Polje HoLoHo

Lagani vjetric ...

Miris prirode i zivota ...

Zvuk koji smiruje dusu ...

Sunceve zrake griju krv ...

Divljina nije toliko zastupljena ali uvijek dobrodosla ...

Mjesto gdje su svi prijatelji i svaki zivot je dragocijen ....

Lepeze, izbegavanja, munje.. Nakon godina haranja kvazi tennina i jonina, ovaj neprijatelj je izgleda bio pravi protivnik za njega! Brzim znakovima ruku, stvaram uchiha barijeru koja će me odbraniti od protivnikovog napada.

#card1382

Povlačim potom rukav, montirajući metalnu kandžu koju odmah ispaljujem ka protivniku.

#card395

Preventivno, moje telo postaje jedno sa vodom. Borba je postajala sve zanimljivija i zanimljivija. Nadajući se da protivnik želi da nastavi ovu borbu, tlo ispod njega je omekšalo još jednom, pokušavajući da ga uvuče i onesposobi. Zanimalo me je kakvog će asa u rukavu sada da izvuče.

#card49 #card1459

Čitava priprema koja je trajala nekoliko poteza svela se na ovaj momenat. Lanac jutsua koji se stvorio ojačalo je moj sledeći napad korenjem koji je dopola neutralisao napad stunovanog protivnika. Zatim iz ruke ispaljujem mlaz vode od 950 dmg koji će dodatno neutralisati napad. Za kraj, stvaram chakra barijeru koja zaustavlja ostatak damagea.

#card411 #card1214
#card24 #card239

(2100 dmg korenje, 420 zag, 950 dmg mlaz vode, i na kraju 700 def)

Primam svega mizernih 200 damagea, a potom prilazim stunovanom protivniku i dovršavam ga. Mrtvo telo vadim iz peska, a potom proveravam njegovo telo - tražeći Seiki kocku.

#card332 #card19

Čitava borba i smrt protivnika se svela na to da nije posedovao Seiki kockicu.. Šteta, al život ide dalje. Šutiram njegovo beživotno telo nazad u peščanu rupu iz koje sam ga izvukao, a zatim laganim koracima napuštam borilište, uputivši se ka sledećoj destinaciji.

Stigavši do odredišta odlucio je potraziti ima li tu koga ko zna nesto o artefaktima ili ih cak posjeduje u daljini je vidio ninju kako sjedi, da je bio normalan prolaznik popricao bi sa njim ali ovako najbolje bi bilo odma ga napasti, odlucio sam ga povuci u zemlju kako bi mu onesposobio kretanje a sve nakon toga ce ovisiti o njegovom ponasanju.

#card94

CH 970

Hah nije lose ali ako je to sve sto mozes ova borba ce se brzo zavrsiti ... gledao sam prema napadu te stvorio zid koji me obranio od napada, zid ima 600hp i ostaje mu 250, nakon sto me zid obranio skocio sam pored zida i zaletio se prema neprijatelju, ojacao sam ruku kamenom i spremio se da mu uzbijem zube.

#card92


500 dmg
#card90

ch 900

Kako sam ga uradio odletio je 3 metra i dok je padao mrtav nekako je uspio izvesti znakove rukama i poslati uragan na mene... Iz moga tijela su izasli uzumaki lanci ( 300 dmg ) koji su me obranili od uragana nakon toga sam prisao njegovom tijelu i krenuo da prekapam po njegovim stvarima ne bi li vidio jeli bio u posjedu jedne od stvari koju trazim.

#card1346

ch 870

Napokon malo srece, pronasao sam sta sam trazio ali bio sam previse umoran od potrage.. odlucio sam spremiti spravicu u svoju ninja torbu i sjesti malo sa strane kako bih se odmorio od silne potrage pa cak i od ove borbe koliko god lagana bila. Gledao sam kako oblaci lagano lebde nebom te zamalo zaspao, trznuo sam se i krenuo na daljnji put.

Kada sam stigao ovde video sam jednog chunina kako pokusava da mi se prisunja:"Vidim te izadji".Ustao je iz trave.Hteo sam jos jednu kocku,ali nisam bio siguran da li je imao odlucio sam da sam proverim na malo tezi i okrutni nacin.

