Pomoćni Centar

Dobrodošli u "Pomoćni Centar" - mesto gde shinobiji dolaze po savete, dobijaju misije i neke ninje dobiju i neki zadatak od mene koji ako urade uspesno dobijaju nagradu za koju smo se dogovorili, takodje usavršavaju svoje veštine sa mojom pomoći. Kao iskusni shinobi iz Uchiha klana, pružam profesionalnu pomoć o napretku i usmeravam ih prema sledecem koraku u njihovom razvoju. Svaki shinobi prolazi kroz strategijsko savetovanje pre nego što mu dodelim misiju, takodje me može pitati bilo sta, uz dogovor sve može, pružajući im smernice kako postati bolji u svom području. Uz fokusirani pristup i podršku, "Pomoćni Centar" postaje mesto gde se rađaju budući heroji.
Bio sam nov u selu ali definitivno sa iskustvom pa sam se nadao da ću moći pomoći građanima koliko toliko i ući u kontakt sa sto vise shinobija…

Došao sam do pomoćnog centra iskreno ja nisam odavde pa mi je potrebna pomoć *Zamarecu prilazi šalteru* "Dobar dan dobri čoveoe mogu li da ti postavim pitanje." Iskreno nadam se da ću ovde naći ono što tražim mada čisto sumnjam iako ovo mesto izgleda dobro neverujem da će da ispuni uslove koji su potrebni da bi mene zadovoljila.

Sa osmehom sam pozdravio ninju koji je pristupio šalteru. "Dobar dan! Naravno, slobodno postavite svoje pitanje. U Pomoćnom Centru smo da pomognemo shinobijima u svim njihovim potrebama i izazovima, bez obzira na to odakle dolazite ili šta tražite."
Pružio sam mu svoju pažnju, spremajući se da saslušam njegove brige i potrebe. "Verujte mi, ovde se trudimo da svakom shinobiju pružimo najbolju moguću podršku i rešenja. Ako postoji nešto što vam je potrebno, slobodno iznesite svoje zahteve i pokušaćemo da pronađemo rešenje koje će vam odgovarati."
trudio sam se da budem sto bolji i pristojniji ali me je već ova finost malo nervirala ali sam bio uzbuđen sto sam uspostavio prvi kontakt, pa da ga testiramo da vidimo da li ima vajde od ovoga…

"Potrebno je da mi pokažeš selo,prvi put sam ovde i želeo bi da malo upoznam ovaj kamp i selo" Na osnovu njegovog spoljašnjeg tona reko bi da je smiren ali na osnovu unutrašnjeg glasa rekao bi da je malo nastran i da ima karakterni poremećaj ali neću da rasuđujem na osnovu osećaja pustiću da ovo još malo odmakne.

" Dakle, prvi put ovde? Zanimljivo... Mogao bih te provesti kroz selo, ali moram te upozoriti da je ovo mesto puno tajni i neobičnih stvari. Možda ćeš poželeti da se vratiš nazad nakon što vidiš šta sve ovde ima. Ali, ako si hrabar, možemo napraviti nezaboravnu avanturu. Samo se pripremi za ono što možda otkriješ. Hajde da krenemo u šetnju... ako se usuđuješ." buljeći u njega uperio sam kašiku u njega i samim tim sam testirao njegovu želju za nastavkom u šinobi svetu kao i njegovu hrabrost, bio mi je veoma zanimljiv pa sam želeo da nastavim da se igram sa njim…

Vidim još je i autističan znam da me je moj sensej učio da se klonim autističnih ljudi ali ovo mi je možda jedina šansa da otkrijem nova znanja i novu snagu *Zamarecu je pogledao hladno u svog sagovornika*

"Vidim bićeš zanimljiv vodič,pa krenimo"
ostali smo da još malo porazgovaramo biće zanimljivo videti kako će da se ponaša.

