Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Restoran pokojnog Kireia

First topic message reminder :

Restoran pokojnog Kireia - Page 2 Eo2Wtx6

(u restoranu živi Kirei -kuća Kireia-)
-Mali restoran je otvoren od strane Uchiha porodice. Civilna porodica je ovo mjesto vodila i usavršavala i skoro su prenjeli svoj biznis. Meni sa receptima koji karakterišu ovaj region, usavršavan je i prenošen na svoju novu nadu mladog Kireia. Uz prijatnu i opuštenu atmosferu restoran pruža tople obroke koji ispunjuju čovjeka snagom i duševnim mirom.


Radni sati:
Pon-Pet 07:00 - 22:00
Subota 07:00 - 16:00
Nedelja - ne radimo

Zao mi je zbog toga.Uzeo sam jos jedan guc caja i pogledao ga nazad u oci.Jedino sto imam jeste moj stariji brat i majku koju bi trebao posetiti u ovo vreme.Pitam li se sta radi ovaj moj brat,ali necu sada o tome da mislim.Ja sam inace rodjen malo dalje od sela,mislim nisam odavde ali sam tu da bi pomogao selu u neprijatnoj situaciji.Popijo sam ceo caj i pomislo da ga upitam:"Koji tvoji cilj u zivotu osim da se pridruzis policijskoj eliti.To sam pricao dok sam gledao kroz prozor

"Imam ih više definitivno, vjerovatno je jedan od njih da zaštitim one najbliže meni i da koristim svoe moći za moje ciljeve...nikad nisam razmišljao puno o tome.", kada je završio uze je poslednji gutljalj pića prije nego što je primjetio kako se njegovom stolu približavaju dvojica shinobija koji informišu njega o hotnom sastanku u sali sela, kojem su obavezni da pristupe svi članovi sela.
"Izgleda da ćemo morati da nastavimo razgovor kasnije...." ustao je i zatim platio račun.,
"Znam da si rekao da ćeš da častiš ali nije mi se dalo da te gledam kako plaćaš za mene....ali hvala ti i dalje."
Izašao je a zatim se uputio ka sali za sastanke.

Nakon sto sam katanu odnio kod majstora idem ja tako selom i sretnem kirei restoram i taman ogladnio i velim ja
“Aj da odem do restorana ,ko ce sad spremat kuci da jedem makse.”
I sjedem ti ja tako u restoran relaksiran u prevodu boli me uvo za sve , narucio ja hranu i cekam
Restoran pokojnog Kireia - Page 2 A-cocky-Connie-in-Attack-on-Titan-Cropped
I u nekom monentu stize hrana , i tako se ja najedem i odem doma.

Usao sam u restoran pogledao okolko da vidim gde ima slobodno mesto,seo sam i pogledao sam meni zatim pozvao konobara i narucio ramen.Ramen je stigao i poceo,ramen je bio veoma dobar.Pozvao sam konobara platio mu racun i izasao iz reostana.

Nakon 10 kilometara pesacenja jedino sto sam ulovio su bili crvi i pacovi. Kad eto, naletim na restoran koji drzi porodica Uchiha sudeci po Uchiha lepezi koja stoji kao simbol. Takodje, nisam sam, ovde ima jos nindzi koje su mnogo jace od mene tako da bih trebalo da budem prijateljski nastrojen. Nadam se da sluze ramen, moje omiljeno jelo, nisam ga jeo jos od detinjstva kada ga je moja pokojna majka pravila.. Pa vreme je da zakoracim i prestanem da razmisljam o proslosti..

Kada sam završila sobu za meditaciju, odjednom mi je došla velika želja za ramenom. Ali ja kod svoje kuće nisam imala nikakve sastojke pa sam odlučila da se uputim u restoran pokojnog Kireia (pokoj mu duši). Ušla sam u restoran koji je bio potpuno prazan i bez gostiju. Sjela sam za viseći sto i bacila sam pogled na meni koji je imao mnogo veliki izbor. Dok sam čekala da me usluže, odjednom je zazvonilo zvono iznad vrata restorana i vrata su se otvorila. Nisam obraćala pažnju na to ko je ušao jer sam bila previše fokusirana na meni, ali refleksno i sasvim mahinalno sam okrenula glavu put ulaza i nisam mogla sa povjerujem svojim očima. To je bila ona


......
(Da li je moguće? Da li je to stvarno ona? Ne mogu da povjerujem u šta vidim...)




Ali da, to je stvarno ona, moja rođena sestra Akai koju nisam vidjela 10 godina...

