Pokušavao sam da zacelim svoje rane, putovao sam svetom, spašavao ljude i želeo da se borim sa svima. Želeo sam da povratim ponos i obraz koji sam izgubio zbog onog ali ništa nije uspelo da me vrati u svet "živih". Tumarao sam tako zemljom Vetra kada sam čuo da se gomila nindži okuplja na ovom mestu, kako neki neznanac želi da okupi jake ljude oko sebe kako bi osnovao selo Kiše.
Ne znam da li sam ovde došao zato što tražim sebi utehu ali sam poželeo da upoznam ovog stranca. Pomislio sam kako bi možda novi početak, nova slika poslužila nečemu više. Kako od moje osvete (samo trenutno) nema ništa mislim da ću sebe fiksirati na nešto drugo. Pa zašto to ne bi moglo da bude selo?
Kada sam prikupio sve informacije, razgovarao sa svakim strancem odlučio sam da dodjem na mesto koji ljudi nazivaju kišnom oazom. Nisam znao šta da očekujem od ovog sastanka ali sam znao šta želim da pitam nepoznatog gospodina.Kada sam prvi put zakoračao u mesto označeno kao mesto sastanka shvatio sam da sam sam, odjednom se ova kišna oaza pretvorila u oazu gluvih i samih, ja nisam znao šta da uradim drugo no da sednem ispod jednog drveta i da sačekam da ova prokleta kišurina stane.
Zanima me ko li će doći da se sretne sa mnom sada. Biti član sela uopšte ne zvuči loše za promenu.
Rekoh gledajući u oblak. Nadam se da me niko nije čuo.