Caesar's Appartment - Rabbits Inn

Apartman Cezara se nalazi u malom ugostiteljskom objektu - Rabbits Inn - koji se nalazi na nekoliko kilometara od centra grada. Dovoljno dobro 'sakriven' (po čemu je možda i dobio ime) od naroda te u istoj meri toliko poznat zbog balada koja se pevaju u gluvim satima.



Cezarov Apartman ima svega dvadesetak kvadrata, sve sa pogledom na ulicu. Sasvim dovoljno za komotan i skroman život.

Probudio sam se uz miris čorbe koja je dopirala sa donjeg sprata, iliti kuhinje. Ovde sam već nekoliko dana, uslovi nisu toliko grozni, definitivno korak nazad od starog apartmana u Rimu. Šta ću, takve su okolnosti. Prenego odluke da se pridružim gladnoj raji u trpezariji, presvukao bih se iz zgužvane bele majice u nešto pristojnije, te se uputio tamo.

"Šta god je spremila, miriše odlično"

Beše jedan od mojih tužnih monologa. Ako ništa, kuvarica Mira nije nikad uspela da razočara do sad, samo da namesti neku testeninu i sve bi bilo uh. Seo sam za sto, pojeo šta je bilo i ubrzo se uputio ka centru grada, željan avanture.

Krišom sam se ušunjao kroz zadnja vrata lokala, ne bi li me Mira uhvatila pa nagrdila. Bejah gladan, a usput se baš zadesilo da se nalazi kuhinja krčme. Radni dan je, krčma je u ovo vreme zatvorena a radnici su se već odavno razišli. Tu se možda negde još gazdarica vrzma po glavnoj trpezariji al neka je, brzo ću ja. Ušao je u kuhinjo.

"Pa da vidimo šta ovde ima.."

U ovo doba nisu postojali frižideri, te bi se hrana skladištila u nekoj rupi u podovima, a ja bez ideje gde se nalazi u mraku, počeh puzati i tražiti bilo kakav otvor u podu. Prelazio sam rukama po podu, opipavajući svaki ćošak sobe, čisteći pod od prašine i iverice. Naišao sam negde na drugom kraju sobe otvor, te otvorio sam ga.

"Bene."

Beše zaliha suhomesnatih proizvoda, uzeo bih prvi komad mesa (neku šunku) koji sam video i izvadio bih nož iz leve čizme. Ustao bih, stavio ga na sto i odsekao dobar deo mesa svojim nožem.

#card800

(Ulažem 50 energije, komad šunke je bio malo tvrdji a moj nož tup)

Budući da sam nesposoban da nadjem hleb, vratio sam ostatak mesa u improvizovani špajz i uputio se nazad ka svojoj sobi, spreman za gozbu

Komad šunke mi je iskreno bio dobro došao, žeđ tog dana mi je bila zadovoljena al hrana baš i ne. Pomogla mi je barem da se suzdržim malo do doručka. Bilo je nekih desetak sati ujutru, vreme za doručak je odavno prošlo al nikad nije bila frka zatražiti svež tanjir jaja ili bilo čega što je bilo na meniju tog dana, sve dok sam spreman da koji dinar više platim. Uglavnom dalje interakcije nisu bitne, bitno da sam dobio šta da jedem, te izašao malo u šetnju.

Završio je popodnevnu šetnjicu, spreman da se baci na trening al pre toga morao je da okupi nekoliko stvarčica. Noževa je imao spremnih onako u slučaju da ode na još jedan kuhinjski raid tokom noći, sam onaj komad mu je uspeo otupiti jedan nož, više govori o kvalitetu oštrice nego mesa. Druga stvar koja mi je trebala su bile gaze, kojih u ovo zabačeno doba se moglo nabaviti samo od dobrovoljno pocepanih jastučnica i odevnih predmeta. Skratio je jorgan za koji centimetar te spakovao makeshift gazu. Skoro je bio spreman, još samo koja sitnica...

"Sono io!"

Odgovorio sam na njihov kucanj dok sam se približavao vratima, koja na moju sreću nisam morao da otvaram. Izgleda da su se sami pustili unutra.

"Kako Vam mogu pomoći?"

Rekao je dok su stojali na sred njegove sobe, sa rukama prekrštenim očekivao je njihov sledeći potez. Naoružan je bio nožem koji je vidljivo bio u njegovoj levoj čizmi, daleko od njegovih ruku. Štaviše, za sad je bio bezopasan.