Nakon duzeg posla u basti, stigla me glad ali s obzirom da sam imala dosta posla nije mi se dalo da spremam veceru. Izasla sam iz kuce i prvo sam naisla na restoran pokojnog Kireia i odlucila da svratim. Ulazim preko vrata i ne osvrcem se toliko ko je sve unutra ali za oko mi je zapala duga svijetlo zelena kosa, ostala sam u soku.

.....
(Da li je ovo stvarno Tamae?Nemoguce da je to ona...ali to je stvarno bila Tamae...)

Perifernim vidom sam primijetila da je kelner došao do mog stola, ali njegove riječi uopšte nisu dopirale do mene, uopšte ga nisam konstantovala. Gledala sam u nju, i ona u mene, imala je kratku-tamno zelenu kosu kao i kada smo bile male. Ukipile smo se obije i ništa nismo progovarale, moje tijelo je skroz utrnulo. Ali mi je palo napamet, da ja kao starija sestra moram da probijem led i načinim prvi korak. Polako sam se ustala sa stolice kada sam ponovo počela da osjećam svoje tijelo, i ubrzanim hodom sam joj prišla u zagrljaj. 


AKAI...!!

TAMAE........TO SI ZAISTA TI!!

Ne mogu da vjerujem, u trenutku imala sam onaj osjecaj iz djetinjstva kad smo zadnji put bile zajedno i kad smo zajedno isle kroz razne pustolovine. Izgledala je tako drugacije ali opet tako isto..ali opet u ocima sam joj videla da je to i dalje moja Tamae...Ne mogu da vjerujem...Imam osjecaj kao da sanjam.

Nakon sto sam obisao Pizzeriu kod Azume, ostavsi gladan bez bilo kakve usluge, odlucio sam da izadjem napolje, posto me njihov kelner nakon 24 minuta i 36 sekundi nije konstatovao kao prisutnog.. Otisao sam u meni vec poznat Restoran kod pokojnog Kireia, i odlucio da sednem tu.. Otvorio sam vrata raskosnog restorana i seo u desni ugao prostorije.. Nisam se nikome javljao, usao sam tiho, misterioznog sporog hoda ne pomerajuci svoja ramena kao ni ruke… Seo sam, uzeo meni da pogledam, i krajickom oka sam ugledao dve devojke, dve kunoichi kako sede za stolom pored sedeci zagrljene jedna pored druge. Upitao sam se u sebi “Kog djavola, sta rade ove dve ovako prilepljene?”

Tako smo stajale zagrljene u sred restorana, nijedna od nas nije htjela da pusti prva iz našeg zagrljala, mirisala je baš onako kako je pamtim. Dok sam je držala u zagrljaju, promumlala sam kroz plač i smijeh:

Akai.... to si zaista ti..... da li je moguće...... otkud ti odje?

Napokon smo pustile jedna drugu iz zagrljaja, malo se odmakle i pogledale se:

Kako si porasla.... ne mogu da vjerujem... mnogo si se promijenila...

Iako je sad izrasla u odraslu djevojku, i njen lik se skroz promijenio, idalje je imala taj nježan i topao pogled koji je uvijek imala..


Polako smo zagrljene pošle i sjele za moj sto.

Nakon zavrsene misije, vracao sam se kuci, ali su mi se creva pocela krciti. U blizini je bio restoran, pa sam odlucio da uđem i proverim sta bih mogao da jedem.

(Ulazim u restoran)

Unutar restorana nije bilo puno ljudi dve kunoichi i jedan momak. Seo sam ispred šanka i video sliku vlasnika na zidu, uz natpis pokojni.

(Neka mu je laka zemlja) rekovsi u sebi.

Sanker je cekao sta cu da narucim:

Moze dve onigiri i...

Razmisljajuci sta jos mogu da narucim hmm,aha:

I jedna porcija chicken katsu curry.

Sanker je klimnuo glavom i otisao u kuhinju. Dok sam cekao, skrenuo sam pogled ka dve kunoichi koje su se medjusobno posmatrale. Cinilo se da razmenjuju poglede i mozda diskutovali nesto izmedju sebe.



(Ponekad poželim da sam oblak, koji samo lebdi, idem gde god me povetarac odnese.)

Stojim tako zatecena sa strahom da ukoliko je pustim iz zagrljaja shvaticu da je ovo sve bio dio nekog sna. Pustam je iz zagrljaja i vidim, vidim moju Tamae istu kao sto je i uvjek bila, uopste se nije promijenila. Slusam njen glas i stojim i dalje u cudu, ne znam sta da joj odgovorim, ali nekako kroz suze i smijeh uspijeh da sklopim recenicu:

Izgleda da me je sudbina navela ovdje, tek skoro sam se doselila, jos uvjek nisam stekla neka nova poznanstva ali...izgleda da me je sudbina bas na tebe navela!

