Dva sata pred zoru, sedela je u kuhinji oguljenih zidova i pušila jednu od Dejvidovih cigareta, osluškivala i čekala. Grad Karakura je odavno otišao na spavanje, ali tamo negde kraj Onose reke, voda je zapljuskivala brodiće, čamce i sve ostalo što joj se nalazilo na putu i taj zvuk se provlačio praznim ulicama. Nad njom se dizala fina izmaglica, padala na grad kao velovi od muslina i maglila kuhinjske prozore stana zgrade u kojoj su se nalazili.
Fizički budna, slagala je opremu na izbrazdanom drvenom stolu. Dejvidov bakoto, zvan Saiga, mutno je svetlucao ispred nje pod slabim svetlom. Bilo je to oružije ubice, kompaktno i sasvim fino. Rukavice su ležale kraj njega, kao i par okruglih modifikovanih tabletica bele boje, koje su se do tada koristile kao mamac za ne tako prijatne duše sveta u kom su živeli. Sada te iste tabletice privlačile su nešto gore od pukih zalutalih i ozlojeđenih duša. Njeno oružije je bilo mnogo suptilnije, ili je barem tako izgledalo. Omanja katana, s oštrim sečivom, srebrnim rukohvatom i ugraviranim zmajem u obliku slova S na vrhu.
Čula je zvuk uprkos dalekoj rici reke. Užurbani koraci. Ugasila je cigaretu, blago neipresionirana sobom, i prošla kroz spavaću sobu. Dane koje je provodila kao ljudsko biće imali su i svoje prednosti, a i svoje mane. Dejvid je spavao na omanjem krevetu ispod samo jednog čaršava. Bujna crna kosa prekrivala mu je veći deo lica, dok mu je jedna šaka klonula preko ivice kreveta. Dok je stajala i posmatrala ga, napolju se noć raspukla.
Desno pri začelju kreveta na noćnom stolčiiiiću, bila je jedna mala crna četvrtasta kutija. Prišla joj je i otvorila je na sekud, otkrivši purpurnu sferu. Pred očima joj se pojavio sopstveni odraz. Gledala je u pomalo izmenjenu nasmejanu sebe od koje su joj telom podilazili trnci. Grmljavina se s razdrmanog neba dokotrljala da zatrese prozore. Muškarac u krevetu se promeškoljio i uklonio kosu s očiju. Pogled od tečnog kristala, pronašao ju je i prikovao se za nju.
Šta to gledaš?, upitao je glasom promuklim od ostatka sna.
Ništa, uzvratila je hitro i zatvorila kutiju.
Pridigao se iz kreveta i oteo joj kutiju iz ruke uz zabrinut i pomalo prekoran pogled. Gledao ju je tako par sekundi pre nego što je hitro podigao glavu ka prozoru. Prepoznao je zvuk Menosa. Mnogo njih. Ljutitost mu je skliznula s lica i on uze onu kutiju i strpa je u džep od od svoje jakne koja je visila o okovratnk kreveta.
Vreme je da pođemo, rekao je. Gde je gvožđurija*?
*Bila je to šala još iz školskih dana dok se za oružije koristilo nešto za šta je to bio perfektan opis.
Nije bilo uopšte potrebe za tim pitanjem. Znao je već sam. Samo sa pantalonama na sebi, prišao je stolu i pokupio svoj bakoto, kao i moju katanu koju je poneo u drugoj ruci, umesto svoje pomoćne katane. Zastao je na vratima i odmeravao težinu oba oružija na dlanovima kao da pokušava da odredi koje je teže.
Želite li i ovu sitnicu u zamenu za taj tvoj zmajček?, zamahnuo je Saigom kroz vazduh i namignuo joj.
Tvoj je onaj sa dužim sečivom, Dejv, dobacila mu je pošto je videla da je greškom uzeo njenu katanu.
Veličina nije...
Oboje su to čuli istovremeno. Jezivi vrisak menosa kao i lomljava baš ona koja se čuje svaki put kada bi jedan takav odlučio da ispali Cero, iz hodnika, tačno ispred njihovih vrata. Pogledali su jedno drugo u oči sa različitih krajeva prostorije, i na četvrt sekunde ugledala je tamo odraz sopstvenog šoka. Odma joj je već dobacivao katanu. Podigla je ruku i ugrabila je u vazduhu upravo kada se čitav zid spavaće sobe urušio u grmljavini. Udarni talas ju je odigao i bacio natrag u svoj ugao, a potom i na pod. Dejvid je sa Saigom uspeo da preusmeri udar, koji je na taj način napravio nov fin izlaz na balkon, al bez balkona.
Kroz razrušen zid upali su brojni članovi bivše i sadašnje Espade uz pratnju jednog Vasto lorda. Prilično redak prizor. Dejvid je bacio ka njima bombu (jedan od izuma na kojima je radio i koji mu je sad bio jedini pri ruci), neaktiviranu i u svakom slučaju beskorisnu protiv njih, ali ovi nisu imali vremena da prepoznaju predmet dok se ovaj obrtao prema njima. Lord je odbio bombu od sebe i zateturao se malo unazad.
