Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Uzumaki park

First topic message reminder :

Uzumaki park je djelo ninji koji poticu iz uzumaki klana njihov cilj je da se svi ljudi, djeca cak i zivotinje zabave u ovom parku, u njemu se nalazi sve sto donosi smirenje i zabavu covjecijem umu u ovom parku uvijek mozemo naci ljudi koji setaju ili se zabavljaju.

Jedan da Akina odluci da oce do uzumaki parka bio mu je slobodan dan nije imao posla pa mu je bilo dosadno .
I krene on lagano put parka ponio neku bezveznu kjigu o kovanju maceva i kunai nozeva , i tako on dodje do parka i sjedne na klupu i prvo malo razgleda okolo i posmatra okolinu , bila je tako opustena atosfera ljudi setaju pored jezera, druze se , djeca se igraju na igralistu , prava uzivancija
.

Nakon mali razgoedanja Akina pocne da cita knjigu , pomalo je u pocetku dosadna ali vec postaje zanimljivo , ima tiliko trikova koji su korisni u kovanju maceva,nakon nekog vremena Akini dosadi knjiga i odluci da proseta pored jezera dugo nije trenirao , totalno je ostao bez kondicije ,priseta on 2 kruga i vrati se kuci opusten i raspolozan.

Kada sam zakoračio u Uzumaki park, odmah me obuzela osećaj smirenosti. Staze su bile popločane kamenjem, a sa obe strane nalazili su se uredno posađeni cvetni vrtovi koji su cvetali u svim bojama. Na svakom koraku mogao sam videti ljude kako šetaju sa svojim porodicama, dok su se deca igrala i smejala. Čak su i životinje bile prisutne – ptice su letele iznad drveća, a psi su trčali za lopticama. Park je bio oaza mira u užurbanom svetu ninji, mesto gde su svi mogli pronaći trenutak opuštanja.

Kako sam hodao dalje kroz Uzumaki park, primetio sam grupu starijih ninji kako sede na klupama i igraju tradicionalne igre. Njihova lica su bila ispunjena spokojem dok su se koncentrisali na svoje poteze. U daljini sam čuo zvuke smeha i vriske dece koja su se igrala na ljuljaškama i toboganima. Bilo je očigledno da je park dizajniran da ponudi nešto za svakoga – od najmlađih do najstarijih. Uzumaki klan je stvorio ovaj park ne samo kao mesto zabave, već i kao mesto gde bi se svi mogli osećati kao deo zajednice.

Prolazeći pored malog jezera u Uzumaki parku, zatekao sam grupu ljudi kako hrane ribe. Jezero je bilo mirno, sa površinom koja je reflektovala plavo nebo iznad. Oko jezera su se nalazile male pagode gde su posetioci mogli da sednu i uživaju u pogledu. Čak su i životinje bile deo ove harmonije – patke su plovile po jezeru, dok su vrapci skakutali po ivicama staze. Atmosfera je bila opuštajuća, i nije bilo teško razumeti zašto su ljudi birali ovo mesto za odmor i uživanje u prirodi.

Jedan deo Uzumaki parka bio je posvećen umetnosti i kreativnosti. U blizini centra parka nalazila se velika otvorena površina gde su umetnici izlagali svoje radove. Deca su crtala kredama po pločniku, dok su stariji ninje posmatrali njihove radove sa osmehom. Bilo je tu i skulptura izrađenih od drveta, kamena i metala, koje su predstavljale različite aspekte prirode i života. Svaki kutak parka bio je ispunjen bojom i radošću, što je samo dodatno naglašavalo koliko je Uzumaki klan želeo da ovaj park bude mesto inspiracije i kreativnosti.

Na kraju šetnje kroz Uzumaki park, stigao sam do meditativnog vrta. Bio je to miran kutak, sa pažljivo uređenim peskom i kamenjem, koji je služio kao mesto za refleksiju i unutrašnji mir. Nekoliko ljudi sedelo je na kamenim stolicama, zatvorenih očiju, dok su tiho meditirali. Povetarac je lagano pomerao grane drveća, stvarajući umirujući zvuk koji je pratio ritam disanja prisutnih. U ovom delu parka, čak i priroda je izgledala kao da je usporila, pružajući posetiocima priliku da se potpuno isključe iz spoljnog sveta i pronađu svoj unutrašnji mir.


