Na početku, mesto je obavijeno tišinom, samo povremeni šum vetra kroz granje drveća otkriva da se nešto sprema. Sunčeva svetlost igra kroz lišće, dajući nagoveštaj promene koja dolazi. Kako se krećete dalje, put vas vodi kroz raznolike pejzaže - guste šume, prostrane livade, uzvišene planinske vrhove. Svako korak donosi osećaj iščekivanja, kao da se mesto priprema za nešto veliko.
Na kraju, mesto otkriva svoju pravu suštinu. Možda je to vrh planine s prelepim pogledom, koji sada svedoči o dolasku oluje ili mirna obala jezera koju narušava bučna aktivnost. Kraj je poput tačke preokreta u priči, mesto gde se sve menja i transformiše, ostavljajući vas zapanjenim i uzbuđenim pred onim što dolazi.
Re: Mesto Početka i Kraja
Dok su se Yabai i Mujin približavali lokaciji, atmosfera je bila prepuna napetošću. Njihovi koraci su odjekivali tiho kroz okolinu, dok su oči pažljivo skenirale svaki detalj okoline. Njihova prisutnost nije bila neprimećena, jer su ptice na granama prekidale svoje pesme, a šuštanje lišća je postajalo sve tiše, kao da je priroda i sama zadržavala dah.
Uskoro stižemo.
Njihova očekivanja su bila visoka, ali nisu imali jasnu predstavu o tome šta ih tačno čeka na ovoj lokaciji. Bili su puni nade i uzbudjenja, ali i opreza, svesni da su situacije poput ove često sklone neočekivanim obrtima.
Kruže priče da niko nije izašao iz ovog mesta a da nije doživeo neku bitnu promenu u svom životu, nadam se da mi necemo biti izuzetci.
Konačno, dok su stigli na odredište, osetili su kako se atmosfera menja. Mirna obala jezera sada je bila uzburkana, a tiha šuma postala je puna zivota, jakim vetrom i nekoliconom zivotinja koje su pravile primetnu buku. Osetio je kako adrenalin pulsira kroz njega, svestan da ce nesto uskoro definitivno dogoditi, sto ce promeniti sudbinu njihovih zivota, a mozda i celoga sveta.
Osecas li isto sto i ja?
Nakon toga, duboko je udahnuo, pokušavajući da smiri svoje uzbudjeenje. Kako je izdahnuo, moglo se primetiti da se njegovo stanje postepeno smiruje. No, iznenada, atmosfera je postala hladnija, a vazduh je postao oštar. Snežne pahulje su lagano počele da padaju, stvarajući beli pokrivač na tlu, dok je jezero ispred njih polako počelo da se zamrzava, stvarajući kristalne ploče leda.
Okolina je postala tiha i mirna. Životinje koje su prethodno stvarale buku povukle su se u svoja skrovišta, ostavljajući samo zvuke tišine. Sve je delovalo kao da je vreme stalo, dok su Yabai i Mujin stajali tu, uronjeni u osećaj tišine i čekanja, spremni na ono što će doći.
#card1405 #card1420
Sada mi je deluje bolje.
Re: Mesto Početka i Kraja
Približavajući se našoj destinaciji osjećaj nestrpljivosti je rastao negdje u mojim prsima. Bio je to neobičan osjećaj, jer inače bih ovakve emocije povezivao samo prisjećanjem na svoje djetinjstvo. Na kraju svakodnevni život na liniji je donekle i prigušio ovakve osjećaje. To jeste, tako sam do sad mislio ali ovo mjesto mi je dokazivalo drugačije.
Živi svijet do malo prije živahan oko nas je zanjemio. Koliko god mi pokušali da zadržimo osjećaj našeg prisustva pod kontrolom ovo mjesto nam to nije dozvoljavalo. Mogao sam da zaključim da je Yabai bio u istoj situaciji kao i ja po njegovim rječima. Nevjerujem u sudbine i takva koješta ali igrom slučajeva u prošlosti figure velikih snaga su ovdje prošle kroz ključne djelove svoga života. Neki su ga zvali ukletim ostali svetim pa sam pristao da dodjem ovdje iz čiste radoznalosti.
