Vodopad Shizuka Taki

Usred guste šume krije se čaroban vodopad koji stvara kristalno bistro jezerce. Voda se s visine sliva niz glatke stene, stvarajući umirujući zvuk koji se stapa s prirodnim šumovima šume. Kroz jezerce vodi uska kamena staza, sastavljena od nekoliko kamenih blokova po kojima posetioci koracaju, omogućavajući im da se približe samom vodopadu. Dok hodate stazom, okruženi ste bujnim zelenilom i mirisom vlažne mahovine. Sunčevi zraci probijaju se kroz krošnje, igrajući se svetlom na površini vode i stvarajući čarobne prizore. Ovaj skriveni kutak prirode odiše mirom i tišinom, pružajući posetiocima osećaj spokoja i povezanosti sa prirodom. Zvuci koje pravi i atmosfera odišu nekim tihim notama zbog čega je i dobio ime Shizuka Taki.

Sa osmehom na licu, krenuo sam ka centru sela, osećajući ponos i odlučnost zbog uspešno položenog ispita. No, pre nego što sam se upustio u svakodnevne obaveze, odlučio sam da provedem neko vreme u prirodi, gde bih mogao da se opustim i reflektujem na današnje događaje. Uputio sam se ka jednom od manje poznatih atrakcija ovog mesta.

Kroz jezerce je vodila uska staza, sastavljena od kamenja razbacanih po vodi. Stigao sam do vodopada, očaran njegovom lepotom i spokojem. Pronašao sam udoban kamen pokraj jezera, seo i oslonio se na ruke, gledajući kako se voda prelama preko stena. Osećaj svežine i mirnoće ispunjavao me je dok sam sedeo, slušajući umirujuće šumove prirode.

Izvadio sam svoju flautu i počeo da sviram, dopuštajući notama da se stapaju sa zvucima vode. Nakon nekoliko minuta sviranja, odložio sam flautu i izvadio svoj notes. Inspirisan lepotom i spokojem oko mene, odlučio sam da napišem haiku poeziju, izražavajući svoje misli i osećaje.

Kristalna voda,
vodopad šapuće tih,
dušu greje on.

Dok sam pisao, osećao sam kako se moje misli i osećaji prelivaju na papir, svaka reč pažljivo birana da uhvati trenutak i atmosferu ovog prelepog mesta. Završivši haiku, osmehnuo sam se, zadovoljan stihovima koji su odražavali moj trenutni mir. Sa obnovljenom energijom i smirenošću, ustao sam, spreman da se vratim u selo i nastavim svoj put kao genin.

Pogledao sam još jednom prema vodopadu, duboko udahnuo svež vazduh i krenuo nazad, osećajući se osveženo i inspirisano. 

Laganim koracima dosao bih do Vodopada Shizuka Taki. Atmosfera je bila mirna i ja sam uzivao u mirnom zuborenju koju mi je pruzala priroda. Razmisljao sam kako je balans koji posedujemo ovde predivan i da se taj balans moze prosiriti na ostatak sveta.

Kako sam tako smireno meditirao i zamisljao sam svet u miru i harmoniji bez nekih velikih tragedija. Sve je bilo cisto i smireno i tako sam duboko udahivao i izdahivao dok je miran zubur prolazio pokraj mojih usiju.

Tako sam sedeo neko vreme i razmisljao o tim stvarima dok sam slusao vodopade i po koju zabu koja bi sa nasla u neposrednoj blizini.

Tako spokojan mir zuboranja vodopada i kreketanja zaba preiknuo je neki cudan zvuk. Kako bih se okrenuo i polako otvorio oci da vidim zvuk koji je prekinuo to bio je to neki visko shinobi koji je delovao jako interesantno.

Polako sam ustao cuvsi njegove reci na sta sam vrlo smireno i lagodno odgovorio bez preteranog razmisljanja

Rekao je vrlo smireno dok je stojao ispred njega gledajuci ga direktno u oci dok je njegov um idalje bio preplavljen milsima o miru i ujedinjenu ovog lepog belog sveta koji svi ljudi nazivaju domom.

