Ninja World

Zabačeni hram, malo udaljen od Keon-a, napravljen u japanskom stilu. Ima dvorište koje je nekada izgledalo raskošno, ali je zbog godina nepažnje propalo. Nekada je bio hram za ljude koji su se molili Crvenom Bogu. Danas ga više niko ne posećuje zbog incidenta koji se desio nekoliko desetina godina unazad. Tada je veliki broj stranaca odlučilo da poseti hram Crvenih ljudi, kako su zvali pripadnike ove vere. Oni se nisu vratili, za šta je stanovništvo Keon-a okrivilo Crvene ljude, koji se više nisu pojavljivali u javnosti. Smatra se da je vera Crvenog Boga nestala, zajedno sa njenim pripadnicima i ime hrama je dobilo nastavak "Izgubljenih".

Broj reči: 128

Čitajući iz raznih knjiga, za oko mu je zapala jedna destinacija ovoga grada pod nazivom Hram izgubljenih koji se ranije zvao Hram crvenih ljudi, ili kako već.Nije još shvatio na čemu je ta vjera zasnovana.Nije mu još sve bilo jasno.No, nije se želio blizu približavati tom hramu jer je u historiji ovog mjesta bio jedan incident koji nije vrijedan spomena, bar u ovom trenutku.Samo je iz daljine pogledao to mjesto te se ponovo vratio u šetnju gradom razmišljajući o potpuno drugim stvarima.

Broj reči: 92

Setajuci je otisao na jednu zabacenu lokaciju. Postalo je osetno hladnije jer je bio samo u majici. Pred njim se ukazala ogromna gradjevina crvene boje, nesto nalik na hram. Izgledalo je jezivo. Crvena boja je bila stara, tako da je verovatno nekada jarko crvena boja, sada poprimila nesto tamniju boju, tako da je hram izgledao kao obojen krvlju. Nije se osecao prijatno, pa je se okrenuo i otisao.

Broj reči: 75

"Our bodies get bigger, but our hearts get torn up." :

Pre nego što joj se još milion pitanja stvorilo u glavi (kao što su.. da li je ovo mesto naseljeno? Zašto nosi naziv koji nosi i zašto ne zna ništa o tome već? itd...), devojka je odlučila da ode...

Pokušaće da se diskretno raspita okolo, ili da obavi sama svoje istraživanje. Ionako je i bila sama, nije kao da je imalo koga sada da ispituje i zapitkuje (kao što je nekada oba svoja roditelja).

Nakon šetališta koje je prošao uzduž naišao je na novo račvanje. Jedna strana je vodila ka nekoj građevini koji prvi put vidi tako da je odabrao tu stranu i krenuo. Kada je stigao uočio je da je to ustvari hram posvećen nekom bogu. Nije verovao u nikakve religije i slične stvari jer je i on sam bio bog smrti ili ti shinigami, a nije bio ništa poseban.

Nakon sto je popio pivo u prometnoj ulici, laganim koracima je stigao do propalog hrama. Bio je mrak, uopste nije bilo oblaka a zvezde su obasjale hram bio je zaista lep prizor da malo predahne duhom. Ceo ovaj naporan zivot u gradu nije prijao Jotaru. Seo je na jedan stepenik od hrama, izvadio jos jedno pivo iz svog kaputa, kao i paklu cigara. Pivo je ovog puta normalno otvorio, zapalio cigaru i uzivao u pogledu.

Bio je to veoma lak i lep dan za Vuleta. Odlučio je malo da prošeta periferijom grada Keona i da vidi šta ima. U daljini je video naizgled veoma lepu građevinu. Kako se penjao ka njoj na stepenica je video poznato lice, koje još nije upoznao. Odlučio je prvo da se popne gore da vidi šta ima pa da se vrati dole da popriča sa njim.

Ćao ćao.

Dok je pusio cigaru i pio svoje pivo mogao je primeti poznatu osobu, koju je zapantio po njegovm sesiru, dok se seckao okolo sve vreme je posmatrao sta radi njegova setnjica oko ovog hrama mu je delovala cudno pogotovo u ovo doba noci. Nakon sto se gospodin sa sesirom prosetao video je kako mu prilazi.

”Cao, znamo li se od negde?”

Šetao je okolo i razgledao ovu prelepu, ali zapuštenu arhikteturu. Šetkao se i prosto se divio kristalnom čistom nebu i njegovim zvezdama. Kada je završio razgledanje, spustio se dole do poznanika. Kada je seo skinuo je šešir i stavio ga pored sebe naslonivši si na dve ruke koje je ispružio iza sebe.