Dosao sam ovde da uradim svoju prvu misiju.Osecao sam malo nelagodnosti ali ipak mislim da su ovde strucni ljudi koji me mogu posavetovati.
"Zdravo, ima li koga, potrebna mi je pomoc?"

Deluje mi simpaticno, izgleda mi kao da je mog nivoa, verovatno ceka prvu misiju isto kao i ja, mogli bi se sprijateljiti.
"Hahah, ne.Ja takodje cekam da dobijem pomoc za svoju prvu misiju."

Ne deluje mi kao da me je cuo prvi put, nema veze nije los tip.Nadam se da ce biti jak i ostati ziv na njegovoj misiji.
"Zovem se Tsumi, dosao sam ovde kako bih uradio svoju prvu misiju, a ti, kako se ti zoves?"

Gledao sam ga sa nasmejnim izrazom lica, odgovoricu mu pozitivnim ishodom.Deluje mi kao buduci suparnik, malo me podseca na moje prijatelje koji su pre koji dan napustili selo, nadam se da ce se vratiti ubrzo, cesto mislim o njima.
"Naravno."

Ulazeci sa Zamarecuom u Pomocni Centar ugledao sam dvojicu ninju koju su stigli pozdravio sam ih "Dobar dan momci ja sam Kuba, sedite tu sacekaj te par minuta da pomognem ovom ninju da nadje nesto" ova dvojica su mi delovali veoma zanimljivo i cinilo mi se da cu imati pune ruke posla sa njima dok Zamarecu bude trazio posle svog ninju, trazio sam i trazio po papirima i nasao sam njegovu poslednju misiju, Nasao sam izvoli, to je bila njegova zadnja misija, e sad vi izvolite sta vas zanima, sada sam samo vas...

Jedva cekam da mu odgovorim, nestrpljivo docekujem svoju prvu misiju.Mislim da je ovaj jak, mogao bi da nam pomogne, cak sta vise, mogli bi sva trojica da je radimo zajedno.
"Ja sam dosao ovde da trazim pomoc za svoju prvu misiju, Boten i ja izgleda imamo odlicnu konekciju od starta, sta mislite o tome da sva trojica radimo istu misiju?"

Pa u redu decaci onda, ja sam vec spremio misiju za nas, icicu sa vama kao pomoc za pocetak a kasnije ce te dobiti i neki savet icicu sa njima za pocetak nadam se da ce se dobro snaci, izlazili smo iz centra i polako krenuli ka kapiji himetsu kampa...

Razumem "Hvala" nakon što sam pogledao misiju odlučio sam da se spremim kako bi nastavio svoju potragu za moći
krenuo sam kući da bi se spremio za pokret i nove avanture vreme je da se pronađe snaga u očaju *Zamarecu je krenuo kući.*dok sam izlazio razmišljao sam o tome koji je razlog zašto se moj sensei vratio u ovo selo

Stigao sam nazad u svoju kancelariju koja mi je malo nedostajala, ta udobna fotelja mi je svo vreme bila u glavi i konacno sam stigao da sednem i malo se opustim kad odjednom stize papir na kom pise moje ime, poslat sam u jedno selo da spasim neke ninje od nekog zlikovca, zvucalo mi je zanimljivo ali sam takodje bio umoran pa sam odlucio da odmorim jos koji minut pa onda polako krenem, ispruzio sam se i opustio na udobnoj fotelji...
Brzo cu stici u pomoc! viknuo sam glasno kroz ceo centar sa zeljom da istrebim lopova...

Stigao sam u pomoćni centar, opušten i spremno se zagledavajući u dan koji dolazi. Spreman sam za sve izazove i neizvesnosti koje će doneti. Prostor je bio pripremljen, a atmosfera je bila opuštena dok sam čekao goste. Jedva čekam da pokažem svoje veštine i pomognem onima koji će danas proći kroz vrata, Spreman sam, navalite!

