Prijave za misiju - Nayomi Zamak Commision

Ovde nindze širom sveta se odazivaju na zahtev Note Zena.

Posle velikog puta koji sam prosao sve do  ovog mesta na koje sam poslat.Nakon sto sam stigao video sam mnogo shinobija koji su tu cekali isto kao i ja nisam hteo da prilazim nikome i ako sam vec video ove shinobije koji su stajali naspram mene nekoliko put vec video.Cuo sam lorda koji prica ljudima da mu prilaze i predaju svoja obrazlozenja na ovu misiju  koje ce on sam pregledati.Cekao sam na red svi su isli jedan po jededan to je trajalo mozda 20 min dok a nisam dosao na red sa pismom.Izvadio sam ga iz dzepa i predao sluzbeniku koji je uzimao pisam i slagao ih na ogromnu policu za pregledanje pisama.
Nakon sto sam predao pismo vratio sam se na mesto sa ostalim ninjama koji su isto iscekivali da predaju pismo kao ja sada.Tako cekajuci video sam kako jos njih predaji pitajuci se sta li su oni napisali na tim papiriam(pismima).I da li sam ja trebao nesto jos malo da dodam?

Nakon napornog puta stigao sam do lokacije koja je bila navedena u pismu koje sam dobio idalje mi je neverovatno kako sam uspeo da u ovim godinama preživim ovoliko dug put ali učiniću sve za svog učenika i nikada neću stati dok neispunim obećanje dato sebi onog trenutka kada sam sreo Gabura moram da dovršim započeto i da skupim dovoljno stvari kako bi Gaburo mogao da ih prodaje nakon moje smrti i kako ne bi morao da radi ono što ja radim.Ulazeći u zamak primetio sam dosta šinobija ipak to me nije uplašilo i krenuo sam napred i predao sam pismo  koje je ukratko obljašnjavalo ko sam i zašto sam ovde.

Nadam se da ću uspeti da ovo uradim kako treba zato što se ovakva prilika događa jednom u životu
*Hugomecu se udaljio i stao u jedan omanji ćošak sa strane čekajući odgovor*

Nakon što sam pročitao pismo koje mi je poslao Note Zeno, krenuo sam prema njegovom zamku, iako nisam znao tačnu lokaciju. Putovao sam danima kroz Zemlju Vatre, u nadi da ću uskoro pronaći Nayomi zamak. Prošlo je sedam dana u toj pustolovini prije nego što sam konačno stigao do Nayomi zamka. Kada sam prvi put ugledao zamak, bio sam zadivljen njegovom veličinom i grandioznošću.

Odlučio sam vjerovati Note Zenu i svojim instinktima dok sam polako koračao prema ulazu u zamak. Čim sam zakoračio unutra, primijetio sam ogroman broj ninji koji su bili stanovnici raznih nacija. Ninje su me promatrale dok sam ulazio, znatiželjni tko sam ja i hoću li im se pridružiti. I zaista sam bio taj koji je došao.
Nakon nekoliko koraka unutar zamka, iz ruksaka sam izvukao svoje pismo, pažljivo napisano i jasno čitljivo. Stavio sam ga na stol.


Nakon što sam položio pismo na stol, povukao sam se u jedan kut sobe gdje su već stajali drugi ninje. Tu sam čekao dolazak novih gostiju.

Ovaj mjesec je krenuo baš dobro, u roku sedmice skoro 2 poziva na misiju, prebacivao je tu informaciju po svojoj glavi. Veoma energičnim koracima i sa puno entuzijazma kao i za svaku svoju misju prilazio je ogromnom Nayomi Zamku, jer je dobio pismo da Gospodin Note Zena osposobljava i plaća ljude pozamašnu cifru da odrade jedan od njegovih poslova, ali isto tako mu mu je bilo jasno da če i sama konkurencija biti ogromna. Promislio je kako da pristupi samoj dostavi pisma kao i sadržaju pisma, nakon svih opcija koje je izvagao u svojoj glavi najbolja je bila ona koja ga zbog njegove energije i šarma izdvaja od ostalih. Ipak Tomohiro "Tomi" Cartier nije bio osoba koje želi da pliva u moru istih riba, samim tim i njegovo kićasto odjevanje i nakit.

Na samom ulazu u zamak i prolazeći kroz njega nije dozvolio da mu bilo koji detalj izostane. Nije imao problema sa navigacijom po zamku, jer je bio veoma slobodnog duha pa i ako zaluta nije brinuo mnogo. Približavajući se samoj sali za sastanke, znao je da ulaz u salu i sadržaj pisma moraju biti grandiozni baš kao njegova posljednja kolekcija Cartier nakita.