Nisam ni primjetio kad smo stigli zbog isprespletanih emocija i osjećaja. "Osjećaš li isto što i ja?" Na njegovo pitanje nisam morao odgovoriti obadvojici nam je bilo jasno.
"Definitivno,ovomjestojekaosadrugogsvijeta."
Reče mu zauzevši svoje mjesto na staroj srušenoj strukturi malo iza njega.
Ubrzo Yabaieva chakra stimulisana njegovim emocijama poče da pulsira i u talasima oko njega smrzava okolinu. U istoj situaciji kao i on počeh da svoje trenutno ojačano stanje primjenjujem u svrhe razotkrivanja ovog čudnovatog mjesta. #card252 Medjutim osim Yabaia i njegovog vrtloga chakre ovo mjesto je bilo sasvim normalno. Medjutim tada u momentu jasnoće nova paralela svijeta mi je na par milisekundi se pojavila u dometu senzora. Toliko kratko da sam mogao pomisliti kao da sam je samo zamislio.
Ako stvarno nisam umislio ili pogrješio u svojoj dedukciji ovo mjesto zrači energijom drugačijom od chakre.
Re: Mesto Početka i Kraja
Na samom početku tik nakon uspješno obavljene misije Ibuki i Shohei su se zaputili ka lokaciji koja nije bila poznata mnogim zbog sinisternih priča koje su se vezale za njeno ime. Njihova sinergija je poput taktičkog plesa, gde jedan završava rečenicu koju drugi započinje, stvarajući harmoniju u njihovom zajedničkom cilju.
"Ovo mi miriše na uspjeh a tebi? Da budemo sigurni ja ću da se malo podignem u vazduh ali sam iznad tebe svaki tvoj korak!"
#card1453
Shohei se uzdiže iz senke guste šume, čije drveće šaptom priča priču o prošlosti. Sunce igra s njegovim ožiljkom, stvarajući zagonetnu igru svetlosti i tame na njegovom licu, dok svaki metar leta donosi osećaj iščekivanja u vazduhu. Planinski vrhovi dočekuju svakog posjetioca poput stražara koji šapuću o dolasku oluje, dok livade svedoče o promenama koje će uskoro zapljusnuti obale života osobe koja istraži lokaciju u njenom punom kapacitetu.
"Ko su oni! Moram da pronađem tragove i informacije."
U momentima dok je letio iznad šume kojom je Ibuki koračao mozak mu je skrenuo na drugu stranu, onu koju nije mogao toliko da kontroliše. Jezive misli su počele da dopiru do njegove jave. Na momente kao da je osjetio da ožiljak koji je sam sebi napravio na desnoj ruci - VENDETTA - počeo da gori i da ga tjera prema naprijed. Izgubio se na trenutak u mislima jer nije znao šta i koga prije da povrijedi i iskasapi. Par slika je proletilo ispred njegovih očiju prikazivajući rituale ¨Krvavog Orla¨ kojeg je on izvodio nad osobama čija imena nije znao ali izgled je bio uklesan u njegovu psihu.
"Probudili ste ono u meni što sam davno potisnuo...monstruoznost...manijački instinkt da vam isčupam kičmenu srž i bacim psima!"
Na trenutak misli su prestale, veoma hladan zrak pri samom proplanku je počeo da hladi njegovu glavu i tijelo te samim tim je počeo da se fokusira na ono ispred sebe. U tom trenutku, Shohei stiže na prelep pogled s vrha planine, gde vetar nosi obećanje nečeg većeg uočavajući dvije figure u samoj oluji pahuljica koje je na prvi pogled mogao relativno da prepozna ali mu nije bilo jasno zašto su i oni ovdje. Sletio je niže prema Ibukiju ali sama mećava pahulja se kosila sa njihovim vidom.