Kada je napokon stigao do vodopada Shizuka Taki, bio je očaran prizorom pred sobom. Vodopad se spustao u kristalno bistro jezerce, stvarajući umirujući zvuk koji je ispunjavao vazduh. Dok je hodao uskom kamenom stazom, okružen bujnim zelenilom i mirisom vlažne mahovine, osećao je kako se njegov um oslobađa napetosti. Prepoznao je Matsudu i Fumetsua. Sa osmehom im je prišao na nekih 20m i srdačno ih pozdravio, zadovoljan sto ih vidi.

"Dobar dan, Matsuda, Fumetsu," rekao je sa osmehom. "Nisam očekivao da ću vas sresti ovde."

Kako je Fumetsu lagodno slusao Matsudinu pricu dok je vec polako opet seo na stenu na kojoj je do malo pre meditirao shvativsi da je Matsuda jos jedna osoba koja zeli mir i balans u ovome svetu.

Kako sam to slusao nasu konverzaciju prekinulo je meni veoma poznato lice. To je naravno bio moj prijatelj Yashin koji je me je vrlo smireno upitao pitanje. Nezelevsi da ga nateram da ceka vise nego ovih par sekundi smireno sam izgovorio.

 Tako je govorio Yahsinu ubedjen da i Matsuda slusa njegov govor o miru i balansu koje mi posedujemo ovde. Fumetsu duboko u sebi ima izrazitu zelju da prosiri Mir i Balansna ceo svet i da stvori eru zivota.

Mirno je stajao, upijajući reči svojih prijatelja. Shvatajući važnost trenutka, odlučio je da podeli svoje misli.

"Dobar dan, Matsuda. Drago mi je da te vidim ovde, Fumetsu," odgovorio je, sa blagim osmehom na licu. "Balans i mir o kojima pričate su zaista ključni. Čini mi se da svi težimo istom cilju - da donesemo harmoniju svetu oko nas."

Polako je prišao vodi, gledajući kako sunčevi zraci igraju po površini. Zvuk vodopada ispunjavao je vazduh, stvarajući spokojnu atmosferu. Okrenuo se prema Fumetsuu i Matsudi, ozbiljan, ali smiren.

"Takigakure je za mene postao utočište, mesto gde sam pronašao mir i svrhu. Ali, kao što Fumetsu kaže, naš cilj je da proširimo taj mir dalje od granica našeg sela. Verujem da, udruženim snagama, možemo postići mnogo."

Uzeo je trenutak da pogleda oko sebe, divići se prirodnoj lepoti koja ih je okruživala. Osećao je kako ga ispunjava energija prirode, dajući mu snagu i odlučnost.

"Balans u prirodi je savršen primer kako svi elementi mogu raditi zajedno u harmoniji. Naša misija je da učimo od prirode i primenimo te lekcije u našem svakodnevnom životu i delovanju. Zajedno, možemo biti pokretači promene."

Kako je video 2 coveka koji jednostavno sire ideje o Miru i Balansu, Fumetsuovo srce bilo je ispunjeno srecom radoscu i empatijom. Slusao je ljude koji takdoje zele dobro ovom svetu i bio je srecan sto u ovoj eri haosa i rata se mogu pronaci ovakvi ljudi.

Dok je gledao kako vodopad zubori jednostavno bi vrlo smireno rekao tako da ga svi jasno cuju i saslusaju sa dobrim namerama

Rekao je Fumetsu nakon cega bi napravio kratku pauzu koju bi obelezio zubor vodopada te bi polako i smireno nastavio govoriti

Govorio je Fumetsu dok je bio svestan cinjenice da negde tamo postoje ljudi koji nemaju jednak pristup Miru i Balansu kao mi. Negde postoje ljudi nad kojima vlada haos i tuga.

Nakon toga bi napravio pauzu te bi se zaustavio i hteo bi saslusati  sta zele reci Yashin i Matsuda na njegove misli o miru

Dok je pažljivo slušao Fumetsuove reči, osetio je duboku povezanost s njihovim zajedničkim ciljem. U srcu mu je tinjala iskrena želja za mirom i balansom u svetu.

"Fumetsu, tvoje reči su inspirativne i duboko rezoniraju sa mnom," započeo je. "Mi ovde u Takigakureu imamo privilegiju da uživamo u miru i harmoniji, ali naš zadatak je da taj mir prenesemo i onima koji nemaju tu sreću."