#card168
Za pocetak idemo lagano

#card1
Nakon sto sam mu bacio jedan jak napad video sam samo kako je pao.Odlucio sam da odem kod njega i pogledam da li iam kocku u svom kaputu.

Stigao sam ovde laganim koracima bez ikakve zurbe ka ovom mestu.Kao da se utapam u ovoj prirodi.Osetio sam zrake koje su bile tople kao da sam obucen u krzno.Lagan vetric i umirujuci zvuci prirode koje ovo kmesto nudi.Tako dobre volje posmatrao sam ovo mesto sa velikim osmehom na licu.

Tajko0 prolazeci pored jedno jedinog velikogdrveta pogledao sam iza njega i video sampovredjenu pticu koja je ja mislim povredila nogu.Odlucio sam da je stavim u ruke i previjem ranu zavojem.Dao sam joj malo svoje vode da vidim da li je ziva i na svu srecu bila je pri svesti

Tu pticu sam stavio u malu kutijcu koja mi je bila u rancu.Kada sam je stavio u kutijcu,vratio sam to u ranac i zakopcao.Setao sam unaokolo i nisam mario na to koliko cu dugo pesaciti.Samo sam gledao koliko toliko da uzivam dok sam ovde.I da se opustim u ovoj prirodi sto je vise mogu.

Sunce je sijalo visoko iznad drveća, sjedio sam na travi dok je lagan vjetar pirio u moje mirno lice, a sve oko mene tih i umirujuć hum trave i krošnja drveća, sve je ispunjavalo osjećaj mira i slobode koji sam tražio vječno. Da nisam imao lenju želju, ovdje bih vjerovatno provodio većinu svog vremena...da se bar mogu opustiti i udahnuti vazduh te mirne slobode...

Smoren svim ovim ninja odgovrnostima polako sam ustao kada sam osjetio nešto kako njuška po meni. Kada sam otvorio oči vidio sam vuka kako stoji pored mene i njuška moje tijelo. Njegovo krzno bilo je sive boje, a njegove oči su imale taj neki nevin pogled u njima. Pogledavši malo bliže vidio sam ožiljke po njegovom tijelu, sad nisam neki doktor ali i ja znam da to nije dobro. Ako mu neko ne tretira te rane mogao bi da bude u problemu....

...Te sam zato odlučio da ga ispečem na ražnju. Bilo je teško ga podići ali nakok nekog malog vremena uspio sam ga ubiti te ga ispeći na komade.
"Bio sam spavao....ovo je kazna.",promrmljao sam u sebi dok sam uzimao i polako jeo ispečeno komade životinje, ionako ne bi preživjela sa onim ranama...
"Mada ovo je prilično ukusno...ko bi rekao da je ispečeni vuk na ivici smrti bio ovako dobar apetizer. Osjećam se mnogo energičnije.",iako se nije vidjelo na mom licu,bio sam zadovoljan sa svojim jelom,i tako dok sam sjedio na travi, a pored mene stojao leš vuka koji je gorio iznad vatre, razmišljao sam o svojoj sljedećoj destinaciji.

Došao je na jedno mnogo lepo cevtno polje koje je odisalo smirenjem i mirnjoćom. Šetao se malo po predivnom plju nakon završene misije i naišao je na nekig lika kako hede mrtvog vuka. "Ovo je sigurno neki ludak." Pomislio je. Odlučio je da jpita nešto ovog tajanstvenog putnika. Zašto si pojeo tog vuka. Mogao si da pojedeš bilo šta drugo. Nadao se da će mu tajanstveni putnik odgovoriti. Pogledao je prema njemu i čekao je odgovor.