Sjele smo za moj sto i teme su same od sebe dolazile, kelner nam je prišao i predložio specijalitet dana koji smo obije uzele. Čekajući hranu, uz ledeni čaj samo smo nadovezivale jedna drugu, prolazile kroz različite teme i pitanja, i malo se prisjećale prošlosti:

Znači i ti si se tek doselila? Pa je li moguće i to baš u istom selu kao i ja? Reci mi zbog čega si došla ovamo, kako je majka?

Ulazim u restoran posle dugog jutra, nadajući se da ću naići na nekog neznanca da podelim svoju priču sa njim.
Sedam za prvi prazan sto, nije prosao ni trenutak, konobar je dosao sav uhitren i pitao šta bih želeo da popijem.
Naručio sam shochu i bacio se na razmišljanje o zivotu dok ne naidje neki neznanac.

Najvise zbog majke..To je bila njena zelja, da odem iz sela uzarene koprive i ovdje nadjem bolju buducnost...Al da, doselila sam se relativno skoro, stanujem blizu, niz ulicu odmah do rijeke. A ti, od kad si ovdje?

Gledam je i razmisljam koliko mi je falilo ovo.. Oduvjek sam tragala za nekom srecom ali sad sam shvatila da je ovo taj djelic srece koji mi je hvalio, ta istinska ljubav koju samo sestra moze da ti pruzi...Zelim da nadoknadim sve ove godine sto smo izgubile...Mozda da je pozovem kod mene sjutra?

Nakon sto sam kupio svoje ninja odelo, odlucio sam da odem i pojedem nesto posto nisam najbolji u kuvanju. Polako sam koracao ka restoranu razmisljajuci o proslosti, o svom bratu, o svojoj porodici. Usao sam u restoran, i seo za prvi slobodan sto. Uzeo sam meni da pogledam. Prisao mi je kelner da me upita sta zelim da porucim. Porucio sam piletinu sa sitaki pecurkama i belu rizu. Kelner mi je odgovorio da cu da pricekam malo jer je guzva i ima dosta posla. Slegao sam ramenima i bacio se u razmisljanje. Perifernim vidom sam primetio da nepoznata osoba gleda u mene. Tacnije KROZ mene. Odlucio sam po prvi put u zivotu da pridjem i da se upoznam sa tom osobom. Probio sam led i prisao. Upitao sam: “Da li je slobodno pored tebe? Ja sam Izuko, genin sela skrivenog medju vodopadima. A ti si?”
Nisam ni sacekao odgovor, samo sam seo.

Kako sam ispijao treću bocu shochu-a krenuo sam da razmisljam o svakakvim nebitnim stvarima.
Razni ljudi su pravili promet u restoranu ali nijedan mi nije delovao kao otvoren za priču.
Zamislio sam se i gledao u pravcu nekog nepoznatog coveka, ni primetivši da pravim možda neprijatnu situaciju.
Rasvestio sam se i video da taj nepoznati čovek koji je upravo naručio sebi jelo ide prema meni.
Trgnuo sam se i video da je prijateljski nastrojen i da zeli da se upozna, predstavio se i bez ikakve dalje reči seo za moj sto.
''Ćao Izuko, ja sam Jogetsu takodje iz sela  skrivenog medju vodopadima.
Na trenutak mi se učinilo da niko nije otvoren za priču. Šta te dovodi u ovaj restoran?''

Nakon sto sam seo za sto nepoznatog coveka, tako smo i usli u konverzaciju. Njegovo ime je Jogetsu. Deluje prijateljski nastrojeno, ali vidim da je tek skoro dosao u selo. Odgovorio sam mu na pitanje: “Sta me dovodi ovde? Pa dovodi me izvrsna i raznolika hrana ciji mirisi odisu sirom sela, sa 6 km sam osetio miris ramena koji me je naveo da dodjem prvi put i sednem ovde. Preporucio bih ti piletinu sa Šitaki pecurkama, veruj mi, nema greske. Kako si ti dosao u selo, sta te je navelo da dodjes kod nas?”
Nakon sto sam ga to upitao video sam kako kelner iznosi dva tanjira hrane. Nazalost nije moja porudzbina te sam nastavio konevrzaciju sa Jogetsuom

Dok je Izuko pričao o tome kako je došao u restoran i preporučivao raznu hranu ispijao sam svoje omiljeno piće shochu,
Izuko je dosta spominjao ramen i objašnjavao je da se u ovom restoranu nalazi najbolji ramen u selu. Nisam mogao da odolim a da ne zamolim kelnera dok je usput prolazio za jednu porciju piletine sa Šitaki pečurkama koju mi je preporucio Izuko.
''Hvala na pitanju Izuko, u selo sam došao pre par meseci. Želeo sam da budem bolji nindza, bolji čovek, i jednog dana sam samo spakovao stvari i krenuo putem sela.''
Kako sam pricao o svom dolasku u selo Izuko me je gledao kao neko ko ima razumevanja i delovao je kao da je prošao svašta tako da sam se usredsredio i želeo da saslušam njegovu priču.