Napravio je kratak korak unazad, osvrćući se na predivan vodopad Shizuka Taki koji je mirno šumio u pozadini. "Verujem da je naša dužnost da proširimo ovaj mir dalje od naših granica. Da obiđemo svet i pomognemo ljudima da pronađu balans u svojim životima. Kao sto znate, ja sam retko kad u selu i delujem vise po svetu, te znam dosta bolje od bilo koga kakva je situacija tamo. Selo je tek nedavno krenulo ka boljem, jos uvek nismo dovoljno stekli uslove da se vise fokusiramo i na ostale, ali naravno i to ce jednog dana biti cilj."

Uzeo je trenutak da pogleda u lica svojih prijatelja, tražeći potvrdu i podršku. Verovao je da im je ostavio dovoljan trag, te ih je pozdravio i otisao.

Kako je slusao Yashinove reci imao je puno toga na umu ali je vreme polako teklo a on je smireno morao nastaviti svojim putem da uradi i dovrsi posao koji je imao da uradi.

Tako polako razmisljajuci vrlo smireno i jasno je odgovorio dok je sada vec ustajao i prirpemao se da nastavi dalje

Rekao je smirno dok je sada vec polako koracao uz zubor vode. Nakon par sekundi on se polako udaljavao dok se penjeo uz kamene stepenice spreman da nastavi dalje svojim putem

Stigao sam do vodopada Shizuka Taki, gde sam odmah osetio mir i spokoj koji ovo mesto pruža. Seo sam na kamen pored kristalno bistrog jezerca, posmatrajući kako se voda sliva niz glatke stene. Zvuk vode bio je umirujući, a cvrkut ptica u okolini stvarao je savršenu prirodnu simfoniju.

Dok sam sedeo i slušao zvuke prirode, razmišljao sam o svojim budućim ciljevima. Sledeći korak bio je chunin ispit, važan stepenik u mom razvoju kao shinobi. Znao sam da će taj ispit zahtevati dodatnu pripremu i veštine, ali bio sam spreman na taj izazov. Uspeh na chunin ispitu biće dokaz mog napretka i posvećenosti.

Takođe, želeo sam da dodatno unapredim svoje tehnike kontrole drveća. Tehnike koje sam već savladao bile su korisne, ali znao sam da postoji još mnogo toga što mogu da naučim i usavršim. Razmišljao sam o tome kako bih mogao da kombinujem svoje veštine sa strategijama borbe koje sam naučio tokom nedavne misije.

Pored svega toga, želeo sam da nastavim istraživanje sela i njegove okoline. Selo skriveno u Vodopadu bilo je puno prelepih i zanimljivih mesta, a svako od njih nudilo je nove prilike za učenje i rast. Bio sam odlučan da iskoristim sve te prilike i da se dalje usavršavam.

Dok sam sedeo pored vodopada Shizuka Taki, inspirisan prelepim okruženjem i spokojem koji me je okruživao, odlučio sam da svoje misli pretočim u haiku poeziju. Bilo je to savršeno mesto i trenutak za izražavanje svojih ciljeva kroz stihove.

Chunin ispit sad,
korak ka napretku mom,
sve bliži sam snu.

Jedan papir za trenutak bio je ispisan rečima koje su mi se motale po glavi, a odmah zatim i drugi.

Drveće šapuće,
veštine rastu jače,
snaga iznutra.

Odložio sam olovku i malo razmišljao o selu, a zatim se vratio pisanju haiku poezije.

Selo i priroda,
pružaju mi put svetli,
istražujem svet.

Dok sam pisao ove stihove, osećao sam kako se moji ciljevi i ambicije konkretizuju. Haiku poezija je uvek bila moj način da izrazim najdublje misli i osećanja, a sada je postala način da definišem svoj put kao shinobi. Završivši sa pisanjem, sklonio sam papir i nastavio da uživam u zvucima prirode, spreman za sve što budućnost donosi.

Stao je ispred velikog vodopoda i razmišljao u sebi kako ga vodopad podjeća na tok svijeta,voda koja teče nizovu veliku padavinu žuborila je mirnim ali i ponavljajućim zvukom koji je ispunjavao zvuk mirnog i tihog ambijenta,
Kao što sve životinje na svijetu žive jedna za drug,tako i ljudi ne mogu živjeti jedni bez drugih. Gledao je u žubor i razmišljao o živootu i koji su sljedeći koraci u njegovom životu,za sad...će da uživa u ljepoti sela i prirode.

