Mesto gde započinjem novi život, sakriveno je meću brtima i korenjem, ali se ipak spolja vide samo vrata mog skrovišta. U suprotnom kako bih ulazio…
Nije mi dugo treblo naći mesto i napraviti skrovište.
S namerom je blizu sela. Dobro je skriveno, nikad ne bih pomislio da je na ovakvom mestu
moguće napraviti dom, nadam se da će i ostati skriveno! Inace jako je tiho i mirno ovde… #card771
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
Uzela sam sve sto mi je bilo potrebno i polako sa Rikutom vracali smo se u glavnu prostoriju.Zatim sam mu rekla ,,Bas mi je drago da se poznajete ja sam njegova devojka evo imas sliku u pravo ovde mozes da pogledas.,, Zatim sam mu pokazala sliku koja se nalazila na stolu.
,, Mislim da je to to od razgledanja drugi put ces doci kad Gekko bude tu da zajedno sednemo i popricamo.Sada je vreme da odemo po sto o kome sam ti pricala on je u ovom pravcu!,, Stavila sam onu torbu na rame i zatim sam mu pokazala gde se nalazi sto i polako smo ga izneli iz skrovista i uputili se ka sumi ponovo. "
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
Pogledao sam u Ryonu a zatim u sliku. "Hm....lijepa slika. Drago mi je zbog vas.",kada je zgrabila sve što je trebalo okrenuo sam se od slika pa da je pratim gdje trebamo ići. "Veoma lijepo...bilo bi dobro da popričam sa Gekkoom nakon dugog vremena.",krenuo sam zatim za Ryonom,pitao sam je da li joj treba pomoć sa torbom i da li je teška na šta je ona odgovorila da nije problem, kako dobra duša od cure. Gekko je srećnik,moram mu čestitati. (izlazimo)
Bakuton manijak
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
(Ulazimo) Nekako dovukla sam se sa Rikutom koji uopste nije bio dobro..Par puta se gusio na putu do kuce znala sam da i njemu nije ostalo jos mnogo.Ceo put sam plakala i jecala jer sam opet ispqla naivna nikad necu shvatiti ovaj ninja svet.Obecala sam Rikutu da cemo se vratiti zivi kuci..To me najvise boli jebeno nisam bila sposobna da ih zastitim.. Spustila sam Rikuta polako na krevet I otisla po krpu da probam da mu sredim rane kao i meni da ih ocistim bar. Kada sam se vratila videla sam ga kako je otvorio oci i pocela sam jos vise plakati. Prisla sam do njega i rekla mu: ,,Mnogo mi je zao Rikuto nisam uspela da vas spasim dusa me boli ne mogu da se smirim.,, nisam mogla da nastavim da pricam od suza.
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
Šta se desilo? Nisam imao pojma, poslednja slika koju su moje oči zapamtile bio je stoičan izraz Fujinovog lice koje je bilo praćeno riječima: "Sudbina je tako htjela..." A onda sam pao u nesvijest...je li ovo bio ukus smrti...ne bio sam onesvješćen..osećao sam kako mi lupanje srca polako usporava...ali nisam mogao da vidim ništa sem crnila....je li to bilo to...? Moja sudbina koju nisam ni ispunio, da li je to Fujin htio reći svojim riječima. Moje misli bile su polako prekinute kada sam osjetio da se spuštam na neko udobno i meko tlo, ah....sigurno se budim. Gotov osjećaj mi je bio poznat, podsjećao me je na udoban zagrljaj koja mi je majka nekad davala dok je još bila živa. Majko, izvini što te nisam učinio ponosnim....nadam se da se ne ljutiš na mene. Uvijek kad sam još bio manji govorila si kako trebam izbjegavati sukob ali ja sam bio onaj koji te nije slušao i na kraju krajeva..ovako se završila moja priča. Moje oči se otvaraju polako, prvo što vidim jeste Ryonino zabrinuto lice ispunjeno suzama...zašto plačeš. Htio sam to reći ali nisam mogao,kaput i šešir su bili stojali kao ćebence na mom tijelu,davajući osjećaj toplote koji nisam osjetio dugo vremena. "Ne..krivi se..be....Divus, ti i ja otišli smo tamo znajući da će jedno ili više nas umrijeti....",rekao sam jedva promrmljivim glasom dok sam osjećao gorak ukus u grlu, neki otrov je ušao u moje tijelo, dođavola. Sa nekoliko vremena koje sam imao iz kaputa sam polako izvukao bločić koji sam držao u džepu, u njemu..sve slike koje sam ikad nacrtao bile su tu.Zakašljao sam se,krv je u velikoj količini izlazi iz mog tijela...osjećao sam da imam jošš nekoliko riječi da izreknem prije smrti, ali gušio sam se,bilo je teško da i progovorim,jedva sam mogao izreći tih nekoliko riječi dok sam gledao u Ryonu koja je bila još zabrinutija od mene, sad kad je gledam...podsjetila me je na majku, možda sam joj zato toliko vjerovao i štitio. Instinkt u meni da je zaštitim iskusio sam već jednom. Još veći izdisaji i udisaji su izlazi iz mene...bližim se kraju. "Pozdravi Gekka...za, mene....",još kašlja i gušenja izašlo je iz mene. Prstom sam pokazao u Ryonu,pokušavajući da joj nešto kažem ali nisam mogao..nadam se da će shvatiti poruku. "Ah....Z-Zbogom Ryona...drago mi je što si..mi bila prijatelj. Molim te preživi.",na mom licu pojavio se veliki osmjeh radosti i oči su mi se sklopile....nadam se da u svijetu iznad ima mjesta koje ću moći da crtam bez zaborava.
