Madarina i Kanekijova kuća

Laganim korakom sam izašao iz kuće te sam sadio cveće kako bi polje izgledalo bolje i lepše , posadio sam par cveća koja će uskoro izrasti, nisam hteo uznemiravati Kanekija dok čita svoje omiljene novine, te sam otišao malo da pokosim travu kao svaki građan što radi, uzeo sam kosu te sa počeo da kosim , otprilike kosio sam 15 minuta te sam se malo odmorio seo sam na stolicu i gledao u nebo



ko ne bude znao šta je kosa nek se noka i zakopa

Ne znam koja je svrha života ako si tako beskoristan, čovjek može poludeti može biti nasjrećniji ali ostaje isti, tako jednog dana Madara je odlučio da sjedi u svojoj kući usamljen baš kao beskorisni ljudi ovog sveta, mnoge godine nije video čoveka ali Madara se nikada nije predavao, odlučio je da se malo opusti uz tihu tišinu, radio je kao i svaki dan spremao kuću i renovirao, nije mu niko trebao sve je sam radio ali Madara ne svata da su njegove ruke zlatne rada, godinama mladi Madara nema posla zbog čega, svet je ostao bez para mnoge bolesti kroče ulicama i samo se plaši da njega neka ne strefi, Madara je ipak volio da ima neke prijatelje ali ne mnogo možda 1 ili 2 ali to se vjerovatno neće dogoditi, odrastao je sam , živjeo je sam i živi sam, roditelje nikada nije upoznao ali ne tužiga to nešto jer je on za sebe heroj.

Dosta se Madara odmarao nije znao šta da radi od dosade te je otišao malo van da vežba neke tajutsu classic poteze, udarao je u vreću koja je napravljena od peska i zemlje, udarao je i trenirao nekih 15 minuta i napravio je neku pauzicu, ali je skontao kako god trenirao biće isti njemu treba bolji trening kao što je Kurosaki rekao da mora da trenira redovno, poslušao ga je ali nije izgledalo onako kako je Madara zamislio, trenirao tri do dva dana onda bi pravio pauzu nedelju dana.