Dok sam uživao u miru pored vodopada, primetio sam kako se polako okuplja sve više ljudi. Porodice su dolazile sa svojom decom, nosili su korpe za piknik i smeštali se po travi i kamenju oko jezerca. Deca su veselo trčala unaokolo, dok su odrasli postavljali ćebad i pripremali obroke.

Shvatio sam da će ovo mesto uskoro biti ispunjeno zvucima smeha i razgovora, što je narušilo mir koji sam tražio. Odlučio sam da je vreme da se povučem i ostavim prostor za uživanje drugih.

Ustao sam sa kamena i spakovao svoju flautu i papir sa haiku poezijom. Krenuo sam polako stazom nazad kroz šumu, prepuštajući mesto ljudima koji su došli da provedu dan u prirodi. Dok sam se udaljavao, čuo sam kako se zvukovi veselja sve više šire, znajući da će ovo mesto doneti radost mnogima.

Usred guste šume, probijajući se kroz gustiš, stigao sam do čarobnog vodopada koji je stvarao kristalno bistro jezerce. Voda se s visine slivala niz glatke stene, ispunjavajući vazduh umirujućim zvukom koji se stapao s prirodnim šumovima šume. Pristupio sam uskoj kamenoj stazi, pažljivo kročeći po kamenim blokovima koji su vodili ka samom vodopadu.

Okružen bujnim zelenilom i mirisom vlažne mahovine, osetio sam kako me preplavljuje osećaj spokoja. Sunčevi zraci probijali su se kroz krošnje, stvarajući igra svetlosti na površini vode. Dok sam hodao stazom, svestan čarolije ovog skrivenog kutka prirode, u meni je rasla povezanost sa okruženjem. Ovaj mirni vodopad, Shizuka Taki, svojim tišinom i lepotom pružao je utočište od sveta.

Zaustavio sam se na trenutak, uživajući u prizoru i zvucima koji su ispunjavali ovaj magični prostor. Bilo je nešto posebno u ovom mestu, osećaj dubokog mira koji me pripremao za sve izazove koji su dolazili.

Usred tišine Shizuka Takija, stajao sam, prepuštajući se čaroliji trenutka. Hladni sprej vodopada blago je osvežavao moje lice dok sam duboko udisao svež vazduh ispunjen mirisom mahovine i šumskog cveća. Kapi vode sjajile su na sunčevoj svetlosti, stvarajući spektar boja koji je plesao po površini jezera.

Svakim udahom osećao sam kako se stres i umor povlače, zamenjeni osećajem unutrašnjeg mira i odlučnosti. Ovaj trenutak, u ovom magičnom kutku prirode, bio je savršena prilika da se prisetim svog cilja. Misija predamnom zahtevala je smirenost i fokus, i ovde, u srcu šume, pronašao sam snagu koja će me voditi.

Dok sam stajao, posmatrajući vodopad, čuo sam tihe melodije svoje flaute u mislima, melodije koje su odražavale sklad prirode oko mene. Ovaj spokojni trenutak bio je neophodan pred predstojeće izazove, podsetnik na svrhu i snagu koja izvire iz dubokog mira.

Osetivši se potpuno osveženo, krenuo sam natrag stazom, sa obnovljenom odlučnošću i smirenošću, spreman da se suočim sa svim što mi predstoji. Shizuka Taki, svojim tihim notama i prirodnom lepotom, ostavio je trag u mom srcu, dajući mi snagu i mir potrebne za putovanje koje je predamnom.

Kada sam stigao do Shizuka Taki, odmah sam osetio mirnu atmosferu koja vlada ovim mestom. Voda koja se sliva niz vodopad pružala je umirujući zvuk, dok su sunčevi zraci stvorili zlatne odsjaje na površini jezera. Dok sam se hodajući kamenim stazama približavao vodopadu, opazio sam kako se svetlost igra s kapljicama vode, stvarajući prizore vredne umetničkog prikaza. Sedeći pored jezera, uživao sam u tišini i osećao inspiraciju za pisanje novog haiku-a.

