Selo Zvuka

Stigli smo u selo zbog nase vazne misije, na koju smo poslati od sinobija koji je iz sela zvuka, posto smo se proculi kao jake ninje poslao nas je na zadatak da se resimo kriminalaca iz njegovog sela koje mu jako znaci, Kaneko i ja smo bili spremni na sve izavove, Kaneko jesi li spreman na novu avanturu, nadam se da ovaj put nece nista krenuti ka losem... gledao sam ga ulivajuci mu poverenje u ovu misiju za koju nisam znao sta da ocekujem jer sam za ovo selo cuo svasta...

"Spreman sam" Nakon što smo stigli u selo razdvoili smo se kako bi lakše pretražili selo
ipak nemogu da verujem da bi iko ugrozio moje selo ipak pada mi na um ko je mogao da ovo uradi ali neću sad da pretpostavljam moram da nastavljam dalje.*Odjednom Kaneko se našao opkoljen od strane dvoice ninji* izgleda da vam je uspelo da nas razdvoite ali ne računaju na to da smo jači od njih.
#card132
Oštra setva.
A sada vreme je da drugi umre
#card1355
Napadam te kidajućim lancima i ulažem 30 čakre

Bili smo se razdvojili a ja sam cuo buku, pretpostavio sam da Kaneko radi svoj poso pa sam ja nasao dvojicu ninji i gledao sam ih pravo u oci a zatim posle toga je usledio napad, #card1365 zatim posto su bili jedan pored drugog odlucio sam da ih sprzim u isto vreme #card76 stojao sam i gledao ih kako gore u plamenu nadajuci se da je to to i da nista nece izmaci kontroli...

Nakon jos jedne lagane misije pokupio sam srce koje Kaneko skuplja iz nekog bolesnog razloga i dao sam mu ga i rekao mu Hajdemo krenimo i drzi ovo srce, ne znam zasto uopste i skupljas ova sranja to je bolesno krenuli smo nazad sa velikim osmehom na nasim predivnim licima znajuci da nas kad se vratimo ceka nagrada od sinobija koji nas je poslao na ovu misiju koja je bila malo laksi trening za nas, sve u svemu pokupili smo stvari i krenuli nazad...

Dok koračam kroz Selo Zvuka, osećam pulsiranje života i energije koje dolazi iz raznih radnji, restorana i prodavnica duž ulica. Mirisi raznolike hrane mame prolaznike, dok se zvuci muzike i smeha šire vazduhom. Selo je oduvek bilo popularna destinacija za turiste, privlačeći ih svojom živopisnom atmosferom i bogatom ponudom.

Setala sam se sa Akai i Ryujiem razgledajuci ovo selo.U potrazi za nekim artifaktima iz hrama.Nadajuci se da neko od ovih gradjana ima to kod sebe da mozemo bez borbe vratiti sve u hram.
Ali to nije bilo ostvarljivo jer su isped nas iskocila dvojica ninji koji su poceli da se deru da odemo odavde.
To im nije bilo pametno jer su me jako isprovocirali sad imam veliku zelju da im raznesem tela.
Odmah sam pruzila zbunjenog Ryujia Akai i rekla im:

Stanite iza mene ove ninje imaju ono sto nam treba brzo cu ovo zavrsiti.

Akai je klimnula glavom i uradila ono sto sam rekla a ja sam napala

#card1448
#card1460
Oko mene se mogla videti velika kolicina peska koji divlja.

#card1461
I na kraju sam sve to poslala na onu dvojicu sto su me isprovocirali.
Uz reci:

Srecno sa ovim.

Hodajuci ulicama grada, ispred nas su iskočila dvojica ninji, na ovo nisam bila spremna... Medjutim Ryona nije čekala ni trenutak, pružila mi je Ryujija, koji je i dalje zbunjeno gledao oko sebe. Čvrsto sam ga privila uz sebe, i povukla se nazad, kao što mi je rekla.
...
Stajala sam sa strane, držeći Ryujija što dalje od opasnosti, dok je pijesak počeo divljati oko nas. Pijesak je letio svuda, oblikujući se u smrtonosne talase dok je Ryona kontrolisala svaki njegov pokret. S lakoćom je napala ninje, koji nisu imali šanse. Njihova tijela su ubrzo nestala u vrtlogu pijeska, kao da su postali samo dio zemlje. Sve se odigralo tako brzo, bilo je gotovo zastrašujuće koliko je Ryona bila moćna.
...
Ali, baš u trenutku kad je izgledalo da je borba gotova, primijetila sam sjaj kako se prelama kroz trunke pijeska koje su ostale u vazduhu. Kunaiji!  Dvojica ninji, uspjeli su da bace nekoliko noževa prema nama...

Moj napad je ubrzo usmrtio protivnike nedozvoljajuci im da kazu bilo sta.Osetila sam uzbudjenje jer je konacno moj pesak postao krvav.Okrenula sam se prema Akai i blago se osmehnula ali moju srecu prekinuo je njen bled izraz lica.Tad sam svatila da nista nije gotovo brzo sam se okrenula i ugledala da kunaii idu prema nama.
#card103
Srecom stigla sam postaviti zid u koji su kunaii samo udarili.
(Dum dum dum)

Zatim sam prisla ka Akai i Ryujiu pomazeci njega po glavi.Ovo je trajalo mnogo kratko sto me je dosta usrecilo postala sam spretnija.

Sta kazes Akai jel sam se dobro borila??

Zatim uzele smo artifakte koje cemo vratiti nazad u hram i prijaviti da smo uspesno odradile dat posao.

"Dobro....?"
ne mogu da vjerujem sta me pita, ja sam bila sokirana i ja sam pomislila sta je ovo?..vos dis...?
"Borila si se odlicno, ja ovo jos nisam vidjela u zivotu... Odlicna si bila svaka cast...!"
...
Pruzila sam joj zagrljaj i vratila joj malog Ryuija koji se srecno smijao kao da je znao da je njegova mama upravo odradila odlican posao.
...
Svi zajedno krenuli smo nazad do hrama da zavrsimo posao do kraja.