Re: Mesto Početka i Kraja
Još jednu u nizu misija bila je uspešno rešena. Taj njihov timski rad delovao je vrlo efikasno. Bilo kako bilo u oblasti u kojoj su završili svoju misiju od lokalnog prodavca raznih prirodnih čajeva čuli su za mesto Početka i Kraja. U početku je bio skeptičan što se cele te priče ticalo, ali povučen događajima iz neposredne prošlosti rešio je da da šansu tom mestu.
"Slobodno, ja ću osmotriti okolinu sa zemlje." - reče saborcu i skoncetrisa se ne bi li osetio bilo koji nepoželjni izvor chakre.
#card10
Dok je koračao pejzaž pred njim se menjao, šume su prelazile u livade koji su se zajedno sa rekom utapali u jezero, sve do proplanaka i planine. Snežna mećava delovala mu je kao samo još jedan novi efekat prelepe prirode, ali ovog puta u njoj je osetio chakru.
Ubrzo pored njega sleteo je Shohei sa informacijom o dvojici ninji ispred njih. Odmah se foksuirao očekujući borbu, ali trudio se da zadrži smiren stav koji ga je odlikovao i koji je trenirao godinama kroz njegov put samuraja.
"Budi na oprezu, možda misija još uvek nije gotova" - okrete se na trenutak ka Shoheiu, a zatim pogled usmeri prema siluetama koje su se skrivale iza snežne mećave.
Koračao je ka njima smelo, bez trunke oklevanja. Neizvesnost koju je osećao povećavala se svakim korakom.
Re: Mesto Početka i Kraja
Kroz gusti snežni pokrivač koji je prekrio tlo, dve siluete su se nazirale kako se polako približavaju. Instiktivno je stvorio svoj ledeni mač, preplavljen sumnjom i oprezom dok je posmatrao dolazeće figure. Atmosfera je bila napeta, svaki korak je bio popraćen zvukom prigušenih koraka u snegu, a sve oko njih je izgledalo kao da je zarobljeno u vremenu.
Mujine, budi na oprezu.
#card1407
Dok su se siluete bližile, osetio je kako mu srce ubrzano kuca. Bio je svestan da se ovde, na ovom mestu koje je izgledalo kao početak i kraj sveta, o sudbini odlučivalo. Njegova sumnja postala je sve intenzivnija, ali istovremeno je osećao neobjašnjivu privlačnost, kao da je njihov susret ovde, na ovom mističnom mestu, deo nečeg većeg.
Kako su se siluete približavale, led na Yabaijevom maču počeo je da se topi shvativsi ko im dolazi. Blagi osmeh se pojavio na njegovom licu, a svaki korak prema njima bio je korak prema otkrivanju sudbine koja ih je ovde dovela. Ovaj trenutak, ovde na mestu koje je vazilo za pocetak i kraj, bio je više od susreta, bio je svedočanstvo o moći sudbine i njihovoj spremnosti da se suoče s onim što dolazi. Tiho progovori Mujinu.
Izgleda da ovo mesto zaista...
Zastao je na pola svoje recenice, zaista iznenadjen ovim prizorom. U tom trenutku, shvatio je da ovo nije obicna lokacija; bilo je to mesto gde se sudbine prepliću i gde se radjaju nove mogućnosti. Njegov pogled je sada bio upucen prema Shohei-u i Ibuki-u.
Ko bi rekao? Izgleda da se opet srećemo.
Obratio se Shoheiu i Ibukiu sa blagim osmehom na licu.
Iskren da vam budem, došli smo na ovo mesto zbog legendi koje su kružile o njemu. Verovao sam da će se nešto dogoditi čim sam kročio ovde, ali baš susret sa vama..
Njegove reči su zastale na trenutak dok je pokušavao da pronadje prave reči koje bi izrazile čudnovati osećaj koji je preplavio njegovo srce. Pogledao je Ibukija i Shoheia s dubokim poštovanjem, svestan značaja njihovog susreta na ovom cudnovatom mestu.
