PORODICNA KUCA

Probudio se sa krmeljima u ocima, neispavan kao da je po iglama spavao a ne na krevetu. Protrljao je oci ne bi li se razbudio i izacio slano kamenje iz oka koje ga je iritiralo. Majka ga je zvala.

~Sinee!! Sidji dole dorucak je spreman!!

Ponovila bi isto to dozivanje par puta, svaki put sve glasnije ne bi li dobila odgovor.

~Evo majko!

Jasno i glasno je odgovorio, sto joj je bilo dovoljno da zna da se zasigurno probudio. U suprotnom da su reci bile tihe i jedva izgovorene, znala je da nece sici i da ce samo nastaviti da spava.

Sisao je dole u trpezariju i za stolom zatekao oca i majku koji su vec sedeli za stolom i jeli. Izvukao je stolicu i seo je na uobicajeno mesto. Ispred njega u tanjiru bio je veliki omlet na kom su kecapom bile nacrtane oci i usi kao u nekog lika iz stripa.

~ Majko nisam vise dete? Cemu?

Namrsteno rece.

~ Htela sam da te iznenadim. U cemu je problem? Ti ces uvek za mene biti moje dete.

Sa osmehom je odgovorila. Otac je za to vreme ne obaziruci se jeo.

Uzeo je mrzovoljno onu kasiku i zaronio je u omlet. Nije mogao da odbije svoj omiljeni dorucak kako god on bio ukrasen.

~ Nisam vise klinac majko! A i vec sam ti rekao da zelim da postanem shinobi.

Na te reci otac se malo trgao i brzo ubacio u razgovor dajuci svoju opasku.

~ Taj put nije lak sine. Znas i sam da smo mi izasli iz sveta shinobija davnih dana.

~ Znam oce. Jednostavno zelim da budem shinobi.

~ I kako ces da postanes shinobi? Nismo te uopste ucili niti trenirali u tom pravcu a vec ti je osamnaest leta.

Nastala je neprijatna tisina. Otac i sin shvatili su da Pele nista nije radio kako bi ostvario svoj san. Od sramote nista nije govorio. Ostavio je hranu i praznim pogledom je gledao u onaj omlet.

~ Bolje onda idi na shinobi akademiju.

~ To postoji?

~ Da postoji i tamo ce te nauciti svemu sto treba da znas. Jeste da te nismo upisali kao malog, ali i sada mozes to da zavrsis vanredno u par nedelja kao kurs. Za to ti ne trebaju neke posebne vestine.

~ Pricali ste mi da ste izvodili tehnike i bili u borbama do smrti vise puta. O kakvim tehnikama je rec?

~ I do ove teme smo dosli. Ne zelim da pricam o tome. Ja i majka smo hteli da imas normalan zivot bez stresa, bezbrizan, da se ozenis imas decu...

Prekinuo je oca.

~ Ali to nisam ja.

~ Znam sine. Najvise sto mogu da uradim za tebe jeste da te preporucim prijatelju na akademiji i da te on poduci, a ja o proslosti necu pricati.

~ Hvala ti oce.

Par dana kasnije otisao je kod njegovog druga na akademiju. Nije mu bilo tesko da savlada osnovne tehnike i kontrolise cakru, ipak je bio iz porodice koja se u proslosti bavila tim poslom. Porodicni prijatelj Milowan bio je jako prijatno iznenadjen momkovim napretkom u samo par dana. Mogao je da se popne uz vertikalne strukture uz pomoc cakre vec posle par sati obuke. Ni vezbe gadjanja shurikenima nisu bile problem i sa lakocom je pogadjao mete.

Proslo je par meseci kako je redovno isao na akademiju kod Milowana i konacno dosao je na red i dan kad ce da Milowan dodje kod njih kuci da saopsti roditeljima kako njihovo dete napreduje. Nisu hteli da razgovaraju sa Pelom o tome, jednostavno su se odrekli svega sto ima veze sa tim pozivom i nisu hteli da pricaju o tome. Milowan je dosao i pokucao na njihova vrata oni su ga brzo primili, posluzili picem i odradili sve ostale formalnosti. Na red je doslo njihovo pitanje.

~ I sta kazes Milowane ima li od njega nesto?

~ E tu sam te cekao! Zato sam i dosao.

Kratka pauza. Tenzija se pravi u sobi.

~ Tvoj sin postao je genin! Cestitam!

~Pih...

Otac i majka u soku i od srece i od tuge su mrzovoljno izdahnuli. Nisu znali sta da misle. Suze su im krenule na oci.

~ Srecno ti sine. Od sada si svoj covek. Dodji po nekad da nas posetis.

Gledao je celu tu scenu i tek sada mu je bilo jasno koliko su oni hteli da on zapravo ne bude shinobi, ali kasno sada kada je vec odlucio cime ce da se bavi u zivotu. Prisao im je da ih zagrli. To je bio njihov oprostajni zagrljaj. Po neka suza je i njemu potekla u celoj toj situaciji. Jednostavno nije mogao da ih zadrzi.