Restoran pokojnog Kireia

"Imam ih više definitivno, vjerovatno je jedan od njih da zaštitim one najbliže meni i da koristim svoe moći za moje ciljeve...nikad nisam razmišljao puno o tome.", kada je završio uze je poslednji gutljalj pića prije nego što je primjetio kako se njegovom stolu približavaju dvojica shinobija koji informišu njega o hotnom sastanku u sali sela, kojem su obavezni da pristupe svi članovi sela.
"Izgleda da ćemo morati da nastavimo razgovor kasnije...." ustao je i zatim platio račun.,
"Znam da si rekao da ćeš da častiš ali nije mi se dalo da te gledam kako plaćaš za mene....ali hvala ti i dalje."
Izašao je a zatim se uputio ka sali za sastanke.

Nakon sto sam katanu odnio kod majstora idem ja tako selom i sretnem kirei restoram i taman ogladnio i velim ja
“Aj da odem do restorana ,ko ce sad spremat kuci da jedem makse.”
I sjedem ti ja tako u restoran relaksiran u prevodu boli me uvo za sve , narucio ja hranu i cekam

I u nekom monentu stize hrana , i tako se ja najedem i odem doma.

Tako smo stajale zagrljene u sred restorana, nijedna od nas nije htjela da pusti prva iz našeg zagrljala, mirisala je baš onako kako je pamtim. Dok sam je držala u zagrljaju, promumlala sam kroz plač i smijeh:

Akai.... to si zaista ti..... da li je moguće...... otkud ti odje?

Napokon smo pustile jedna drugu iz zagrljaja, malo se odmakle i pogledale se:

Kako si porasla.... ne mogu da vjerujem... mnogo si se promijenila...

Iako je sad izrasla u odraslu djevojku, i njen lik se skroz promijenio, idalje je imala taj nježan i topao pogled koji je uvijek imala..

Nakon zavrsene misije, vracao sam se kuci, ali su mi se creva pocela krciti. U blizini je bio restoran, pa sam odlucio da uđem i proverim sta bih mogao da jedem.

(Ulazim u restoran)

Unutar restorana nije bilo puno ljudi dve kunoichi i jedan momak. Seo sam ispred šanka i video sliku vlasnika na zidu, uz natpis pokojni.

(Neka mu je laka zemlja) rekovsi u sebi.

Sanker je cekao sta cu da narucim:

Moze dve onigiri i...

Razmisljajuci sta jos mogu da narucim hmm,aha:

I jedna porcija chicken katsu curry.

Sanker je klimnuo glavom i otisao u kuhinju. Dok sam cekao, skrenuo sam pogled ka dve kunoichi koje su se medjusobno posmatrale. Cinilo se da razmenjuju poglede i mozda diskutovali nesto izmedju sebe.



(Ponekad poželim da sam oblak, koji samo lebdi, idem gde god me povetarac odnese.)

Stojim tako zatecena sa strahom da ukoliko je pustim iz zagrljaja shvaticu da je ovo sve bio dio nekog sna. Pustam je iz zagrljaja i vidim, vidim moju Tamae istu kao sto je i uvjek bila, uopste se nije promijenila. Slusam njen glas i stojim i dalje u cudu, ne znam sta da joj odgovorim, ali nekako kroz suze i smijeh uspijeh da sklopim recenicu:

Izgleda da me je sudbina navela ovdje, tek skoro sam se doselila, jos uvjek nisam stekla neka nova poznanstva ali...izgleda da me je sudbina bas na tebe navela!

Ulazim u restoran posle dugog jutra, nadajući se da ću naići na nekog neznanca da podelim svoju priču sa njim.
Sedam za prvi prazan sto, nije prosao ni trenutak, konobar je dosao sav uhitren i pitao šta bih želeo da popijem.
Naručio sam shochu i bacio se na razmišljanje o zivotu dok ne naidje neki neznanac.

Kako sam ispijao treću bocu shochu-a krenuo sam da razmisljam o svakakvim nebitnim stvarima.
Razni ljudi su pravili promet u restoranu ali nijedan mi nije delovao kao otvoren za priču.
Zamislio sam se i gledao u pravcu nekog nepoznatog coveka, ni primetivši da pravim možda neprijatnu situaciju.
Rasvestio sam se i video da taj nepoznati čovek koji je upravo naručio sebi jelo ide prema meni.
Trgnuo sam se i video da je prijateljski nastrojen i da zeli da se upozna, predstavio se i bez ikakve dalje reči seo za moj sto.
''Ćao Izuko, ja sam Jogetsu takodje iz sela  skrivenog medju vodopadima.
Na trenutak mi se učinilo da niko nije otvoren za priču. Šta te dovodi u ovaj restoran?''

Dok je Izuko pričao o tome kako je došao u restoran i preporučivao raznu hranu ispijao sam svoje omiljeno piće shochu,
Izuko je dosta spominjao ramen i objašnjavao je da se u ovom restoranu nalazi najbolji ramen u selu. Nisam mogao da odolim a da ne zamolim kelnera dok je usput prolazio za jednu porciju piletine sa Šitaki pečurkama koju mi je preporucio Izuko.
''Hvala na pitanju Izuko, u selo sam došao pre par meseci. Želeo sam da budem bolji nindza, bolji čovek, i jednog dana sam samo spakovao stvari i krenuo putem sela.''
Kako sam pricao o svom dolasku u selo Izuko me je gledao kao neko ko ima razumevanja i delovao je kao da je prošao svašta tako da sam se usredsredio i želeo da saslušam njegovu priču.

