Shinshoudo Antiques

Yashin je kročio u radnju gospođe Mayoido, osetivši odmah misticizam koji je ispunjavao prostoriju. Razne antičke stvari krasile su police, a vlasnica je bila poznata po tome da ovde čuva neke od najstarijih artefakata sveta. Izlog je bio pun mačeva i štitova, ali Yashin je slutio da se duboko u radnji kriju još fascinantnije stvari. Dok je istraživao oko sebe, osećao je kako ga obuzima osećaj čuvene prošlosti, kao da je sam trenutak zadržan u vremenu.

Yashin je polako kročio kroz užurbane ulice, osluškujući zvuke trgovine i razgovora oko sebe. Njegove oči neprestano su tražile jedan poseban znak – izbledele zlatne slova koja su označavala radnju gospođe Mayoido. Ubrzo ju je ugledao na uglu jedne ulice, radnju koja je delovala kao da je iz drugog sveta, savršeno uklopljena među moderne zgrade.Ulaz je bio obavijen u tihu, misterioznu atmosferu, sa starim drvenim vratima koja su škripala dok ih je otvarao. Zvono na vratima zazvonilo je tiho, najavljujući njegov dolazak. Unutrašnjost radnje bila je osvetljena blagim, toplim svetlom, stvarajući igru senki koja je dodatno pojačavala mističnu atmosferu.

Polako je kročio preko drvenog poda, koji je škripao pod njegovim nogama. Police su bile ispunjene raznim antikvitetima – od drevnih knjiga sa izbledelim koricama, preko umetničkih predmeta iz različitih epoha, do zagonetnih relikvija čije su namene bile poznate samo onima sa znanjem drevnih civilizacija.Yashin je prišao izlogu gde su bili izloženi mačevi i štitovi. Svaki mač je imao jedinstvenu gravuru, a štitovi su bili ukrašeni simbolima i likovima iz starih legendi. Mogao je da oseti težinu istorije koja je zračila iz ovih predmeta, kao da su nosili priče o bitkama i herojima prošlih vremena.

„Dobar dan,“ začuo je tihi, umirujući glas iza sebe. Okrenuo se i ugledao gospođu Mayoido, stariju ženu sa blagim osmehom i mudrim očima koje su odavale godine iskustva. Njeno prisustvo dodavalo je još jedan sloj misterije ovoj radnji. „Zanima vas nešto posebno?“„Samo razgledam za sada,“ odgovorio je Yashin, skromno klimajući glavom. „Ali sve ovde deluje tako... posebno.“Gospođa Mayoido je klimnula glavom, kao da razume njegov osećaj. „Svaki predmet ovde ima svoju priču,“ rekla je tiho. „Neki su prošli kroz ruke mnogih generacija, a neki su skriveni blaga koja čekaju da budu otkrivena.“

Dok sam hodao, primetio sam zanimljivu radnju na kraju ulice. Radnja je imala starinski izgled, a u izlogu su bili izloženi mačevi i štitovi, koji su odmah privukli moju pažnju.

Prišao sam bliže i pročitao natpis iznad vrata: "Antikvernica Shinshoudo". Znatiželja me je obuzela, pa sam odlučio da uđem unutra i istražim šta se krije u ovoj radnji.

Otvorio sam vrata, a zvono iznad njih se oglasilo, najavljujući moj ulazak. Atmosfera unutar radnje bila je ispunjena mistikom. Zidovi su bili obloženi policama koje su bile pretrpane raznim antikvitetima. Bilo je tu starih svitaka, zlatnih statua, drevnih oružja i mnogo drugih stvari koje su odisale prošlim vremenima.

Koračajući polako između polica, pažljivo sam posmatrao svaki predmet. Na jednoj polici sam ugledao stari svitak sa zamršenim simbolima koji su bili izbledeli od vremena. Na drugoj su bile zlatne statue bogova ili nekih istorijski važnih ličnosti, izrađene s neverovatnom preciznošću. Ispod staklenog ormarića nalazili su se drevni bodeži i mačevi, svaki sa svojim jedinstvenim dizajnom i pričom koja je pričala o njihovoj starosti.

