Kuća Ichiga Kurosakija

Kuća u kojoj živi Ichigo Kurosaki. Kućica sa potkrovljem i malim dvorištem simpatičonog izgleda. Veći deo slobodnog vremena Ichigo provodi ovde pa ga često možete zateći kući.

Došao je ispred kuće za koju su mu rekli u akademiji. Po onome što je čuo vlasnik kuće bio je neki dobroćudni starac. Pokucao je dva puta i nakon par sekundi vrata su se otvorila. Baš kao što mu je rečeno dekica je otvorio vrata.

"Dobar dan. Poslali su me iz akademije u vezi kuće."

Nakon što je čuo razlog posete odmah ga je pozvao unutra što je Ichigo rado prihvatio. Nakon par razmenjenih rečenica i vrećice pune para starac je konačno izašao ostavljajući ključ Ichigu.

Konačno malo mira i tišine. Bacio se na krevet zamišljeno gledajući kroz prozor na zidu ispred njega. Puno informacija je primio u poslednje vreme. Sada konačno može da sabere misli i skonta šta se dešava oko njega. Nakon dužeg razmišljanja glava je počela da mu pulisra pa je morao da izađe da odmori mozak. Krenuo je iz kuće prema ulicama.

dolazim ovde i udaram pesnice po vrata

KOJE OVDJEE

OTVORI

Još izdaleka primetio je neku ljudsku figuru u dvorištu. Ubrzao je malo kako bi što pre otkrio o čemu se radi. Kako mu čovek u zelenom koji se nalazio u njegovom dvorištu nije bio poznat pretpostavio je da je neko došao Kainu u posetu. Kain je bio čovek koji mu je iznajmio kuću.

"Zdravo. Koga tražite?"

Upitao je kada se približio dovoljno blizu da ga ovaj može čuti.

Kako mu misteriozna osoba obučena u zeleni kombinezon nije odgovarala samo je prošao pored njega i ušao u svoju kuću zalupivši vrata. Ostavio je sve namirnice prvo na sto, a onda ih lepo rasporedio svaku na svoje mesto. Kako je kuća bila stara dosta stvari bilo je takođe pohabano pa se bacio na posao popravljanja onog što je mogao. Jedan prozor se nije lepo zatvaro, kuća je bila nesređena, na par mesta drvena stolarija nije upadala u svoje ležište. Nakon sređivanja tih stvari otišao je da odspava neko vreme.

Kad se probio još uvek je bio dan. Krenuo je da spremi sebi neku užinu. Pogledao je kroz prozor i opet je video onog čudnog tipa da se tu mota. Nije previše pažnje obraćao na to i nakon jela zaputio se napolje uredno zaključavajući sva vrata na kući.

Konačno posle duže šetnje stigao je pred kapiju svoje kuće. Onog čudnog čoveka više nije bilo tu. Bacio je pogled malo po dvorištu prošetavši i iza kuće. Kako se uverio da je sve bezbedno ušao je u kuću zaključavajući vrata za sobom. Kako je bio dosta umoran odmah se zaputio ka krevetu gde je posle nekog vremena i zaspao.

Kada se probuio jutro je već bilo na izmaku. Nije bio siguran koliko je sati, ali pretpostavljao je da je negde oko podne. Još uvek pospan zevajući ustao je iz kreveta kako bi pripremio nešto za jelo. Ovaj dan mu je izgledao kao odličan za trening, a kako je čuo tu negde blizu njegove kuće bio je neki teren za treniranje. Pozavršavao je neke stvari po kući i zaputio se tamo izbegavajući ulice grada Keona.

Nije mu dugo trebalo da sa ulica grada Keona dođe do svoje kuće. Kako je čuo po kraju se šušlkalo da grad Keon zapravo može da se napusti, ali da mora da se prođe neki test u glavnom zamku. Nije mu to sve bilo najjasnije pa je rešio da malo to ispita. Nakon svih pozavršavanih obaveza zaputio se opet ka gradu.

Nakon jutarnje kafe koju je popio sa Ines došao je svojoj kući. Odlično raspoložen, istuširao se i obukao nešto novo, a onda spakovao neke stvari u svoj ranac. Danas treba da ide na razgovor za posao Keon Rimora. Smatrao je da će ga verovatno primiti i da će sutra već morati da napusti grad. Po svemu sudeći biće mamuran ujutru. Izašao je iz kuće i zaputio se ka glavnom zamku.

Taman sam završio sa tuširanje i legao da odmorim malo kada sam začuo kucanje na vratima. Razmišljao sam se da li da ustanem ili da se pravim da nisam kući, ali možda je odgovor od gospodina Hrvoja. Obukao sam neko odelo koje sam našao i otvorio vrata. Na moje iznenađenje bila je to Ines.

"O pa to si ti komšinice. Već si me se uželela znači?"

Odmakao sam se od vrata kako bih joj napravio prostor da uđe.

