Ulice

Cuo sam Rikuta kako mi je odgovorio skrenuo sam poglded ka njmu i slusao ga.Nakon sto sam cuo pitanje odgovorio sam mu:"Radio sam 2 nije mi islo bas od ruke,ali mislim da imam potencijala,ali korak po korak".*Cudi me da Rikuto nije radio jonin,ja mislim kada bi uradio da bi proso isprve makar mi se tako cini*Ali da Gekko je druga prica mislim njega je tata malo vise voleo sve dok nije poginuo u ninja ratu dok ja nista nisam mogao da uradim,ali necu o tome sada.Ovo ga nikada nisam pitao da li???Ajde jednom se zivi.:"Imas li neki cilj kao shinobiji?".Leva ruka mu je i dalje u dzepu dok je knjigu stavio u desni dzep i cekao Rikutov odgovor...

Bilo mu je jasno odakle je Jamisumi dolazio. Pošto je čuo Jamisumijevo pitanje odlučio je nastaviti odgovarati pošto nije imao šta drugo da radi,a kada je već tu nek malo iskoristi situaciju:"Imam li neke ciljeve kao šinobi....?",Razmislio je malo na pitanje i uzdahnuo,prisjetio se razloga što je ušao u svijet šinobija,ali nije znao da li da kaže Jamisumiju.
"Doduše postao sam shinobij kako bi zaštitio one najbliže sebi i labije. Takođe  kako bi sproveo i borio se protiv nepravde u svijetu.
Proveo je malo vremena razmišljajući a zatim pogledao da ga upita,polako je ionako morao završavati razgovor:"Ako smijem da
pitam..kakvo je tvoje mišljenje o svemu što se događa..od one uzumaki organizacije i Gekkovog nestanka?",popravio je oficirsku kapu i čekao Jamisumijev odgovor.

Gledajci Rikuta direktno u oci i slusajuci ga do svakog detalja.Jamisumi je cuo pitanje i morao malo da priceka i da se zapita.*Sve sto znam o Gekkovom nestanku*Ucutao se i odgovorio:Paaaa.Pravo da ti kazem ne znam.Poslednji put sam ga video u sali za sastanke.*Nije se valjda pridruzio organizaciji mislim ne bi on to.*A moje misljenje o organizacije je da su svi pojedinacno jaki,ali nisu jaci od naseg Kage-a,a mozda jesu jaci od nasih jonin-a a i nema veze.*Cuo sam u poslednje vereme da je umro neki iz organizacije,ali ne znam tacno ko*Kakvo je tvoje misljenje o Uzumakiji organizaciji i da li bi smo bili jaci od njih nekada?.Sacekao je Rikutov odgovor...

Dok sam hodao, sećanja na sve što sam doživeo od dolaska ovde prolazila su mi kroz misli. Svaki korak bio je podsećanje na napredak koji sam postigao, na prepreke koje sam savladao i na ljude koje sam upoznao. Ulice su bile živahne, ispunjene žamorom svakodnevnog života, a ja sam uživao u tom prizoru.

Nastavio sam prema severoistočnom delu sela, gde sam nedavno otkrio predivan vodopad - Shizuka Taki. Vodopad je bio skriven usred guste šume, stvarajući prelepo kristalno bistro jezerce. Zvuk vode koja se sliva niz stene bio je umirujući, a ja sam se radovao što ću provesti neko vreme na tom mirnom mestu.

Krenuo sam nazad kroz šumu, prateći stazu koja me je vodila ka selu. Uskoro sam stigao do poznatih ulica sela, gde je svakodnevni život tekao svojim tokom. Ljudi su prolazili pored mene, neki me pozdravljajući, dok su trgovci nudili svoje proizvode na pijaci.

Hodao sam kroz ulicu, posmatrajući svežinu jutarnje gužve. Deca su se igrala, a stariji su sedeli ispred svojih kuća, uživajući u sunčevim zracima. Mirisi sveže pečenog hleba i začina ispunjavali su vazduh, stvarajući prijatnu atmosferu.

Dok sam prolazio kroz uske uličice, osećao sam kako se moja radoznalost neprestano širi. Zastajkivao je da fotografiše zanimljive detalje arhitekture, razgovarao sam
sa prodavcima koji su mi pričali o istoriji njihovih porodica i radnji koje su prenosile tradiciju generacijama.

U jednom trenutku, dok sam stajao na ivici jednog trga, primetio sam jedan neobičan mural koji je prikazivao priču o prošlosti grada. Bio je to trenutak kada je shvatio koliko je bogata istorija i kultura okružuju, posle ovoga sto sam video cinilo me ponosnim na svoj grad i istovremeno željnim da istražujem još dublje.

Kako je dan odmicao,lagano sam hteo da obidjem jos predela ovog sela.. Svaki korak kroz ulice bio je putovanje kroz vreme i prostor, neprocenjivo iskustvo.Nista idemo dalje

Zahvalio sam se Takiu na poverenju, držeći svitak čvrsto u ruci. Dok se on gubio u masi ljudi koja se okupljala oko dobošara, okrenuo sam se i zaputio ka izlazu sa trga Oslobodjenja.