U daljem delu radnje, na jednom postolju, stajao je štit ukrašen komplikovanim gravurama koje su izgledale kao da pripadaju nekoj davno zaboravljenoj civilizaciji. Osetio sam neodoljivu želju da saznam više o svakom predmetu, kao da i neki od njih krasi moju kuću, ali trenutno nije bilo vreme za takav trošak. Ljubazno sam se zahvalio radnici na izdvojenom vremenu, a zatim i izašao napolje.

Ukoračao je u antikvarnicu zato što je vidio nešto što mu se jako svidjelo,bilo je veoma lijepog izgleda. Štit koji ukrašava cijelu antikvarnicu svjetlio je i davao joj neki lijep i pogodan ambijent. Kao da je taj štit bio značenje zaštitnosti. Ko god je kovao štit imao je samo jednu misao na umu, da napravi oružje koje će da štiti svog korisnika i ispuni svoje značenje,ništa više.
Rikuto je tako gledao taj štit i rukom prošao kroz njega,osjećajući njegovu širinu kao i moć koju je emitovao iz sebe. Bilo je doista nevjerovatno.

"Divan je zar ne?",čuo je tih i nježan glas iza sebe. Bila je to vlasnica antikvarnice gospođa Mayoido koja je bila djelovala kao osoba mudrosti i nježnosti. Čuvši njeno pitanje Rikuto je klimnuo glavom i pogleo nazad u štit,njegova usta su se otvarila te je rekao:"Doista da jeste,ako smijem da pitam ko mu je vlasnik?",Rikuto je upitao tiho dok mu je pogled visio na štitu. Gospođa je klimnuo glavom,pokazivajući da zna koliko i Rikuto ne zna:"Teško da Vam mogu reći,sama sam u knjigama probala potražiti odgovor ali jednostavno se ne mogu sjetiti,ali...",pauzirala je na trenutak da pogleda štit u cjelol svojoj glamuroznosti,zatim nastavila:"..mogu da Vam kažem da je bio neki jako hrabar i jak čovjek.",završila je te je Rikuto klimnuo glavom u potvrdnosti:"Zanimljivo..."

Kako je hodao ulicom naisao je na radnju sa starim antičkim stvarima odlucio je da udje unutra nadajuci se da ce naci neke tegove:

Dobar dan interesuje me da li imaju neki tegovi

Prodavac je klimnuo glavom rekao da nema puno tegova mozda 8-7 tegova.

Mogu da ih vidim?

te je prodavac otisao po tegove

(15 sekudni kasnije)

je dosao i pokazao mi je te sam gledao bili su skoro ko novi te sam pokusao da ih podignem:

(Uredu su nisu preteski) Kolko kostaju dva

Covek je rekao 350 ryo

Wert je platio tu sumu novca i uzeo tegove i izasao iz radnje.

Ulazim u radnju koja miriše na starinu i povremeno se širi miris tamjana. Gospodja Mayoido, sa svojom karakterističnom elegancijom, pozdravlja me dok ulazim u prodavnicu ispunjenu antikvitetima. Izlog je prepun maceva i štitova koji privlače poglede, ali je pravo blago skriveno u dubinama radnje. Svaki predmet, od prašnjavih svitaka do starih amuleta, nosi svoju priču. Danas sam ovde da istražim tajne koje se kriju iza tih misterioznih predmeta.

Dok hodam između policama pune starih artefakata, osetim kako se atmosfera menja. Macevi i štitovi u izlogu deluju kao čuvari prošlih vremena, ali ja sam fasciniran onim što se skriva unutar radnje. Gospodja Mayoido me vodi kroz labirint antikviteta, dok svaka stvar pruža tragove svoje prošlosti. Između rukotvorina i neobičnih predmeta, osećam da se nalazim u prisustvu istorije koja je protkana misterijama i neotkrivenim tajnama.

Dok pregledavam policama ispunjenim starim knjigama i zagonetnim artefaktima, primetim kako gospodja Mayoido pažljivo prati svaki moj korak. U radnji je prisutna misteriozna aura koja doprinosi osećaju da se nalazim u nekom drevnom svetu. Izlog sa macevima i štitovima čini se kao samo površinski deo ove zagonetne prodavnice. Svaki predmet, od zlatnih broševa do starinskih zapečaćenih kutija, priča priču koja je čekala da bude otkrivena.

