Visarionov skroman dom

(Konacno posle duzeg hoda dosli su u Visarionovu kucu , Visarion cim je usao nastavio je dzezvu caja .)

(Cuo se zvuk vrenja vode , Vusarion je uzeo soljice pa im je sipao .)

(Uze nekoliko gutljaja caja a onda ubaci kockicu secera .)

(Izvadi karte a onda ih stavi na stol te pogleda u Miva i Elshariona).

(Poceo je da deli karte , podelio je po 4 karte svima .)

(A onda uze par zalogaja Mivove hrane iskreno bila je ukusna .)

(A onda odigra potez .)

(Okrenuo je karte a onda doneo šest knjiga pred Elshariona .)

(A onda nastavi da da pijucka caj i prati karte .)

(A onda tu istu knjigu dodade Mivu koji je vidno bio zainteresovan .)

(Ponovo je odigrao nekoliko karti ali nista nije mogao da pokupi , pa je bio red na njegovog prijatelja .)

(A onda se malo protegnu te nastavi da prati karte primetio je da nema vise caja pa je otisao da spremi jos jednu dzezvu .)

(Videvsi da nema nista izvukao je kartu a onda je odigrao .)

(Uvek su ga zanimale te nauke ali nikad nije imao previse vremena da se posveti medicini i lecenju ljudi .)

(Visarion je razmisljao da baci svoje karte kroz prozor jer je konstantni dobijao lose parove.)

(Mislim da cu da poludim od ovih tablica vec su mi presli preko glave .)

(Sipa u soljicu caj .)

(Izneo je flasu malo boljeg pica caj mu je vec dosadio , ubacio je koju kocku leda u case a onda sipao .)

(Radoznalo ga upita Visarion imao je utisak da Miv poznaje je mnogo vestina aki da ne govori mnogo o njima iz nekog cudnog razloga ali ipak bio je radoznao .)

(Klimnuo je glavom potvrdno .)

(Razmisljao je malo o odlasku do biblioteke ali ipak njegov drugi prijatelj je bio udubljen u knjigu pa nije imao toliko poverenja da ga ostavi samog u svojoj kuci jer ipak prvi put ga vidi pa je onda rekao .)

(Cekao je odgovor jer ga je mnogo zanimalo odakle dolazi Miv zapravo .)

(Zanimljivo po opisu lici dosta na svog oca ali ne previse. )

(Zaista je pokusao da se seti bilo cega ali nije uspevao da se seti pa je samo zasta o tu i onda nastavio da pijucka pice .)

(A onda se okrenu prema Mivu te mu rece veoma blago .)

(Visarion je ustao a onda krenuo da usprema stvari te otisao da opere čaše koje su koristili bio je perfekcionista i uvek je ostavljao sve na svoje mesto de inace stoji , tako da ako te ne uradi on nije napustao svoju kucicu , kada je zavrsio krenuo je sa Mivom u biblioteku .

(Usao je u kucu i po obicaju skinuo svoju odecu i obukao pizamu prisao je kaminu te ubacio koje drvo , sageo se da uaplio vatru , krenuo je prema krevetu a onda ugledao kamaru posudja nije htio to da ostavi za sutra prisao je te oprao posudje a onda je seo na krevet otvorio svoju svescicu i upisao par zanimljivih stvari iz ovog dana voleo je da sakuplja tako neke lepe trenutke u svom zivotu te leze u krevet i promumlja .)

(A onda ga lagani san savlada te utonu u isti , Visarion jd uzivao u svojim dremkama dok je vatrica pucketala.)

Ulazna vrata su bila ogromna, a iznad njih se nalazio dvokrilni prozor. Sve je bilo dobro zatvoreno tako da se unutrašnjost nije mogla videti. Hitomi je kružila dok najzad nije stigla do ove kućice, nadajući se očigledno, da će pronaći možda usput nekog raspoloženog za priču, a takođe je ponela sa sobom i flašu pića pride.

Sada je smelost napustila. Sva samouverenost je nestala

Proslo je već neko pristojno vreme za goste, jer 9 uveče baš i nije bilo „vreme za kućne posete“ i moguće da osoba koja stanuje ovde ceni svoje mirne večeri. Želela je virnuti i videti unutrašnjost ove kuće koja je delovala starije. Mirno i strpljivo ju je osmotrila, odisala je nekim klasičnim stilom. Pogledala je zatim u flašu u svojim rukama i pomislila da bi možda delovala iz ovog ugla kao neka pijandura koja se tu zadesila I upravo u tom momentu ispred nje se stvorila osoba koja je vlasnik ove divne kuće.

- Nisam pijandura. – izgovorila je brzo i skoro nerazumno kada je nepoznati stanar uhvatio da se petlja oko njegove kuće. Zvučalo je kao da se brani, što i nije bilo daleko od istine, ali sasvim nepotreban komentar jer je bila mirna i staložena a i flaša viskija je bila neotvorena.