Dok je Izuko pričao o svom dolasku u selo, kelner je donosio porcije koje smo malopre naručili, delovale su preukusno.
Začas ih je stavio na sto a Izuko je halapljivo uzeo da jede piletinu i nastavio svoju priču.
Dok je Izuko pričao u jednom trenutku kada je spominjao selo Zvuka, delovao je kao da mu je neprijatno.
''Spomenuo si da selo Zvuka više ne postoji, čuo sam samo najgore priče o njemu, šta se desilo?
Upitao sam ga o selu Zvuka nadajući se pozitivnom odgovoru, jer su sve priče koje sam čuo bile negativne.
Mračne misli o selu Zvuka je razbistrila piletina sa šitaki pečurkama, ubedljivo najbolje jelo koje sam do sada probao.
Kombinacija piletine pečuraka i soseva je ekstravagantna. Nije ni čudo što ih Izuko ovako jede...

'' To je užasno, ne mogu da verujem da su toliko samoživi, ništa im nije sveto, baš mi je žao, nadam se da nisam pitanjem narušio tvoj mir i tvoj obrok.''
Usta su mi bila brža od glave, potresla me je Izukoova priča, nisam mogao da verujem da se to stvarno dogodilo. Osećao sam grižu savest jer sam započeo ovu užasnu temu.
Izuko me je nakon mog odgovora na njegovu užasnu priču  pozvao kod njega, na šoljicu čaja uz dobru priču, nisam mogao da odbijem, ne samo zato što me je grizla savest, već i zbog toga što se činio kao odličan momak.
''Naravno, što da ne, samo ima jedan problem. Ne pijem apsolutno ništa osim vode i shochua. Ako imaš shochu, tu sam. Haha.''
Pokušao sam da ne zvučim kao alkoholičar, ali mislim da sam upravo tako zvučao...

Masato je okrenuo pogled ka sanku, zamisljen o tome sta bi mogao da radi dalje. Dok je malo slusao razgovor nekih ninji koji su se nalazili blizu njega, sanker je stigao i stavio hranu koju je narucio pred njega.






Hvala, rekao je.

Sanker je klimnuo glavom i nastavio sa svojim poslom. Hrana je izgledala fantasticno. Masato je uzeo kasiku i polako poceo da jede, uzivajuci u svakom zalogaju. Kada je zavrsio prvi obrok, pomerio je tanjir sa strane i uzeo tanjir sa onigirijima, koji su izgledali kao i uvek–klasicno.

Uzeo je jedan onigiri i poceo da ga jede, pomalo. Tokom jela, planirao je da obidje okolinu. Kada je zavrsio sa hranom, Masato je mahnuo rukama ka sankeru, signalizujuci da zeli da plati.

Koliko je? upitao je.

Sanker je odgovorio: 540 ryo.

Masato je stavio ruke u džep, izvadio 570 ryo i predao ih sankeru. U redu je, rekao je. Nakon sto je sanker prihvatio novac, Masato je ustao sa stolice i polako se zaputio ka izlazu.

(Izlazi iz restorana).

Iskreno majka je dobro postupila jer te je poslala negdje van sela, to mjesto nije za mlade ljude i tamo nema budućnosti. Ozbiljno, živiš niz rijeku? Ja takođe! Došla sam ovamo prije otprilike 2 nedjelje, nonstop sam mijenjala lokacije ali ni na jednoj nisam bila istinski srećna kao odje i sada. Ti, jesi li zadovoljna ovim selom?

I reci mi, jel imaš nekog cimera sa kojim dijeliš kuću ili živiš sama?  

Kelner: Izvolite vaše svježe gotove ramen nudle. 

E baš mi je drago jer ćeš svratiti, kad god dodješ dobrodošla si!  

Ma šta ti da plaćaš, ja sam starija, podrazumijeva se da ja častim. Jel da da je ramen odličan? Mislim i meni je ovo prvi put da jedem u Kireiov restoran. Jako mi je žao jer nisam bila u mogućnosti da dodjem ranije kad je još bio živ (zatvaram oči i sklapam ruke, i izgovaram tiho i spokojno Sutru). Šteta što je umro jako jako mlad, trebale bi zajedno otići na njegov grob da mu ponesemo buket cvijeća. Nek mu je laka crna zemlja.  

A lijep ko slika, eh šta ti je život od danas do sjutra..

Odavno nisam jela ovako dobro začinjeni ramen, baš i ne preferiram bezukusna jela. Ali jedno je sigurno, a to je da ću se vratiti u ovaj restoran što prije! 

(Vadim presavijenu salvetu i odmotavam je, zatim pozivam kelnera)

Kelner se odmah pojavio i klimnuo glavom. Sagnuo se ispod šanka i izvukao dobro naoštrenu olovku iz kutijice sa olovkama i voštanim bojama, a zatim mi je pružio.

(Polako zapisujem adresu na salveti kako se ne bi pocijepala)

Obije smo laganim korakom izašle iz restorana, zagrlile se za rastanak i svaka je pošla na suprotnu stranu.