Ovo mesto ima neku neobjašnjivu moć i sada, dok smo ovde zajedno, osećam kao da niti sudbine ponovno plešu oko nas, kao i prvi put kad smo se upoznali. Mogao sam videti u vama istu težnju za nečim većim, istu glad za promenom. Kada sam predstavio svoj plan, primetio sam da ste ga prihvatili s otvorenim srcem, spremni da se pridružite u borbi za iste ideale. Delimo slična mišljenja i vrednosti, i imam osećaj da zajedno možemo ostvariti sve naše ciljeve.
Njegov pogled je sada skrenuo i prema Mujinu, a zatim se vratio na Shohei-a i Ibuki-a. Davajuci do znanja da se sada obraca sve trojici.
Znate li kako nastaju Bogovi i Lideri ovih drustva? Sva živa bića žele da veruju u nešto veće od sebe. Ne mogu živeti bez slepe poslušnosti. I kako bi pobegli od tereta te vere, oni u koje se vera polaže, traže nekoga još većeg od sebe. A zatim i ti ljudi traže nekoga još jačeg. Tako se radjaju svi lideri. Tako se radjaju svi Bogovi.
Nakon sto je ispricao kratku pricu, odlucio je da nastavi.
Verujem da smo jaci od toga, da zajedno mozemo promeniti ovaj svet, a ne traziti utehu i spas, te biti manipulisani od ljudi sa vrha koji kroje sudbinu svima! Jedina stvar koja može pobediti lidera je drugi lider. A jedina stvar koja može pobediti Boga je drugi Bog. To je zakon ovoga sveta! Zelim da se udruzimo i prevazidjemo svakoga!
Re: Mesto Početka i Kraja
Nekad se zapitam da li je ovaj Yabai samo sarkastičan ili ozbiljno zabrinut kad me ovako upozorava na jarane sa kojima smo pili prije neku sedmicu.
"Hehjošsamjasenzorninja,trebalobibitiobrnuto."
U svakom slučaju i velika snaga ovih ljudi me nije brinila, pogotovo otkako mi se onaj mladić ispovjedio kao da smo najbolji kumovi.... Tako slušajući Yabaia kako ispovjeda svoje ciljeve našim novim prospektima nisam mogao da ne pomislim.
Ili je hrabar ili jednostavno ima toliko povjerenja u ovo mjesto. Ipak ne sreće se svaki dan osoba koja će ti otvoreno u lice reći da mu se pridružiš u trganju moći iz ruku koje su je držali prije nego što smo se i rodili.
"Hehebezsumljeimajedantežakparzasvojegodine."
Stvarno trebam da se uozbiljim njegov način izlaganja iako ekscentričan, nije bio za podsmjevati se. Pogotovo kad se shvati o čemu se stvarno priča ovdje, neko može samo da zamisli šta ga je moglo natjerati na ovakav neoprostiv poduhvat. Naš cilj nije isti ali za obadva je potrebna jedna uzajamno preko potrebna vrjednost.
Koraci su postajali teži, zrak je postao tanji u momentima kada su se približavali siluetama koje su se nalazile nedaleko od njih. Pahulje kao hladna oštrica šurikena je na momente ometala njhovo marširanje kroz mećavu koja je u ovo doba godina bila veoma čudna ali sama lokacija na kojoj su se nalazili je bila i više nego surealna. Da li su te siluete bile samo san ili java nisu mogli da znaju dok ne dođu u fizički kontakt sa nima.
"Pazi se, ajde da budemo maksimalno oprezni sa...."
Nije stigao završiti rečenicu jer su se pred njegovim i Ibukijevim očima ukazale dvije veoma poznate osobe. Sama priroda kao da je stala na sekundu, životinje koje su bile relativno aktivne u momentima njihovog penjanja kao da su bile zamrznute u mjestu a jedina stvar koja je prolazila kroz njegovu glavu su te čudne stepenice sudbine koje te vode u životu sprat gore pa onda na momenat sprat dole. Yabai i Mujin, dva veoma sposobna shinobija sa kojim su on i Ibuki podjelili par žešćih časica sakea su izgledali iznenađeno kao i oni ali u isto vrijeme sa blagim osmijehom na licu.