Zvuk novog i nepoznatog glasa me je otrgnuo od mog  malog jela....ko je bio ovaj tip. I taj pogled u njegovim očima me stvarno nervira, ko da sam neki luđak.
Nisam ni pogledao ka njemu dok sam jeo meso.
"Šta tebe tolika briga....bio je na ivici smrti.">,izrekao sam rečenicu kroz jelo a zatim pogledao ka njemu i otvorio usta da nastavim pričati:"Jel mogu da znam kako se zoveš...ne volim da vodim razgovor sa bezimenim davežima." Iako su moje riječi bile grupe, moj glas je bio miran kao da su sve ove riječi nešto što govorim na regularnom nivou. Mada i to što isam puno pričao sa ljudima je bio još jedan moguć razlog. Za sada hoću da saznam ko je ovaj momak i da li bi ga trebalo napasti, ali sve što znam je čim pokaže tu ivicu pretnje, neću da se suzdržim da ga isječem na pola.

Čuo je reči malog luđaka. I nije mu se svidelo. Nadao se da neće biti potrebe za korištenjem težih mera. Sve jedno he bio na oprezu. Ne vidim savki dan da neko jede vukove. Nego moje ime je Susetsu Sakai. "Ako me ovaj psihopata koš jednom nazove davežom skinu ću mu glavu sa ramena." Rekao je u sebi. Susestu je znao da mnogo brzo pređe sa reči na delo. Tako da mu je malo falilo da ubije ovog tipa.  Pogledao je u njega i rekao. Koje je tvoje cenjeno ime. Rekao je to uz blagu dozu sarkazma kao da mu je bilo bitno kako se zovi neki nasumični lik, i onako će da mu zaboravi ime. 

Njegovo ime je Susetsu...čudno ime za ovako nekoga. Njegovi roditelji sigurno nisu puno razmišljali o njegovom imenu.
"Čudno ime..." , rekao sam mu dok sam ga gledao u oči, sad već skoro gotov sa ručkom. Nakon njegovog pitanja morao sam malo da razmislim da mu dam svoje ime ili ne. Kako iscrpjujuće...
"Zovem se Morihei Fuma. Rekao bi da mi je drago ali kao što vidiš..." rukama sam pokazao na njega i njegov neobičan izgled, iskreno da nisam bio pametniji rekao bi da je cura. Pogledao sam u njega preprekim pogledom na nekoliko sekundi, a zatim otvorio usta da progovorim opet:"Nije da me se tiče ali.....zašto si ovako daleko u divljini Susetsu. Ovo nije mjesto na kom bi želio da budeš. Možda traži nešto, sudeći po načinu kako se oblači vjerovatno je iz bogate porodice. Možda bi i mogao saznati nešto od njega.

Slušao je pažljivo reči putnika koji se zvao Morihei Fuma. Nekako kada je upozano ovog lika video je da je nekako drugačiji od ostalih koje je upoznao. Trebao je nagalisiti da Morihei nije bio baš nešto mnogo bistar što ga je podsetilo na njegovog poznanika od pre nekog vremena. Video je da Morihei i Rikuto su mnogo slični.Ono što me je dovoelo u ove krajeve jeste potraga za mojim imanjem. Ne zanima me koliko je neko mesto opasno moram da ga istražim.

Imao je predosećaj da Morihei i Susestu mogu da budu jako dobar duo. 

Rijči koje su izašle iz momka su mi zvučale prilično glupo,nisam razumio koja je bila poenta njegove istrage ako mora da rizukuje svoj bedni život u procesu. To nikad ne bi mogao skontati, ali nešto mi je govorilo da je njegov cilj  zategnut čvrstim koncem i da se neće pomjeriti od njega mada probaš da ga otkineš. Međutim nešto što me je sad više zanimalo jeste to imanje o kojem je govorio. Znači doduše jeste bio iz neke porodice, pretpostavio sam da je njegova porodica član nekog većeg klana. Uf da sam bar slušao predavanja onog glupog starca sad bi znao o čemu se radi. Ali sam ga odlučio pitati odmah kad sam već tu kad smo već ušli u konverzaciju.
"Imanje? Zašto bi tražio tako nešto, da li ima nekog posebnog značaja, da li je povezano sa tvojom prošlošću, ili si jednostavno poludeo pa sad trčih oko svijeta tražeći nešto što ne postoji ili kako bi se bolje izrazio ima velike šanse da je sada uništeno?"
Kao neko ko je većinu svog vremena provodio spavajući i ljenčarući po travi mog dojoa nisam mogao da shvatim kako neko ima nade i  odlučnosti za nečim što ima veće šanse da je sada uništeno, mada možda sam i ja pogrešno protumačio situaciju.