Bili smo prisutni zajedno u kafani jednom.

Nakon sto je seo pored njega zajedno su posmatrali nebo, dosao je ovde sa razlogom. Hteo je da uziva u ovome pogledu u gradu. Uskoro je planirao da napusti ovaj grad te je hteo da svoje poslednje trenutke u gradu provede na nekome opustajucem mestu uz pivu i cigaru. Tada se priseti da bi bio red da ga ponudi cigarom. Uze paklu gde mu ostalo 2, 3 cigare te mu dobaci i rece.

”Posluzi se.”

Nakon toga skinuo je i on svoj kacket, koji inace nije skidao.

Beše to tiha noć u kojoj se moglo čuti samo gorenje duvana i njihova glasovi. Kako je Vule krenuo da se hvata za džep u koja mu je tabakera, prekinuo ga je divan gest njemu još neznanog lika. Nasmejao se i izvukao cigaretu iz njegove pakle dok je stavio svoju tabakeru između njih dvojice.

Blagodarim.

Nakon što je upalio cigaretu predstavio se.

Vule, drago mi je.

”Jotaro, moje postovanje.”

Nakon toga je ispio svoje pivo, malo mu je bilo neprijatno sto to nije mogao da podeli sa njim, ali staje tuje. Vule je bilo zaista neobicajeno ime, u njegovom svetu nije cuo nigde za to ime. Nije znao da li su u njegovom svetu postojale drzave kao u njegovom, ali bilo mu je muka vise od klise pitanja iz kog sveta su ljudi reinkarnirani.

”Vule? Neobicno ime.”

Upoznaje sve više ljudi, sve više imena. Prošlo je već mesec dana od kako je u ovom dosadnom gradu. Nikakve upute nije dobio. Nit šta da radi, nit kako da se ponaša. Ne znam da li su oni ozbiljni ako misle da Vule može da nastavi ovakav život penzionera nakon što je proživeo epski pre toga.

Heh, kako kome.

Nastavi onda.

Koliko dugo si ovde, Jotaro?

”Ne znam tacno, ali dovoljno da napustim ovaj grad.”

Iako mu nije dao tacan odgovor na njegovo pitanje zaista nije pratio koliko je vremena proslo otkad je ovde. Samo je skapirao da je svaki dan ovde isti, dane trosi istrazivajuci i o Keonu no kako vreme prolazi, sve manje dobija informacije o njemu. Ostatak slobodnog vremena provodi ispijajuci pica po birtijama upoznavajuci sve cudnije ljude sa istim pitanjima.

Eeeee... odgovorio si mi na sledeće pitanje.

Naravno da niko ne može da sedi ovde i da dangubi ceo dan nakon što je poginuo tamo gde je smišljen da živi. Očigledno je da ovde ne dolazi svi nakon smrti, već samo pojedini. Jebemu mater, mora da ima neki smisao za to a ne samo da se zajebavaju ceo dan po gradu. Već je počelo da ga izluđuje ovo mesto.

”Znaci i tebi je u planu da napustis ovaj grad?”

Postavio mu je pitanje te zatim vratio svoj kacket na glavu, uskoro se spremao da ode odavde. Prijao mu je ovaj kratak razgvor sa Vuletom, ali ipak ce mu ostati upamcen kao gospodin sa sesirom, posto nikoga nije video u gradu da nosi sesir.

Naravno, nema smisla se više ovde zadržavati. Već mi je muka od njega, moram u kafanu.

Ustao je i stavio svoj šešir na glavu. Očistio je dupe od prašine i pokupio je svoju tabakeru. Napravio je dva koraka napred a onda se okrenuo ka sagovorniku, nagnuo je glavu i blago podigao šešir.

Do sledećeg viđenja.

Nastavio je putem dole u grad.

Vеć neko vreme Taisei je lutao selom, nije hteo sebi da prizna ali definitvno se izgubio i nije znao kako da se vrati kući. Jako se slabo snalazio u prostoru i vremenu,mogao je da se izgubi u svojoj sobi bukvalno. Stigao je do nekog hrama koji je bio ogroman nije mu baš bilo svejedno ali dobro odlučio je da malo pogleda naokolo.

Od ljudi sa kojima svakog dana barem malo popirčam u krčmi kod Rivlo-a, saznao sam da postoji hram koji čuva neke tajne. S tim da nisam imao nikakvih tragova uputio sam se ka tom takozvanom Crvenom Hramu Izgubljenih. Izgledao je kao i što sam ga zamislio, potpuno propao. Crvena boja koja je nekada izgledala jako sada je izbledela. Veliko dvorište koje je sada bez života. Ipak, izgleda hrama mi nije ništa pomogao pa sam odlučio da udjem. Znao sam da to može da bude rizik.