Danas je Shizuka Taki bio posebno spokojan, s minimalnim brojem posetilaca. Sedeći na steni uz vodopad, posmatrao sam kako voda neprekidno teče i stvara fine prskotine koje se prelijevaju u jezerce. Okružen zelenilom i mirisom vlažne mahovine, osećao sam se potpuno uronjen u prirodu. Sa svakim korakom po kamenoj stazi, inspiracija za haiku poeziju dolazila je sama. Ovaj skriveni kutak je postao moj lični svet mira i kreativnosti.

Dok sam prolazio kamenim stazama Shizuka Taki, osetio sam kako me priroda potpuno obavija. Zvuk vodopada se stapanja sa zvukom šume stvarao je savršenu pozadinu za refleksiju i stvaranje. Sunčevi zraci probijali su se kroz guste krošnje, stvarajući igranje svetlosti na površini vode. Sedeći na maloj steni pored jezera, uzeo sam notes i počeo da pišem haiku, osećajući duboku povezanost s ovim prirodnim rajem.

Kada sam se danas vratio na Shizuka Taki, atmosfera je bila izuzetno mirna. Šuma je šaptala dok je voda iz vodopada stvarala umirujući zvuk. Prolazeći kroz stazu od kamenih blokova, primetio sam kako se svaki detalj prirode slaže u savršen sklad. Osetio sam potrebu da zabeležim svoje misli u haiku poeziji, uživajući u svakom trenutku provedenom u ovom čarobnom kutku prirode.

Posle nekoliko dana provedenih u užurbanom okruženju, povratak u Shizuka Taki bio je kao povratak u mir. Uživao sam u tišini dok sam hodao kamenim stazama, osećajući se kao da sam se potpuno povezao sa prirodom. Sunčevi zraci, koji su se reflektovali na površini vode, stvorili su savršene uslove za kreativno izražavanje. Sedeći pored vodopada, zapisivao sam svoje misli u haiku, pronašavši spokoj i inspiraciju u ovom predivnom prirodnom ambijentu.

Nakon teskog i tmurnog jutra za Waimarua odlucio je malo prosetati selom i doci do jedne od njegovih omiljenih destinacija to je Vodopad koji je prekrasan. Vidio je tamo jednu osobu koja je bila tu, Odlucio je pric i upitati.

Cao, Kako se zoves? Mozemo li se upoznati?

Nakon cega je spustio ruksak na zemlju i malo se raskomotio

Nakon sto mu je ovaj djecak prisao i pogledao ga u facu Waimaru mu je odlucio odgovoriti.
Ne znamo se, Ne znam odakle tebi to da sam ja tebi poznat. Ja tebe prvi put u zivotu vidim…
Nakon cega se blago nasmijao i opet progovorio ovom mladom djecaku.
Odakle si? S kojim povodom ti dolazis na ovaj Vodopad?
Nakon cega je zapalio jednu cigaretu i sacekao njegov odgovor

Onako kako ona cigara izgori i vrijeme bude odmicalo Waimaru je uz duzno postovanje mislio da je ovaj lik neki poremecen te se u to i uvjerio njegovi odgovori nisu bili na nivou njegovih godina al ipak je mislio da se samo sprda. Te je odlucio da stavi ruke iza ledja i malo razgleda okolo

Nakon blagog razgledan Waimaru je cuo da ovaj momcic nesto prica te se vratio i saslusao ga, Upitao ga je za ime.

Ja sam Waimaru, Drago mi je Haru! Inace nisi mi rekao da li si ninja ili si obican civil?

Nakon cega je ovaj momak pruzio Waimaruu ruku te mu ovaj odgovori

Izvini ali ne rukujem se sa strancima. Mozda kada se bolje upoznamo.

Waimaru je saslusao ovog mladica te je odlucio da mu odgovori.

Jesam, Ja sam ninja. Takodjer sam Genin al sam dosta talentovan jedan od najboljih genina u selu

Nakon toga je sacekao Haruua da vidi oce li ga jos nesto pitat

Ikiri nemajuci sta pametno da radi NAvratio je do "Shizuka Taki" vodopada
Mesto je bilo dosta mirno culo se samo cvrkut prica na drvecu i prelepi zubor vodopada
Ikiri je zaseo ispod jednog drveta, iz dzepa izvadio kjigu te nastavio da jecita



nakon par sati odmora ustao je i nastavio dalje svojim putom