Dok sam sređivao, na vrata je neočekivano ušao moj prijatelj Boten Gde si Botene druže stari, šta te dovodi ovde? bio sam iznenađen sto sam ga video jer nisam bas njega ocekivao već neke druge slabije ninje kojima treba pomoć ali sve jedno sam ga uslizio jel si došao ovako samo ili ti treba neka pomoć, samo kazi raspoložen sam uvek da pomognem nisam bas uvek bio raspoložen da pomognem ali kako kome, odlučio sam da se bacim na poso pa sam pripremio papire, olovke i plan seo i ocima mu pokazao da sedne pored mene…

Pružio sam mu knjigu u kojoj ima sve teorijski objašnjeno i pružio sam mu 10 minuta, zatim sam je uzeo i zaklopio i rekao mu: "Dobrodošao, Botene! Naravno da ću ti pomoći. Za Chunin ispit, potrebna ti je izdržljivost, veštine borbe i strategija. Ali, znaš kako kažu, timski rad je ključ uspeha. Budi spreman da radiš naporno i da se suočiš sa izazovima. Ne brini, uz moju podršku i trening, bićeš spreman za sve što ti ispiti donesu, za početak moram mentalno da te spremim i da ti testiram znanje, dakle daces mi odgovor na ova 3 pitanja: da li mogu vatreni zmaj i vodena zmija da se kombinuju, kada budeš položio za chunina koliko ćeš elemenata imati i kao treće objasni mi zagarantovani dmg…" postavio sam mu neka pitanja, na koja ako bude sve rekao tacan odgovor trebalo bi da smo 50% posla završili, najbitnije je bilo da on veruje u sebe i da ne odustaje, kao i borba koja ne sme prestati, jednostavno mora da ima vatru u sebi i jaku želju za uspehom i sa tim će moći šta god poželi…

"Bravo, Botene Tvoje samopouzdanje i znanje su dobri. Sada, zamisli da si u ulozi svog omiljenog lika iz crtanog filma. Ko bi to bio i kako bi izgledao tvoj dan proveden kao taj lik? Da li bi osvajao svet ili bi tražio avanturu u dalekim krajevima? Podeli svoju maštovitu avanturu sa mnom, i kada bi bio najjaci i kada bi mogao da biraš šta bi radio i kojim putem bi išao, kako bi to zvučalo?" možda sam zvučao glupo ali sam hteo da ga proverim da vidim kakav je zapravo i da ga nateram da mi sto vise priča o sebi da se približimo jedno drugom, znam šta radim i ovo sve je sa razlogom…

Botene, tvoja hrabrost i odlučnost su zaista inspirativni. Veoma mi je žao što si prošao kroz tako težak period, ali divim se tvom hrabrom duhu i posvećenosti. Verujem da ćemo zajedno pronaći način da ojačaš i da pronađeš svoju sestru. Tu sam da ti pružim podršku i pomoć koliko god mogu. Nisi sam u ovome, zajedno ćemo prevazići sve prepreke. veoma me je dirnula njegova priča, pažljivo sam ga slušao i imao sam veliku želju da mu pomognem da postane jak ninja i povrati svoju sestru Nazad…

Drago mi je što smo postali prijatelji, Botene. Tvoja odlučnost me inspiriše. Verujem u tebe i u tvoju sposobnost da povratiš svoju sestru. Uvek sam tu da pružim podršku. Sada moram da krenem kući, ali se radujem sledećem susretu. Drži se, prijatelju! pozdravio sam se njim izašli smo i otišli svako na svoje strane i zaključao sam centar…

Dok sam stizao do pomocnog centra, osecao sam kako tamni plamenovi nemira bukte u mom telu. Otkljucavajuci vrata, svaki zvuk kljuca odjekivao je kao udarac mog srca. Uzimajuci papire, osetio sam kako se moje misli prelivaju na papiru, stvarajuci planove za buducnost. Svaki potez bio je poput ciscenja unutrasnjosti, pokusaj da se oslobodim tereta prošlosti i započnem ispočetka, ali moja tama mi nije davala mira...