Pazi!, viknuo je.
Emiru je ležala na podu kraj kreveta i štitila glavu rukama od udarnog talasa. Čula je povik i u sekundama koje im je taj blef podario, skočila je ponovo na noge, ispruživši ruku sa katanom. Sredila je par njih, ali su uporno navirali.
Dejv!, vrisnula je njegovo ime preko sobe, dok se on borio s jednim od njih. Izgurao ga je skroz do ivice stana gde se prevalio preko i nestao s vidika. Na kolenima, posmatrala je ceo prizor. Sve se odigralo sporo, kao kad puštate video-snimak kadar po kadar. Bilo je potrebno skoro čitavih deset sekundi pre nego što se čulo ’pljas’, udarac njihovih tela o pločnik. Zateturala se na noge i krenula na lorda. Probola mu je katanu kroz grudi. U ušima je čula hučanje reke i sopstveni glas koji je urlao psovke. Izvukla je katanu i probola je kroz stomak, pa opet i opet.
Bila je kod četvrtog ili petog uboda kad ju je nešto mlatnulo između lopatica i bacilo natrag od onaj izbrazdan sto, koji je i dalje samo čudom stajao na istom mestu. Bes je iz nekog razloga naglo iscurio iz nje. Spustila je pogled, zbunjena i ugledala crvenu mrlju koja joj se širila preko košulje. Tu nije bilo nikakve sumnje. Izlazna rupa bila je dovoljno velika da u nju stane loptica za golf. Da nije bilo krvi, krasio bi je isti epitet ko i njih.
S tom spoznajom došao je i bol. Kao da joj je neko kroz grudni koš žustro provukao četku od čelične vune za ribanje cevi. Bezmalo zamišljeno, podigla je ruku, pronašla rupu i zapušila je pomoću dva srednja prsta. Zastenjala je i pokušala da ustane, ali se stenjanje pretvorilo u kašalj i osetila je krv na jeziku.
Da se nisi pomerila pizda ti materina!
Taj povik čuo se iz nekog mladog grla i bio je veoma izobličen usled šoka i adrenalina. Iza lordova, pojavila se jedna njoj veoma poznata figura devojke. Erin. Crna rupa krasila je i njene grudi.///možda priča za drugi put, banovaće me zbog veličine posta ako i o tome krenem///
Izraz nelagode na licu lorda koga je izbola mogao se porediti sa licem koje bi napravio čovek nakon što bi mu dosadna muva sletela po treći put na ruku ili obraz. Gledali smo se svi tako par momenata.
Našao sam, rekao je jedan drugi i prekinuo ’tišinu’ (Ništa se nije ni čulo osim Emiru kako stenje). Nosio je pobednički crnu kutiju u desnoj ruci.
Emiru je zaškrgutala zubima, jače nabila prste u rupu u grudima i osovila se na noge, zanoseći se. Topla krv joj je poprskala grlo. Slobodnom rukom se naslonila na ivicu stola i ponovo pogledala ka lordu i Erin. Osetila je da joj se usne povlače sa stegnutih zuba pre nalik na osmeh nego na grimasu.
Ne teraj me da to uradim, Emiru, prkosno je dobacila Erin.
Dohvatila je rukohvat omanje katane koja joj je bila u blizini i stupila korak bliže njima dok joj je dah šištao kroz zube. Napolju, nad Karakurom, sunce se pojavilo i obasjalo kuhinju nijansama žute i narandžaste. Čula je šuštanje reke.
Kažem da me ne teraš...
Sklopila je oči i skočila ka njima.
***
Doživela je da bude i među dušama i među ljudima, ipak reinkarnacija je bila sasvim neko novo iskustvo, pogotovo nakon nasilne smrti. Probudila se na kamenoj površini, bacakajući se, jednom rukom tražeći rane, dok je drugom rukom stezala nepostojeće oružije. Telo joj se silovito trzalo. Nije mogla da diše. Gušila se.
Najednom je osetila snažan pritisak na mišici dok je kašljala, neko ju je cimnuo u uspravan položaj. Otprilike u isto vreme dok se uveravala kako na njenim grudima nema povreda, neko joj je recitovao sledeće:
Pozdrav buduća saveznice. Ovo je novi svet, ovo je novo mesto i telo u kom tvoja duša sada boravi je novo. Iz kojeg god sveta da dolaziš tamo si poginula. Ovdje je tvoja duša reinkarnirana. Dobrodošla u Avorld.
Avorld? Šta?, lice joj se zgrčilo u grimasu, i dalje je pokušavala da dođe do daha. Ljudi oko nje su je utešno gledali i tapšali po ramenu, navodeći je da ustane. Sve što je ikada naučila kao da nije imalo svrhe u ovom novom tuđem telu. Te ruke nisu bile njene, ni te noge, koje su je jedva drhtavo održavale uspravnom.
Postoji i treći svet?
...
///ošla sam otale, nema potrebe da rpam ODOH DOĐOH itd///
