Prijava-Morihei

Zvuci krckanja grana mogli su se čuti ispod mene dok sam hodao laganim pokretom kroz ogromnu mračnu šumu, tišina je bila glasna kako sam odjednom stao i pogledao oko sebe kako bi se osigurao da me niko nije pratio. Kada sam i shvatio da nema nikoga opustio sam se i sav vazduh koji sam skupio izašao je iz mene i pridružio se okolini.

Koliko sam dobro čuo trebao sam da pronađem ninju koji će da mi bude novi vođa, to jest glavni koji će kontrolisati selo i donositi sve bitne odluke u vezi njega. Polako sam se naslonio uz drvo koje je bilo iza mene i stavio ruke iza glave dok sam čekao da se neko pojavi. Ukoliko osoba nije ninja kojeg tražim moram se spremiti za potencijalnu borbu,mada je pitanje bilo kako ću prepoznati ninju...uvijek se neki neprijatelj može predstaviti kao on i ja nikad ne bi znao, a možda nije on...možda je ona. Ah koji davež...zašto život mora biti takav davež i mučiti me.

Pomislio sam na svoj cilj i šta sam rekao Susetsu,na trenutak sam pauzirao da pokupim sve informacije koje sam imao, povezivajući komade nevidljive puzle u svom mozgu da vidim jel bih mogao da saznam kako prepoznati tog ninju. Međutim ništa nisam mogao shvatiti,ponovo sam ispustio uzdah i naslonio se na drvo i zatvorio oči na lenj način.
"Razmišljanje je tako napoooooorrnooo..." Proderao sam se sebi te poželeo da sam u krevetu sad.  Odmah nakon toga sjetio sam se svog cilja ponovo. Tako je. Ovdje sam da nađem svoju svrhu u svijetu i shvatim zašto sam postao ninja, pa zašto ovoliko komplikujem? Trebalo bi da budem srećan, bez obzira na šta se desi znam da će biti u redu. Ipak sam ja jak, bar mislim. Sad samo treba čekati gospodina važnog ninju.
"Ne valja se stresirati zbog ovoga. Umara me previše, zasad bi samo tebalo da mirno čekam"

Pojava novog glasa u blizini otrgnuo me je iz sna i pogledao sam u misterioznu siluetu od čovjeka koja mi se približavala. Na prvi pogled kako sam spavao oči su mi još uvijek bile nešto suzave od sna, te sam jedva mogao da prepoznam čovjeka,ali nakon jednog trenutka tišine  našao sam iskru da progovorim mirno:"Član vašeg sela...?",promrmljao sam dovoljno glasno da čovjek nekoliko metara udaljen od mene isto može da čuje, glas mi je i dalje zvučao slabo i malo umorno.
Moja  šaka se skupila oko drške moje oštrice dok sam pokušavao da pokupim sve svoje misli. Ovp je sigurno bio glavni u vezi sela,mogao sam uočiti da je bio prilično jak, a papir koji je vjetar nosio oko njega bila je neka nova tehnika dosad meni ne poznata,iako mi je nešto u duši govorilo da je ovaj čovjek taj koji meni  sad treba moje srce je značajno lupalo od nervoze. Teško je vjerovati nekome čiji izgled ne možeš da izoštriš svojim vidom.

I dalje ovo mi je bilo bitno, te nakon nekoliko trenutka borbe između svojih misli napokon sam progovorio:"Jesi li ti vođa novog sela za koje sam čuo i poslao prijavu?",bilo je glupo pitanje i nisam očekivao da će dati neki dug odgovor,prijava koju sam poslao nije bila najasnija, moglo bi se reći da me je bila sramota. Ali moj odgovor će zavisiti od njegovog.