Hodao sam ulicama sela, razmišljajući o predstojećoj misiji. Svaki korak me je približavao izazovima koji me čekaju, ali i mogućnosti da dokažem svoje veštine i posvećenost. Trg je ubrzo ostao iza mene, a prolaznici su užurbano išli svojim putem, ne primećujući moj tihi odlazak.

Sa odlučnošću u srcu, nastavio sam koračati prema svom domu, pripremajući se za rani polazak i opasnosti koje me čekaju.

Prolazeći kroz ulice sela, pozdravljao sam prolaznike i uživao u živahnoj atmosferi. Ljudi su se bavili svojim svakodnevnim poslovima, a deca su se veselo igrala. Stigao sam do tržnice, gde su trgovci nudili sveže voće i povrće. Zastao sam na trenutak da kupim nekoliko namirnica za put. Nastavio sam dalje, koračajući polako, upijajući poznate prizore i zvuke. Ovo selo, sa svim svojim ljudima i mestima, bilo je moj dom, i želeo sam da upijem svaki trenutak pre nego što krenem na put.

Sledio sam Migela kroz selo dok mi je on objasnjavao situaciju. Njegov brat, Hiro, nestao je pre mnogo godina unutar sume. Selo je uvek tvrdilo da je suma preopasna za istrazivanje, a Migel je verovao da je jos uvek ziv. Suma je bila mesto gde su mnogi ulazili, ali retko ko se vracao. Vazduh je bio tezak od vlage i misticne energije, a neobicne biljke i cudna bica vrebala su u senkama, nisam imao predstavu sta tamo sve mogu da ocekujem pa sam se spremao za ono najgore.

Setao se ulicama ovog sela dok je zapazao veoma lepe zene kraj puta i po kaficima da se hteo odma pridruziti njima u zabavi.Mada nije jos mogao jer je imao vec zakazan sastanak unapred od jedne zenske iz sela samo je trebao naċi mesto sastanka.

Kada je konacno naisao na mesto koje je odgovaralo opisu usao je unutra i odma sa vrata spazio svoju damu kako fino sedi za stolom u kaficu.Odma joj je prisao i potvrdio da je to ona dok se lagano opustio i ostavio svoje prnje na stolici pred dok je seo nasparm devojke.

Kada je seo za stolom prvo je narucio piće za sebe i svoju kolegenicu koja ke sedela sa njim i odma zapoceo razgovor.Ovako znam da smo ovde jedno za drugog nasli smo se na ostrvu rikachu i rekla si mi na pismo da s eovde nađemo.

Sada mozemo fino razgovarati te je uzeo casu vina koje je konobar upravo doneo i kucnuo casu sa njom.Pa kako si mi Toka da li ti se sviđa selo i okolina
?Upitao je Shintaro.

Odgovorila mu je veoma uzbuđeno i kako jedva ceka da se preseli ovde.A u tom momentu je Shintaro ispijao vino a kada je cuo da zeli da se seli ovde se zagrcnuo.

Ako se bude preseli ovde Shintaro nece moci da uziva i da gleda devojke vec ce morati paziti na nju i voditi je oko sela.

Vratio se u zivot nakon kratke pauze davljenjem vina i malo se olaksao ato je eksirao vodu.Malo si me iznenadila time sto kazes Toka nisam znao da ti se selo toliko sviđa.

Mislio sam da smo dosli ovde samo zbog dejta jer ja ipak ostajem ovde na duze vreme da bi napisao svoju knjigu.

Uputio se u dalje razgovor sa njom dok je saznao da su njeni roditelji u jako losoj situaciji i da je njen otac nasao dobro placen posao ovde u selu.To ga nije zacudilo jre je vec znao nesto o njima,ali nije mogao nesto pomoci jer ni on sam nije imao novca da snabdeva sebe.

Wertzuir posle nekog vremena stize kod ulice gde trazi jednu prodavnicu odece(Hmm mora da ima negde ovde)hodao je i gledao unaokolo .

(3-4 minuta kasnije)

Nalazi na jednu Hajoki prodavnicu koju je krenuo ka njoj i polako je usao u nju.

Nakon sto sam stigao u lice malo da prosetam i rastegnem noge.Razmisljao sam o mirisu jutarnje kafe koji je nudio restoran pored mene.Video sam veliku guzvu u koju bas i ne bi da zalazim.Krenuo sam ka drugom mestu da popijem kafu i uziam u okolini ovih ulica

Kada sam popio kafu platio sam konobaru i krenuo nazad svojim putem koji sam zapoceo.Posmatrao sam ljude koji se smeju,decu koja trckaraju oko mene i stare ljude koji se gegaju po trotoaru.Samo sam skrenuo pogled ka njima i razmisljao o tome kako je imati porodicu.Uzeo sam knjigu iz svog dzepa i krenuo da citam dok setam ulicama.

Gledaju ci unaokolo vdeo sam ptice kako pevaju i video lepo i mirisno cvece sa raskosnim bojama koje mozes da vidis na svakom koraku.Ima mnogo ljudi koji citaju novine pored fontane.Pa sam i ja odlucio da nabavim nesto za citanje posto sam ovu knjigu vec procitao jos pre par dana.