"Sjedi dole ako želiš, ne volim da gledam ljude kako stoje preda mnom kao da čekaju naredbu.", rekao sam mu, sada zainteresovan u ovog momka ne poznatog porijekla. Prvi put htio sam pričati sa nekim o nečemu. A i nisam uživao u tome da jedan od nas stoji. Bar sjedi na deblo ili nešto.

Čuo je reči svog sagovornika, sad ga je ubedio da je Morihei jako zanimljiva osoba. Seo je pored Moriheia i počeo je da priča. Znao je da imanje koje traži je samo jedan beznačajan cilj koji mu predstavlja nemogući ideal. Znao je da ako dođe do tog imanja ono više neće biti uzvišeni cilj za kojim Susestu traga nego će biti obično imanje. Morihei, imanje koje tražim je poklon od starešine klana Sakai, talnije mog oca. Imam sećanja koja me vežu za to imanje, ali u ovom trenutku bolje mi je samo kao ideal kojem mogu da se nadam iz daleka. Neke svtari služe samo da im se nadaš daćeš ih imati. Znam da tebi ovo mnogo ne znači što sam ti rekao, ali kao što možeš da vidiš ja imanje koristim kao izgovor da lutam po svetu. Rekao je ovo Susetsu kao odogovor na postavljeno pitanje. Nadao se da će uspeti da se sprijatelji sa Moreiheiem i da mu postane saveznik. Koji su tvoji razlozi zbog kojih si ovde?

"Moji razlozi?", pomjerio sam glavu u stranu malo, moje čuđenje evidentno na mom licu dok razmišljam koji su bili moji razlozi za dolazak u svijet ninji. Ali koliko god se trudio da razmislim, ja doduše nisam imao ijedan razlog da postanem ninja. Mada ako sam nešto naučio od starca jeste da uvijek moram da otvorim rupe na svojoj glavi i propustim vazduh da mogu da bolje razmišljam.

Razmišljaj, razmišljaj Morihei...koji je tvoj cilj....rekao sam u sebi dok mi je ruka bila na donjoj vilici i trljala bradu u razmišljajućem tonu.
"Pa..." , počeo sam idalje razmišljajući o detaljnom razlogu zbog čega sam ninja,"..Da ti kažem iskreno ne postoji jasan razlog što sam ninja. Doduše od mladih nogu nisam imao čist um i nisam htio da se puno preplićem u poslove ninje. Toliko sam bio lenj da nisam ni uspio da usavršim tehnike svog klana. Tako da..."...Pogledao sam u nebo dok sam razmišljao, osjećao sam kako mi um polako radi opet te sam mu dao svoje iskreno mišljenje:"Moj razlog je da potražim razlog zašto sam postao ninja.",da..to je bio najbolji odgovor na njegovo pitanje koji sam mogao da dam. Susetsu Sakai..doista si me zainteresovao.

Čuo je odgovor njegovog druga Moriheia. Odamh je shvatio da Morihei nije razmišljao o toj temi, možda je malo ipak ubrzao pitanje. Barem se doboro nasmejao na Moriheiev odgovor. "Možda nije imao pojma, ali brate što je bio zanimljiv." Pomislio je u sebi Susetsu. Nadam se da postće prihvati da postanu duo. Zato je odlučio da direktno pita Moriheia. Morihei, da li bi hteo da budeš duo sa mnom. Znao je da je ovo malo preduhitreno pitanje, ali nadao se da će nekada njih dvojica otići na misiju zajedno ili da sparinguju. Nadao se da če naći sebi nekog dobrog saveznika. Nije mogao više sam da putuje po svetu. 

