Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Reiyna kuca

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Reiyna kuca

Kuca njegove porodice koja se prosleđivala generacijama i sada je njegov otac dobio ovu kucu i ziveo je u njoj lep zivot sa svojom decom.

Zora ga je obgrlila svojim toplim zracima. Selo je bilo blizu, ali osećaj olakšanja brzo je zamenio strah. Reiya je stigao do kuće i našao je u ruševinama. Užasnut, potrčao je unutra, ali prizor koji je ugledao bio je neizdrživo bolan. Njegova porodica, mlađa sestra i stariji brat, ležali su nepomično.

Kleknuo je pored njih, suze su mu lile niz lice. Roditelji su mu bili mrtvi, a njihov dom uništen. Bol mu je stezao srce, a krivica ga je obuzimala. Pitanja su mu se rojila po glavi: šta je moglo biti drugačije, kako je mogao da ih spasi?

Dok je klečao pored svojih najmilijih, Reiya je čuo korake iza sebe. Okrenuo se i ugledao čoveka kojeg nije očekivao da vidi. To je bio tajanstveni covek odeven u crno odelo sa belim cilindrom na glavi. Reiya je prepoznao zlo u njegovim očima.To se i videlo nakon njegovog otkacenog smeha koj je pokazao sta se zapravo desilo ovde.

Čovek je stajao s osmehom, hladnim i prezrivim. Reiya je osećao bes kako raste u njemu, ali bio je previše iscrpljen da reaguje. „Tvoja porodica je bila odlican mamac ,“ rekao je stranac, glasom punim prezira. „Odradili su izuzetan posao.“

Reiya je osećao kako mu srce lupa od besa i tuge. Nije imao snage da se suprotstavi, ali pogled mu je bio pun mržnje. „Ti si kriv za sve ovo,“ kleo je coveka i izvikavao mu se dok nije nestao a njega ostavio bespomocnog .

Stranac se samo nasmejao. „To je svet u kojem živimo,“ rekao je ravnodušno. „Slabi uvek gube.“ Okrenuo se i otišao, ostavljajući Reiyu u njegovoj boli i očaju. Reiya je ostao sam, sa teretom gubitka i krivice.

Noć je bila hladna, ali Reiya nije osećao ništa osim tuge. Njegova porodica, njegovo sve, bila je izgubljena. Njihove nasmejane lica, sećanja na srećne trenutke, sada su bili samo bolna prošlost. Njegovo srce bilo je slomljeno.

Reiya je proveo sate pored ruševina, nesposoban da ode. Šuma, koja mu je pre pružila utočište, sada mu je izgledala kao grobnica. Nada koju je osećao dok je bežao sada je bila uništena. Svet je postao mesto tuge i očaja.

Kroz suze, Reiya je pogledao ka zori. Svetlost koja je nekada donosila spas sada mu je donosila samo bol. Njegov život bio je neprepoznatljiv, srce mu je bilo ispunjeno mržnjom i tugom. Ništa više nije imalo smisla.

Reiya je znao da mora da preživi, ali nije znao kako. Njegova porodica, njegova jedina podrška, više nije bila tu. Bio je sam u svetu koji ga je izdao. Njegova bol bila je neizdrživa, ali nije imao izbora nego da nastavi dalje.

Reiya je ustao, težak i slomljen, i krenuo kroz selo. Svaki korak bio je bolan podsetnik na sve što je izgubio. Njegova kuća bila je ruševina, ali morao je da pronađe način da preživi. Nije znao šta ga čeka, ali morao je da se bori.

Selo je bilo tiho, previše tiho. Ljudi su ga gledali sažaljivo, ali nisu mu prilazili. Reiya je osećao njihovu sažaljenje, ali nije želeo pomoć. Morao je sam da se izbori sa svojim bolom, da pronađe način da preživi.
Fun Fact :

Dok je sunce izlazilo, Reiya je znao da mu predstoji dug put. Njegov život bio je uništen, ali morao je da pronađe novu svrhu. Bol i tuga bili su njegovi saputnici, ali morao je da preživi. Reiya je znao da nikada neće zaboraviti, ali morao je da nastavi dalje.

Reiya je stajao pored reke, gledajući svoj odraz u vodi. Lice mu je bilo umrljano suzama i krvlju. Polako je kleknuo i počeo da pere ruke. Voda je bila hladna, ali mu je pružala olakšanje. Osim što je čistio ruke, činilo se da voda odnosi deo njegove tuge. Pomislio je na svoju porodicu i pitao se kako će nastaviti dalje.

Zvuk vode kako teče bio je jedini zvuk koji je čuo. Reiya je umio lice, osećajući hladnoću vode kako ga budi iz noćne more. Pogledao je prema selu, koje je sada bilo mesto bola i gubitka. Reka je bila njegova jedina uteha, mesto gde je mogao da se skloni od stvarnosti, makar na trenutak.

Dok je sedeo pored reke, Reiya je osećao prazninu. Njegova porodica, sve što je voleo, sada je bila izgubljena. Hladna voda na njegovim rukama nije mogla da izbriše bol iz njegovog srca. U tim trenucima, Reiya je shvatio koliko je sam. Reka je bila tiha svedok njegovog bola.

Reiya je nastavio da pere ruke, pokušavajući da spere osećaj krivice. Pomislio je na čoveka koji je smestio njegovoj porodici. Bes i tuga su ga preplavljivali. Znao je da mora pronaći način da se izbori s bolom, ali nije znao kako. Reka je pružala trenutak mira, ali ne i rešenja.

Dok je umivao lice, Reiya je osećao kako mu misli lutaju. Pokušavao je da se seti lepih trenutaka sa svojom porodicom, ali bol je bio prevelik. Hladna voda na njegovom licu nije mogla da umiri srce koje je krvarilo. Reiya je znao da mora nastaviti dalje, ali svaki korak bio je težak.

Dok je sedeo pored reke, Reiya je razmišljao o svojoj porodici. Njihova nasmejana lica, sećanja na srećne trenutke, sada su bila samo bolna prošlost. Svaka kap vode koja je tekla niz njegove ruke bila je podsetnik na gubitak. Ali Reiya je znao da mora da pronađe način da preživi.

Reiya je ustao, osećajući se iscrpljeno. Voda je očistila njegove ruke, ali ne i njegovu dušu. Pogledao je prema selu, gde su ležala tela njegove porodice. Srce mu je bilo ispunjeno tugom i besom. Znao je da mora da nastavi dalje, ali put pred njim bio je neizvestan.Pitanje je gde sad?

Dok je hodao duž reke, Reiya je razmišljao o budućnosti. Njegova porodica je bila izgubljena, ali morao je da pronađe novu svrhu. Svaki korak bio je težak, ali nije smeo da stane. Reka je bila njegov saveznik u tim trenucima, mesto gde je mogao da pronađe trenutak mira.

Reiya je osetio vatru osvete kako gori u svom srcu. Odlučan da pronađe čoveka koji je uništio njegov svet, Reiya se povukao u samoću kako bi pronašao put ka pravdi. Dugim razmišljanjem i promišljanjem, shvatio je da će mu biti potrebne veštine i moć kako bi se osvetio. Odlučio je da postane šinobi, borac senki, sposoban da se kreće neprimetno i deluje iz senke. Ovo je bio prvi korak na putu ka njegovoj osveti.

Reiya je krenuo na putovanje iz svog sela u potrazi za savršenom lokacijom za svoj trening. Putujući kroz gustu šumu i prelepe planinske predele, osećao je kako mu srce gori od odlučnosti da pronađe pravdu.