Nije mu trebalo puno da i on opusti svoje napeto tijelo i uzvrati jednim prijateljskim osmjehom jer da je mogao birati sigurno bi izabrao te ljude koje je upoznao u trku, možda je baš ovo mjesto bilo lokacija za dublju priču koja se rodila u njihovim glavama dok im je krv bila puna koncentracije sakea.
"Prava je čast vidjeti vas u ovoj gužvi."
Dodao je kroz lagani smijeh koji je ispustio kako bi na momenat pokušao da opusti atmosferu. Ipak su svi oni bili osobe koje su sasvim slučajno ukrstile svoje životne puteve na veoma neočekivanom mjestu sada već po drugi put. Malo ironije nikada nije bilo na odmet u njegovim upoznavanjima ali ovo nije bilo klasično upoznavanje, osim njih i par životinja koje su bile raštrkane u okolini samog vrha nije bilo žive duše.
Slušajući Yabaia i Mujina kako iznose svoje ideje i zahtjeve igrao se sa malim skalpelom u svojoj ruci kao sa novčićem koji se prebacivao između prstiju jedne šake, to je samo bio jedan od njegovih mnogobrojnih načina da ostane maksimalno koliko je moguće smiren i na prvu ne pokaže previliku dozu ekstatičnosti. Ali onda kao iz vedra neba, grom u njegovim mislima, svjetlo na kraju tunela, misao se urezala u njegovu psihu.
"Nas je ovdje trenutno četvoro!" dodao je obrateći se svima Ibuki, Yabai i Mujin.
"Vjerujem da je svako od nas iskusio crninu prošlosti i na momente osjetio tamu budućnosti. Zašto da to bude svijet! Zašto da neko odluči koliko je bilo kod od nas prisutnih ovdje sposoban i vrijedan, kao da smo ovce na koje se udara pečat. Ja nisam nikad bio to, niti želim. Imao sam svoj put dok nisam upoznao ovog čovjeka!"
Potapšao je Ibukija po ramenu u znak zahvalnosti.
"Sa njim imam posebnu priču, ali ne verbalnu nego praktičnu, čitamo govore tijela jedan drugom u borbi i van nje. Tako sam shvatio da je on jedna od osoba koja može da smiri psihu tako što ćemo zajedno uživati u borbi i tako izaći kao pobjednici."
Potom se okrenuo Yabai-u gledajući kao da ga razumije apsolutno ali mu fali par riječi, stojao je tako minut do dva zamisljen, polu otvorenih usta kao da želi nešto da kaže ali je onda pronašao pravu riječ koju je tražio.
"Sa tobom sam možda najmanje konverzacije imao, ali vjerujem u to što govoriš. Osjetio sam to na vlastitoj koži kao i u duši kada je osoba koja mi je značila sve osjetila to na svojoj koži. Zašto ona a ne ja?! Ko ima pravo da odluči o tome? - NIKO! Gledamo svi svaki dan jednu te istu stvar i pravimo se na momente kao da nije problem, ali imamo taj dar da prepoznamo to. Bogovi koje si spomenuo mogu samo da se vrate tamo odakle su došli... Lideri su iskvareni sami po sebi, a Bogovi nikada nisu osjetili šta znači biti vezan za sistem željeznim lancima!!"
Veoma ljutito prema samoj ideji božanstva pljunuo je na pod te ugazio samo mjesto par puta dok je pričao o Bogovima i božanstivma ovog svijeta. Mujin osoba koju je upoznao spavajući na drvetu je trenutno imala najpozitivniji duh od njih prisutnih tako da je konverzacija bila dosta vedrija sa njim iako nije bježao ni od ozbiljne, čak šta više perfektan balans i jednog i drugog je bio ključ uspjeha. Potom se okrenuo Mujinu sa blagim osmjehom na svom licu.
"Pričaš o simbiozi, apsolutno te razmijem, slažem se da je to ključ uspjeha. Ja možda lično ne mogu da vidim razlog zbog kojeg ti spominješ izdaju niti želim....Možda me bolje shvatiš kada ti predstavim kako ja nas vidim, na ovom okrutnom a u isto vrijeme veoma mističnom mjestu!"