Koračam sigurnim korakom prema akademiji, spreman da konačno položim genin ispit. Ipak, dok sam prolazio kroz selo, odlučim da skratim put kroz Uzumaki park. Sunce je već visoko na nebu, i svetlost se probija kroz krošnje drveća, osvetljavajući staze prekrivene lišćem. Dok hodam, postajem sve svesniji tišine i mirisa cveća, predivnog pejzaža, i nesvesno skrećem s glavne staze. Prolazi nekoliko minuta pre nego što shvatim da više ne znam gde sam. Staze su sve slične, a vrtlozi stena i drveća čine svaki put identičnim. Srce mi ubrzano lupa, ne zbog straha, već zbog vremena — ispit počinje uskoro. Dok nervozno gledam oko sebe, ugledam devojku kako stoji pored jednog drveta. Ima dugu crnu kosu, a lice joj je smireno i nasmešeno. Primetila je moj izraz zbunjenosti.

„Izgubio si se?“ pita nežno, prilazeći mi.
Da... Putujem do akademije, ali mislim da sam skrenuo s puta.

Njen osmeh se širi. „Akademija je bliže nego što misliš. Samo idi ovom stazom, a zatim skreni levo. Bićeš tamo za nekoliko minuta.“ Zahvaljujem joj, osećajući olakšanje. Pratim njena uputstva i uskoro ugledam akademiju.





Naka dok je bio mal rado bi dolazio ovdje sa svojom mjakom zabavljao se imao piknik te hranio golubove. Došao je na mjesto gdje bi najviše bili. Iznenada je neko uletio u park i demoliro ga nitko nije od ti ljudi bio šinobi tako da je Naka jedini imo šamse i iskorstio je svoje jutsu
kako bi zaustavio osobu da ne napada. #card1 #card13 #card344

Ovo je Nakina osnovna tehnika nije najjača ali ova tehnika se zove 爆発的な拳 (Bakuhatsu-tekina ken) Naka koristi ovo tako da malo jače udari protivnika samo da odleti daleko tako zaljepi posebno papirnu bombu koja se moze skinut samo ako je zaljepljenja za mrtvo tjelo ne moze se odvojit sa zivog tjela osobe tako kad odleti osoba od udaraca bi htjela skinut papirnu bombu ali i kad bi mogla Naka istog trena kad je osoba isapljenja aktivira bombu i osoba ako nije izdrzljiva ima šamse da izgubi krv i tako da umre ali Naka kasnije koristit ovu normalnu tehiku u kombinaciji sa drugima tako da je među jačim šinobijima.



Naka je 15-godišnjak član je Uzumaki klana i Senju klana zato jer su mu roditelji bili različitih klanova majka Uzumaki otac Senju.
Živjeo je sa svojim ocem i majkom nakon što je kreno rat zaratilo se. Dobio je iformacije da mu je tata ubijen, a za mamu je dobio iformaciju da je kidnapovana od strane neke nepoznate organirizacije koja radi razne ekspirmente na njoj zbog njenih raznih jakih sposobnosti. Tako da Naka želi vratit svoju majku od njih i vratit mir u svijetu.
Brzo sam se snašao i nabavio hranu za nekoliko dana jer sada mi se stvarno nije išlo ni u lov ni u neki restoran. Osim obične hrane kupio sam i dva piva kao i neke grickalice te sam odlučio svratiti u uzumaki park kroz koji sam prošao kada sam krenuo u svoju nabavku. Činilo se kao fino mirno mjesto za sjesti i odmoriti se. Našao sam jednu drvenu klupicu obojenu u boje listova na drveću koja su okruživala ovaj park. Sjeo sam tu uzeo svoje pivo i uživao u prelijepom opuštajućem zalasku sunca čije su se zrake još po malo probijale kroz krošnje drveća.

Nakon dugog dana provedenog u čitanju knjiga, odlučio sam se malo opustiti u nekom od parkova sela. Sunce je blistalo, a miris svežeg vazduha bio je savršena prilika za relaksaciju. Dok sam šetao stazama, uživajući u prirodi, ugledao sam svog druga Karinkushia kako sedi na klupi i pije pivo.Sa blagim osmehom na licu sam u prišao i upitao da sednem tu.

Je li slobodno?



Majstor insekata
Tišinu je prekinuo poznat glas koji me pitao da li može da sjedne kod mene. Okrenuo sam se i vidio da je to Itagaki.

Naravno sjedi druže. Izvoli ima jedno pivo i za tebe. Bio sam na jednoj malo dužoj misiji la mi ponestalo hrane i u povratku odlučih svratiti ovdje da malo odmorim i ispostavilo se dobro što sam to učinio jer evo sreo sam tebe.

Znao sam da je dobra stvar što sam kupio dva piva. Nakon što sam mu dao drugu flašu iz torbe sam izvadio i neke grickalice te otvorio i ponudio Itagakija.

