Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Tsumijeva kuca

Tsumijeva kuca koju je nasledio od strane svog oca.Unutrasnjost je popunjena stilom Senju klana i njegove proslosti, njegovih najslavnijih boraca koji su sluzili ovome selu u najtezim trenucima i dizali ga iz pepela.Spoljasnost je cist pejzaz zelje za perfekcionizmom mog mladjeg brata.

Stigao sam nakon napornog dana nazad svojoj kuci. Veoma mi je nedostajao pogled sa moje terase na prelepo naselje koje me okruzuje.Veoma naporan dan nakon pomaganja starijim ljudima da pronadju svoje nestale kucne ljubimce.Izgubili su se u mracnim delovima ovog mesta i bilo je veoma tesko da ih pronadjem, ali uz pomoc mojih sposobnosti uspeo sam sve to prebrodim.

Kasno sam legao nakon ovako napornog dana koji je totalno izmorio moje telo.U ranu zoru, kada se i uobicajeno budim svakoga dana, volim uraditi lagani trening u svojoj sobi koji se sastoji od vezbi koje grade moje telo i improvizuju moje sposobnosti.

Nakon laganog treninga vracam se nazad u svoj krevet kako bih procitao svoju omiljenu knjigu koja se bavi proucavanjem cakre u telu sinobija.Obozavam sve knjige koje se bave ideologijom i proucavanjem o nindzama i neretko im posvecujem svoju paznju.

Nakon citanja svoje omiljene knjige ustajem iz kreveta, i uputio sam se ka kuhinji kako bih uzeo svoj novi obrok koji mi doprinosi novu energiju za jos jedan naporan i tezak dan koji je preda mnom, a ujedno i dan koji ce odluciti moju karijeru u ovisnosti kakav cu nindza i covek postati.

Doruckovao sam i spremio se da napustim svoju kucu.Kuci mi je ostao mladji brat sa nasim ocem i pozeleli su mi svu srecu da uspem na danasnjem ispitu.Zatvaram vrata i upucujem se ka sledecoj stanici, Akademija, kako bih polozio svoj prvi ispit, ispit za genina.

Konacno, nakon kratke setnje i uspesno zavrsenog genin ispita uputio sam se svojoj kuci.Kada sam se pojavio u dvoristu na samom pragu kuce sacekali su me otac i mladji brat koji su iscekivali radosne vesti.Obradovao sam ih time da sam postao genin i u tu cast priredili su nam svecanu veceru u okviru najblize porodice.Vecera se sastojala od specijaliteta koji krase nas klan.

Nakon vecere, otisao sam da se istusiram i da vec spremim svoje stvari za novi dan.Volim da se tusiram u toploj vodi jer mi to omogucava da se potpuno relaksiram i oslobodim od svih nervoza i stresova koji me muce u poslednje vreme.U glavi mi se cini kao da me ubrzo ceka neki susret koji ce promeniti moje razmisljanje u potpunosti.Izlazim iz kade i upucujem se ka svojoj sobi.

Ulazim u svoju sobu koju sam sredjivao pre neki dan, iskreno jako blista.Palim lampu koja mi osvetljava mali prostor, ali dovoljan kako bih nastavio da citam svoju omiljenu knjigu o kontroli cakre.Listam stranicu do stranice i mislim da sve vise razumem kako postati izvrsan kontrolor cakre, sto je neophodno kako bih uspesno koristio sve svoje kapacitete.

Ostavljam svoju omiljenu knjigu, gasim lampu i nakon skroz napornog dana lezem da spavam.U medjuvremenu obukao sam svoju zelenu Senju pidzamu i spreman sam za sledeci dan i izazove koji mi taj dan predstavlja kao novopecenom geninu.U glavi mi je i dalje razmisljanje o tome da bi u buducnosti neki susreti mogli doneti neke promene u mojoj svesti i razmisljanju, ali ne obazirem se na takve misli, mislim da su sujeverja.

Ustajem iz kreveta, pakujem neophodne stvari nazad u ormar, i oblacim svoje novo genin odelo koje je rucno sasio moj otac.Upucujem se dalje od kuce na neku dalju setnju kako bih razbistrio sve svoje misli koje su me mucile juce, i ako je moguce da usput nekome pomognem.Cvrkut ptica me je oduvek odusevljavao, ali ovoga puta moja paznja nije bila samo na njima, vec i da nadjem nekoga ko deli isto misljenje kao i ja, trebali su mi novi ljudi.Trazio sam prijatelje, tako da sam gledao da se brzo sprijateljim sa nekim kako bi zajedno gradili nas cilj.