Gospodja Mayoido vodi me do jednog posebnog dela radnje gde su smeštene retke i neobične stvari. Dok se krecem pored antikviteta, osećam kako se prostor oko mene menja; zidovi kao da šapću priče o prošlim vekovima. Izlog je samo ulaz u ovu čarobnu prodavnicu, gde svaki predmet nosi svoje tajne. Dok pregledavam starinske maceve i štitove, ne mogu da ne pomislim šta se sve krije iza tih neobičnih predmeta i koje su priče skrivene iza njih.

Kada se ponovo nađem u radnji kod gospodje Mayoido, osjećam se kao da sam uronjen u svet prošlosti. Macevi i štitovi u izlogu su samo početak onoga što radnja nudi. Dok pregledavam police prekrivene starim knjigama i zagonetnim artefaktima, osećam se kao istraživač koji otkriva tajne prošlih vekova. Svaki predmet ima svoju priču, a misteriozna atmosfera radnje čini sve ove antikvitete još fascinantnijima. Gospodja Mayoido, sa svojom mudrošću, samo dodaje šarm ovom neobičnom mestu.

U polumračnoj prostoriji antikvarnice, skrivenoj u jednoj od zabačenih ulica Sela skrivenog u Vodopadima, Mei stoji nasuprot vlasnice, Mayoido. Antikvarnica je ispunjena starim svicima, metalnim predmetima i prašnjavim knjigama koje šušte pod blagim povetarcem koji dolazi kroz napola otvoren prozor. Vazduh je težak, ispunjen mirisom starog papirusa - lecnula se na to, nije joj prijalo.
Mayodo, žena u ranim pedesetima, s oštrim očima koje su navikle da prodiru u najdublje tajne svojih kupaca, posmatra Mei sa ozbiljnošću. U rukama joj se nalazi predmet koji je Mei jedva uspela da nabavi na jednoj od prethodnih misija, artefakt za koji se priča da ima moć da pojača energiju onoga ko ga poseduje. Mayoido ga je pažljivo pregledala i sada čvrsto drži u svojim rukama, dok se između njih odvija pregovaračka igra.

„Moraćete da ponudite nešto bolje, Mayoido-sama,“ hladno izgovara Mei, dok joj pogled ostaje fiksiran na predmet. „Nećete naći takav artefakt u celom selu. Ako mislite da ga kupite za male pare, varate se.“

Mayoido je posmatra, kriveći glavu u stranu, s očima koje sijaju ispod obrva. Zna s kim ima posla – Mei je poznata po svojoj ljubavi prema novcu, ali i po oštrom osećaju za vrednost predmeta koje donosi. „Mei, draga,“ uzvrati ona, glasom koji je topao, ali prožet odlučnošću, „znaš koliko vrednujem tvoje veštine i retkost artefakata koje donosiš. Ali ovo je predmet moram da pažljivo procenim. Ne želimo da neko ostane zakinut, zar ne?“

Mei se nasmeši, ali to nije prijateljski osmeh. „Ne potcenjujte me, Mayoido. Znam šta imam u rukama. To me pomalo ljuti." Njene reči su izgovorene hladno, ali tačno, svaki slog odvagano i direktno pogađa u srž.

Mayoido uzdahne, spuštajući ruku na predmet, kao da ga odvaguje. „I koliko bi ti tražila za njega?“ upita, i dalje igrajući ulogu hladne pregovaračice, ali s dozom poštovanja.

Mei se pribiži bliže, gledajući je pravo u oči. „Neću ni razmatrati ponude ispod sto hiljada ryo.“ Ove reči izazovu tišinu u prostoriji, ispunjenu blagim odjekom zvona sa ulice.

„Sedamdeset pet hiljada,“ uzvrati Mayoido, uz blagi osmeh kao da je ponudila izuzetnu priliku.

Mei lagano odmahne glavom, bez trunke popuštanja. „Neću ni razmisliti ispod sto hiljada,“ ponovi, čvrsto i smireno. „Vredi mnogo više od vaše procene, i to znate. U suprotnom, mogu naći nekog drugog kupca koji će shvatiti vrednost koju ima u rukama.“

Na trenutak, Mayoidine oči zasijaju nečim poput blage panike, a zatim popuste. „Dobro, sto hiljada. Ali... očekujem da ubuduće ovakve artefakte prvo doneseš meni. Dogovoreno?“

Mei klimne, zadovoljna ishodom, ali bez previše izraza na licu. „Ako ponude budu kao ova, možete računati na to,“ reče, a zatim preuze koverat s novcem i krene ka izlazu.