Prije nego što je ušao u salu, posjetio je toalet malo dalje niz hodnik, sreća pa je na istom spratu. Ušao je i zaključao iza sebe, potom je izveo par znakova rukama da stvori jedno od svojih Shoton Ogledalaca ispred sebe, te ga je drugom tehnikom smrskao na sitne komadiće koji počeli veom,a lagano da se kreću oko njegovih ruku i gornjeg dijela tijela.



Nakon što je skroz utegao svoje odjelo i kravatu da izgleda markatno zajedno sa kristalima koji su kružili oko njega, krenuo je prema sali za predaju pisama.

Pokucao je lagano dva, tri puta....da najavi svoj ulazak, te je veoma brzim korakom i pokretima ruku gurno vrata, pa ušao u salu u kojoj su se nalazili različite ninje iz raznih dijelova svijeta.




Zastao je na momenat, provukao ruku kroz svoju kosu te punim glasom raširenih ruku pozdravio sve prisutne dok se kretao od vrata prema stolu za prijave i predaju pisama.

"Zašto ste svi tako ozbiljni i monotoni, nismo na sahrani, ajmo malo života u ovoj prostoriji!"

Laganim koracima sa grandioznim stavom je hodao prema stolu vadeći iz svog džepa mali skrol koji je bio ukrašen malim komadima rozih kristala sa svoje vanjske strane. Pogledao je sve prisutne za stolom te se blago osmjehnuo i naklonio glavu u vidu pozdrava. Ne govoreći puno spustio je skrol ispred njih te blagim pokretom ruke zahvalio se govoreći.

Stigavsi do zamka posle 2-3 Dana.Polako Sam ulazio u zamak kroz hodnike,stepenice:

Ovo je jedan veliki zamak brate.

Vidim od 2 zamka koja Sam pre posetio drugi je bio najduzi a I tad Sam upoznao jednu osobu nebitno ko.

Ami jel?

Hmm da...

Brate ja znam tvoje misli sve nemozes da se pravis kao da ne znam.

Posle malog razgovora Sam stigao do sobe koja je bila Puna.Svi su davali svoja pisma te Sam stao u red I cekao neko vreme a usput procitao ponovo pismo.

PISMO:
Dosao sam ovde zbog moje dobre volje da pomognem,sve dok nije prljav posao(izuzetak).Cenim Lojalnost,razumevanje svasta Jos nesto.Moje ime je Wertzuir Hyuga vest u taijutsu I sposobnosti da pronalazim skrivene stvari...Nadam se da ce saradnja sa vama biti razumljiva.

Dok je procitao je dosao na red I dao papir.I otisao do nekog zida da se nasloni gde nema guzve.Naslonio se skrstenih ruku I zatvoreneih ociju zamisljen.

Kočije sa kojima su on i Kage stigli su polako dobile dozvolu za povratak nazad u selo. Odavde pa na dalje, nije više bilo prostora za odmaranje i lenčarenje. Nalazili su se ispred zamka gde su trebali da ostave pismo prijave, kako bi dobili dozvolu za pristup misije.

"Pa, hoćemo li? Verujem da unutra ima dosta lica kojih nismo toliko željni, ali moramo se suzdržati za viši cilj."- bile su to poslednje reči koje mu je uputio pre nego što su zakoracili u zamak.


Kao što je i očekivao, mnoge ninje na visokom pozicijama su se nalazile unutra, najviše je obraćao pažnju na članove sela, kako bi se uverio da su se odazvali svi kojima je to naredjeno. Stigao je do mesta gde treba da se podnose pismo za zahtev misije, ostavio ga je na odgovarajuće mesto.



Nakon što je ostavio svoj zahtev, obratio se Genji-u.

"Na tebe je red."-izgovori, te se pomeri se strane čekajući ga da preda zahtev.

Odjednom ispred teške kapije zamka, stvara se gusta dimna zavesa. Grandioznije od bilo kakvog hoda, bilo kakve kočije, već mnogima poznata silueta manekenskim hodom je izašla iz istoga, najavljivajući svoj dolazak.

'A aplauz, ništa?'

Upitao bih zbunjene i smorene čuvare, čiji je posao na kraju dana bio da zaštite zamak i prisutne, a ne da se zabavljaju sa Esauovim bubicama.

Uzimajući njihovu tišinu kao aplauz glasniji od cvrkuta hiljadu ptičica, elegantnim koracima sam nastavio u glavnu salu.

Uz pomoć samouverenog hoda i malo genetike (imam dugačke manekenske noge), za koji tren našao sam se u glavnoj hali.

U momentu, raja se utišala. Svakim korakom, ljudi ispred mene bi se sklanjali u stranu, praveći mi put direktno ka službenicima zaduženim za pisma.