U sred konverzacije, Jogetsu je odlucio da me poslusa i poruci isto sto i ja, piletinu sa sitaki pecurkama. Odgovorio mi je da je u selo dosao pre par meseci, sto je i istina, jer ga nisam vidjao do sada. Upitao sam ga: “Bolji covek, bolji nindza.. To je tvoj motiv. Zanimljivo. Ja sam dosao u selo jos davno, kad sam bio samo decak, sa nepunih 6 godina sam dosao u selo. Ziveli smo cudan zivot, cela porodica su bile nindze, majka kunoichi, genin sela lista, otac takodje genin, dok moj stariji brat, za kog sam bio najvise vezan je bio chunin, spremajuci se da postane Jounin.. Medjutim tada smo ziveli u selu Zvuka, koje je trenutno sruseno i ne postoji..”
Zavrsavao sam recenicu dok su mi se ocu punile suzama, okrenuo sam glavu od Jogetsua, ne bi li primetio suze u mojim ocima i pokrenuo dalji razgovor o mom zivotu i mojoj porodici. U sledecem momentu, kelner je iznosio porudzbinu. Bila je to moja porcija Sitaki piletine. “Nisi se zeznuo sa piletinom, preukusna je, jedem je svaki dan skoro”
Govorio sam to dok su komadi piletine ispadali iz mojih usta… Po prvi put, po prvi put sam osetio slobodu u razgovoru sa nekim, osetio sam se ponovo kao dete, kao prihvacena osoba.

Dok je Izuko pričao o svom dolasku u selo, kelner je donosio porcije koje smo malopre naručili, delovale su preukusno.
Začas ih je stavio na sto a Izuko je halapljivo uzeo da jede piletinu i nastavio svoju priču.
Dok je Izuko pričao u jednom trenutku kada je spominjao selo Zvuka, delovao je kao da mu je neprijatno.
''Spomenuo si da selo Zvuka više ne postoji, čuo sam samo najgore priče o njemu, šta se desilo?
Upitao sam ga o selu Zvuka nadajući se pozitivnom odgovoru, jer su sve priče koje sam čuo bile negativne.
Mračne misli o selu Zvuka je razbistrila piletina sa šitaki pečurkama, ubedljivo najbolje jelo koje sam do sada probao.
Kombinacija piletine pečuraka i soseva je ekstravagantna. Nije ni čudo što ih Izuko ovako jede...

Dok sam jeo svoju piletinu, Jogetsu me je upitao o nekim informacijama o selu Zvuka. Cutao sam, prestao sam cak i da zvacem, progutao sam svoj zalogaj, zalio to vodom. “Selo zvuka ne postoji vec dugo godina, grupa nindza kriminalaca najveceg ranka su upale u selo u potrazi za svitkom na kom se nalazila jedna od najmocnijih zabranjenih tehnika pecacenja. U tom napadu na selo, poginulo je mnogo ljudi, selo je bilo opusteseno, sruseno. Kada sam dosao kuci iz skole posle nastave, u svom domu sam zatekao tela svojih roditelja, i telo svog starijeg brata. Svo troje, SVO TROJE SU BILI MRTVI!” odgovorio sam besno prisecajuci se slika u glavi. “Izvini, pogodilo me je nisam mislio da se izderem na tebe, teska je tema i ne volim da pricam o tome”
I ako je stranac, osetio sam potrebu nekom da se otvorim, jer poslednji put kada sam uopsze pricao sa nekim bilo je kada je postar sela dosao da mi dostavi chunin ispite, i taj susret je mogao biti koban. “Samo ja sam preziveo napad na selo, i uspeo da pobegnem skroz na drugi deo sveta, u selo Vodopada. Tu sam nasao svoj mir. Ako zelis, mozemo posle klope kod mene na caj da nastavimo ovo druzenje, ako si za”
Nisam mislio da cu ikada pozvati nekog u svoju kucu, ali eto, i to se desilo… u medjuvremenu sam nastavio da jedem svoju porciju piletine…

'' To je užasno, ne mogu da verujem da su toliko samoživi, ništa im nije sveto, baš mi je žao, nadam se da nisam pitanjem narušio tvoj mir i tvoj obrok.''
Usta su mi bila brža od glave, potresla me je Izukoova priča, nisam mogao da verujem da se to stvarno dogodilo. Osećao sam grižu savest jer sam započeo ovu užasnu temu.
Izuko me je nakon mog odgovora na njegovu užasnu priču  pozvao kod njega, na šoljicu čaja uz dobru priču, nisam mogao da odbijem, ne samo zato što me je grizla savest, već i zbog toga što se činio kao odličan momak.
''Naravno, što da ne, samo ima jedan problem. Ne pijem apsolutno ništa osim vode i shochua. Ako imaš shochu, tu sam. Haha.''
Pokušao sam da ne zvučim kao alkoholičar, ali mislim da sam upravo tako zvučao...

