Grandmasters Forge

Jedna od najpoznatijih kovačnica u regionu. U njoj od bezbroj popravki možete i da unapredjujete svoj arsenal raznim izborem oružja koja ne potiču sa ovih prostora. Kunai - borbeni nož nindža je jedan od takvih primeraka. Uz veću doplatu, možda vas i kovač iznenadi sa jednim od njegovih ručnih radova.

Po uputstvima koje je dobio od slučajnog prolaznika najbolja kovačnica je trebala da se nalazi u ovom delu grada. Istraživao je malo dok konačno nije ugledao znak sa nakovanjem. Otvorio je vrata i ušao unutra. Čovek srednjih godina sa čekićem u ruci udarao je u užareni metal na nakovnju.

"Izvinite, imam jedan posao za vas."

Malo glasnije je rekao kako bi ga čovek uočio, a onda prišao bliže.

"Evo ovo bih želeo da mi napravite ako možete. Želim da bude od najčvršćeg materijala koji posedujete."

Pružio je crtež sa tačnim dimenzijama mača. Znao je da na maču ne treba štedeti i da je to jedino što će ga braniti od tame u ovom svetu. Nakon što su dogovorili posao okrenuo se i izašao ostavljajući deo novca kao kaparu. Po onome što mu je rekao mač bi kroz par dana trebao da bude gotov.

Kako je stigao dosta rano izgleda da kovač još uvek nije došao na posao. Bilo mu je malo čudno, ali rešio je da pričeka neko vreme. Vrzmao se tu po kraju tražeći neku zanimaciju, ali ovako rano grad Keon bio je poprilično mrtav. Konačno ugledao je kovača kako otvara radnju pa je požurio ne bi li se što pre domogao mača.

"Dobro jutro. Došao sam po mač, ostavio sam vam nacrt pre nekoliko dana."

Ušavši na vrata odmah je prešao na stvar. Nije mu se gubilo vreme u nepotrebnom razgovoru, a i konačno će moći da trenira malo. Kovač se brzo dosetio i posle pretraživanja nekog magacina izašao sa mačem baš nalik na onaj što je Ichigo tražio.

"Lagan je, to je dobro."

Presekao je kroz vazduh par puta ne bi li osetio oštricu. Za nekog poput njega oštrica je značila sve u borbi. Znao je da taj mač nije ni približno maču koji je imao u borbi protiv tame u prošlom životu, ali u oštricu moraš uneti dušu da bi postala nešto stvarno dobro.

Zahvalio se kovaču uz reči da će ga preporučiti svima kojima je potreban, uredno platio punu cenu materijala i ruku kovača, a onda krenuo napolje.

#card808

Putem, dok se šetkao, čitao je dokumentaciju koju je pokupio u biblioteci koja je bila vezana za historiju ovog grada.Sve što je više čitao to ga je sve to više i znimalo.Prolazivši jednom od ulica, sa svoje lijeve strane osjetio je jedan, dosta blag val toplote.Okrenuo se i vidio znak ispred ulaza.Bila je to kovačnica.Kroz čitavo Hanovo odrastanje želio je da postane jedan od svjetskih kovača.Odlučio je ući i zamoliti nekoga da ga poduči tom zanatu ako je ikako u mogućnosti.Kročivši u kovačnicu, vidio je dosta mladu osobu za koju je odmah pomsilio "sigurno nije u stanju da me poduči jer niti on nema dovoljno radnog iskustva", te se samo okrenuo i nastavio čitati dokumente koje je posudio iz biblioteke šetkajući se ulicama grada.