Marketplace

Pijaca Keona služi kao mesto gde se može naći bilo kakva usluga, od hrane i pića, do oružja i oklopa. Jedno je od mesta koje vrvi narodom, bez obzira na doba dana/noći.

Posle nekoliko stotina metara stigao je do pijace gde ga je zatekla neverovatna gužva. Ljudi su ko muve bez glave jurcali čas levo čas desno tražeći što bolju cenu za nabavke. Uspeo je da se probije do prve tezge i dođe na red gde je kupio sve što mu je bilo potrebno za dan dva i sa punim rukama krenuo nazad ka kući kako bi sve to ostavio.

"Izgleda da je tako. Šta te dovodi ovde? Tražiš nešto specijalno ili redovna nabavka?"

Iznenadio se kada je video Jotaroa kako mu prilazi. Mnogo puta su se sreli za ovih par dana kako su tu. Baš ga nije očekivao i ovde.

"Aha baš je prevelika gužva, ali čuo sam da ima neko kulturno dešavanje pa je verovatno zbog toga. Ko će ga znati."

Bacio je pogled ka centru pijace, ali nije mogao da vidi ništa neobično.

"Vidiš li ti šta?"
On je pitao Jotara.

"Prati te maler ovih dana izgleda."

Glasno se nasmejao na nesreću koju je Jotaro imao ovih dana, ali i sam je bio u takvoj situaciji. Gde god da ode neka gužva neki metež. Ljudi kao neadresirana pisma trče na sve strane. Možda je samo takav grad ili se nešto dešava.

"Hahahah i to je tačno."

Opet se glasno nasmejao na ono što je Jptaro izgovorio. Znao je i on da je bio u pravu, ali nije mu bilo jasno odakle toliko ljudi. Izgleda da grad ima neki problem sa brojem stanovnika.

"Naravno nećemo stojati ovde do veceras, a i treba da odnesem ovo kući."

Podigao je ruke pune namernica koje je iskupovao po pijaci dajući do znanja Jotarou na šta je mislio iako je to bilo i više nego očigledno. Sada je samo trebalo odabrati najbrži put do kuće.

"Ti vodi probijaj se kroz ovu gužvu."

Svi su povezani na neki način, tim nekim crvenim koncem sudbine. Mesto konca se menja u zavisnosti od kulture i tradicije odakle dolazi, ali uvek bude ista priča. Kaže se, da određena nijansa boje povezuje ljude kojima je suđeno da se susretnu. Ali šta se dešava sa ostalim koncima, koncima mržnje, prijateljstva, različitosti? Mislim da ima smisla, a i zašto bi morali biti povezani samo jednim koncem? Zašto ne sa mnoštvo ostalih? U svakoj legendi rečeno je kako je taj konac nemoguće preseći i nebitno koliko se vuče i proteže ne može se pokidati. A šta se dešava sa koncima koji su se povezali greškom? Šta ako drugi kraj tog konca koji je povezan sa nekom osobom povezan je i sa ljudima koji ne bi trebalo ni da postoje i dalje? - Sve to bile su misli koje su joj se kolale umom od kad je njena duša oživela u novom telu i novom svetu.

I evo je, stoji u redu za naminice na pijaci i ponovo prolazi u glavi kroz ista neodgovorena pitanja.

Nije želela da se natrpava i nosi previše stvari te je čim je nakupovala dovoljno otišla da to što pre odnese u skrovište.

Što je manje razmišljao o bolu to je on postajao sve podnošljiviji. Na kraju možda čak i ne mora da ode kući, ali verovatno će se opet nakupovati stvari pa neće moći da teglji to kroz grad. Pijaca je kao i obično bila puna, ali nešto manja gužva stvarala se oko tezgi ovog puta. Izgleda da su svi bili zaokupljeni govorom nekog čoveka o ko zna čemu. Nije se zadržavao puno da bi čuo o čemu taj trabunja. Okrenuo se i otišao.

Osećala se prelepo dok je šetala među tezgama punim svežeg voća i povrća. To je bilo i više nego očigledno.

Kosa joj je bila raspuštena,duga i u talasima. Svetle oči obavijene gustim vlažnim trepuškama, zurile su bez treptaja i fiksirale jedan određeni red. Sa rumenim visokim jagodicama, i sada podignutim obrvama Hitomi je gledala u dve prelepe dve sestrice koje su izgledale identično. Pobledela je još više, ako je to ikako moguće, a osećala je kao da joj se na visokom čelu javlja grašak znoja. A taman se odlučila zadovoljiti onim porcelanskim licem i bledilom. Usne su joj se malko razdvojile dok je krv žustro strujala telom, a ona pokušavala da dođe do kraja reda. Interesantna tetovaža zmije uvijenog oko zgloba devojke ispred nje je sledeće što je privuklo njeno radoznalo oko. Crna tinta je korišćena, a bilo je tu i nečeg napisanog što Hitomi nije mogla da razume i postidi se dok je odoljevala porivu da zgrabi zglob nepoznate osobe, okrene i vidi šta se tu krije, oseti tetovažu pod svojim dodirom. Mesto toga, samo je jako povukla kraj svoje jakne umotavši se još više, dok je pokušavala da obuzdra unutrašnji nemir i iskuka u sebi da čekanju na red dođe kraj.

......

Završila je kupovinu čak i pre nego što se nadala i uputila se ka omiljenom prirodnom „lavirintu“.

Korak i pločnik i tračak vetra i caklenje stakala i žamor gužve ujedno sačiniše pesmu grada koja je trajala do kasno u ponoć. Njegov korak beše glavni vokal, onaj koji je odredjivao ritam, onaj koji je odredjivao njegov život jelte. Pevao je dobro i dugo, još neumoran on beše no pak produbljen, iskusan a i dalje vedar. Svakakvih govana nagutao se on beše, a ipak čist, usmeren i dalje. Podloga koraka koja beše Keonski pločnik peščar izlizan od pola veka upotrebe bio je jedan od najbolji pratećih vokala. Pored njega lično Petrovichu behu mili i vokali neistrazenih drevnih pločnika podzemnih, nadzemnih, lebdecih tamnica, ruina i zamaka, ali sa njima je na kraju sviran neki drugi tip muzike.

Sam Petrovich retko je dodavao na pesmu neke svoje delove. Ćutljiv sa svima osim bliskim prijateljima on je komunicirao tim klimanjem glave koje je počelo polako u naviku da ulazi kao konstantan ritam, potreba i želja. Ono srećom i kad bi slucajno poceo maše, to se čulo nije i nije uticalo na sveukupnu pesmu. To je dobro jer njegov ukus u muzici nije prijao svima. Pravednost koju je tako hrabro pevao nikada nije mogla da se upise na te margine Keona, no upisana i registrovana kod Petrovicha davala mu je ugodan i bezbrižan san.

Uzeću špagete jedne.

Pokušao je da napravi neki oblik osmeha kada mu je naplatila i nije ispalo baš najbolje. Nije to bilo zato što čovek nije znao da se smeje već se izgubio bio negde u mislima i izvolite od prodavačice ga uhvatilo na prepad. Rekla je nema na čemu, ne brinite.

Vratio se u zamak.

Stigao je do pijace. Taman je planirao da pokupuje neke stvari kako bi imao za put ako se i konačno odluči da krene na put. Mislim prvo mora otići da podnese zahtev što će verovatno zahtevati dosta papirologije. Iz nekog njemu za sada nepoznatog razloga znao je da ne voli papirologiju. Završio je sa kupovinom i krenuo kroz ulice do kuće.