Ulazim u retoran jako umoran nakon 3 dana neprestane šetnje. Sjedam za stol u ćošku restorana i naručujem čaj da se ugrijem nakon silne kiše koja je padala proteklih dana. Pogledao sam uokolo svi su gledali čudno u mene zbog mog specifičnog tijela shvatili su da Kaguya klan nije izumro i da ima još članova

Masato je okrenuo pogled ka sanku, zamisljen o tome sta bi mogao da radi dalje. Dok je malo slusao razgovor nekih ninji koji su se nalazili blizu njega, sanker je stigao i stavio hranu koju je narucio pred njega.

Restoran pokojnog Kireia - Page 2 73723e55eb5328be61d05b366e70401b

Restoran pokojnog Kireia - Page 2 Tumblr_p5gbkq7p7e1v656bko1_400


Hvala, rekao je.

Sanker je klimnuo glavom i nastavio sa svojim poslom. Hrana je izgledala fantasticno. Masato je uzeo kasiku i polako poceo da jede, uzivajuci u svakom zalogaju. Kada je zavrsio prvi obrok, pomerio je tanjir sa strane i uzeo tanjir sa onigirijima, koji su izgledali kao i uvek–klasicno.

Uzeo je jedan onigiri i poceo da ga jede, pomalo. Tokom jela, planirao je da obidje okolinu. Kada je zavrsio sa hranom, Masato je mahnuo rukama ka sankeru, signalizujuci da zeli da plati.

Koliko je? upitao je.

Sanker je odgovorio: 540 ryo.

Masato je stavio ruke u džep, izvadio 570 ryo i predao ih sankeru. U redu je, rekao je. Nakon sto je sanker prihvatio novac, Masato je ustao sa stolice i polako se zaputio ka izlazu.

(Izlazi iz restorana).

Iskreno majka je dobro postupila jer te je poslala negdje van sela, to mjesto nije za mlade ljude i tamo nema budućnosti. Ozbiljno, živiš niz rijeku? Ja takođe! Došla sam ovamo prije otprilike 2 nedjelje, nonstop sam mijenjala lokacije ali ni na jednoj nisam bila istinski srećna kao odje i sada. Ti, jesi li zadovoljna ovim selom?

Ja idalje nisam mogla vjerovati, sestra od koje sam bila odvojena se bukvalno samo stvorila ispred mene, i poslije ljudi ne vjeruju u sudbinu..

I reci mi, jel imaš nekog cimera sa kojim dijeliš kuću ili živiš sama?  

Dolazim iz huga kalna i iz malog sela ,ali me zadesio rat i krenuo sam na dug put da trazim svog senseia koj ce me nauciti ninja vestinama i da spostanem jednog dana hokake i da donesm mir u ninja svetu

Nemam nikog.. Osim moju macku hahahha, mada nju ne smatram kao cimera vec kao dio porodice. Al da zadovoljna sam jako selom kao i svojom kucom...izgleda bas onako kako sam htjela da moja kuca izgleda nekad, puna cvijeca, mala ali opet dovoljna...Da li bi mozda htjela sjutra na rucak kod mene...?Taman da te upoznam sa Yuki haha!

Jedva cekam da je upoznam sa mojim toplim domom, na svoj dom gledam kao na odraz mene zato i uvjek budem ovoliko uzbudjena kad ocekujem goste....mada Tamane cak i nije gost, ona je vise od toga.. Joj vec sad ne mogu da docekam da je ugostim i da joj pokazem cari svog doma..!

Ne mogu da vjerujem da me je moja mala sestra pozvala kod sebe u svoj novi dom, a do juče smo se samo igrale u pijesku, kako vrijeme leti. Želim da nadoknadim izgubljeno vrijeme i da joj ispričam sve što sam ikada htjela, ali nisam mogla:

Naravno da mogu! Kako da to odbijem? Uvijek još kao male sanjarile o tome kako će naši domovi da izgledaju, želim da vidim šta si sama uspjela da postigneš, a kad se to završi, ti bi mogla da svratiš kod mene Akai! 