"Nikakav problem momci, samo navalite."

Rekao je, čekajući pretres.

"Mogli ste barem prvo da me izvedete na večeru al ajde."

Polako, deo po deo odeće sam skinuo i bacao ispred sebe. Za čizme mi je malo duže trebalo vremena, budući da je imao nož u njima, te bi davao dobar ugao Keoncima da vide šta se tu dešava ovo ono. Ubrzo, bio je go kao dana kad se rodio. Stojao je ispred njih, sa desankom ispred organa, čekajući da se ovo završi.

Ljudi možete prestati sa pretragom, rekao je ponovo njihov verovatno lider.

Počeo sam se oblačiti, beše potpuno nepotrebno to njihovo dodirivanje al nisam imao drugog izbora nego da trpim. Bio sam miran i staložen do samog kraja, nisam imao šta da krijem, do ovog momenta.

"Hvala, hvala."

Rekao je tim vojnicima, štagod bili. Slušao je pažljivo, uzvraćajući isti oštar pogled koji mu je ovaj uputio.

"Ne znam tačno ime ulice, ali ako je blizu la piazza onda jesam. Primetio sam nedostatak svetlosti u okolini, doduše gužva je bila i nisam uspeo baš da primetim od kog individualca dolazi."

Nije bilo daleko od istine, nije ni znao ko je taj lik bio ni šta je, tako da ono, nastavio je

"Šta ste tačno tražili u mome apartmanu, na mome telu?"

U redu. Ako se nekim slucajem desi da se setite imena možete se javiti u glavnoj gradskoj tvrđavi. Nasmešio se lažno i bilo je vidljivo da je sumnja u Cezara prisutna.

Oprostite, ugodno veče. Rekao je i svi su napustili kuću.  

Čulo se par reči i dogovorom dvojica njih su se malo odaljila od kuće i ostala da posmatraju sledeće Cezarove poteze. 

"Affare!!"

Reče uz lažan smešak. Krio sam da je smešak lažan isto koliko i ovaj sumnju u mene. Čitava pojava me je zaintrigirala, imao sam neku želju da to istražim paralelno uz Keonsku gardu. No, za sad nisam znao gde je i ko je taj lik, al naići ću jednom na njega usput. Kako je šestoro ljudi izašlo tako sam upalio senzor za njima, primećivajući da dvojica stoje nešto malo udaljenije od apartmana.

#card106

"Bolje da samo izignorišem ovo i bacim se na ono zašta sam se vratio ovde."

Zgrabio je svoje noževe i bandaže i uputio se negde da se malo razgiba.

Nakon napornih nekoliko sati razmenjivanja udarca sa Vulom umorio sam se, jedva sam se prošetao do Rabbits Inna a kamoli išta drugo. Odlučih da je najbolji potez sad da odremam do jutra, jel ipak, ovo bi trebalo da mi postane svakodnevnica.

Probudih se nekih dva sata nakon što se uobičajeno budim, dakle 10 sati ujutru. Prespavah doručak. Bilo je uobičajeno da ga propustim al više zbog presvlačenja, daljeg lenčarenja ili nečeg drugog. Al ajde, svakako prijala bi mi jutarnja šetnja, makar bila desetominutna do pekare.

Nakon napornog dana treniranja sa RIom i bludničenja sa Vuletom, bilo je vreme da se malo i apartmana nagledam. Ušao sam u objekat te bi dobio po koji pogrdni pogled od gazdarice Mire, no izignorisao bih ga i otišao bih u mojih dvadeset kvadrata. Legao sam da spavam.

8 sati ujutru. Ovog puta sam se uspeo na vreme probuditi. Spomenuo je Vule neku kaficu ovo ono, možda bi mogli to da ostvarimo danas. Kako sam ustao tako sam se usput i istegao. Obučen i spreman, otišao bih na donji sprat krčme na doručak, te otišao ponovo napoljee.

Probudih se negde u sred noći, piškilo mi se. Dremka koja je trebala da traje sat ipo vremena me je izgleda dokračila, očigledno je bilo da sam spavao barem 5 puta duže. Pogledao bih na sat koji je stojao iznad vrata kad ono pet do pet ujutru, uskoro će ceremonija. Uredio bih se na brzaka u tih nekoliko pola sata, zapakovao šta treba, te ispalio pravo ka hramu gde bi trebao da ga čeka njegov partner Vule.