Čim sam seo na klupicu,Karinkushi mi je ponudio pivo koje je izgleda upravo kupio,na šta sam vrlo rado pristao.Ne pijem puno alkohol ali sam sada mogao napraviti izuzetak i popiti jedno sa njim.Ubrzo našli smo se u prijatnom razgovoru gde smo pričali od raznim stvarima,neke od njih su moje knjige koje sam čitao,pa je on malo govorio o svojoj misiji i još raznih stvari.



Majstor insekata
Kroz razgovor me upitao i za moju misiju na šta sam odgovorio da sam dugo putovao da bih došao u onu prokletu pustinju te da sam imao posla sa 3 bezvezna genina. Nakon toga sam ga upitao

Nego Itakagi možeš li mi reći nešto o svojoj prošlosti, kakav život si imao?

Postavio sam to pitanje i očekujući odgovor nadao se da nije imao lošu prošlost kao ja

Dok smo razgovarali blagi osmeh mi se nalazio na licu posle dužeg vremena,ali odjednom taj osmeh se sklonio,a umesto njega došao ozbiljan pogled ispunjen bolom.Na njegovo pitanje sam prvo malo ćutao jer nisam znao da li bi mu baš trebao reći jer smo samo poznanici.Posle nekog trenutka sam prošaputao:

Radije ne bih od tome sada.

Rekavši to na licu mi je samo ostao hladan,mrtvi pogled usmeren ka Kaguya momku.



Majstor insekata
Nakon kratkog odgovora i njegovog hladnog pogleda shvatio sam da je prošao nešto teško kao i ja i shvatio sam da treba da zatvorimo tu temu.

Naravno možemo o tome neki drugi put. I ja sam imao teško djetinjstvo i odrastanje kojeg baš ne volim da se prisjećam, ali to mi je davalo motivaciju da krenem sa treningom i da postanem jak ninja što ću nadam se i ostvariti. Nego da promjenimo temu, imaš li nešto zanimljivo da ispričaš o sebi?

Dok sam čekao odgovor shvatio sam da je sunce skoro zašlo te da će uskoro mrak i da će biti vrijeme za put kući.

Onako zamišljeno,skoro pa da nisam obraćao paznju šta je govorio već samo gledao u jednu tačku.No to je prekinulo njegovo pitanje na šta sam samo vratio pogled u normalu i počeo pomalo da razmišljam o tome.Shvatio sam da u zivotu nisam radijo puno zanimljivih stvari osim čitanja knjiga i treniranja sa svojim insektima.

Meni je uglavnom zanimljivo čitanje knjiga,tako obično provodim slobodno vreme.

Rekavši to sam shvatio da sam se poduže zadržao ovde te da bi trebalo da krenem nazad da pojedem nešto i završim čitanje knjige.Ustajem sa klupe,malo se protežem i krećem kući.

Hvala na piću,vidimo se drugi put.



Majstor insekata
Rekao je da mu se sviđa čitanje što nisam baš očekivao ali okej. Nisam bio neki fan knjiga tako da tu nismk mogli naći zajedničku temu. Tada je ustao, zahvalio se na piću i krenuo dalje. I ja sam njega pozdravio te dovršio svoje piće i također se uputio ka svojoj kući jer je već pao mrak

Jutakata je krenuo do pijace da kupi malo hrane.Krenuo je kroz Uzumaki park po njemu najljepse mjesto u ovome selu.Dok je bio klinac otac ga je stalno vodio ovde.Njegov otac je ucestvovao i u izgradnji ovoga parka.Nastavio je hodati do pijace.

Takami setajuci selom i istrazivajuci naleteo je na uzumaki park prelep park bogat drvecem i ziviotinjama.
Jeduci svoje cevape razgledao je i pazljivo posmatrao park i njegove lepote  mislio jee da moze da seta zauvek ali isto tako je zeleo da pogleda selo.
Sto brze kako bi poceo sa svojim treninzima.

koliko lepih delova sela ima mozda bih trebao da se popenjem vise i pogledam selo sa visine kako bih ustedeo vreme

Zavrsivsi sa hranom skocio je dalje kako bi brze stigao do kapije sela i pogledao selo sa visine.

Ikiri setajuci se do sume gde obicno trenira 
Video je "Uzumaki park" te krenuo da se seta njime na putu do sume u kojoj trenira


Iznenadio se lepom vegetaciom u parku i raznoj vrsti biljaka i drveca
Odusevivsi se izgledom parka ipak je mogao da pozuri i da zapocne trening

Setajuci se po selu ikiri je svratio do parka i uzivao u lepo danu
naisao je na lepo mesto te je seo na klupu i iz torbice izvadio knjigu te krenuo da cita

Uzumaki park - Page 2 Ecqqzp9

uzivao sam u njinja romanu i nakon nekog vremena sam ustao i nastavio dalje svojim poslom