Konacno sam dosao svojoj kuci, drago mi je da sam nakon toliko dugog vremena uspeo da vidim svoje prijatelje, ali u isto vreme zao mi je sto su morali da odu zbog obaveza.Nema veze, nadam se da cemo se ponovo sresti.Ulazim u kucu i sve ovo prepricavam svome ocu koji je sa blagim osmehom na licu docekao moje novosti.Uputio sam se da veceram, ukusna hrana koju je spremio moj otac napunila je moj zeludac do kraja.

Uputio sam se ka kupatilo, da se nakon ovako lepog dana istusiram i spremim za vec novi.Covece pun mi je stomak bio bi red da se naspavamm...Kupam se vrucom vodom kao i obicno.Uzeo sam svoj zeleni peskir da se obrisem.Nakon brisanja uzimam zeleni bademantil i upucujem se ka krevetu.Ne citam knjigu, ne cita mi se, idem odmah da spavam.

Budim se rano ujutru.Otac, mladji brat i ja uputili smo se ka seoskoj prodavnici kako bi nabavili sve neophodne namirnice da se spremimo za predstojeci period i prebrinemo.Uzeli smo kolica i redom smo pakovali sve sto nam je trebalo.Dosli smo na kasu i isplatili sve, morao sam da dodam cak iz sopstvenog novcanika, moje omiljene zabice..Dolazimo kuci i pakujemo sve namirnice na svoje mesto.

Nakon sto smo odspremili sve namirnice na svoje mesto, uputili smo se na sledeci zadatak.Zadatak je bio da pokosimo dvoriste i pokupimo razne stvari po njemu.Moj posao je bio da pokosim sve, bratov da pokupi stvari kako mi ne bi smetale u radu, a ocev je bio da sredi razne biljke po nasem dvoristu i ublikuje ih kako bi izgledale sto upecatljivije prolaznicima.

Zavrsili smo sav posao, bilo je naporno ali na kraju dana moralo je da se odradi kad tad.U medjuvremenu nakon posla pomagao sam ocu da napakuje svo gvozdje kako bi ga odneo na mesto gde se prave kunaiji i surikeni, sto je takodje njegov biznis.Otac se pokupio i otisao, a ja sam otisao da veceram sa svojim mladjim bratom.Vecerali smo se, zakljucali kucu i uputili na spavanje.Hvata me neka nervoza bez ikakvog razloga, opet neko sujeverje..Svrbi me levo uvo, izgleda da su neke lose vesti, ali realno sta moze krenuti lose u ovom trenutku.Nadam se da su svi u redu.

Budim se rano ujutru, nadam se da cemo se svi ponovo sresti ponovo u Kanekovom restoranu.Covece njegova hrana je bila izvrsna, pitam se koliko li ulaze..Perem zube i spremam se za jedan kardio po ulicama ovog divnog sela.

Po ulicama cujem samo nemir i plac porodica koje dolaze ka meni.Ne znam o cemu se radi, do juce je sve bilo u redu i atmosfera je bila najbolja moguca.Nisam znao o cemu se radi i nisam zeleo da se mesam, neka mrtvi pocivaju u miru.Nastavljam svojim putem i radim kardio kako bih poboljsao performanse.

Zavrsavam sa kardiom i vracam se kuci u svoje dvoriste kako bih vezbao svoj ninjutsu.Nakon ninjutsua umorio sam se i uputio se ka svojoj sobi da malo odmorim.Citam svoju omiljenu knjigu o cakri i lezem da spavam.

Budim se opet rano ujutru , covece smrdim ponovo od sinoc, nisam se okupao.Tusiram se mlakom vodom ovoga puta i upucujem se ka kuhinji gde spremam dorucak za mene i svog mladjeg brata.Jelo je bilo izvrsno i ponovo idem na ulice kako bih trcao.Ovaj put zelim da predjem distancu od 5 km.

Istrcao sam 5 km, motivacija da postanem bolji nindza od svojih prijatelja me je vukla ka tome da nastavim i da se trudim.Stizem kuci i mladji brat me docekao na stepeniku, zeleo je da radimo opet oko ninjutsua.Zajedno smo vezbali.Zavrsili smo uspesno i uputili se da veceramo.

