Plavi restoran

Hodajuci neko vreme naleteo sam na restoran i odlucio da udjem unutra.Gledajuci unaokolo bilo je ljudi te sam seo za sto i uzeo jelovnik da vidim sta bi mogao jesti.
Gledajuci u jelovnik odlucio sam sta cu uzeti te sam cekao konobara da dodje.Cekajuci se pojavio i pito me sta cu:

Moze porcija Katsu curry.

Govoreci to sam klimnuo glavom da je to sve te je otisao konobar i cekao sam i razmisljao da bi mogao da treniram mada su rekli da ne sme da se korsiti nikakav izvor ch ili energije mada mora da ima negde neki teren trebam potraziti.Cekajuci nekih 10 do 15 minuta i stigla je porcija konobar je stavio hranu na sto ispred mene i reko prijatno sto sam ja reko:

Hvala.



Poceo je jesti malo po malo i uzivao u hrani posle 7 minuta je sve pojeo i uzeo maramicu sa stola da se obrise te mahnuo konobaru da plati cena je bila 140 ryo ja sam dao 200 ryo:

Uredu je.

Davajuci mu sam ustao i krenuo u potrazi za nekim terenom da treniram.

Hiroshin i ja smo sjeli za sto i prišao je konobar da nam uzme narudžbe. Hiro je uzeo ćevape, a ja sam naručio veliku porciju onih rebaraca koje naručim svaki put, i veliko pivo. Opet sam ga upitao
Pa Hiroshine, šta bi htio da znaš o ovom selu?

Saslušao sam Hiroshina i nisam znao kako da mu odgovorim. Nisam siguran da li uopšte smijem da mu kažem išta od ovoga, pošto je nov u selu.
Popio sam malo piva i rekao sam mu:
Hiro, nisi jedini Uzumaki u selu, ostali su otišli su negdje, ne znam gdje.
Nakon što sam mu to rekao navalio sam na rebarca.

Slušao sam Hiroshina kako priča i začudio sam se. Otkud ovi planovi, zapitah se. Nakon par trenutaka sam mu rekao:

Slušaj, Hiro, ja nemam nikakvu želju za nekom neograničenom moći, a i već sam se dogovorio sa nekim drugim da ću mu pomoći oko nekog njegovog posla. Tako da moram da odbijem tvoju ponudu. Nadam se da nisi ljut i da nećeš uraditi nešto nepromišljeno.
Rekao sam to i dovršio sam svoje pivo.

Bilo mi je drago što se Hiroshin nije naljutio, ali me je ipak brinulo hoće li ovaj momak da nastrada u svojim pokušajima da bude najbolji. Dovršio sam svoj obrok i platio sam svoj račun. Ustao sam i krenuo nazad kući.

Ušao je u restoran i zaputio se ka šanku gdje je bio konobar. Sjeo je na jednu praznu stolicu i osvrnuo svoj pogled ka konobaru. Pokazao je na jednu od pića koje su bile ispisane na meniju. Konobar je klimnuo i brzo ga poslužio finim koktelom.
Jednim klimanjem glave i pogledom u konobara Rikuto je počeo da pije iz boce,ne osvrnjujući se oko sebe dok je tečnost klizala u obliku kapi niz njegovo lice.

Yashin je stigao do Plavog restorana, omiljenog mesta okupljanja ninji iz sela. Restoran je imao prepoznatljivu spoljašnost smeđe boje, koja je podsećala na lepotu šumskog drveća. Biljke oko restorana dodavale su dodatni šarm. Dok je ulazio, osećao je prijateljsku atmosferu i prepoznao nekoliko dnevnih mušterija kako uživaju u razgovoru i obroku.

Yashin je tiho hodao kroz glavnu ulicu sela, dok su sunčevi zraci obasjavali put pred njim. Njegova destinacija je bio Plavi restoran, poznat kao omiljeno okupljalište svih nindži iz sela. Svaki korak prema restoranu bio je obeležen živopisnim scenama svakodnevnog života – trgovci koji su nudili svoje proizvode, deca koja su se igrala na ulici i stariji ljudi koji su sedeli ispred svojih kuća, uživajući u toplom danu.