Pritom kada sam to izgovorila, stigao je kelner i donio nam naša jela koja su izgledala veoma ukusno ali ja sam od svih silnih emocija više i izgubila apetit za hranom. 

Kelner: Izvolite vaše svježe gotove ramen nudle. 

Restoran pokojnog Kireia - Page 2 Delicious-ramen-hyper-realistic-8k-uhd-with-isolated-background-573278-41

Hvala Vam puno! Koliko je sve ovo? 

Kelner: Vaš račun za 2 ledena čaja i 2 porcije ramen nudli bi bio 800 ryoa.

Pružam 1000 ryoa. 

Izvolite, u redu je ne treba kusur, hvala Vam puno bili ste jako ljubazni. 


Kelner: Hvala vam! Prijatno i uživajte u hrani. 

Naravno! Bilo bi mi jako drago da svratim.

Stigla je hrana, koju sam dok nisam srela Tamae zeljno iscekivala, ali sad izgubila sam apetit za istom..Kelner nam je doneo hranu na sto i pruzio racun koji je Tamae odmah platila...Nisam ni stigla da se ponudim!

Ovaj put si platila, sledeci put ja castim!

Pocele smo da jedemo, i ovo je moj prvi put da jedem u restoranu pokojnog Kireija, prijatno sam se iznenadila koliko su nudle bile dobre.

Ovakve nudle jos nisam probala..Odlicne su!! Da li je i tebi ovo prvi put ovdje?

E baš mi je drago jer ćeš svratiti, kad god dodješ dobrodošla si!  

Počele smo da jedemo i ramen je bio stvarno nevjerovatan, jela sam ga mnogo puta na različitim lokacijama, ali nigdje nije bio ovako dobar..

Ma šta ti da plaćaš, ja sam starija, podrazumijeva se da ja častim. Jel da da je ramen odličan? Mislim i meni je ovo prvi put da jedem u Kireiov restoran. Jako mi je žao jer nisam bila u mogućnosti da dodjem ranije kad je još bio živ (zatvaram oči i sklapam ruke, i izgovaram tiho i spokojno Sutru). Šteta što je umro jako jako mlad, trebale bi zajedno otići na njegov grob da mu ponesemo buket cvijeća. Nek mu je laka crna zemlja.  

Uh..Steta..Nek mu je laka crna zemlja. Mogle bi otici neki dan, mada ja ne znam toliko toga o njemu. Pitacu kelnera mozda on zna.
Izvini, imas minut?


Viknula sam kelneru

Kelner: Naravno, izvolite?

Da li si mozda poznavao Kireija, ili mozda znas nesto vise o njemu, voljela bih da znam nesto vise


Kelner: Nisam ga poznavao licno, ali znam dosta prica o njemu. Bio je jak clan sela i najbolji kuvar u selu vodopada. Volio je je vjezbati i usavrsavati vjestine sa katanom ali njegovi roditelji su ga terali na kulinarstvo. Uvjek je zavidio djeci u dojou, i tako ga je Gekko primetio i shvatio o cemu je rijec pa su dugo trenirali zajedno, tajno kasno u noć. Jedne noci, pobjegao je iz sela i pridruzio se organizaciji uzumaki, koja je neprijatelj sela. Mjeseci i godine su prolazile, a on je samo jacao, a organizacija je polako nestajala, jedan po jedan clan, pa tako i nas Kirei... Njegova porodica je i nastavila da vodi restoran kao odraz njegove ljubavi prema kuvanju, ali nista vise nece biti isto kao kada je Kirei bio ziv.

Jao..Steta sto je umro tako mlad. Sta ti mislis Tamae?

Da... baš tužno. Mada ko smo mi da sudimo kad ne znamo cijelu priču, ali je istina da je bio mlad, nek mu je laka crna zemlja i možda će konačno počinuti.. 

(Bacam pogled na njegovu sliku)

A lijep ko slika, eh šta ti je život od danas do sjutra..

(Okrećem se kelneru)

Hvala Vam što ste izdvojili vremena za našu radoznalost. 


Kelner je samo klimnuo glavom i pritom pokupio naše činije, a zatim se vratio na posao.


Uh, ne znam za tebe Akai, ali ovaj ramen mi je baš lijepo pao.

Pritom, pogledam kroz prozor i već vidim da je pao mrak.

Uh, baš smo se nešto zadržale. Prebrzo mi je prošlo vrijeme s tobom seko. Kada si slobodna ovih dana da svratim kod tebe? 

I meni, pašala mi je ova hrana.
rekla sam dok sam brisala usta od zadnjeg zalogaja ramena.

Mozes svratiti ovih dana, daj mi tvoju adresu da ti posaljem pismo kroz par dana da se sve dogovorimo.
blago se nasmijesih Tamae i skrenuh pogled kroz prozor i primijetih da je vec pao mrak. Uh nikad nisam bila neki ljubitelj setnjica po mraku, ali nema veze.