Nakon sto sam izabro knjigu koju cu da citam ovih dana kada mi bude dosdno i kada ne budem imao sta da radim.Vracaju ci se kuci svratio sam do jedne pekare da pojedem nesto i popijem.Nakon jela cu da idem kuci da malo odmorim od vog setanja.

Otisao je na ulice grada kako bi je nasao setao sa pokraj puta na novom asvaltu koji su uradili skoro.Bio je bas srecan sto se radi po selu iako selo trenutno ina problema vidi da se ljudi trude sto vise mogu.Nego dok je setao trotoarem prosao je pored svoj omiljeni kafic i rekao sebi da ce svratiti kasnije .

nije hteo da se preda sa pretragom jer je tek poceo imao je CEO Dan da nađe ndkog za pricu.Pogodna bi bila gospođa Toga ali nju bi teze nasao u ovoj guzvi.Tek je prosao kafic a vec ga je hvatala dosada i gubio je konceetraciju svuda gde pogleda.

posto je ogladneo resio je da svrati u kafic gde je prosao i posto je imao dpsta novca od svojih misija mogao je pristojno nesto pojesti.Vratio se i vec je bilo 11 sati taman za neku uzinu ili dorucak za njega.Uz jagnjetinu uzeo jos i jednu rakiju od šljive i dve lepinje.Kao pravi seljak sve je pojeo sam za malo vreme a nastavio je sa pivom.

dok su se ostali ljudi cudeli njegov brzinot to jest halapljivosti zatim se vration svome pisle trazenja nekog za razgovor.Ustao je ocistio ruke i usta platio jelo i dodao baksis konabaru i pohvalio kuvara dok je izlazio.Zatim se vratio svom obicajnom sebi i trazio je nekog zaninljivog.

Setnjom je dosao do parka pa je razmislio da bi bilo dobro da krene unutra jer tu ima vece sanse naći nekog pogodnog za pricu.Usao je u parkic koj je bio jedan od najjvecih u kraju tako da je ovde moralo imati nekog ko je slican Shintaru i njegovim mislima barem priblizno

Trcim vec 37. krug oko sela, a adrenalin mi pumpa kroz vene kao nikada ranije. Svaki korak je simfonija snage i odlucnosti, polako osećam kako mi srce ritmično udara dok mi znoj klizi niz celo. Svaki udah je pun svezine, svaki izdah donosi olaksanje. Moje telo postaje masina, snazna i neumorna. Trening je kljuc do vrhunske izdrzljivosti, a ja sam posvecen da postanem najbolji ninja. Sanjam o danu kada ce ceo svet cuti za moje ime "Kuba". Necu stati dok ne postignem svoj vrhunac, dok ne postanem legenda. Ovi krugovi su samo pocetak mog puta, a svaki pretrcani metar je korak blize ka ostvarenju mojih snova...
Svete pazi me se, stizem...

Na 97. krugu, osecam kako mi snaga kulminira. Znoj mi obliva celo, ali ne odustajem. Trcanje je samo zagrevanje, pravi trening tek pocinje. Nakon sto zavrsim 100 krugova, prelazim na intenzivne vezbe koje testiraju granice moje izdrzljivosti i ono na cemu zelim da poradim je taijutsu ako ostanem bez svojih ninjutsu-a.
Pocinjemo s deset serija od po 99 sklekova sto ispada 990 sklekova, svaki put sve nize i brze. Zatim, prelazim na skakanje uz zid, usavrsavajući svoj taijutsu, svaki skok je visi, svaki pad je meksi i lepsi na oko. Sledeca faza ukljucuje trening sa tezinama odnosno podizem kamenje, svaki put teze od prethodnog, pocevsi sa 95kg.
Ovaj trening nije samo fizicki, vec i mentalni test. Usredsredjujem se na svoj cilj a to je da postanem legendarni ninja. Ove vezbe mi pomazu da prevazidjem granice i da odem dublje u ovaj svet jer znam sta sve ima u ovom ruznom svetu i sta me sve ceka, zato moram na sve biti spreman, pripremajuci me za buduce izazove, trening je naporan, ali svaki trenutak me približava mom snu a to je da postanem neko i nesto u ovom bednom svetu...
Kad ako ne sad?!

Dok sam hodao ulicama sela, primetio sam kako su putevi pažljivo osmišljeni, vodeći ljude iz jednog dela sela u drugi na najsmisleniji način. Kamenje koje je korišćeno za popločavanje ulica imalo je grubu teksturu, ali su bili dovoljno ravni da olakšaju hodanje. Svaki kamen je izgledao kao da ima svoju priču, prikupljen iz reka i iza vodopada, dok su se komadi zemlje provlačili između njih, čineći ulice prirodnim i povezanim sa okolinom. Ulice su bile žive, sa prolaznicima koji su se kretali ka svojim odredištima, dok su deca trčala i igrala se po kamenim stazama, dodajući život ovom pažljivo uređenom prostoru.