Kako je stigao do restorana, Yashin je zastao da se divi njegovom izgledu. Spoljašnjost Plavog restorana bila je u toploj smeđoj boji, nalik na prelepo drvo koje se može naći u šumama koje okružuju selo. Zelenilo biljaka koje su rasle oko zgrade dodatno je doprinosilo prirodnom i prijatnom ambijentu. Yashin je duboko udahnuo svež vazduh, osmehujući se na prizor pred sobom. Divio mu se neko vreme, ali ipak nije odlucio da zavrsi u njemu, te je otisao u nepoznatom pravcu

Kada sam prvi put zakoračio u Plavi restoran, odmah me je dočekala prijatna atmosfera. Enterijer je bio topao i gostoljubiv, s dominirajućim smeđim tonovima koji su podsećali na drveće u okolnim šumama. Zelenilo biljaka koje su pažljivo postavljene po uglovima prostora doprinosilo je osećaju prirodnog sklada. Kao ninja koji je često na misijama, bilo je osvežavajuće sesti ovde i opustiti se uz dobar obrok. Restoran je uvek bio pun ninji iz sela, što je stvaralo osećaj zajedništva i povezanosti. Bilo je jasno da su mnogi od njih redovni gosti, dobro upoznati s menijem i osobljem.

Plavi restoran nije samo mesto za jelo; to je mesto gde se ninje okupljaju kako bi razmenili priče, iskustva i strategije. Dok sam čekao na svoj obrok, posmatrao sam grupu ninji za susednim stolom kako užurbano razgovaraju o poslednjim misijama. Atmosfera je bila puna energije, ali i opuštena, kao da svi ovde pronalaze mir posle napornih dana. Zidovi restorana bili su ukrašeni starim fotografijama sela i njegovih slavnih ninji, što je dodatno pojačavalo osećaj tradicije i ponosa. U takvom okruženju, lako je zaboraviti na svakodnevne brige i uživati u trenutku.

Jedan od razloga zašto se vraćam u Plavi restoran jeste neverovatno ukusna hrana. Uvek mogu da računam na sveže pripremljena jela, spremljena s pažnjom i umećem. Danas sam naručio specijalitet kuće, meso pečeno na otvorenoj vatri, savršeno začinjeno i servirano sa sezonskim povrćem. Dok sam uživao u svakom zalogaju, mogao sam da osetim ljubav i posvećenost koja stoji iza svake pripreme. Osećaj zadovoljstva i sitosti bio je neizbežan, a činjenica da je hrana dolazila iz mesta koje odiše tako prijatnom atmosferom činila je iskustvo još boljim.

Plavi restoran je postao mesto gde često dolazim da se opustim i sretnem prijatelje. Dok sam sedeo na svojoj omiljenoj stolici blizu prozora, uživao sam u pogledu na spoljašnost restorana. Spoljašnja smeđa boja savršeno se uklapala s okolinom, a zelenilo biljaka koje su se penjale po zidovima davalo je restoranu prirodan i harmoničan izgled. Ta kombinacija je stvarala osećaj topline i dobrodošlice, zbog čega se uvek osećam kao kod kuće. U takvom okruženju, lako je zaboraviti na stres i uživati u trenutku sa ljudima koje cenim.

Danas je Plavi restoran bio pun, kao i obično. Ninje iz sela okupljale su se za stolovima, uživajući u svojim omiljenim jelima i društvu. Dok sam prolazio kroz restoran, pozdravljao sam nekoliko poznatih lica i osećao se kao deo veće zajednice. Atmosfera je bila užurbana, ali istovremeno opuštajuća, kao da svi ovde dolaze da napune baterije pre nego što se vrate svojim dužnostima. Miris sveže pripremljene hrane ispunjavao je vazduh, dok su se čuli smeh i razgovori sa svih strana. Bio je to savršen trenutak da se opustim i uživam u jednostavnim stvarima koje život pruža.