Pogledao je u sve redom pa onda u nebo.
"Ima jedna priča koju sam čuo par puta kao djete a sada mi dolazi pred oči kako stojim sa vama ovdje. Četiri Božanske Vlasti, svaka specijalizovana u nečemu, nisu nikada bili u konfliktu a pomoću pravila i poštovanja između njih nisu dozvolile da se to desi. Vladati nad nečim znači voljeti to nešto. Nas je ovdje 4, sada da uzmemo parče papira i napišemo neki segment društva garantujem da bi bili različiti. Tako i u ovoj priči, imamo ono što personalno volimo, ali nikada nije dozvoljeno stati na put nekome ko ide prema onom što voli. Samo tako možemo naprijed....I samo tako možemo pokoriti sve, i razbiti krug društva kompletno do njegovih temelja!"
Re: Mesto Početka i Kraja
Siluete koje su se nazirale kroz zamršenu mećavu sada su dobile jasne konture poznatih lica. Ni na kraj pameti mu nije bilo da će baš tu dvojicu da sretnu na mestu kao što je ovo. Oči su mu se prilagodile i mećava više nije uticala na njegov vid.
"Poštovanje gospodo, vas svakako nismo očekivali da sretnemo." - reče klimajući glavom u znak pozdrava.
Taj jedan mali sastanak koji su imali u nekoj kafani kojoj se više ni imena ne seća, ostavio je jak utisak na njega. Iz samog tog sastanka protekao je taj poslovni odnos koji je imao sa Shoheiem. U tom trenutku ni slutio nije da će to postati nešto mnogo veće od kraktog razgovora.
Sa velikom pažnjom slušao je šta su njih trojica imali da kažu, slagao se sa većinom stvarim, mada mu se način na koji su to iznosili nije preterano sviđao, bilo je nekako previše pretenciozno(mnogo serete) i nije voleo kada mu se ljudi tako obraćaju. Takva vrsta govora uvek ga podseti na jednog lokalnog kmeta koji je želeo da upravlja selom u potpunosti. Nikada neće zaboraviti kakva je to zapravo kukavica bila i kako je klečao moleći za život dok mu koska u obliku mača nije odvojila telo i glavu.
"Iz svega što ste do sada rekli mogu da zaključim da ni vi kao ni ja ne volite preterano trenutno podelu vlasti u svetu. Sam incident koji je Akumetsu grad izazvao na venčanju ubivši više stotina ljudi bio je daleko od ispravnog načina rešavanja bilo kakvog problema koji su imali sa samim Shiroi ostrvom. Takođe za takav incident krivim i samog organizatora Watatsua koji se nije pobrinuo za bezbednost svojih gostiju." - zastao je na trenutka ne bi li udahnuo, a onda nastavio. "Zbog svih tih događaja i naše međusobne povezanosti kroz ideje i pogled na svet koji imamo, predlažem da pakt koji imam sa Shoheiem proširimo na svu četvoricu ne bi li kroz par godina bili u stanju da svrgnemo te Lidere i Bogove kako ih nazivaš." - završi rečenicu čekajući šta će se dalje desiti.
Izgleda da su lokalne legende vezane za to mesto bile tačne, osetio je neki nalet pozitivne energije, kao da je znao da čini ispravan korak i da će na ovaj način promeniti tok istorije i ostati upamćeni u istoj kao veliki ljudi.
Re: Mesto Početka i Kraja
Dok su Mujin, Shohei i Ibuki iznosili svoje perspektive i planove, pazljivo je razmatrao svaku reč. Svestan je bio da ovaj susret nije samo slučajnost, u svakoj rečenici njegovih saveznika pronalazio je odraz svojih sopstvenih uverenja i ambicija. Duboko u sebi, osecao je kako se svet oko njih menja, kako ce sudbine njih četvorice uticati na tok istorije. Iako je veoma zadovljan onim sto je cuo, osećao je kako raste odgovornost koja leži na njegovim plećima. Ali istovremeno, osetio je i nešto drugo, nadu. Nadu da zajedno, uz medjusobno poverenje i podršku, mogu da ostvare nemoguće.
