Ravnice spokoja

Stajao sam mirno na suprotnom kraju poljane, posmatrajući shinobija ispred sebe. Kap znoja skliznula mi je niz lice, ali nisam pomerao pogled s njega. Šešir na mojoj glavi bacao je senku koja je skrivala moj izraz, ali oči su mi sijale u tami.

"Ne znam o kome pričaš stranče, prvi put te u životu vidim," rekao sam smirenim ravnim tonom ne sklanjajući pogled. "Ja sam Yasgar iz sela skrivenog među Vodopadima," pokazao sam obeležje koje nas je razlikovalo od drugih.

Iako je bio paranoičan njegova opreznost govorila mi je da je iskusan. Verovatno je bežao od nekoga ili nečega ni sam nisam bio siguran šta da mislim, ali ni ja nisam došao ovde da čekam besmisleno. Tražio sam borbu koja će me izazvati, koja će me naterati da koristim svaki deo svojih sposobnosti. Morao sam nekako da utvrdim da je ovaj protivnik ono za čime tragam.

Vetroviti mir ove ravnice bio je savršen kontrast energiji koja je počela da se okuplja između nas. Oči su mi bile uperene u njega, čekajući da vidim kakav će biti njegov sledeći potez.

Stajao sam nepomično, svestan svakog njegovog pokreta, svake sitne promene u njegovom držanju. Ime koje je izgovorio nije mi značilo mnogo, ali način na koji ga je izgovorio, s tom specifičnom težinom, nagovestio je da ovaj čovek nije bilo ko. Fumetsu Uzumaki, očigledno pripadnik moćnog klana.

Povetarac koji je ranije nežno ljuljao travu sada je postao jači, nosio je sa sobom miris zemlje i trave, ali i nagoveštaj nadolazeće oluje, baš kao i ovaj susret. Njegove oči bile su čvrste, ali ja nisam bio ovde da budem impresioniran imenom ili reputacijom.

"Fumetsu Uzumaki," ponovio sam, s blagim naglaskom, puštajući da mu moje reči polako dospeju do ušiju. "Nisam došao ovde po ničijoj naredbi, nisam ničiji čovek do pridadnik jednog sela. Došao sam zbog sebe, zbog onoga što mi je potrebno."

Pomerio sam se korak napred(20 metra razmaka), ne odvajajući pogled s njega, dok je vetar još snažnije šibao kroz ravnicu, stvarajući osećaj napetosti. „Želim da vidim za šta si sposoban, Fumetsu. Da li u tebi ima snage da mi pružiš izazov koji tražim?"

U grudima mi je rasla uzbuđenost, spreman za ono što sledi. Nije se radilo o mržnji, niti o nekakvoj ličnoj osveti, već o čistoj potrebi za dokazivanjem, za pronalaženjem nekoga ko može da izdrži teret mog napredovanja. Njegovo ime možda nosi težinu, ali ja sam bio spreman da ga izazovem, bez obzira na sve. 

Stajao sam čvrsto na mestu, osećajući kako vetar postaje sve snažniji, kao da se priroda pripremala za nadolazeći sukob. Pogled mi je bio prikovan za Fumetsua, prateći svaki njegov pokret. Iako sam znao da je ovaj trenutak ključan, u meni nije bilo ni trunke sumnje. Osećao sam kako energija struji kroz mene, kako lava koja teče duboko ispod površine zemlje, spremna da se oslobodi u trenutku kada bude potrebno.

Ruke su mi bile opuštene, ali sam bio svestan svake tetive, svakog mišića, spremnog da reaguje na prvi znak pokreta s njegove strane. Ovaj trenutak, ovo iščekivanje, bilo je ono što sam tražio. Srce mi je ubrzalo ritam, ali um je ostao smiren, fokusiran na cilj. Nisam bio ovde da se povučem, niti da popustim pred pritiskom.

"Ajde, Fumetsu," pomislio sam u sebi, osećajući kako adrenalin raste u meni. Bio sam spreman, potpuno posvećen. On je prvi rekao da je spreman na sve, a ja sam bio ovde da to testiram, kao i svoje mogućnosti. Prošlo je dosta od moje poslednje borbe koja se vodila na život i smrt. Od tada sam napredovao mnogo i bilo je vreme da to pokažem. Pustio sam da trenutak traje, dozvoljavajući mu da preuzme inicijativu, ali u sebi sam bio spreman za sve što bi mogao baci na mene.

Čim sam video kako se ispred mene pojavljuje životinja iz sveta majmuna znao sam da me očekuje zanimljiva borba. Kroz glavu mi je u deliću sekunde prošla misao da sam možda ovog puta zagrizao zalogaj koji neću moći da sažvaćem, ali odmah sam vratio fokus na borbu. 

Dok je Fumetsu zauzimao svoju borbeni stav, osetio sam nalet adrenalina. Ruke su mi se automatski stegle, a chakra je počela da teče kroz moje telo, postajući sve intenzivnija. Oči su mi zasvetlele ispod ruba šešira dok sam radio znake rukama stvarajući šumu koja je promenila potpuno izgled pejzaža, a zatim i vatrena pera koja su pojurila ka protivniku.

#card423 #card1222 #card72 #card430 #card63

Lvl vatre: 50
Dmg mog prvog napada šumom je 1000, zag 200. Dmg mog drugog napada je 700.

Aktiviram senzor ne bih li video da li ima nečega skrivenog.