Produžio bih ruku, davajući skrol zatvoren mašnicom od najfinije tkanine. U njemu se, čitko napisano i nasuprot svim mojim željama, nalazilo pismo. Želeo je da zapečati po koju fleš bombu, da soba blješti poput najveće revije - al okolnosti mu to nisu dozvolile.



Nakon predatog pisma, krenuo sam delim autograme blizu ulaza.

Sa propalitetom i istrebljivanjem uzumakija svi trenutni planovi su pali u vodu, zbog toga su na moja ramena pale dve velike stjene odgovornosti za organizaciju koja više sama sebe nije mogla održavati na nogama. Nije dugo trebalo da se odlučim da je pametnije da ostavim organizaciju iza sebe i u pravo vrjeme. Dok sam bio na misiji poziv prastare već zaboravljene legende shinobi svjeta mi je uhvatila pažnju. Kad sam već po koji put izgubio sve što sam gradio,  više me nije imalo šta držati tamo.

Spori koraci su se čuli ostalima iza vrata prostorije očigledno odavajući dolazak novog gosta. Drška mača je provirila kroz razmak kliznih vrata i polako ih je povukla nazad odajući trenutni prizor sobe.

Veliki broj lica kako poznatih tako i novih su se nalazili u sobi.

"Neću puno zadržavati red. "

"Pozdravljeni ste vas što poznajem......neki više od ostalih. 

Rekao sam gledajući u nakazu kojeg nazivam svojim bratom. Prošavši pored njega nisam dao puno značaja njegovom prisustvu, više iz poštovanja ovog mjesta nego ičeg drugog. Izvadio sam svoje pismo iz sakoa i spustio sam ga pored ostalih.



Zatim sam sjeo pored meni poznatije grupe istovremeno mjereći shinobije sela vodopada, uglavnom Uchihu Yashina. Brata koji je prekršio naše obečanje deceniju unazad.

Kako je doslo pozno podne u vrlo smirenim ali bucnim okolonstima veoma smirneu medju zadnjim ljudima dolazi Fumetsu lagodno ulazeci u prostorije za prijavljivanje. On je ovde smireno dosao sa jednim vaznim zadatkom da dokaze daje on vrlo vredan i pogodan covek za misiju Gospodina Zenoa.

Kako je hodao bila je to gomila ljudi i on je jednostavno stao u red utopivsi se u okolinu. Kako je tako mirno stojao smirenost je zamenila svadja ljudi. Ubrzo Fumetsu je skapirao da ova guzva nece puno togda doneti i da ce se slabici uvek svadjati ko je prvi a ko zadnji ipak posle svega nijedan od njih nece uspesno uraditi misiju koju mu Zeno naredi.

Dok je tako neprikladno slusao svadju jednostavno je duboko uzdahnuo shvativsi da nema vremena da slusa njihove budalastine. On je skapirao da se kolona pomera i da zaobilazi tu 2 shinobija koji se svadjaju pa je samo nastavio u kolonu. Kako se ona pomerala oni su jednostavno ostali tamo na kraju reda i morali su sve ispocetka da pocnu. Nakon jos malo dranja sa njihove strane strazari zamka bi ih ispratli do vrati gde bi ih i oni najurili.

Za fumetsua ovo malo olaksanje je znacilo puno jer cim su njih dovjica otisli buka se lagodno smanjila i mogao je nastaviti kroz kolonu. Cuo je ljude kako su uzbudjeni i govore "Nemogu da docekam misiju koju cu dobiti" i "Jedva cekam da proazim sve neprijatelje" Ovo je Fumetsua podsetilo na mladjeg njega koji je mislio da je ceo svet njegov a ustvari nikad nije razumeo koliko je on bio nebitan u ovom svetu.

Kako je vreme proticalo Fumetsu bi se priblizio kraju kolone i tako upravo covek ispred njega predaje svoje pismo i Fumetsu je savrseno svestan da je sledeci na redu za predaju istih ni manje ni vise no njegova malenkost.

Kako je on polako dosao do kraja reda jednostavnu su ga sacekala 2 Strazara koji su imali zadatak da pregledaju pisma iz ove kolone. Kako se fumetsu cinilo bilo je 5 kolona a ova kolona bila je kolona broj 2. I kako je tako mirno stajao strazari su ga upitali "Vase Pismo gospodine?" Kako je cuo te reci Fumetsu je laganim pokretom desne ruke posegao za unutrasnojst svog ogrtaca u kojoj je bilo pismo. On bi vrlo lagodno izvadio pismo i jednostavno bi smirneo pruzio ruku sa pismom ka strazaru predavajuvsi mu je ga uz reci "Izvolite Pismo, u njemu bi trebalo da bude zapisano bas sve". Rekao je fumetsu dok je vrlo smireno cekao