Bakuton manijak
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
Tema :
Cvrsto sam ga drzala za ruku i plakala. Konacno je otvorio oci i rekao mi da ne krivim sebe..Sto me je jos vise slomilo nisam mogla da odrzim obecanje.Rekla sam da cemo se vratiti oboje zivi.Nisam ga ispunila Videla sam da pomera ruku polako i vadi mi blokcic uzela sam ga i pogledala.U njemu su bili crtezi izgleda da je Rikuto voleo da crta. Rekla sam mu: ,,Cuvacu ovo do kraja svog zivota nikada te necu zaboraviti Rikutoo moli…,, moje reci prekinuo je njegov iskasljaj krvi gde sam pocela jos jace plakati.
Takodje mi je rekao da pozdravim Gekka gde sam odgovorila: ,,Ne brini nista prenecu mu!,, Zatim mi je pokazao prstom gde sam na svu srecu razumela. Sve je teze i teze disao a moje srce se sve vise slamalo. Polako njegov stitak moje ruke je popustio zahvalio mi se sto smo bili prijatelji i molio se da prezivim.Ali videla sam da ima smesak na licu sto mi je malo olaksalo.Barem sam mu te zadnje minute ucinila srecnijim. Tako naslonjena na krevetu sam plakala krivila sam sebe za sve ovo..Mogli smo samo ostati u sumi ne ici na ovu glupu misiju.. Ali moram se trgnuti ne bi sigurno voleo da me vidi ovakvu.
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
Tema :
Spustila sam njegovo telo na pod vrativsi mu kaput i sesir. ,,Necu dopustiti ni tvoje telo da propadne zelim vas sahraniti obojicu kako ste zasluzili mojii p…,, opet su me emocije prevladale nisam mogla da nastavim da pricam koliko mi je drhtao glas #card390 Stvarno je gotovo stvarno su otisli… Otisla sam i ocistila moje rane zatim sam uzela moj sake koji nije ni stigao da proba i sela za sto. Sipala sam tri case i tako sedela u tisini sigurno par sati gledajuci njegovo blokce i ispijajuci sake. U medjuvremenu u mislima obecala sam sebi da cu ih osvetiti i pokusacu postati medicinski ninja da ne dopustim vise da prijatelji umiru ispred mene a da ja ne mogu nista da uradim.. I tako posle popijene cele flase zaspala za stolom sanjajuci njih dvojicu srecne…
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
Probudila sam se sva u bolovima.. Izgleda da sam mnogo popila i da sam zaspala..Sanjala sam ih kako smo uspesno zavrsili misiju… Proverila sam torbicu i videla da je sve tu… Dzabe mi sve to kad moji prijatelji nisu vise zivi.. Otisla sam da vidim sta je sa Mikackijem totalno sam zaboravila na njega i dok sam ga trazila razmisljala sam gde bi mogla da ih sahranim. I posle dugog odabira odlucila sam se za mesto gde smo Rikuto Susetsu i ja razgovarali ona suma. Tu je zadnji put Rikuto bio srecan.. Izvadila sam skrolove uzevsi ih u ruke i zaputila sam se ka onom mestu da stignem sto pre.Moram olaksati dusu i sahraniti ih.. (Izlazim)
Re: ⛩️Gekkovo Skrovište
Osecala sam se dobro sve dok nisam sletela sa svog pescanog oblaka…Cim sam ugledala vrata sledile su mi se noge…Odma sam se setila kako sam Rikuta unosila. Pokusala sam to da ignorisem i usla sam u skroviste.. (Ulazim) Ali nista bolje nije bilo, pogledala sam krevet..opet on u glavi.Zatim sam otisla do ,,kuhinje,, gde je stajala slika mene i Gekka.Odma mi je on pao na pamet i on je bio sa nama tamo u hali za misiju..Nikakvo pismo od njega nisam dobila..Nadam se da je sve u redu.Ne sumljam u njega nemoguce da je izgubio zivot.Necu verovati u to. Sela sam za sto uzimajuci flasu sakea koja je bila prazna,ne secam se ni kad sam je popila.. Razmisljala sam sta cu sad necu moci ovde da budem nikad necu moci da skrenem misli izludecu.. Mislim da nema drugog izbora nego da se privremeno sklonim odavde nadam se da ce me dragi razumeti.. Odmah uzela sam papir i olovku i napisala pismo Gekku samo ce on znati gde sam.
Pismo :
Dragi Izdesavalo se mnogo stvari od kad nisi bio tu..Pogotovo nakon one misije kada smo se videli u banket hali.Jednostavno sam slomljena ne mogu ovde biti jer me sve potseca na prijatelja Rikuta..umro je na mojim rukama u tvom skrovistu..Njegove zadnje reci bile su tebe da te pozdravim..
Da predjem na stvar privremeno cu se skloniti odavde cisto da procistim glavu nadam se da me razumes previsd sam slaba mentalno.. Kada dodjes do ovog pisma zelim da me pronadjes da ti ispricam ostatak price sigurno ces i ti zavrsiti sa misijom.
Odlazim u svoj rodni kraj detaljnije ti ne mogu reci..moraces ti da me pronadjes. Verujem da si dobro necu ni pomisljati na nista drugo.
Ocekujem te bez i jedne ogrebotine nemoj biti poput mene..
Zavrsila sam pismo spustila ga na sto i otisla pokupiti samo osnovne stvari koje ce mi biti potrebne neko vreme.Naravno i moj Mikacki Kada sam ih spakovala u ranac stavila sam ga na ledja i polako se zaputila ka vratima. (Izlazim)