#card10

Spojio sam se sa zemljom ne bih li izbegao neki zalutali napad, nešto sa prikrivenom namerom da me ubije, a potom se ponovo pojavio na mestu sa kojeg sam borbu i počeo. Dok se prašina polako slegala na poljanu, a šuma nestajala kao da je sama zemlja guta, stajao sam usred mesta borbe, dišući duboko, dok je adrenalin još uvek pulsirao kroz moje vene. Fumetsu je nepomično ležao na tlu, dok je njegov štap nestao u oblaku dima.

Prilazio sam mu polako, osećajući težinu pobede. Svaki moj korak je bio smiren, ali ispunjen odlučnošću. Stao sam pored njega i spustio pogled na njegovo telo. Njegove oči su bile zatvorene, kao da se predao sudbini.

Kleknuo sam pored njega i pažljivo ga podigao. Prebacio sam ga preko ramena pazeći da nešto od njegovih stvari ne ispadne. Dok sam hodao kroz poljanu, vetar je opet počeo da duva, nosivši sa sobom miris zemlje i trave, podsećajući me da je svet shinobija nemilosrdan i ne oprašta slabost. Ali ova borba, i sve što sam u njoj naučio, bila je samo još jedan korak na mom putu.

Nastavio sam svojim putem, s telom Fumetsua preko ramena, dok je noć polako padala, obavijajući nas tamom.

#card116

Nakon tri dana sam stigao, zanimljivo ponovno u zemlju čaja, samo za razliku od prošlog puta ovaj put sam ipak bio malo bliže svome selu, a i očekivali su me drugi protivnici. Prošli put su to bili pripadnici grupe atentatora, a ovaj put su to dva geninina koji pripadaju bandi Kokoro no Kishi koji su poznati kao vješti tragači sposobni da prate razne tragove, mirise kao i obdareni jako dobrim sluhom koji okreću mlade shinobije protiv svojih prijatelja tako što im ispiru mozak.

Stigao sam na Ravnice spokoja gdje su po posljednjim informacijama ovdje zadnji put viđeni dvojica otpadnika koje sam dužan poraziti. Došao sam tek što je Sunce izašlo i njegove zrake su sjale preko cijele Ravnice i obasjavalo malenu ujednačenu travu.

Ravnice spokoja znači. Pa to ime baš i ne odgovara barem zbog toga šta ću danas učiniti onim odmetnicima nakon što ih pronađem rekao sam to sa velikim samopouzdanjem.

Sjeo sam da doručkujem razmišljajući o licima svojih protivnika čije sam slike vidio na potjernicama. Znao sam da ću ih prepoznati odmah. Moj mir i doručak prekinulo je šuštanje iza mojih leđa. Refleksno sam skočio spreman na odbranu, ali ispred mene je izletio samo jedan maleni zec.

Prokleti zec, zbog njega ne mogu ni uživati u ovom finom pogledu i doručku, ah da ja sam na misiji i ovdje sam drugim poslom hahaha. nasmijao sam se brzo završio doručak i krenuo sa obilaskom ravnica u nadi da ću pronaći nešto.

Obilazio sam po Ravnicama oko dvadesetak minuta kada sam začuo ponovno lagani šuštaj kao kada list pada. Znao sam da to nije zec ili druga životinja nego neko ko me prati jer taj hvuk je bio toliko tuh da ga je jako teško čuti za normalnu osobu, ali zbog moga teškog ranog života naučio sam čuti i najtiše zvukove pa tako da ovaj nije bio problem. Odličio sam da ga pustim da misli da ga nisam opazio jer sam htio da sačekam da vidim jeli tu i njegov prijatelj. Nakon pet mimuta stigao sam na jednu ravnicu na kojoj bukvalno nije bilo mjesta za skrivati se i šunjati se. Ne dajući priliku vome protivniku da napadne refleksno sam se okrenuo i napravio znakove rukama za svog zemljanog zmaja.

#card102

Hahahah moja igra je uspjela i moj zmaj ga je pogodio, ali prije nego je uspio da me usmrti uputio je napad munje ka meni od čega ću da se odbranim sa jednim od mojih zemljanih zidova.

Nakom što sam napravio znakove rukama za zemljani zid i odbranio se od njegove munje vidio sam još jedan lik koji mi prilazi. Nema sumnje to je prikatelj ovoga što je sada pao pomislio sam te nečekajući da on napadne prvi bacio ka njemu tri kunaia i odma za njima napravio znakove rukama za svoje zemljane vukove.

#card103 #card330 #card96

Prokletnik je nekako izbjegao moj napad. Sigurno se prije susrećao sa ovim napadima koji kreću sa diverzijom kunaiima a onda uslijedi neki jutsu, ali dok se branio nije stigao uputiti nikakav jutsu tako da se barem ne moram braniti.

Pa ja sam skoro chunin i neću valjda dopustiti da me ti pobjediš. rekavši to napravio sam znakove za svoj jutsu kojim ću natjerati kamenje da prati moga protivnika.

#card93

Ovo je prejako i za tebe znači rekao sam to, ali i vidio da je prije nego je bio pogođen uspio ka meni da uputi tri kunaia. Pa dobro i od toga ću se odbraniti sa nekim od svojih kamenih zidova te sam odmah napravio znakove za jedan od njih. Nakon što sam napravio zid svuda oko sebe kunaii su se odbili od njega te sam izašao iz svog štita i, vidjevši da je sve ovdje gotovo, uputio sam se nazad svojoj kući

#card108