"Izvoli, uđi"

Rukom sam pokazao ka unutrašnjosti svoje kuće.

"Nisam te očekivao rano. Kakav pogled ne znam o čemu pričaš."

Nasmejao sam se dok sam je pratio kroz kuću.

"Ljubavnica mi je na spratu, ne bi trebalo da se sretnete tako da opušteno. Možemo ovuda tu obično sedim preko dana ako nisam napolju. Šta ćeš da popiješ."

Uputio sam je ka dnevnoj sobi u kojoj provodim najviše vremena.

"A neka je gore, neka spava za sada. Da provedem malo vreme sa komšinicom nasamo."

Zbunila me je odgovorom, pa nisam baš najspretnije reagovao, ali pokušao sam da se izvadim.

"Dobro onda ćemo prvo da popijemo nešto, ako je po mom izboru. Ti se raskomoti eto me za sekundu."

Izašao sam u drugu prostoriju ostavljajući vrata širom otvorena.

"Žuriš negde komšika. Da nećeš još nekog da obilaziš danas?"

Nosio sam dve čaše i flašu na poslužaoniku. Sa strane je bilo leda u nekoj metalnoj posudi.

"Prvi put mi u goste dolaziš, hoću da ostavim što bolji utisak pa da mi dođeš opet. Šta da radim po ceo dan sa jednom ženom samo, to dosadi."

Sipao sam njoj i sebi viski i prižio joj čašu gledajući je pravo u oči.

"Znači moraću da te vežem tu za krevet da mi ne pobegneš."

Ispio sam gutljaj viskija i zadržao čašu kod sebe u ruci. Prijalo mi je da držim nešto hladno u tom momentu.

"Umeš li ti da budeš dobro društvo sta misliš? Svakako ćemo saznati kroz par dana druženja."

Ispio sam još jedan gutljaj i tek onda vratio čašu na sto. Neverovatno kako se opušteno osećao.

"Jedino ako hoćeš i meni da daš."

Više puta je do sada je odmerio komšinicu od glave do pete i svakog puta mu se činila sve privlačnija, pa tako i ovog.

"Loše si me procenila komšinice. Pravio sam se fin samo u početku. Naravno da može, sve za tebe."

Nasmejao sam se i ispio piće iz svoje čaše, a onda dosuo prvo njoj pa sebi.

"Izgleda da si me navukla na pušenje."

Kako sam već bio na nogama uzeo sam svoju čašu i privukao je na drugu stranu stola. Seo sam odmah do nje stavljajući ruku iza na naslon.

"Mogu sada da dobijem jednu."

Nisam hteo još uvek ništa da radim, već sam čekao njenu reakciju.

"Možda ti nekad kažem."

Sve sam to počeo u šali, ali nisam baš imao dobar kraj tako da ću to ostaviti po strani.

"Nema veze, ovde mi je lepše svakako."

Izvukao sam jednu cigaretu i zapalio je. Povukao dim, a onda je ostavio u pepeljari. Kako nisam akitivno pušio bilo mi je bolje da je pustim da sama dogori malo.

"E to već nije bilo lepo."

Uzeo sam kocku leda i prebacivao je par trenutaka iz ruke u ruku, a onda kada se najmanje nadala pokušao sam da joj spustim niz leđa.

"Možda ti nagoveštavam nešto."

Opet sam se nasmejao nešto glasnije ovog puta. Ispio sam jedan gutljaj i vratio čašu. Cigareta mi je još uvek bila u piksli i polako dogorevala.

"Navikavam se još uvek na njih"

Donekle su mu prijale, ali dim mi je smetao. Čudna kombinacija.

"Hahahah, dobro ne drami toliko doneću ti peškir. Hoćeš i majicu neku da ti ponesem?"

Nekoliko trenutaka gledao sam deo tela koji je ostao bez majice, a onda sam ustao i krenuo po peškir i majicu ako bude želela.

Većina ljudi bi njene rečenice smatralo neprimerenim, čak i vulgarnim, ali ne i ja. To je odvajalo Ines od ostalih i to je ono što mu se svidelo kod nje. Znao sam da voli da skoro svaku izgovorenu rečenicu formuliše tako da može da se shvati na dva načina, ali nisam bio siguran da li je to slučaj sa ovom poslednjim. Verovatno neću ni saznati uskoro pošto je za to postojao samo jedan primeran način.

"Šta da ti kažem, ti prestani da se družiš sa mnom pa nećeš biti vlažna više."

Malo sam glasnije pričao kako bi me čula iz druge sobe dok sam tražio majicu i peškir za nju. Vratio sam se sa jednom dužom majicom koja je njoj bila malo iznad kolena i peškirom.

"Ajde okreni se da ti obrišem leđa."

Nisam čekao ni trenutak već sam odmah oslonjen kolenom na krevet krenuo da joj obrišem leđa laganim pokretom ruke od dna do vrata.

"Eto sad ti bar leđa nisu više vlažna."