Nakon vecere uputio sam se da se istusiram, mislim da je vreme da u blizoj buducnosti odradim svoju prvu misiju kao genin, ali otom potom.Nadam se da cu uskoro videti svoje stare drugare, pitam li se kako su, mada nemam nista protiv ni da upoznam nekog novog mog nivoa sve dok ne dodjem na njihovu jacinu kako bi mogli zajedno porazavati jace protivnike.Istusirao sam se i uputio se ka svome krevetu kako bih imao kvalitetan san.

Budim se ponovo rano ujutru kako bih izasao na ulicu i odradio svakodnevni kardio, medjutim video sam prizor koji me nije previse odusevio.Ulazim u sobu da pozdravim svog mladjeg brata i javim mu se da sam krenuo na svoj trening, medjutim njega nije bilo, otvoreni prozori njegove sobe i promaja koja duva ka meni bili su znak da je moj mladji brat otet.
"Kako je ovo moguce, ko te je oteo, Kashimuro.."

Gledao sam izbledelo, nisam cak nista ni osetio, mora znaciti da je cakra veca od mog nivoa.Nisam ponovo bio sposoban zastiti clana svoje porodice, ne znam gde je, kako je, da li je i dalje ziv, sta da kazem ocu kada se vrati.Osecam se ponizeno, ne znam kuda da pocnem da trazim, gde da idem i kako da se osecam.Zbunjenost i strah posecujuju moje misli, prevelik pritisak u mom srcu i znanje da nisam u mogucnosti nista da uradim povodom ovoga.Moj brat je otet i pitanje da li ce se ikada vise vratiti.Ostao sam sam barem na kratak ili dugi period, ovo je previse za mene, moram uciniti nesto povodom ovoga.

Moram uciniti nesto povodom ovoga, ali bojim se da sam zakasnio..Moram da se fokusiram na misiju koja mi sledi, ona je uslov da bih postao Chuunin.Moram da odbacim svoje emocije kako bih postao profesionalan i najbolji u onome sto radim.Zao mi je brate, u buducnosti cu se potruditi da te pronadjem, ali sada bojim se da je to nemoguce.

Uputio sam se ka vratima kuce, spreman da uradim svoju prvu misiju kao Genin i Sinobi.Potrudicu se da predstavim svoju porodicu u najboljem svetlu.Napustam svoj dom i upucujem se ulicama kako bih stigao do mesta gde cu zapoceti svoju misiju.

Uspesno sam zavrsio svoju prvu misiju i vratio se kuci.Na pragu me niko nije cekao, pitam se gde je moja porodica i kako su sada.Zao mi je brate, trenutno nisam dovoljno jak kako bih dosao po tebe.Uzeo sam da veceram, bio sam previse gladan jer je put bio jako dugacak za mene.

Istusirao sam se kao i svako vece toplom vodom, isusio kosu i legao da spavam.Budim se rano ujutru i citam knjigu o cakri.Ulazim sam u kuhinju, usamljeno doruckujem tradicionalne Senju obroke, covece bas boli kada si sam..Idem sada na ulice kako bih radio kardio, mozda cak i nesto zahtevnije ko zna, ipak sam nalozen od skorije misije.

Vracam se kuci nakon duzeg vremena nego sto sam mislio.Covece bilo je to jako neocekivana avantura, ali uspesno sam ubio tog genina.Bas je bilo lako, mislim da postajem sve bolji i bolji nindza, nadam se da cu uskoro sresti svoje prijatelje kako bi videli koliko sam ojacao.Odlazim do frizidera i opet jedem nasu tradicionalnu hranu Senju klana.Upucujem se ka tusu, perem svoju kosu, prelazim nezno peskirom preko nje i upucujem se u krevet kako bih spavao nakon svega.

Budim se ujutru, malo kasnije nego sto sam navikao.Ustao sam da odem do najblize prodavnice i da pokosim nase dvoriste.Sam radim sve, od nosenja kesa, do kosenja dvorista, uredjivanja bonsai-ja, sve radim sam, nedostaje mi moja porodica, zasto je moralo sve ovako..Ali barem sam zahvalan sto su moji prijatelji tu, i stari i novi.

Spremio sam svoj dorucak, stavio ga na sto, ali osecaj vise nije isti.Nekada je bila puna trpeza, za stolom sedela je moja majka koja je preminula od bolesti, moj otac je na putu, a mladji brat mi je otet.Tek sada pocinjem da shvatam kolika je surovost ovog sveta.

Doruckovao sam, moj zivot je postao previse depresivan, buditi sve svakog novog dana i konstantno razmisljati sta sam mogao uciniti bolje grizlo je moju savest iznova i iznova. Moram da ojacam, to je jedini nacin kako bih u buducnosti zastitio ono sto mi je preostalo, a to su moji prijatelji.