Pogledao sam u momka na nekoliko sekundi, provjeravajući da li  sam dobro čuo šta je rekao, ali nakon što sam vidio da je Susetsu absolutno, 100% faktični ozbiljan shvatio sam da sam dobro čuo.
Stavio sam ruke u džepove i ustao, zatim sam gledao u sunčano nebo čije je sunce i dalje sijalo bistro iza krošnja drveća. Ovo me niko nikad nije pitao....niko nikad nije htio da bude moj duo. Otvorio sam usta i odgovorio:
2Susetsu, zar ne?", počeo sam prvo, moj ton je sad bio više prijateljski, mada i dalje ozbiljan za djecu mojih godin, zatim sam ponovo krenuo govoriti:"Moram priznati da me veoma interesuješ. Do sad nikad u svojih 16 godina života..ne,  još otkako sam bio plod u utrobi majke, niko me nikad nije pitao ovako nešto. I iskreno iznenađuje me malo..." Pustio sam da  mi vjetar prođe i duvo u kosu a zatim uzdahnuo, prisjećajući se memorija iz svog života. Možda Susetsu ima ključ onoga za čemu tragam. Te, nakon malog razmišljanja ponovo bih pogledao nazad u njega i progovorio:"Koliko god bi mi bilo lako da te sad odbijem i ubijem. Drugi deo mene ne može a da ne bude radoznao. Iz toga Susetsu..."

"Prihvatam tvoju ponudu.", nešto u ovom momku, doista reaguje na ljude.

Čuo je reli Moriheia ivideo je da je ovaj zaista čudan i interesantan momak, koji je jako sličan Susetsuu. Pogledao ga je još jednom i pomislio. "Ovaj momak mora da bude moj savetnik." Mnogo ga je zanimala proplost ovog lika, jer je video na njemu da je jako opuštena ličnost. Morihei drago da prihvataš moju ponudu, zato da li bi hteo da nađemo neko privremeno skolonište. Već je sve bilo rešeno Morihei i Susetsu će da postanu najjači duo na svetu.

Susetsuov predlog je doista bio tačan, ako ćemo da budemo tim moramo imati skrovište i sve te komplikovane stvari. Polako sam pogledao u Susetsua i pogledom pokazao ka nekoj slučajnoj strani svijeta. Ako me moje oči ne varaju prošao sam pored nekoliko dobrih mjesta na putu do ovdje, neka su bila lijepša neka malo manje. Ali sve u svemu poslužila bi kao mjesta za skrivanje na neko vrijeme. Po nivou Susetsuove čakre skužio sam da je negdje na istom nivou kao ja,mada su moje tehnike zahtjevale i energiju i čakru.
"Da bilo bi validno da potražimo mjesto da ostanemo neko vrijeme, samo veće pitanje je gdje?", pomislio sam dok sam gledao direktno u njegovu dušu.
"Da li imaš neke prijedloge Susetsu?",pretpostavio sam..kad je već putovao tražeći svoje imanje da je uvidio neka baš lijepa mjesta. Naravno i ja sam znao dobra mjesta ali nije mi se dalo da ih kažem, a pošto je sve ovo bio njegov prijedlog nek on ima tu čast da izabere mjesto u kojem ćemo se skrivati.

Čuo je reči Moriheia i odmah je znao gde bi mogli da žive neko vreme. Imao je jedan stari vojni bunker koji je sakriven od očiju javnosti gde mogu da se sakriju na neko vreme. Nije bio nešto prestar bunker imao je jrevete u super stanju čak i police napunjene hranom. Morihei, imam jedno mesto gde možemo da živimo na neko vreme, nije daleko odavde. Nadao se da će se novo mesto svideti Morihieu, ako ne naći će neku napuštenu kuću.

Na Susetsuove riječi potvrđenja mogao sam samo da kimnem glavom. Zasad nisam imao šta drugo da mu kažem ali sam se nadao da će imati neke korisne stvari. Kao mnogo iskusniji ninja sigurna zna puno o ninja svijetu i njihovim tajnama.
"U redu.",polako sa mu rukama pokazao da vodi put do skrovišta koje je planirao. Nadam se da će mjesto biti prikladno za interese obojice, a i bilo bi pogodno da imamo tu neku jednaku razdaljinu na sve strne svijeta. I sa time smo polako krenuli, valjda. Nisam znao koji su bili Susetsovi planovi, ali za sad ću mu vjerovati toliko koliko.