Blago jedva primetno sam se nasmejao i odložio peškir sa strane. Majica koju sam doneo bila je na stolu i baš sam čekao da vidim šta će uraditi sa njom.

"Pa ako ništa drugo, bar ti neće biti dosadno u društvu sa mnom. Uvek neko novo iznenađenje. Nisam rekao da mi se ne sviđa, samo mi dim smeta, ali osećaj zadovoljstva na kraju dobija tu trku. Šta ti misliš da li sam ili nisam baš sav svoj?"

Dok sam nam dosipao piće, izbegavajući njen pogled tom prilikom odgovarao sam na postavljeno pitanje. Kada baš nisi siguran najbolje je na pitanje odgovoriti pitanje. Vratio sam se nazad i seo tik pored nje uzimajući zadnji cim pre nego što sam ugasio cigaretu o pikslu.

"Onda nemoj ni da pokušavaš."

Pošto sam završio sa brisanjemnjenih leđa seo sam i sačekao da vidim šta će se dalje dešavati.

"Nisam imao ništa kraće, a i to ti je prakticno ne moraš da nosiš ništa ispod. Ako baš moram."

Nekako mrzovoljno sam to izgovorio i onda sam se polako okrenuo stavljajući ruku kako bi blokirao periferni vid.

"Požuri samo, ne mogu dugo da se suzdržavam. Kaži kad završiš."

Nisam pokušavao da virim ili nesto tome slicno. Nije da nisam mogao već nisam želeo.

"Šta ćemo sada da radimo?"

Pitao sam je još uvek okrenut leđima njoj.

"Možda su ti i one vlažne, a nije da mogu da ti dam neku svoju trenerku izgledaćeš kao da si ušla u džak."

Blenuo sam u beli zid na kojem sem neke slike nije bilo ničega. Po prvi put od kad sam se uselio vide sam da je to zapravo slika neke žene naslikane čudnom tehnikom.

"Pa šta i ako nije. Ima li tu nečeg lošeg?"

Sad sam i ja bio okrenut ka njoj. Naslonjen isto kao i ona samo suprotnom rukom. Primakao sam se i bili smo na svega metar razmaka.

"Piju kafu, pričaju, neki se švalerišu. Šta ja znam nije kao da sam u svom svetu u goste išao."

Njegov život je od početka do kraja bio posao. Retko kada je imao vremena za zezanje, zato je to sada hteo da promeni.

" Šta znam meni je lepše kad je utegnuta, bar za oči."

Trgao sam se iz nekog svog razmišljanja i brzo rekao prvo što mi je na pamet palo.

"Sad imaš priliku pa navikni na mene. Jesi li dobro?"

Kako se malo zaljuljala odmah sam poskočio ne bih li je uhvatio, ako krene da padne. Kako se vratila u ravnotežu ja sam samo opet seo na svoje mesto ispijajući viski do kraja.

"Ova prva dva smo uradili, a za švalerisanje nemam još ni ženu ni devojku. Jedino ako oćeš ti da mi budeš pa da idem tebe da varam negde."

U sebi je hteo da pukne od smeha, ali maksimalno se trudio da zadrži ozbiljnu facu.

"Znači sa tobom je baš interesantno biti u vezi. Ako ovako nastaviš da hvališ moraću da te poljubim. Pa ti vidi sad šta želiš."

Još uvek sam izgledao potpuno ozbiljno dok sam pričao. Nisam skidao pogled sa nje čekajući da se okrene i da vidim njenu realciju.

"Sigurna si da želiš još? Mozda se napiješ pa uradiš nesto sto ne bi želela."

Nakon što sam sipao piće ustao sam i odneo joj čašu. Pitanje sam postavio kada sam joj pružio čašu u ruku, još uvek je ne puštajući.

"U tome smo isti onda. Bar u ovom svetu."

Osećao sam da će se verovatno ta stvar promeniti uskoro, ali možda sam samo utripovao zbog alkohola.

"Sipao sam ti već, kuhinja ti je pravo pa levo."

Rekao sam malo glasnije kako bi me čula. Verovatno bi se snašla i bez mojih instrukcija, ali pomoć nije na odmet.

"Nemoj da bude da te nisam upozorio. E sad kad si se konačno skrasila kaži šta ćemo da radimo dalje. Ukočio sam se od sedenja u istom položaju. Daj nešto da se malo razmrdamo."

Protegao sam se, a onda vratio u isti položaj nadomak njenog lica.

"Dobro, ako ti tako kažeš."

Ispratio sam je u piću i eksirao svoje, a onda odložio čašu sa strane. Nije baš mislio da trenira danas, ali izgleda da neće moći da izvrda.

"Samo mač da uzmem, ako stvarno želiš da treniraš."

Ustao sam i krenuo po mač, a onda sam zastao ispred vrata čekajući njen odgovor. Ako bude potvrdan sledeći post je negde u gradu, ako ne ostaće u kući