Odavno nisam jela ovako dobro začinjeni ramen, baš i ne preferiram bezukusna jela. Ali jedno je sigurno, a to je da ću se vratiti u ovaj restoran što prije! 

Važi seko, evo odmah ću ti je napisati.

(Vadim presavijenu salvetu i odmotavam je, zatim pozivam kelnera)


Izvinite! Da li mogu da posudim jednu olovku ako imate? 


Kelner se odmah pojavio i klimnuo glavom. Sagnuo se ispod šanka i izvukao dobro naoštrenu olovku iz kutijice sa olovkama i voštanim bojama, a zatim mi je pružio.

Hvala Vam puno!


(Polako zapisujem adresu na salveti kako se ne bi pocijepala)

Evo, izvoli  Akai! Molim te pošalji mi pismo kada budeš u mogućnosti ili eventualno svrati do mene. 


Obije smo laganim korakom izašle iz restorana, zagrlile se za rastanak i svaka je pošla na suprotnu stranu.

Do idućeg susreta Akai!!

Cuo sam za ovo mjesto preporucio mi je jedan drug i usluga je bogovska. Šanker često časti. Atmosfera je ekstra a tek hrana je dobra probo sam jedan specijalni ramen. Preporucujem i vama ovo mjesto



Naka je 15-godišnjak član je Uzumaki klana i Senju klana zato jer su mu roditelji bili različitih klanova majka Uzumaki otac Senju.
Živjeo je sa svojim ocem i majkom nakon što je kreno rat zaratilo se. Dobio je iformacije da mu je tata ubijen, a za mamu je dobio iformaciju da je kidnapovana od strane neke nepoznate organirizacije koja radi razne ekspirmente na njoj zbog njenih raznih jakih sposobnosti. Tako da Naka želi vratit svoju majku od njih i vratit mir u svijetu.
Nisam imao s kim da dodjem u restoran pa sam došao sam.Došao sam da nešto popijem jer nisam imao para da jedem.
Došao je konobar do mog stola i pitao šta želim popiti?
Nešto alkoholno odgovorio sam! konobar:u redu

Nekoliko minuta kasnije konobar mi donosi pivo
Odma ću da platim rekao sam koliko sam dužan 2 ryo
Restoran pokojnog Kireia - Page 2 FWdumC.29913a45ceb5703a95f448891f9efb3d

Posle misije sam ogladnio i ožednio i tražio sam mjesto gdje mogu da se opustim naišao sam na ovaj mali uchiha restoran ušao sam naručio sake i jedan izuzetan uchiha specijal, posle obroka iako je malo skupo, isplatilo se! Morao sam nažalost da se vratim kući, ali ću se nekad vrratiti na ovo mjesto.

Nakon uspiješne misije i putovanja nazad u selo trebalo mi je nešto da se osvježim. Odmah sam, ne odlazeći kući, svratio u restoran pokojnog Kireia gdje sam bio samo jednom i to prvi put po dolasku u selo. Znao sam da je ovo jedno od najpopularnijih mjesta u selu i da su najveće šanse da upoznam nekog novog baš ovdje. Za razliku od prošlog puta danas je bio fin dan. Sjeo sam za stol koji je pružao savršen pogled na ulicu i sačekao sam da me neko posluži.

Nakon što je konobarica tigla rekao sam joj svoju narudžbu: jedno pivo, ali neka bude hladno

Uzela je moju narudžbu i bukvalno nije ni otišla već se vratila sa mojim pićem.
Koliko sam dužan?
"45 ryoa gospodine."
Izvolite 100 ryoa zbog vaše brzine i ljubaznosti

Konobarica zadovoljna zbog bakšiša odlazi sretno od moga stola, a ja uzimam prvi gutljaj svoga hladnog piva i uživam u pogledu.

Ulazim u restoran pokojog kireija ,izgleda da je umro dok sam bio na misiji ,a steta bas je dobar cojek bio al ajde,nek mu je laka crna zemlja.
Kako sma usao u restoran ragleda,restoran fuliran po obicaju,neka ni jedan slobodan sto 
Sto je ovo nikad nema slobodan sto.
Aj dobro ,pogledacu da nema neko da sam sjedi.
U ostalom drustvo bi mi dobro dislo ,gledam tamo ,neki momak sjedi sam ,prolazim i pitam ga :
Izvini, je li slobodno ?

Mir i tišinu prekinuo mi je nepoznati glas koji me upitao da li je slobodno. Na trenutak sam se iznenadio da je baš meni prišao, al onda sam shvatio da je to sjajna prilika za upoznati nekog novog.