Ušavši unutra Taisei je gledao u neke retarde sa maskama koji su radili neke satanističke obrede. Malo se uplašio gledajući naokolo ,mislio je ono ne zna ljude, a ne znaju ni oni njega, šta ako uhvate njega i tamo vežu i krenu da ga seckaju nožem. Jako čudna stvar, ali ipak odlučio je da ostane na muda i da gleda šta će se dalje desiti.

Kako sam ušao kroz velika vrata hrama imao sam šta da vidim. Nije me čudilo da su ovi fanatici idalje ostali u hramu, ipak su mi kod starog Rivlo-a rekli da je tako. Odmah pri ulazu pomerio sam se ka desno kako se ne bih previše približio kultistima. Kako sam okrenuo glavu u pravcu u kom idem, video sam da na pola metra od mene stoji neko ko uopšte ne liči na njih.

"O bože, usro sam se. Šta ćeš ti ovde, očigledno nisi jedan od ovih."

Gledajući i dalje ove fanatike odlučio je da krene kući, taman kada je odlučio nepoznati dečko mu je prišao koji nije izgledao kao ovi ostali retardi.

E ćao brt, ja sam Taisei, nisam nisam, ja sam ovde greškom a ti ?

Lik je nosio masku i Taisei nije mogao da vidi baš najbolje lice mladića pa mu je ovo sve bilo malo čudnovato,bio je uplašen.

Odmah mi je potvrdio da nije upleten u sve ovo. Pomislio sam da možda može da mi pomogne u istrazi ovog mesta. Primetio sam da mu je bilo malo neugodno zbog maske ali šta je tu je.

"Došao sam da istražim ovo mesto, mislim da mogu naći nešto što me zanima u njemu. Šta kažeš da mi pomogneš oko toga? Ne izgleda kao da imaš puno posla sa obzirom da si ovde bez razloga. I ne brini zbog maska."

Pogledao sam okolo i pokazao prstom ka nasumičnom pravcu s tim da ovi kultisti neće smetati ako idem tamo.

"Šta kažeš da krenemo ovamo?"

A ček kako se zoveš ti uopšte? Sry brt, ali malo me je strah da krenem sa likom čije ni ime ne znam. Možda sam pička ,ali glup nisam.

Iskreno ,nije verovao ovom liku ,nije mu se ni predstavio a želeo je da Taisei krene za njim. Bilo mu je nešto to sumnjivo, tražio je odgovor i bio spreman na sve.

Izgleda da sam morao da mu kažem ime ako sam želeo sa nekim da istražimo ovo mesto. Pružio sam mu ruku kako bi se rukovali.

"Potpuno razumem. Zovi me Teru. Šta sad kažeš, idemo li?"

Čekao sam da mi odgovori spreman da krenem dublje u hram istog trenutka.

E tako brt. (nije mu u potpunosti verovao ali je to bilo okej za početak,bio mu je sumnjiv zato je i dalje bio u pripravnosti ako se nešto dogodi)

Drago mi je Teru kakvo je to ime ? Ja sam Taisei ,a ček već sam rekao to,nmvz drago mi je u svakom slučaju. Hajmo sada.

Pogledao je u pravcu gde je pogledao Teru i uputio se tamo laganim koracima.

Hodali smo polako po velikoj mračnoj sobi hrama. Probali smo da otvorimo par vrata, ali sva su bila zaključana. Primetio sam da su jedna bila malo odškrinuta. Pokazao sam na njih.

"Hajde da provirimo malo kroz ona vrata. Ko zna šta ćemo da nadjemo."

Krenuo sam ka tim vratima bez obzira na to da li će Taisei da ide za mnom.

Gledajući naokolo Taisei je video dosta čudnih stvari ,svi su bili u nekim čudnim odorama sa kapuljačama. Nije baš želeo da se zadržava predugo ovde,ali pak radoznalost je bila Taiseieva glavna osobina. Prolazio je mračnim hodnicima sa Terom i stali su kod nekih vrata, krenuo je za Teruom upozorivši ga.

Hej ,hej Teru ,ovo možda nije najbolja ideja. Mogu da nas ubiju ovi retardi a? Šta misliš da krenemo odavde mmmmm? Aloo bree( rekao je dok je Teru već krenuo prema vratima)

Izignorisao sam Taisei-eva upozorenja znajući da će nastaviti da me prati. Ako do sada nije odustao sigurno ga je zanimalo šta ćemo da nadjemo. Stigli smo do malo otvorenih vrata. Prvi sam bacio pogled kroz otvor i imao sam šta da vidim.

