Iza poluotvorenih vrata se čuo ženski glas, nežan kao blagi prolećni povetarac.
''Oprostite...''
Vrata su se uz škripu raskrililia i otkrila pogled na celu prostoriju. Pred opreznim očima Genina je sada stajala žena urednog izgleda. Spuštenog pogleda strpljivo je čekala da se prilagode njenom prisustvu pre nego što je nastavila: ''Nadam se da me niste previše dugo čekali.'' U njenim mekim rukama stajale su dve providne kugle. Kugle, koje su pulsirale od ogromne količine chakre, bile su obeležene neobično očaravajućim natpisom. Devojka bele kose je brzo prelazila pogledom s jedne kunoichi na drugu, a zatim je polako obema uručila po jednu kuglu. Uzdahnula je.
''Slušajte pažljivo.'' Zastala je, ali onda upitala: ''Da li vidite tu chakru? Živahnu ali grubu, energičnu ali neukrotivu...''
Ponovo je zastala na trenutak. Sevalo joj je pred očima. ''Ako uspete da poremetite njen tok, nindže iz Naoyi zamka će doći da Vas spasu od opasnosti.''
Izgledajući iscrpljeno, bleda devojka je tihim koracima krenula ka izlazu.
''...Za vaše dobro, nadam se da taj dan nikada neće doći. Verujem da bi ovo trebalo da shvatite same, jer nema potpune izvesnosti da je moje mišljenje ono koje je tačno.''