Uzeo sam i obukao svoju opremu, nemam vremena za gubljenje, moram u sto kracem periodu postati jak sinobi.Uputio sam se da radim kardio, moram poboljsati svoju izdrzljivost i da pomerim svoje limite, drugog nacina da ojacam nema.Nakon kardi-a vraticu se kuci i raditi na ninjutsu tehnikama.Krecem!

Uhh, covece, preumoran sam, iscrpeo sam se danas. Ulazim brzo u hodnik kako bih zamenio svoju znojavu opremu sa novim i cistim odelom.Upucujem se u svoje dvoriste kako bih dovrsio svoj ninjutsu trening. Moram poboljsati svoje tehnike vodenog elementa, kako bih bio konkurentan ostalim geninima.

Dok vezbam osecam da sam veoma brzo napredovao i da shvatam neke stvari sada skroz drugacije. Izgleda da cu morati brzo da nadjem plan kako da nestanem odavde, jer cu postati veoma trazen od strane bounty huntera. Moram vec poceti da razmisljam gde bih mogao otici bar na neko vreme kako bih sacuvao zivu glavu.

Budim se ujutru ali na jedan veoma neobican nacin, osecam da je moje ime postalo popularno medju nindzama koje ne zele dobro nasem selu. Moj brat je otet, a ja nisam ni osetio cakru, ali ovog puta osetio sam da mi se neko sunja po dvoristu. Iskocio sam kroz prozor sa prvog sprata, 120 cm od poda, i imao sam i sta da vidim. Genin je zeleo iznenada da me napadne, ali to nisam prepustio slucaju. 
 "Ajde bre vise u kurac, ostavite me na miru.. Moracu da vas naucim pameti."
#card30

The member 'Tsumi' has done the following action : #RP-OPCIJE


' NPC Genin' :
Tsumijeva kuca #world174

Ovo je bilo veoma brzo, i ovo je odlican znak da se moja selidba mora desiti sto pre inace ce ovakvih slucajeva biti sve vise. Srecom ovaj jadnicak nije nesto mogao da mi puno naudi, nije stigao cak ni da se odbrani. Moram sakriti telo, a zatim moram da razmisljam o novom skrovistu, bar na kratko dok ne ojacam jos vise kako bih mogao da se branim od ovih nesmajnika.

Sada kada sam sakrio telo polako je vec spremno za moj odlazak iz ovoga sela. Ne znam sta bi me moglo zateci kada se vratim, ali vise ne zelim da razmisljam o tome, mogao bih otici da upalim svojoj majci svecu, ipak je danas godinu dana od kako je preminula. Kakav splet dogadjaja u ovako kratkom vremenskom intervalu..

Vratio sam se kuci sa groblja, ipak sam otisao da mojoj majci upalim svecu. Mada ispred kuce sacekala me jedna jako cudna koverta koja mi ne deluje da je iz naseg sela. Bila je to koverta sela peska.
"Sta ovi sada hoce.."
Ali pak, mogao sam da naslutim da ima nesto sto me se jako tice.

Moj otac je poginuo.
"AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA"
Vrisnuo sam glasno, on je bio jedini clan porodice koji mi je preostao. Moj zivot je sada skroz gotov, barem u ovom selu. Ubila je grupa od 4 dzonina, sigurno sam i ja njegova sledeca meta. Moram pod hitno da nadjem izlaz odavde.

Uzimam da zakljucam svoju sobu po poslednji put pre nego sto se uputim daleko odavde. Zakljucavam i vrata ispred moje kuce. Sa blagim suzama u ocima napustam moju rodnu kucu i upucujem se na neodredjeno vreme daleko od nje. Ostace mi zasigurno lepa secanja ovde, ali moram otici, to je bar mislim put svakog nindze koji prozivi isto kao ja. Upucujem se da idem sto dalje i polako krecem svoj put ulicama ovog sela.

* Tsumi se nalazi pred svojim pragom posle malko duzeg vremena i priseca se nostalgije * Kako mi nedostaju mladji brat, otac i majka.. Mogao bih za pocetak prenociti ovde, a zatim cu sutra videti sta cu da radim. * Otkljucava vrata svoje stare kuce i ulazi unutra * Sve je kao pre, izgleda da mi nista nisu obijali, za pocetak odoh da spavam pa cu nastaviti sa poslom sutra..