Hvala vam...
Osetio je kako ova jednostavna, ali iskrena rečenica odjekuje kroz prostor, dopirući do srca svakog prisutnog. Bio je to trenutak duboke povezanosti, trenutak kada su se reči pretvarale u osećanja koja su obuhvatala svu snagu njihovog savezništva. Ovaj trenutak je bio poput svetlosti na kraju tunela, znak da su na pravom putu. Duboko je udahnuo, ispunjen osećajem zajedništva i odlučnosti. Njegove oči su obišle svakog pojedinca prisutnog u tom trenutku, izražavajući zahvalnost i poštovanje prema svakom od njih. A jedino što je bio izgovorio bilo je samo prosto i jednostavno "Hvala." Nije imao potrebu da kaže ništa drugo u tom trenutku. Puštao je tišinu koja je nastala nakon njegove rečenice, svestan da njegove reči nose težinu koju je želeo da prenese. Posle nekog vremena, koje je proslo, odjednom je jasno i glasno progovorio.
Hakai ! - Uništenje.
Ime koje je dao, kao da je odjekivalo kroz prostor i vreme. Odlučio je da objasni zašto je baš taj naziv zauzeo mesto.
Da bismo nešto novo stvorili, staro mora biti uništeno. Iz tog razloga predlažem da naša organizacija nosi ovakvo ime. Hakai će biti simbol naše odlučnosti da promenimo svet, da uništimo ovu i da stvorimo novu, bolju budućnost za sve nas. Neka naša vizija bude poput feniksa, koji se radja iz pepela prošlosti. Neka naša moć bude u sposobnosti da preoblikujemo svet iz temelja, dajući mu novi život !
Zavrsio je svoj motivacioni govor, osećajući kako svaka izgovorena reč doprinosi jačanju njihovog savezništva. Sada je došao trenutak da saopšti svoj plan, jer iako su njihovi ideali bili ujedinjujući, morali su započeti od nečega. Iako je njihova zajednička moć bila velika, shvatao je da je još uvek daleko ispod moći ostalih frakcija u svetu.
Prvobitni plan je da trenutno pronadjemo odgovarajuću lokaciju koja će biti naša baza. Imam jedno mesto na umu koje smatram idealnim za naše potrebe. Nakon toga, planiram da se angažujemo u različitim aktivnostima širom sveta kako bismo napredovali i razvijali se. Iako smo sada zajedno mnogo jači, svestan sam da je naš uticaj i dalje znatno manji u poredjenju sa ostalim velikim silama. Već ste upoznati sa mojim trenutnim načinom rada. Želim da održavamo balans moći medju ostalim frakcijama, sprečavajući bilo koju silu da previše dominira i stekne dovoljno snage da pokori sve ostale. Jedina stvar koja sprečava ovaj svet da padne u potpunu propast jeste to što nijedna strana nije previše moćna. Iz tog razloga sam zeleo da raspodelimo kristale svakom po malo. Vremenom ćemo jačati i razvijati se, sve dok ne postanemo dovoljno moćni da ostvarimo naše prave ciljeve.
Re: Mesto Početka i Kraja
Slušajući srcoparajuće ideologije koje su se poklapale sa ambicioznim snom mladog Yabaia me je izmorilo. Ne znajući kada sam uopšte zaspao, na srušenoj strukturi sam se probudio tik u vrijeme kraja plana početnih koraka organizacije. Nije kao da sam ih čuo više puta od entuziastičnog shinobia koji nije mogao da dočeka da udje u sukob sa svima koji služe trenutnim velikim glavama. Blago pročistivši svoje grlo u nadi da niko nije zapazio moj prozor nepažnje tokom bitne priče. Nisam ja kriv moje godine su me počele sustizati, pa je opravdano ponekad odmarati oči......Ipak 26 godina nije malo. Haaah kako godine lete......