Boten i ja stigli smo u pomocni centar. Ambijent se nije uopste menjao od proslog puta kada sam bio ovde. Na salteru je kao smoreni Kuba, nesto mi deluje mracnije nego pre ali i te kako prizeljkujem njegovu pomoc na ovoj misiji.
"Zdravo, Kubo, drago mi je sto te vidim. Da li bi posao na misiju zajedno sa mnom i Botenom?"

Klimnuo sam glavom prema Tsumiju koji me je pozvao na misiju, prepoznavši Botena pored njega. Iako sam bio obuzet tamom, osećao sam da je ova misija možda ono što mi je potrebno da se izborim sa svojom tamom. "Zdravo" rekoh smireno, mada je u unutrašnjosti mog uma bila oluja. "Prihvatam misiju. Sa zadovoljstvom ću vam se pridružiti." "Pa evo je misija" pruzio sam im papir misije na koju treba da idemo...  

Stigao sam u pomocni centar, pokupio svoje stvari i planove, i sada sam spreman da se uputim u Tamni Toranj. Cim sam zakoracio napolje, osetio sam kako me tama obavija ponovo, gotovo kao da me poziva da je sledim u njene dubine. Sa svakim korakom prema tornju, osecao sam kako se moja unutrasnja mracna strana budi, gotovo kao da me vodi ka necemu sto mozda ne bih trebao istrazivati...

Koracajuci blatom osecao sam tezinu svakog koraka, povetarac je duvao dok sam otkljucavao pomocni centar, usao sam u centar i osetio svezi miris, nisam odavno bio ovde pa sam se osetio jako lepo, odmah sam se uputio i video da su me trazili i pretpostavljam da ce se vracati, moramo lepo popricati o svemu i dogovoriti se sve, zeleo sam moc da ostvarimo i da budemo primeceni i nezaboravljeni...

*Tsumi ulazi u pomocni centar i imao je sta da vidi sa odusevljenjem *
Nemoguce, Boten. Mnogo mi je nedostajao tokom mog kraceg putovanja, nadam se da ce i on zeleti da radi sa mnom i da misli da ga ja nisam izdao. Moram se pozdraviti sa njima i pitati i Botena da li zeli da radimo misiju B ranka.
"HEJ!! Botene!! Mnogo si mi nedostajao. A i ti, Kubo, izgleda da i dalje aktivno radis ovde, dugo te nismo posecivali. Hocete da kao nekada odemo zajedno na misiju?"

Ocekivajuci goste upravo to se i desilo, Boten i Tsumi su usetali u Pomocni Centar kao i po ocekivanju, bio sam srecan sto ih vidim i rekao im: Gde ste momci, ocekivao sam vas, misija ha, odmah samo na misiju i pare, pa dobro nego hajdemo malo prvo imamo puno stvari da popricamo... Hteo je na misiju ali imali smo pre toga o mnogo stvari da popricamo...

Nadam se da ce me Boten razumeti zasto me nije bilo sve ovo vreme, znam da je bilo veoma neobicno da samo tako odjednom nestanem da idem po knjige i da je nelogicno, ali je istinito u isto vreme. Moram mu pojasniti da je sve samo jedan nesporazum izmedju svega toga.
"Izdesavalo se mnogo toga i sada sam u nekom drugom selu, dosao sam ovde samo da trazim Kubinu pomoc, potom i da se sto pre vratim u svoje novo selo. Mozemo li odmah krenuti? Nemam bas puno vremena za razgovor."

Posle kratkog razgovora, objasnio sam im o cemu se radi i rekli smo par stvari o kojim cemo u buducnosti pricati i raditi na njima, "Hajdemo, evo vam ga papir pa pogledaj te sta nam je zadatak" pruzio sam im papir da pogledaju o cemu se radi i polako smo izlazili iz pomocnog centra i krenuli prema novoj misiji, planirao sam posle ovoga da se sretnem i sa Hugomecuom i sa njim da popricam o dosta stvari...