Bado Shunsui...znači to je bio taj čovjek. Za mnoge ovo vjerovatno ne bi bio neki dobar razlog da se vjeruje tek upoznatom strancu, međutim suočen sa sa trenutnom situacijom šta drugo sam mogao i da uradim, a i iskreno šta bi mogao da uradi sa mpjim razlogom što želim da budem u selu. Uzeo sam minut da se usredsredim i odgovorim na pitanje, a zatim polako mu počeo objašnjavati moju cijelu priču:
"Gospodine Shunsui,ako želite da znate odgovor na to pitanje rado ću da počnem. Malo će biti duga priča i nadam se da ne smeta.",prvo sam mu htio dati doznanja da je moj razlog u prvom pogledu zbunjujuć,u sebi sam se pitao kad sam omekanio, da li je bilo zbog Susetsua i nove nade koje mi je pružio u život, samo će veliki i moćni čovjek neba da zna.
Da počnem dolazim iz klana Fuma. Mi specijalizujemo borbom sa mnoštvom različitih projektila koji shiboji koriste u borbi, i ovo smo radili već decenijama. Međutim, mene to nikad nije interesovalo, doduše bio sam previše smotan i nisam mogao da fokusiram čakru u jedan običan šuriken zbog manjka potencijala i lenjosti koja sam pokazivao na treninzima. Ljudi iz klana su me prozvali lenjivcem Fuma klana,nisu me puštali da idem nigdje bez zaštite i meni je to nerviralo. Osjećao sam se bedno i patetično." Pogledao sam jel me prati i da mu moj govor možda nije dosadio te sam nastavio:"Te sam donjeo odluku da napustim imanje svog klana i odem u svijet ninji kako bi im dokazao da nisam dijete i da mogu da se borim. Hoću da postanem ninja koji se bori za sebe, da dokažem svom glupom klanu i ljudima u njemu kako nisam samo neki lenjivac koga treba čuvati da ne zaspe i slučajno ne slupa svoju glavu od pod."

Zastao sam,nikad dosad nisam ovoliko se ispričao,čak ni Susetsu-u ovo nisam rekao, nisam želio da se vraćam u prošlost, mislio sam da ako nađem lažni cilj da ću se osjećati bolje...ali i dalje sam se oslanjao na svoj klan. Bilo  je bedno od mene. Pogledao sam u Shunsuija i nasmejao se nervozno:"Ah, nadam se da vas nisam smorio svojom pričom gospodine Shunsui. Ali sve što sam rekao je odgovor na vaše pitanje. Moje čitavo postojanje se osvrće na dokazivanje pred mojim klanom,što ako niste primjetili meni smeta. Sebi sam rekao da ću zaboraviti na to i uputiti se u svoj sopstveni put....međutim i dalje nisam našao to nešto svoje. Zbog toga želim da se pridružim selu, želim da radim za nekoga i da imam neku svrhu kao ninja, da imam nekoga za koga ću da se borim,upoznam nove prijatelje i postanem jači."
Tim sam završio svoju priču,ne znajući kako će gospodin koji je dosad pažljivo slušao moju priču reagovati. Srce mi je počelo se smirivati kako je slab vjetrić produvao u moju kosu. Jedna stvar koja je bila sigurna je da...bi bio počastvoban da budem član sela skrivenog u kiši.

Kako sam čuo njegove riječi odmah sam osjetio kako mi pada ta ankzioznost koju sam osjećao u sebi. Ali odmah nakon što mi jerekao ovu zadnju rečenicu unervozio sam se i postalo me je sramota, zaboravio sam osnovu svega, zaboravio sam se predstaviti.

"Oprostite mi, gospodine Shunsui...malo sam se usadio u svoju priču."
Vidjevši da me čovjek čeka da krenem za njim opustio sam se i poalko poskočio sa mjesta na kojem sam sjedio da stignem korak uz korak za njim dok sam govorio:"Moje ime je Morihei Fuma. Drago mi je gospodine Shunsui. Spreman sam da služim selo skriveno u kiši kao da mi je to glava na ramenima."
Osjećam se baš glupavo....