Naravno, sjedni slobodno. Ja sam Karinkushi Kaguya, a ti?

Nakon što sam se predstavio mahnuo sam rukom ka konobarici da mi donese još jedno pivo i da donese mome novom prijatelju kome još ne znam ni ime šta će popiti

Ja sam Akina drago mi je,znam malo je nepristojno sto ovako prilazim al nema slobodnoh stolova ,nadam se da mi neces zamjerit .
Daces mi ,ma daj i meni pivo.
Ti nisi odavde? Nisam te ranije srijetao po selu,mislim nije ni cudo ja sam vise van sela nego u selu koliko sam na misijama.

Nakon što je i on takođe poručio pivo sjeli smo i pokrenuli razgovor.

Pa drago mi je Akina, drago mi je što si prišao jer želim upoznati nove ljude ovdje. Odavde sam, ali sam nedavno doselio i nisam baš bio u selu tako da se vjerovatno nismo mogli vidjeti. Nego ispričaj mi malo više o sebi iz kojeg klana dolaziš i jesi li od rođenja u selu ili si kao ja doselio nedavno

Ma brate ja sam ti u Yamanaka klanu.
Nisan  ni ja predugo u selu doseio sam se i ja maltene skoro.
Inace prije nego sto sam se doselio u selo ,dugo sam putovao ,i izucavao trhnike i stilove borbi ,prakticn osam se podigao na kaldrmi.
Ali ns kraju sa se ovdje skucio i ne planiram da idem odavde.
Ispricaj mi ti nesto o tvom zivotu,kako ti je u selu?

Predstavio mi se kao pripadnik Yamanaka klana te me upitao da mu ispričam nešto o sebi.

Pa ja sam imao jako teško djetinjstvo tako što su pobili moje roditelje i sve pripadnike moga klana u našem selu. Nakon toga sam lutaobpo svijetu da bih na kraju odlučio da se doselim ovdje u staru kuću moga djeda i lagano krenem da učim razne jutsue i postanem jak shinobi. Za sada mi se sviđa selo, upoznao sam nekoliko dobrih ljudi što mi je jako drago. Da li si bio na ovom festivalu što se održavao?? Meni je bilo jako fino baš lijepa organizacija, ali otišao sam nekoliko dana prije kraja jer sam imao misiju i sada se nisam vraćao tamo nego sam došao odmah u selo.

Posle bitke u selu shiroi umorio sam se pa sam setao bas daleko do restorana. Osetio sam miris piva i zubor ljudi koi su se glasno smejali i bili uzbudjeni ugledao sam mesto u cosku pa sam ga odma zauzeo dozvao sam konobaricu:
Dobar dan izvolite
Dobar dan moze jedno pivo
Moze naravno sad ce
Konobarica me je bas brzo posluzila. Evo vadi 300ryoa i daje konobarici. Konobarica je uzela ryoe i otisla. Sav srecan lagano sam popoio pivce! Pivo je bilo hladno i osvezavajuce te sam narucio jos jedno i odmarao se kako bi povratio svoju ch#card8....

Pa u pruncipu ja sam imao da kazem tesko djetinjstvo.
Odrastao sam kao siroce ,jedan starac me je nasao na kaldrmi ,i kod njega sma zivio do svoje 13-te godine dok on na zalost nije preminuo ,po njemu sam i naslijedio Yamanaka klan .
On je bio penzionisam shinobi koji napravio malu farmu i tako zivio svoje penzionerske dane.
Nakon njegove smrti sam putovao nekoliko godina izucavao tehnike i trazio mjesto dje cu da se skucim,i eto sad sam u selu.
A inace nisam bio na festivalu ,bas sam nesto premoren od kako sam se vratio sa ovih misija ,imam masu ne zavrsenih obaveza koje me cekaju a nemam kad da ih uradim od umora.

Pa žao mi je zbog tebe, ali razumijem te jer i ja sam u ranom djetinjstvu izgubio praktički sve. Šteta što nisi bio na festivalu, bilo je jako dobro mnogo štandova razne hrane onda igara na sreću i još svakakvih zabavnih stvari. Svakako, drago mi je što smo se upoznali jer kao što sam rekao novi sam u selu i ne poznajem mnogo ljudi tako da svako novo poznanstvo dobro dođe.

Rekao sam to i uzeo posljednji gutljaj svoga piva.

I meni je drago ,ja sam inace osoba koja voli da upoznaje nove ljude i voli da se druzi,kad god si radpolozen za druzenje slobodno navrati.
Mahnuo sam konobarici i rekao joj :
Donesi nam po jos jedno pivo.
U kojem si ti klanu zapravo ne pitah te?