se kretali kroz dine, vetar je postajao jači, a pesak je otežavao vidljivost.

Koristeći svoje veštine, stvorio sam zaštitni zid od zemlje, štiteći civile od pustinjske oluje. Kretali smo se brzo, ali pažljivo, izbegavajući potencijalne zamke. Nakon nekoliko sati napornog marša, stigli smo do sigurnog mesta, gde su ih čekali saveznici.

Civili su bili zahvalni, ali ja nisam imao vremena za odmor. Misija je bila uspešna, ali putovanje se nastavlja. Znao sam da me čeka još mnogo izazova, ali ovaj trenutak mira bio je dovoljan da napunim snagu za dalje.

Misija me je dovela do lokacije koja je bila čvorište karavanskih puteva. Po informacijama koje sam dobio grupa razbojnika napadala je karavane i otimala sve što se moglo oteti ostavljajući dosta tela iza sebe. Popeo sam se na jednu dinu i pratio karavan kroz posebno dizajniranu spravicu koja je omogućavala da vidim na daljinu. Čekao sam da vidim koliko će se bandita pojaviti.

Karavan je putovao a iz pravca zapadno od mene ka karavanu potrčala je grupica bandita. Na brzinu sam uspeo sve da ih prebrojim i došao do najomrženijeg i najnesrećnijeg broja. Bilo ih je tačno trinaest. Nisam hteo da im dam priliku da nekog povrede ili da me uoče pa sam odmah krenuo da radim znake rukama i korenje je poltelo ka njima.

#card1214

Dmg 1000.

Veliki broj protivnika nije uspeo da se snađe i bili su probodeni korenjem. Šačica bandita koja se ipak snašla i uspešno odbranila sada se nalazila rasuta po celom terenu. Napadi su jurili sa svih strana pa sam se spojio sa peskom ispod sebe i sve izbegao. A zatim je korenje krenulo da izleće sa svih strana terena ka protivnicima. Nadao sam se da će ovo biti sasvim dovoljno.

#card116 #card1222

Svi protivnici bili su na zemlji probodeni korenjem. Ova borba bila je lakša nego što se nadao. Očito su banditi napadali u grupi i tako bili jači, dok individualno niko od njih nije bio dovoljno jak. Napadi su poleteli ka meni i odmah sam odradio znake rukama stvarajući svuda oko sebe zemljane zidove. Čim sam završio sa misijom krenuo sam dalje.

#card108