"Dodji brzo da vidiš ovo."

Soba je bila malo i slabo osvetljena. Par sveća je obasjavalo ceo prizor. Na sred sobe nalazio se sto na kome je ležao vezani čovek. Iznad njega stojala je žena obučena skroz u crveno sa nožem u ruci. Pored nje gromada od čoveka, visok barem 3 metra. Čak i nije izgledao kao običan čovek. Koža mu je izgledala kao kamen.

Zakolutao je očima kada je video šta se dešava i da Tero neće da stane. Pratio ga je do vrata i zavirio imao je šta i da vidi. Gledajući ženu kako će bukvalno ubiti lika ,gledao je sa nevericom u očima. Nije preterano razmišljao,videvši da Yukiteru ćuti,odlučio je da reaguje..

Aloooo bre retosi ,šta radite to?

Svi pogledi su bili upereni u njega i Terua ,znao je da to nije trebalo da uradi..

Ee jbg Teru..

"Jel si ti debil?!"

To je sve što sam stigao da kažem Taiseiu pre nego što smo morali da bežimo najbrže što smo mogli. Pored ovo dvoje iz za nama su krenuli da trče i svi ostali fanatici prisutni u tom trenutku. Nisam se ni okretao jer mi je bilo dovoljno što sam čuo desetine koraka svakog trenutka. Znao sam da ako nas uhvate završićemo kao onaj lik.

Pa malo..

Rekao je u trku ,dok je trčao prema izlazu. Nije želeo da se obazire iza sebe ,znao je da mora pobeći ako ne pobegne to je to kraj,end. Preskakao je stolove i gurao ljude kako bi mogao da pobegne. Adrenalin mu je skocio i dobio je dodatnu brzinu u nogama.

Ajde Teruuu ,brzoo.

Ovoliko nisam morao da trčim već neko vreme. Ipak me je situacija naterala na to. Ovi fanatici su bili mnogo brži nego što izgledaju. Pogotovo onaj krupni, on je čak bio i najbrži. Nekako smo i uspeli da pobegnemo. Kad smo se malo udaljili od glavnih vrata hrama koraci iza nas su prestali da se čuju. Okrenuo sam se i video kako ona gromada od čoveka, ili šta god da je, stoji pred vratima. Nisu hteli dalje da nas jure.

Kada je video da se već udaljuju od paćenika odlučio je da je ovo kraj njihove male avanture. Nije očekivao ovaj rasplet u toku dana ali dobro šta je tu je. Uglavnom odlučio je da se rastane od Terua i da ode kući da se odmori.

E vidimo se brt ,ne verujem da će me puštati mama da se družim sa tobom više, pošto si baš lud,onako baš previse. Mogli smo da poginemo, šta vičeš tamo koje pičke materine.. Aj pozz,vidimo se Teru.

Ovo je bilo mnogo drugačije nego što sam očekivao. Naravno ništa bitno nisam saznao, osim toga da je bolje da se klonim ovog mesta.

Tako sam krenuo nazad do krčme da razmislim šta sledeće treba da uradim. Treba da se nadjem sa onim Italijanom uskoro.

Pre nego što joj se još milion pitanja stvorio u glavi (kao što su.. da li je ovo mesto naseljeno? Zašto nosi naziv koji nosi i zašto ne zna ništa o tome već? itd...) odlučio je da ide dalje.Kada je zakoračio nešto mu nije dalo da ode.Razmišljao je zašto ga ovde hvata nostalgija.Konačno je shvatio da je tu u blizini roštiljao sa prijaljima.Poslije je sa teškim mukama otišao ne znajući ništa kao da se tek rodio.

Kisuke je legano setao ka hramu u kojem su se nekada molili crveni ljudi.Mada nije se htio zadrzavati tamo bas zbog te legende.Kada ga je vidio samo je prosao pored njega.Jeza ga je obuhvatalo dok je prolazio pored tog hrama.Nesto jos uvek ima u njemu.

Dok je setao dalje mogoa je primetiti iz jedne ulice dok je setao da ima jedan hram pogledao je iz daljine i mogao je jasno videti i prepostaviti da su ovde neki bili sektasi sta god. O boze nije ni cudo sto je raspadnt kao i sektasi,mada ko zna mozda su bila deca koja se drogiraju.nakon toga ga nije zanimalo te je otisao dalje.

Ninja World - Roleplay Card Game

Red Temple of the Lost