Samo možemo da spustimo glave i čekamo svoje vrijeme. Oni koje svoje vratove drže pravo ka nebu su brzo uskraćeni kao naj običnija vlas pšenice. Previše je bilo primjera kako u današnjici tako i u sve zatamljenijoj prošlosti. Sama pomisao mi je okretala stomak naopačke, prisjećajući me na sjećanja mojih roditelja.
Još jednim pogledom predjoh preko prisutnih. Momci su prespremni sa njima ovaj ludi cilj više i nije toliko lud. Da sam na suprotnoj strani zabrinuo bih se za budućnost...........Sva sreća pa nisam hahaha. Medjutim dosadno bi mi bilo da ovo završimo ovako. Trebamo da podjelimo zdravice u malim tanjirićima i sve to da bi bilo zvanično. Taman još malo bolje ispletemo plan akcije pod opuštenijom atmosferom.
Rekoh im sa širokim osmjehom i zezajućim pogledom uperenom ka mome drugu. Moglo bi se malo ogrebati na njegovu sreću izazvanu ovim okupljanjem ko zna kada ću opet imati priliku.
Re: Mesto Početka i Kraja
Hakai, hakai, hakai....ime je nosilo svoju težinu koja je bila i više urezana u misli kada je Yabai izgovorio. Svako slovo za sebe je bilo prodorno. Očigledno su to bili ideali koji su stojali iza samog imena, a njihova težina je u isto vrijeme bila i primamljiva i opojna za um kao što je njegov. Svidilo mu se to,sekunda, minute su prolazile veoma brzo. Slušao je njegov monolog koji je u 90% bio isti kao i ono što bi sam rekao da je trebao ili bio u prilici.
Klimnuo je glavom zatvorenih očiju par puta u znak podrške i slaganja sa onim što su ostali prisutni zborili. Neke ideje manje, neke više ali ono najbitnije sve je podržavao. Da li je to bila neka konekcija između njih samih ili konekcija preko određenih ideala nije znao, jedno je sigurno bilo a to je da mogu i trebaju udružiti svoje mogućnosti i vrijeme kako bi ostvarili taj cilj.
"Apsolutno se slažem sa tobom Yabai, ajde povedi i pokaži tu lokaciju. Vjerujem da nećemo imati mnogo toga protiv nje hahahaha!" - dodao je uz blagi smijeh u svome tonu
"Uvijek može piće na njegov račun ali hajde da prvo razgledamo tu lokaciju koju je Yabai zamislio. A mislim da smo Ibuki i ja pronašli neku finu misiju da odradimo nakon toga onda." - odgovorio je Mujinu kroz jedan blagi ton u svome glasu te pogledao u Ibukija
Re: Mesto Početka i Kraja
Ta pompeznost u glasu mu je još uvek smetala, ali nekako je krenuo da se navikava. Svakako će u budućnosti provoditi dosta vremena sa tim ljudima. Saslušao je šta su sve imali da kažu, a onda malo razmislio o tome.
Ideja da naprave neki vid organizacije koja će da deluje, na početku u tajnosti mu se jako svidela. Tako će konačno moći da urade nešto dobro za običan svet, za ljude koji nisu sposobni da sami brane sebe i svoje bližnje. Bio je svestan da sve velike svetske sile imaju špijune svuda po svetu i da ta njihova družina neće dugo ostati tajnovita.
"Pre nego što se sazna za našu družinu trebali bi testirati našu snagu, a nakon toga i ojačati kako bi mogli da se suprostavimo drugima." - posle par trenutaka razmišljanja izneo je svoje mišljenje.
Ime i ideja da nađu neko mesto koje je prikladno da postane njihovo utočište mu se takođe svidela. Tokom svojg putovanja u potrazi za sticanjem novih veština proputovao je dosta sveta i znao je dosta mesta koja bi bila prikladna za tako nešto, ali sve to desilo se jako davno i više nije bio siguran da ta mesta uopšte i postoje, pa se predao sudu mladog Yabaia.
"Mislim da je vreme da krenemo." - reče i zaputiše se sva četvorica u istom pravcu.