(Konacno iz duzeg sna Visarion se probudi promenio je odecu uradio par vezbi i video da mu se neko vrzmla oko kuce , kraj ulazni vrata stavio je svoj mac a onda otvorio vrata i rekao malo glasnije .)

(Primetio je devojku svikaste kose koja je stajala u blizini njega bio je jos uveo sanjiv od sna pa je protrljao oci i onda opet rekao.)

(Pomerio se sa vrata kako bi dama usla u kucu .)

Hitomi je gledala ispred sebe i analizirala pogledom visokog bledokosog dečka koji je nosio neku svetlu odeću. Materijal se činio toliko udobarn, kao da bi mogla ubit za tako neki komad odeće. Kosa mu je malo bila razbarušena, a oči još uvek sanjive, baš kao da se sad probudio, što je potvrdio i svojim rečima.

- ej.. Hej! Može,da! Živiš ovdes sam? - Glasnim veselim glasom progovori najzad i tako razbi veliku i mračnu oluju koja joj se vrzmala po glavi.

Unutrašnjost kuće je bila udobno topla i uredna. Nije bilo paukova sa crvenim očima u uglovima sobe, kao što bi moglo da se očekuje od pojediig muških individua koje stanuju same bez kućne pomoći. Još uvek nije otkrila ko je on. Ni da li je sa ovoga sveta. Upitala bih odmah dečka, ali nije znala kako da započne red pitanja koji ju je interesovao, samo je sterila u njega proučavajući ga svojim radoznalim pogledom koji je na kraju skrenuo na njegov prozor sa kojeg se mogla videti još jedna prirodna površina ukrašena cvećem. Otkopčala je jaknnu kada je obuzela toplota iz kamina, ali je zadržala na sebi.

(Visarion je bio iza sanka pripremao je sebi jutarnju kafu bez koje nije mogao da pocne dan ali je cekao devojku da odgovori.)

Podigla je ruku i nehajno zaustavila napad zevanja koji je uhvatio.

„Oh da.. Zaboravila skrozz.. Ja sam Hitomi. Slađu, slobodno možeš i ostaviti gorku pa ću dodati ja. Amm mogu li da ti pomognem nekako?“ Hitomi je odgovorila, toplo se nasmešivši mladiću.

(Nasmejao se a onda poneo posluzavnik sa kafon pred devojku.)

(Uzima 0ar gutljaj kafe kako bi se bolje razbudio i stupio u bolju konverzaciju.)

„Iskreno nije i mislila sam da će ispasti katastrofa ali divna je, hvala ti! A jesam da, mi smo komšije. Mada nisam nikoga upoznala do sada i onda sam se pojavila ovde najednom... Drago mi je da sam naišla!“



„Donela sam i flašu alkohola, ali ne bih da pomisliš nešto neprijatno. Pričaj mi malo o sebi..“ reče progutavši prvi gutljaj toplog napitka. Naslonila se na drvenu stolicu dok joj se svetla kosa rasula po naslonu, šnalice su štrčile idalje iz njene glave. Gledala ga je direktno u još uvek sanjive oči dok nije oborila pogled ka šoljici kafe i poslužila se sa još šećera.

(A onda se malo osmehnu kada je rekla da joj se kafa dopada.)

(Pokaza na sscivo koje je stajalo tik uz ulazna vrata.)

„Sve je počelo kao neki san. Nekako sam se izborila sa porivom da ne zatvorim oči kada sam shvatila da ne znam gde se nalazim i da sam budna. Nekada pomislim da se sve dešava namero. Sedim i preturam po starim uspomenama iz starog života dok na kraju strmo ne sletim u ovo sadapnje vreme i na ovo nepoznato mesto...“
Približila mu se i uhvatila ga za ruku.
*Nadam se da ovo nije previše - pomisli.

„Da li sam sve ovo umislila, spavam i sanjam i kasnim ujutru na školsku predstavu? Ovo je momenat kada shvatam da je san koji sanjam potpuna izdaja i da je ovo relanost iz koje se neću probuditi. Nekako sam razolarana i čekam to neko smaknuće a ustvari samo sebe samu mralim. Nalazim se već skoro nedelju dana ovde u nepoznatom svetu gde žive duše umrlih koristeći se tuđim telima. „ nastavila mu je svoju priču ustavši i dodrinuvši svojim nogama hladno tlo. Nakašljala se kada je napravila par koraka po prostoriji, a onda je okrenula glavu ka Visarionu.

„Mislila sam da danas neće biti drugačije ali drago mi je da sam došla.“
..
„Čekaj.. Poslednje čega se sećaš je to u vojsci... A ljudi koji su bili tamo sa tobom.. ? Oni nisu.. nisu ovde...“ ovo poslednje izusti više kao zaključak a ne odgovor.